Da li znate kako da se ponašate u slučaju bolesti ili povrede? Evo vam uputstva za takve prilike:
- Nemojte se utopljavati ako imate groznicu. Drhtanje je znak da temperatura vašeg tela raste. Odolite iskušenju da se uvucete pod cebad jer ce vas to još više ugrejati. Drhtanje ce prestati kad temperatura ne bude više rasla. Da prekratite tu neugodnost uzmite aspirin i pijte puno vode da biste nadoknadili izgubljenu tecnost. Znacete da temperatura polaka pada kad pocnete da se znojite. Da bi ste izbegli povracaj simptoma odrasli bi trebali da piju aspirin svaka 3 do 4 sata ili po uputstvu.
- Nemojte pacijentima koji povracaju davati velike količine tečnosti. Pretovariti već nadraženi želudac samo će izazvati još veću iritaciju. Sisajte kockice leda dok povraćanje ne prestane. Zatim pijte, gutalj po gutalj, zasladjene tećnosti u koju je dodato i malo soli. Obratite se lekaru ako povraćanje uporno traje 12 h ili 8 h za dete.
- Nemojte primati inekcije tetanusa zbog površinskih povreda kože. Bakterije tetanusa ne mogu se razmnoživati kada su izložene vazduhu, tako da u normalnim okolnostima površinske rane, kao što je povreda kože, ne predstavljaju opasnost. Da bi bakterija dospela do nezaštićene oblasti potrebno je da rana bude u obliku teške opekotine, duboke posekotine ili uboda. Rana koju je načeo čist predmet, kao što je nož, verovatno nije opasna. Da bi smo bili sigurni mudro je izvršiti imunizaciju kada je reč o tetanusu. Ako ste ga dobili kao dete, obnavljanje svakih deset godina pružiće vam zaštitu i u slučaju nemilih rana.
- Ne pokušavajte da krvarenje zaustavite ledom ili podvezivanjem. Umesto toga upotrebite čistu tkaninu, savijenu u obliku jastučeta, pritisnite preko povrede i tako držite 5 minuta. Ako krvarenje ne prestaje, nastavite sa pritiskivanjem još 5 minuta. Krvarenje iz predela lobanje, nosa ili prstiju možda će zahtevati duže pritiskanje, ali odrastao čovek može da izgubi i nekoliko šoljica krvi a da to ne predstavlja neku veću opasnost – i zato nema mesta panici. Ako je rana velika ili duboka, potražite medicinsku pomoć.
- Epileptični i drugi napadi. Ukoliko za to niste valjano obučeni, nemojte preduzimati ništa kod osobe koja je u stanju snažne uzbuđenosti ili ima neki napad. Iz okruženja pacijenta uklonite sve oštre predmete, ili ostalo što bi moglo da ga povredi. Nikada ne stavljajte bilo šta u usta osobi koja ima neki napad, niti dajte tečnost bilo kome ko nije potpuno pri svesti. Nemojte ni vršćtiti kardio-pulmiralno oživljavanje kod nekoga koj je u fazi napada. Epileptični napad deluje zastrašujuce. Ukoliko je žrtva napada u pratnji neke osobe koja je upoznata sa njenom istorijom bolesti držite se saveta takve osobe. Što pre pozovite hitnu medicinsku pomoć.
- Ne stavljajte kapi u bolno oko ili uho. Ovo ne bi trebalo lečiti u kući. Bolno oko ili uho upućuju na neki veći problem kao što je infekcija ili povreda. A doktor ne može da pregleda ušni kanal ukoliko je ovaj pun ulja ili kapljica tečnosti.
- Sve posekotine ne zahtevaju hiruško zašivanje. Ušivanjem ivice rane privlace se jedna uz drugu tako da rana zaceljuje u obliku tankog, ne tako vidljivog ožiljka. Ako ivice ostaju ne razdvojene ili se lako mogu zatvoriti zavojem ušivanje neće ubrzati zarastanje. Ako je posekotina na licu trebalo bi uraditi ušivanje iz kozmetickih razloga.
- Ujed zmije. Nemojte koristiti zavoj za podvezivanje. Pre mnogo godina učili su nas da očistimo kožu oko ujeda, rasečemo ranu tako da se otvori, isisamo otrov, stavimo podvez i pozovemo pacijenta da šeta da bi ostao u budnom stanju. Sve to je pogrešeno. Čišcenjem okoline uboda uklanjaju se tragovi otrova koji bi pomogli lekarima da utvrde koj protivotrov da upotrebe, dok se šetanjem otrov samo brže širi po telu. Ispravno bi bilo staviti čvrst zavoj i imobilisati celu nogu ili ruku, ostaviti pacijenta u stanju mirovanja i preneti ga do bolnice što je brže moguće.
- Ako imate uganuće, ne stavljajte tople obloge. To je verovatno jedna od najcešcih grešaka koju ljudi čine prilikom ukazivanja prve pomoći. Stavljanje leda ili hladnog obloga na bolno mesto je najdelotvorniji način da se smanji otok i ublaži bol.
- Ne preterujte kada je u pitanju temperatura. Temperatura nije uvek opasna. Njen uzrok je najcešće prehlada. Čak i veĆa temperatura u manjem razdoblju nece oštetiti organizam zdrave osobe. Ukoliko vam je temperatura visoka i nije vam dobro, treba da odete lekaru. Medjutim, ako je sve to u blažoj formi uzmite aspirin. Pomenite lekaru svaku temperaturu koja traje 3 ili više dana. Napomena: Deci koja imaju temperaturu ne bi trebalo davati aspirin osim po savetu lekara.
(270)