Naučnici su pre oko 250 godina posle otkrića mikroskopa saznali da živimo sa mnogim sićušnim stvorenjima koja ne možemo da vidimo golim okom. Ta stvorenja prisutna su svuda od vazduha koji udišemo do vode koju pijemo do bilo kog predmeta koji dolazi u dodir sa površinom našeg tela. Takođe je otkriveno da ta stvorenja mogu da prodru u ljudsko telo.
Iako je postojanje tog neprijatelja otkriveno pre dva i po veka, većina tajni odbrambenog sistema koji vodi surov rat protiv njega još uvek nije otkriven. Taj molekularni sistem u našem telu automatski se aktivira po izvrsnom planu i istog trenutka čim strano telo dospe u njega proglašavajući sveopšti rat protiv uljeza. Kada pogledamo kako taj sistem radi, vidimo da se svaka faza događa po detaljno izrađenom planu. Bez obzira da li smo toga svesni ili ne, milioni radnji i reakcija odigravaju se svake sekunde u našem telu. Ta akcija se ne prekida cak ni za vreme spavanja. Intenzivna aktivnost odvija se u vremenskim razdobljima koja su sa naše tačke gledišta veoma kratka. Postoji značajna razlika između pojma vremena u svakodnevnom životu i biološkog vremena u našem telu. Raspon od jedne sekunde koji predstavlja relativno kratak period u našem životu značio bi mnogo za razne procese i sisteme organa u našem telu. Kada bi se aktivnosti koji vrše svi ti organi, tkiva i ćelije u našem telu u toku jedne sekunde ispisali na papiru, rezultat bi bio toliko neshvatljiv da je u stanju da pomeri granice ljudskog uma.
Odbrambeni sistem je neophodni sistem koji je uključen u neprestanu aktivnost i koji nikad ne smanjuje svoju dužnost. Taj sistem štiti telo od svih vrsta napadača danju, radi veoma marljivo i noću kao potpuno opremljena vojska u telu domaćina kome služi. Svaki sistem, organ ili grupa ćelija unutar tela predstavlja celinu u kojoj je izvršena savršena podela rada. Bilo kakav poremećaj u tom sistemu narušava red.
Odbrambeni sistem je nezamenljiv. Da li bismo mogli da preživimo u odsustvu odbrambenog sistema ili kakav bi smo sistem imali kada ovaj sistem ne bi ispunjavao svoje funkcije nije teško pretpostaviti. Neki primeri u polju medicine objašnjavaju neophodnost imunog sistema. Prica o pacijentu koja se navodi u mnogim izvorima sa imunim sistemom prikazuje koliko bi život bio težak u slučaju bilo kakvog poremećaja u odbrambenom sistemu. Ovaj pacijent odmah po rođenju smešten je u sterilan prostor u koji ništa nije moglo da uđe. Pacijentu je bilo zabranjeno da dodiruje bilo koje drugo ljudsko biće. Kako je rastao bio je premeštan u veći prostor – u plastični šator. Morao je da nosi specifično prilagođenu odeću sličnu odeći astronauta kada bi izlazio iz šatora. Šta je sprečavalo ovog pacijenta da živi normalnim životom kao i drugi ljudi? Posle rođenja pacijenta, odbrambeni sistem se nije normalno razvio. U njegovom telu nije bilo nikakve armije koja bi ga zaštitila od neprijatelja. Lekari koji su pregledali ovog dečaka bili su potpuno svesni onoga što je moglo da se dogodi kada bi ovaj pacijent ušao u normalno okruženje. Trenutno bi se prehladio što bi dalje doprinelo da se bolest razvije u njegovom grlu, pati bi od jedne infekcije do druge iako bi dobijao antibiotike i primenjivao druge medicinske tretmane. Medicinski tretmani bi vrlo brzo izgubili svoj efekat prouzrokujući smrt dečaka. U najboljem slučaju on bi mogao da živi samo nekoliko meseci ili nekoliko godina van svoje bezbedne sredine. Tako je celokupni dečakov svet zaokupljen plastičnim šatorom. Posle nekog vremena, lekari i porodica smestili su dečaka u prostor oslobođen od mikroorganizama koji je bio posebno pripremljen u njegovoj kuci. Međutim, svi ti napori ostali su bez uspeha. U ranim tinejdžerskim godinama, kada presađivanje koštane srži nije uspelo, dečak je umro. Dečakova porodica, lekari, osoblje bolnice u kojoj je ranije boravio, i farmaceutske kompanije učinili su sve da ga održe u životu. Iako je sve pokušano a dečakovo mesto boravišta izolovano, njegova smrt nije mogla biti sprečena.
Ovaj kraj jasno prikazuje da čovek ne može da preživi bez odbrambenog sistema koji će ga štititi od mikroba. To je dokaz ja je imuni sistem morao da postoji kompletan od pojave prvog čoveka. Prema tome, takav sistem nije mogao da se razvije postepeno, tokom dugih vremenskih razdoblja kako tvrdi teorija evolucije. Čovek bez odbrambenog sistema ili čovek sa nefunkcionalnim odbrambenim sistemom brzo bi umro kao što se vidi iz ovog primera.
(209)