Priča o selidbi kraljevskih leptira, koji žive u jugoistočnoj Kanadi, mnogo je složenije od one kod ptica. Kraljevski leptiri obično žive samo pet do šest sedmica nakon što se razvuju iz gusenice. Tokom jedne godine žive četri generacije kraljevskih lepitra. Tri od te četri generacije žive u prolećnjem i letnjem razdoblju.
Sa dolaskom jeseni, prilike se menjaju. Seoba započinje u jesen, a generacija koja se seli živi mnogo duže nego druge koje žive tokom iste godine. Leptiri koji se sele na jug žive šest meseci duže nego prethodne tri generacije. Njima je potrebno da tačno toliko dugo žive da bi kompletirali svoje putovanje i povratak.
Leptiri koji krenu na jug ne razilaze se sve dok ne ostave hladno vreme iza sebe. nakon što prelete pola američkog kontinenta, milioni leptira naseljavaju se u srednjem Meksiku. U toj oblasti nalaze se grebeni vulkana koji su prekriveni veoma raznolikim biljkama. Smeštena na visini od 3.000 metara, ova oblast je dovoljno toplo mesto za život leptira. Tokom razdoblja od četri meseca, od decembra do marta, leptiri ništa ne jedu. Pošto se hrane masnoćom uskladištenom u svom telu, piju samo vodu.
Biljke koje cvetaju u proleće veoma su važne za život ovih leptira. Posle četri meseca gladovanja, njima ce sada biti na raspolaganju biljni nektar. Oni sada mogu da uskladište dovoljno energije za povratak u Severnu Ameriku. Ova generacija, koja svoj život produžava sa dva na osam meseci, ne razlikuje se po drugim osobinama od preostale tri generacije. Ovi leptiri pare se krajem marta, pre nego što krenu na putovanje. Kolonija pocinje da leti na sever tacno na ravnodnevnicu. Uskoro, nakon što završe svoje putovanje i stignu u Kanadu, oni umiru. Medjutim pre nego što uginu, oni radjaju novu generaciju koja je neophodna za opstanak njihove vrste.
Novorodjena generacija je prva generacija u toj godini i živi oko jedan i po mesec. Onda dolaze druga i treca generacija. Kad dodje četvrta generacija seoba se ponavlja. Ova generacija živece šest meseci duže nego ostale i lanac ce nastaviti da se niže na isti nacin.
Ovaj zanimljiv sistem naovid na mnoga pitanja: kako svaka četvrta generacija ovih leptira uspeva da živi šest meseci duže? Kako to da se život svake četvrte generacije uvek poklapa sa zimskim razdobljem i tako stalno i u pravo vreme, krug se ponavlja nekoliko hiljada godina? Kako to da ovi leptiri uvek na ravnodnevnicu zapocinju selidbu? Kako je njihova priroda tako osetljiva ili oni možda koriste neki kalendar?
Bez sumnje, odgovor na ta pitanja ne postoji u okviru “teorije evolucije” ili u drugim varijantama te teorije. Leptiri su posedovali takve interesantne karakteristike od trenutka svog postanka. Da prva četvrta generacija ovih leptira na Zemlji nije imala tu odliku da duže živi, onda bi svi leptiri uginuli te zime, a njihova vrsta bi izumrla.
Ovi leptiri morali su da postoje sa ovim neverovatnim osobinama od trenutka kada su bili stvoreni. Sigurno je da “slučajnost” nema takvu sposobnost da organizuje generaciju životinja u skladu sa selidbom. Sa druge strane, takodje je nemoguće da leptiri odluče da stvore svoju četvrtu generaciju da duže živi, i da posebno urede svoje metabolizme, DNK i gene u skladu sa tim.
Očigledno je da su ovi leptiri bili stvoreni sa takvim osobinama.
(118)