Hrišćanstvo je u krizi. Ono je razjedinjeno. Situacija ljudi koji slede Isusa Hrista razotkriva totalnu podeljenost verovanja, navika, vrednosti, ili svetkovanja. U okviru hrišćanstva možete pronaći sve. Zapazićete one koji u ime Isusa Hrista podržavaju rat, i pacifista, koji insistiraju na neagresivnosti. Tu ćete videti vernike koji slave slave i one koji to odbijaju. Obe grupe se pozivaju na Isusa Hrista. Lako je otkriti vernike koji smatraju da se oproštenje greha može kupiti i onih koji su u dubini svoje duše povređeni samim evociranjem takvih mogućnosti. Možemo spomenuti osobe koje prihvataju abortus, bez ikakve grižnje savesti, i grupe koja ga klasiraju u ubistvo, prekršaj šeste zapovesti. Za neke zakon je ukinut, dok drugi insistiraju na njegovom poštovanju. Primeri ovakve vrste su bezbrojni tako da hrišćanstvo sve više liči na neku vrstu supermarketa u kome svako može izabrati šta mu se sviđa i mirno nastaviti svoje postojanje, ne primećujući da tako sam postaje kriterijum onoga sto je dobro ili zlo, bez da se približi idealu koga je Isus ostavio za svoje sledbenike.
Isus nije imao takvu viziju o svojim sledbenicima. On se molio za jedinstvo svih onih koji se zovu njegovim imenom, jer je znao da će to biti vrhunski znak vrednosti njegove nauke. Njegovi učenici, apostoli, su redovno insistirali na bitnosti prihvatanja Hristovih ideala i vezivanja za prave vrednosti. Oni su upozoravali novoosnovane crkve o zamci podele. Jedan od takvih tekstova je izjava apostola Pavla, zapisana u Rimljanima poslanici 15. Glavi. Njegova poruka je jasna:
“Neka vam Bog, koji daje izdržljivost i koji hrabri, da duh jedinstva među sobom dok sledite Hrista Isusa, tako da jednim srcem i ustima možete proslaviti Boga i Oca našeg Gospoda Isusa Hrista. Prihvatite dakle jedan drugoga, kao što je Hristos prihvatio vas, kako biste mogli dati Bogu hvalu.”
Rimljanima 15: 5 – 7
Evo nekoliko detalja koje je potrebno podvuci iz izlaganja apostola Pavla:
1. Za jedinstvo je potrebna izdržljivost.
Tekst insistira: “Neka Bog koji daje izdržljivost”. Vrlo je jednostavno raditi po principu podele, jer to daje prividan mir, druženje sa istomišljenicima. Samo to nije konstruktivno ponašanje. Potrebno je puno strpljenja, izdržljivosti da se prevaziđu razlike i različiti koncepti. Zato razumemo značaj strpljenja za hrišćane. Knjiga Otkrivenje opisuje vernike kao one koji su strpljivi: Ovde je trpljenje svetih koji drže zapovesti Božje i imaju veru Isusovu.” Potrebno je puno razumevanja i vremena da ljudi sa različitim idejama pronađu zajednički jezik.
Uzmimo primer međuljudskih odnosa u domu. Muž i žena moraju pokazati puno strpljenja u usklađivanju njihovih mišljenja. Nije potrebno previše insistirati na činjenici da će i roditelji cesto zapaziti kako je njihovo strpljenje na probi prilikom vaspitavanja dece. Možemo podvuci paralelu na duhovnom području. Ako Biblija govori o Božjem planu za čoveka gde će on stici do nivoa jedinstva misli, ideja, vrednosti, logično je da će se hrišćani uključiti u ostvarenje Božje zamisli.
Ovde se nalazi prva pouka za svakoga od nas. Apostol Pavle nas poziva da kada nam neki biblijski tekst nije jasan budimo strpljivi. Ako ne razumemo nečije verovanje, nemojmo odmah osuditi. Tražimo istinu kao sakriveno blago. Odvojmo vremena za duhovne vrednosti. Odbacimo uspavanost, slepo prihvatanje tuđih ideja i razmišljanja. Mi imamo pravo da sledimo Božanske principe, a ne ljudske zablude. Doprinesimo jedinstvu vere prihvatanjem dara strpljenja koga nam Bog daje. Neka se i u nama ostvari Pavlova poruka. Neka Bog i vama da izdržljivost.
2. Za jedinstvo je potrebna pozitivna atmosfera
Apostol Pavle podvlači: “Neka Bog koji hrabri.” Jedinstvo je bez sumnje teško ostvariti. Zlo raste spontano. Za dobro se treba boriti. Lošu travu nije potrebno sejati. Ona sama napreduje. Dobra trava se mora negovati. Takav je slučaj sa jedinstvom hrišćana. Pavle ne kaže: “Ja vas hrabrim da uložite napore u borbi za jedinstvo.” On zna da to nije dovoljno. Jer ostvarenje Božjeg ideala prevazilazi ljudske snage. Intervencija neba je neophodna.
U isto vreme, važno je naglasiti da će mnogi reklamirati suprotne ideale. Cak će i crkveni lideri promovisati podele, smatrajući da je to u skladu sa idejama zapisanima u Bibliji. Savremeni događaji potvrđuju sebičnost osoba sa velikim uticajem koji više vode računa o zadovoljavanju sopstvenih želja nego o realizaciji onoga što je dobro, pošteno i prečisto. Na primer, poslednjih godina su se neke crkve podelile pošto su u njima izabrani lideri sa otvorenim homoseksualnim ponašanjem, što je mnoge nagnalo da odbiju takve odluke i formiraju nove zajednica vernika. Odgovorni za takve stavove se nisu brinuli zbog činjenice da Biblija osuđuje seksualne odnose između istog pola. Borbom za zaštitu svojih lažnih učenja, takozvani lideri su omogućili uvođenje još jedne kontradiktornosti među hrišćanske crkve.
Ako se ljudi ne stide da rade na ostvarenju svojih sopstvenih zabluda, zašto bi pravi hrišćani ostali po strani i zapostavili ono što Bog očekuje od njih? Zato iskoristimo ovu poruku da se zajedno podsetimo korisnih poruka sadržanih u Božjoj reci koje to potvrđuju. Na primer, apostol Pavle piše vernicima u Efesu: «A budite jedan drugome blagi, milostivi, praštajuci jedan drugome, kao što je i Bog u Hristu oprostio vama.» (Efescima 4: 32). On će potvrditi Kološanima: «Obucite se dakle kao izabrani Božji, sveti i ljubazni, u srdačnu milost, dobrotu, poniznost, krotkost i trpljenje, Snoseći jedan drugoga, i opraštajući jedan drugome ako ima ko tužbu na koga. Kao što je i Hristos vama oprostio, tako i vi.» (Kološanima 3: 12. 13).
Možete zamisliti takvu grupu ljudi, gde vlada pravilo blagosti, nežnosti, praštanja; gde su ljudi dovoljno tolerantni da snose jedan drugoga, tj. da se žrtvuju za dobro zajednice? Nema drugog puta do ostvarenja Hristove zamisli. Nema jedinstva bez žrtve. Nema sloge bez sličnosti sa Isusom Hristom.
3. Jedinstvo ima za svrhu proslavljanje Božjeg imena
Apostolova poruka glasi: «Tako da jednim srcem i ustima možete proslaviti Boga i Oca našeg Gospoda Isusa Hrista.» Jedinstvo nije samo po sebi cilj. Kada bi to bilo tako, onda se može reci da su mnogi bili jedinstveni u svojim poduhvatima tokom proteklih vekova. Spomenimo recimo Hitlera i njegove generale. Bili su verni jedan drugome do poslednjeg daha. Oni su umrli zajedno, smatrajući da život bez nacional -socijalizma nije vredan postojanja. Ali njihovo jedinstvo je bilo bezvredno. Oni su se udružili u uništenju miliona, zbog ostvarenja njihovih snova. Radi se dakle o lažnom jedinstvu, o jedinstvu zla, o jedinstvu koje razara sklad i harmoniju Stvoritelja.
Ne postoji neka druga vrednija stvar za čoveka od proslavljanja Božjeg imena. On može samo izgubiti ukoliko odbije da priđe izvoru života, ukoliko onemogući nebeskoj rosi da natopi njegovu žednu dušu. Poznati autor C. S. Lewis je zato u pravu kada kaže: «Čovek ne može umanjiti Božju slavu kada odbija da se njemu pokloni., kao što ni ludak ne može oterati sunce sa zida svoje sobe na kome je napisao «tama».
Jedino Božja slava osmišljuje naše postojanje. Trka za materijalizmom, karijerom, priznanjima, zadovoljstvima, sve to vodi besmislu ukoliko zapostavlja pitanje večnosti. Zato je okretanje prema Stvoritelju najvažniji gest za svako biće na ovoj zemlji.
Čuveni kompozitor Johan Sebastian Bach je shvatio značaj stavljanja Boga u centar svih zbivanja. Zato je na svakoj svojoj muzičkoj partituri napisao jednu skraćenicu, SDB, koja u suštini znaci «Soli Deo Gloria», jedino Bogu Slava». On je objasnio svoj stav na sledeći način: «Cilj i smisao svakog muzičkog dela ne može biti ništa drugo nego davanje slave Bogu i osveženje duše.»
4. Jedinstvo nas kvalifikuje za prihvatanje drugih
«Zato prihvatite jedan drugoga», napominje tekst iz Rimljanima poslanice. Drugim recima, budite spremni da uvidite vrednosti svake osobe, posebno onih koji su udaljeni od vaših ideja, od vaših koncepta. Olakšajte jedni drugima postojanje, jer nema dostojnijeg cilja za čovekovu egzistenciju. Kao što je rekao Franjo Asiški,
«Gospode, nacini nas da budemo instrumenti tvoga mira.
Tamo gde je mržnja, daj da posejemo ljubav;
tamo gde je uvreda, praštanje;
tamo gde je nesklad, sjedinjenje;
tamo gde je sumnja, veru;
tamo gde je očaj, nadu;
tamo gde je tama, svetlost;
tamo gde je tuga, radost.
Daj da više težimo ka tome da budemo tešitelji, nego da smo utešeni,
da razumemo, nego da nas razumeju;
da volimo, nego što smo voljeni.
Jer se u davanju prima,
U praštanju mi smo oprošteni.
I u smrti se radjamo za večni život.
Karin Meins (Karen Mains) je u svojoj knjizi “Otvoreno srce, otvoreni dom” napisala: “Čovek koji živi egocentricno razmišlja će reci: “Želim moje goste impresionirati mojom kucom, mojim nameštajem, mojom kuhinjom. Hrišćanska gostoprimljivost kaže: Ova kuca je poklon koga mi je sam Bog poklonio. Ja ću je upotrebiti kako on to želi. Sebičnost stavlja stvari ispred osoba: “Čim završim kupatilo, salon i svu dekoraciju u gostinjskoj sobi, odmah ću početi sa primanjem gostiju. Stav gostoprimljivosti je sledeći: “Izvinite, još uvek nemamo sto sa stolicama, ali možemo jesti na podu. Sebičnost kaže: «Ovaj dom je iskazivanje onoga što sam ja. Posmatraj, pa ćeš bolje shvatiti poruku svake stvari koja je ovde stavljena pošto je brižljivo testirana. Gostoprimstvo šapuće: «Sve što je moje tvoje je.» Dragi naši slušaoci, apostol Pavle nas poziva na pravo hrišćansko jedinstvo. Ovo nisu samo obične fraze, kako bismo ostali pozitivni, a da u isto vreme nastavimo sa različitim verovanjima, sa udaljenošću uma, misli i srca. Pravo jedinstvo je moguće, jedinstvo koje nas zbližava, koje nas cini Božjom decom. Iako je zato potrebno strpljenje, izdržljivost, uloženi napori su vredni truda. Radimo i mi na zbližavanju svih hrišćana oko Isusa Hrista. Gradimo pozitivnu atmosferu koja omogućava snažno delovanje Svetoga Duha i koja će učiniti da još mnogi dožive realnost Božanske ljubavi. I mi možemo biti instrumenti mira. Neka se zato sve etikete, sve ružne reci izbrišu, i neka svi zajedno, ujedinjenih srca proslavljamo Božje ime. Mi imamo pravo na taj blagoslov.
(320)