Stiv Džobs (Steve Jobs) je bio izuzetna ličnost na mnogo načina — neki pozitivni, neki negativni. Imao je tako jaku ličnost da je često forsirao stvari za koje su mu drugi ljudi govorili da ih je nemoguće postići. Ovo je na neki način bilo pozitivno jer nam je dalo neke od proizvoda koje smo upoznali i voleli.
Ali u isto vreme, imao je i negativnu stranu. Postojao je termin koji je razvijen još 1981. da ga opiše: prozvali su to “polje izobličenja stvarnosti” Stiva Džobsa. Ponekad je ovo bila dobra stvar, ali često loša, jer je Džobs bio poznat po tome što je slušao kreativne ideje ljudi, potcenjivao ih, a onda se nedelju ili dve kasnije pojavio predstavljajući tuđu ideju kao sopstvenu. Ovo je bio veoma sofisticiran oblik laganja po kojem je postao ozloglašen među onima koji su sa njim radili.
Najveća laž u istoriji?
Sada želim da istražim sa vama činjenicu da smo svedoci “polja izobličenja stvarnosti” u našem svetu u vezi sa doktrinom pakla, koja se ponekad naziva večnim mučenjem. Sugerisaću vam da je ovo, bez sumnje, najsofisticiranija laž koja je ikada nametnuta ljudskoj rasi. Hajde da istražimo šta Biblija ima da kaže o paklu iz druge perspektive i da na trenutak drugačije razmislimo baveći se Svetim pismom.
Želim da počnem sa istraživanjem reči vatra kako se koristi u Svetom pismu. U Jevrejima 12:29 data je jednostavna, ali čudna izjava: “Jer je Bog naš oganj koji spaljuje.” Kako ovo da shvatimo? Da li se Bog bukvalno sastoji od plamena? Ili nam prorok govori da je Bog veoma visok izvor energije koji je i pozitivan i negativan u zavisnosti od kontakta koji ima sa različitim materijalima?
Uzmite u obzir da vatra ili proždire ili pročišćava u zavisnosti od sastava materijala. Isto važi i za čitavo Sveto pismo u vezi sa vatrenim prisustvom Boga. Prisustvo Boga, kada se sretne, proizvodi jedan od dva efekta: negativan u nekim slučajevima, a pozitivan u drugim.
Ko može opstati u ognju?
Istražite to sa mnom u Isaiji 33:10. Ovaj odlomak opisuje kako se Bog uzdiže do potpunog vizuelnog izlaganja ljudskim bićima. Sledeći stih kaže zlima: “Zatrudnećete slamom, rodićete strnjiku; gnev vaš proždreće vas kao oganj.” Primetite da Božje prisustvo poput vatre ima efekat uništavanja ovih pojedinaca. Zli, kada konačno sretnu Boga, bivaju prožderani ognjem Njegovog prisustva.
Ali najfascinantniji deo dolazi u sledećem stihu koji postavlja pitanje: “Ko će od nas ostati kod ognja koji proždire? Ko će od nas ostati kod večne žege?” Dakle, Božije prisustvo se upoređuje sa večnim ognjem. Ko će u njemu živeti? Odgovor je fascinantan: onaj ko hodi u pravdi, ko govori šta je pravo, ko mrzi dobitak od nasilja… Ovo opisuje pravednike, ne zle.
Prethodno u odlomku, zli se susreću sa Božjim prisustvom i ono ih sagoreva. Ali pravednik će živeti u vatri Božijeg prisustva i tamo se osećati savršeno kao kod kuće jer ih vatra ne uništava. Stih 17 kaže: “Oči će ti videti cara u krasoti njegovoj.” Ognjeno prisustvo Božije uništava one koji su nepopravljivo izgubljeni i nesposobni za ljubav, dok pravednici u toj istoj energiji vide lepotu.
Bog kao “Ognjeni zakon” i Ljubav
Sveto pismo je puno koncepta da je sam Bog lep i da lepota Njegovog karaktera sačinjava savršenstvo Njegove ljubavi. U Psalmu 50:2 stoji: “Sa Siona, koji je vrh krasote, javlja se Bog… pred Njim je oganj koji proždire.” Kroz Bibliju, određeni aspekti Božjeg karaktera su povezani sa vatrom:
- Slava Gospodnja (2. Mojsijeva 24:17) beše kao oganj.
- Božji zakon (5. Mojsijeva 33:2) naziva se “ognjeni zakon”.
- Ljubav (Pesma nad pesmama 8:6) ima žar kao “žar ognjen, plamen Božji”.
Biblija uči da smo svi predodređeni za isti susret sa Božjim prisustvom. I zli i pravednici idu u istu vatru sa dva dijametralno suprotna ishoda. Pravednici cvetaju, zli su uništeni.
Uništenje iznutra ka spolja
U knjizi Otkrivenja (20:11) vidimo veliki beo presto. Za zle se kaže: “i mesta im se ne nađe”. To je možda najtužniji stih u Bibliji. Bog bi im dao mesto da je mogao, ali za njih nema mesta u univerzumu koji počiva isključivo na samopožrtvovanoj ljubavi. Zli su uništeni iznutra ka spolja. Sama sposobnost za ljubav nestala je iz njihovih duša. Oni su sebičnost toliko ugradili u svoj karakter da su prešli granicu sa koje ne žele da se vrate.
Dostojevski je rekao: “Šta je pakao? Ja tvrdim da je to patnja nesposobnosti da se voli.” To se savršeno uklapa u Sveto pismo. Odsustvo ljubavi uzrokuje da samo prisustvo Boga (koji JESTE ljubav) postane destruktivno.
Druga smrt i kraj Sotone
U Otkrivenju 20:9 oganj silazi i “pojede” zle. Iako se koristi jezik “mučenja va vek veka”, u Bibliji je to često hiperbola koja označava trajanje dok proces traje. To potvrđuje stih koji kaže: “I ovo je druga smrt.” Oni neće svesno postojati u večnim mukama; biće uništeni jer njihova sebičnost ne može opstati u prisustvu čiste ljubavi.
Čak je i sudbina samog Sotone opisana u Jezekilju 28:18: “obratiću te u pepeo… i neće te biti do veka.” On će prestati da postoji. Psalam 37:20 kaže da zli “kao dim prolaze“, a Malahija 4:3 da će biti “pepeo pod nogama”. Avdija 1:16 zaključuje: “I biće kao da ih nije bilo.” Ovo je u skladu sa Jovanom 3:16 — onaj ko ne veruje, on “pogine” (nestane), a ne živi večno u mukama.
Zaključak: Bog je ljubav
Grehu, gde god se on nađe, Bog je oganj koji proždire. Ako izaberete greh i odbijete da se odvojite od njega, Božje prisustvo koje proždire greh mora uništiti i vas. To nije akt samovoljne moći ili Božjeg gubitka strpljenja. To je žetva onoga što je posejano.
Ideja večne muke je najveće izobličenje stvarnosti jer Boga čini sadističkim čudovištem. Istina je da je Bog ljubav, i to je sve. Uništenje zlih je proizvod njihovog sopstvenog izbora da budu u neskladu sa tom ljubavlju. Mi smo pozvani da milošću Božijom uskladimo svoj karakter sa Njegovim, kako bismo se u tom prelepom, ognjenom prisustvu osećali savršeno kao kod kuće.
(467)