Čovek je prekršio Božju zapovest (1. Mojs. 2, 17), i time navukao na sebe teške posledice. Greh je oslabio čovekove fizičke i duhovne snage, potamneo u njemu Božji lik (Rimljanima 3. 23), rastavio ga od Boga, izvora života i sreće (Isaija 59, 1. 2); grehom je čovek izgubio svoju prvobitnu domovinu raj edemski, kao i prvobitnu vlast nad zemljom, koja je prešla u ruke uzurpatora sotone, koji se od sada naziva „knezom ovoga sveta” (Jovan 12, 31). No Bog se u svojoj velikoj ljubavi nije odrekao čoveka i nije ga prepustio teškim posledicama njegove nerazumne neposlušnosti. Još pre čovekovog pada u greh, Bog je u svojoj ljubavi načinio plan o čovekovom spasenju. Njegova ljubav prema palom čoveku bila je tolika da je pristao da da svog jedinorodnog Sina „da nijedan koji veruje u njega ne pogine, nego da ima život večni” (Jovan 3, 16).
I. BOŽJI PLAN O SPASENJU ČOVEKA
- Kada je Bog načinio plan o spasenju čoveka i ko je izvršilac tog plana?
„I pokloniše joj se svi koji žive na zemlji kojima imena nisu zapisana u životnoj knjizi Jagnjeta, koje je zaklano od postanja sveta.” Otkrivenje 13, 8. (1. Petrova 1, 19. 20.) „Jer je jedan Bog i jedan posrednik Boga i ljudi, čovek Hristos Isus, koji sebe dade u otkup za sve. 1. Timotiju 2, 5.
Hristos, Božji Sin, sažalio se nad palim čovekom. Njegovo srce, puno ljubavi i milosti, bilo je dirnuto stradanjem i nesrećom palog čovečanstva koje je unapred video. Božji prestupljeni zakon tražio je smrt grešnika. U celom svemiru bilo je samo jedno biće koje je mesto čoveka moglo zadovoljiti zahtev zakona. Pošto je Božji zakon svet kao sam Bog, to je samo biće jednako Bogu moglo zadovoljiti pravdu prestupljenog zakona. Samo Hristos je mogao otkupiti palog čoveka od prokletstva zakona i dovesti ga opet u vezu s Bogom.
- Kada je Bog prvi put otkrio našim praroditeljima svoj plan o spasenju ljudskog roda?
,,I još mećem neprijateljstvo između tebe i žene, i između potomstva tvoga i potomstva njezina; ono će ti glavu zgaziti, a ti ćeš ga u petu ujedati.” 1. Mojsijeva 4, 15. (Vidi: L. Bakotić)
Našim praroditeljima su ove reči bile melem za njihova ranjena srca. Oni su razumeli da će se roditi Otkupitelj kao ženin potomak, koji će im vratiti raj, izgubljenu vlast i večnu sreću.
- Na koji je još način Bog kasnije otkrio i dopunio obećanje o dolasku otkupitelja?
Bog je prvobitno obećanje o dolasku obećanog Spasitelja kasnije sve više dopunjavao. To je činio pomoću sistema žrtava koji je uspostavio u krilu svog naroda, pomoću simbola i proročakstava o budućem Mesiji.
Sam Bog je prineo prvu žrtvu da bi obukao naše praroditelje u haljine od kože. (1. Mojsijeva 3, 21.) Jagnje koje je Bog zaklao da bi obukao naše praroditelje pre nego što ih je izagnao iz raja bilo je slika Isusa Hrista, nevinog Jagnjeta, koji će uzeti na sebe naše prestupe i umreti mesto nas da bismo mi živeli.
Verni ljudi su u staro vreme po Božjoj naredbi prinosili krvne žrtve. (1. Mojsijeva 4, 4; 8, 20; 22, 13.) Podizali su žrtvenike na kojima su žrtvovali jagnje, koje je predstavljalo nevinog Božjeg Sina, koji će jednoga dana umreti za grešnog čoveka. Pomoću žrtava je Bog učio ljude da „bez prolijevanja krvi nema oproštenja” (Jevrejima 9, 22).
Preko proroka Bog je u narodu održavao nadu u dolazak obećanog Spasitelja i preko njih je objavio mnoge pojedinosti o obećanom Mesiji. Preko Miheja objavio je da će se Mesija roditi u Vitlejemu (Mihej 5 ,1), preko Danila objavio je tačno vreme Mesijine službe i njegove smrti (Danilo 9, 23-27), preko Zaharije objavio je njegov trijumfalan ulazak u Jerusalim (Zaharija 9, 9), a preko proroka Isaije, koji se naziva evanđelistom Starog zaveta, dat nam je tačan opis Hristovog života, njegove misije i njegove smrti (Isaija 7, 44; 9, 6; 01, 1; 53, 1-8). Sve ovo objavljeno je više stotina godina pre Spasiteljevog rođenja.
II. OSTVARENjE PLANA SPASENjA
- Šta se dogodilo kad je došlo vreme da se ostvari plan spasenja?
„A kad se navrši vreme, posla Bog Sina svoga jedinorodnoga, koji je rođen od žene i pokoren zakonu.” Galatima 4, 4.
- Da li je Hristos postojao i pre nego što se rodio u telu?
„U početku beše reč, n reč beše u Boga, i Bog beše reč. Ona beše u početku u Boga. Sve je kroz nju postalo, i bez nje ništa nije postalo što je postalo. I reč postade telo i useli se u nas puno blagodati i istine; i videsmo slavu njegovu, slavu, kao jedinorodnoga od Oca.” Jovan 1, 1-3. 14.
Hristos je postojao još pre nego što je stvorena naša zemlja. (Jovan 17, 5). On je sve stvorio pa i čoveka. (Jovan 1, 1-3. 14.) Hristos je u raju razgovarao sa Adamom i Evom. On. im je dao ono prvo obećanje o spasenju u 1. Mojsijevoj 3, 15. pre nego što ih je Bog izagnao iz raja. Patrijarsi u staro vreme nisu razgovarali sa Ocem, nego sa Sinom (Hristom). (Jovan 1, 18; 8, 55-59) Hristos je razgovarao i sa Mojsijem 40 dana na gori Sinajskoj. On je govorio izrailjskom narodu sa Sinaja. On je svojim prstom napisao deset zapovesti na dve ploče; On je preveo Božji narod preko Crvenog Mora i vodio ga kroz pustinju. (1. Korinćanima 10, 4.) Hristov Duh nam govori preko proroka, a kasnije i preko apostola. (1 Petrova 1, 10, 11.)
- Zašto je Hristos došao na naš svet?
„Jer je sin čovečji došao da nađe i spase što je izgubljeno.” Luka 19, 10. (Vidi: Jevrejima 2, 14, 15.)
- Kako je Hristos ostvario ovu svoju misiju?
„Znajući da se propadljivim srebrom ili zlatom ne iskupiste iz sujetnoga svog življenja, koje ste videli od otaca; nego skupocenom krvlju Hrista, kao bezazlena i prečista jagnjeta.” 1. Petrova 1, 18, 19. (Vidi: Jovan 1, 29; 2. Korinćanima 5, 21; Filibljanima 2 ,8.)
S Hristom se postupalo kao što smo mi zaslužili da se s nama postupa. On je bio osuđen za naše grehe, u kojima nije imao udela, da bismo se mi opravdali njegovom pravdom, u kojoj mi nismo imali udela. On je pretrpeo smrt koju smo mi zaslužili, da bismo mi mogli dobiti život koji je u njemu. „Ranom njegovom mi se iscelismo.” Isaija 53, 5.
- Šta znači Hristova smrt za čoveka?
„Koji nas izbavi od vlasti tamne, i premesti nas u carstvo sina ljubavi svoje, u kome imamo izbavljenje krvlju njegovom i oproštenje greha.” Kološanima 1, 13. 14.
„Koji je dao sebe za nas da nas izbavi od svakoga bezakonja, i da očisti sebi narod izbrani koji čezne za dobrim delima.” Titu 2, 14. (Vidi: Kološanima 1, 19. 20; Efescima 2, 4-6. 10-13.)
Isus je umro da bi nas svojom smrću na krstu pomirio s nebeskim Ocem (Rimljanima 5, 10) i da bismo u njegovoj krvi imali oproštenje greha (Rimljanima 3, 23-26).
- Šta je značila Hristova smrt za sotonu?
„Koji tvori greh od đavola je, jer đavo greši od početka. zato se javi sin Božji da raskopa dela đavola.” 1. Jovanova 3,.8.
Svojom smrću je Hristos pobedio sotonu. Kad je Isus na krstu kazao: „Svrši se!” sotoni je odzvonilo. Velika borba između Hrista i sotone je tada odlučena u Hristovu korist i konačno uništenje greha i sotone je osigurano.
- Da li ima nekog drugog koji bi nas mogao spasiti? „Jer nema drugoga imena pod nebom danoga ljudima kojim bi se mi mogli spasti.” Dela 4, 12.
III. NAŠ UDEO U PLANU SPASENjA
- Da li će se svi ljudi na zemlji spasti Hristovom smrću?
„I izvedavši ih napolje reče: gospodo! šta mi treba činiti da se spasem?” A oni rekoše: veruj Gospoda Isusa Hrista i spašćeš se ti i sav dom tvoj.” Dela 16, 30.
Pošto je Hristos jedanput dovršio spasenje, potrebno je da ga ljudi pojedinačno prihvate. Hrišćanstvo nema samo istorijsku nego i praktičnu vrednost. Spasenje postaje stvarnost samo za one koji ga verom prihvate.
- Kada će nastupiti potpuno ostvarenje spasenja? „Tako se Hristos jednom prinese, da uzme grehe mnogih; a drugi put će se javiti bez greha na spasenje onima koji ga čekaju.” Jevrejima 9, 28.
Spasenje će biti potpuno ostvareno na dan ponovnog Hristovog dolaska. Sada hrišćani još žive u nadi da će Gospod ispuniti svoje obećanje. Ta nada je lenger naše duše u ovome uzburkanom životu. To je živa nada koja nas neće prevariti.
- Koji poziv upućuje Hristos svakom čoveku? „Hodite k meni svi koji ste umorni i natovareni, i ja ću vas odmoriti.” Matej 11, 28.
Hristos poziva sve ljude da prihvate spasenje, koje je on već izvojevao i sada nam ga nudi ako dođemo k Njemu. Neposlušnošću je čovek izgubio večni život i Božju slavu. Samo verom i poslušnošću može to povratiti; zato dođimo Hristu!
(437)