Navodeći Davidov psalam, a misleći na Judu Iskariotskoga, koji Ga je ubrzo izdao, Gospod Isus objavljuje: * ”Ne govorim za sve vas, jer Ja znam koje izabrah; nego da se zbude Pismo: Koji sa Mnom hljeb jede podiže petu svoju na Me.”
Razmišljajući o buntu, rekao bih: Neki ljudi su ispunjeni buntom – oni žive od njega i žive za njega – njime se hrane, ali, njime se i troše…
Takvi ljudi ispoljavaju bunt u domu, bunt prema nekom odgovornom pojedincu, uopšte prema institucijama, bunt prema svakoj državnoj vlasti, kao i bunt prema organizovanoj crkvenoj zajednici. Svemu, gde oni ne rukovode, metaforično govoreći, “podižu pesnice”, a neki čak i ’’petu’’…
I često, zauzimaju napadački stav, s jedne strane, ili odbrambeni gard, kada uopšte nije potrebno, s druge strane…
Možda njihov bunt, nije isto što i narodna pobuna; oni će reći da to i nije bunt, već sekiracija, jed i briga…
Ne treba zanemariti mogućnost, da između tačke bunta i tačke buntovništa, ponekad može biti vrlo kratak put.
Tako, ako se taj poriv nekog blagog bunta ne kontroliše, to prerasta u neki stalni i unutrašnji, subjektivni nagon nezadovoljnog pojedinca, koji najpre tinja i zna da prerasta u prenaglašeni bunt, a ume i da se manifestuje erupcijom teških reči, što je korak plus ka buntovništvu…
Takav bunt, nekad s razlogom, ali često i bez objektivnog razloga, može biti veoma zarazan, pa može da prerasta u narodnu bunu…
Neki bi, ispoljavali i najgori bunt – bunt protiv Boga, ali ako su verujući ljudi, ipak imaju straha; međutim, buntovnik bezbožnik, ne preza ni od toga…
Ne sme se nikad smetnuti s uma, da je prvi greh u stvari i bio, bunt i buntovništvo, Lucifera protiv Boga – Sina Božjeg.
Ima, nažalost, hrišćana koji smatraju da uvek postoje opravdani razlozi za bunt.
I zaista, potrebno je i pokazati otpor pa i bunt protiv zla – bezboštva, nepoštenja, nemorala, nepravde i prevlasti nasilnika, a mi hrišćani takav pozitivan poriv, treba da nosimo duboko u sebi.
Međutim, nagon destruktivnog bunta kao opcija stalnog životnog ponašanja, nije pozitivna kategorija…
Ali, za butovne ljude, bunt je najveća poslastica…
Umesto da objave bunt i rat protiv sopstvenog greha, postaju lovci na ”tuđe glave”…
Oni, jedva čekaju da se probude, pa da “buntuju” – da protestvuju – mada rado to čine i neposredno, pre nego što utonu u san…
Mora se zapaziti, da takvi ne moraju biti loši ljudi u duši, i vrlo često, to su poštene osobe, ali svojim postupcima remete i ono malo preostalih prijatnih trenutaka u mislima i srcima, onih koji ih slušaju.
Nažalost, osećaju veliko “olakšanje”, kada javno, ili nekome u poverenju, izbace svoje sakupljeno “smeće”…
Ako nemaju prilike drugde, onda će barem to učiniti na interenetu i društvenim mrežama…
Postoje oni, na koje se skoro može primeniti narodna izreka: “Do podne mrzi sebe, a od podne ceo svet…”
A, to bi već bila osoba izrazito “namćoraste prirode, nadrndana do beskraja”. Niko mu i ništa mu ne valja, ”pljuje po svima, svemu i svačemu”.
I pred kraj, da kažemo:
Posledice, neostvarenog života pojedinca, znaju se ogledati u simptomima najpre blagog, ali i sve učestalijeg i snažnijeg bunta…
Čovek sa simptomima bunta, često nije svestan da svojim izraženim buntom, neretko, otvara vrata svoje duše svima na gledanje…
On tako šalje poruke, koje otkrivaju njegov intimni unutrašnji svet, odnosno, psihičko stanje ličnog integriteta, koje “sposobni”, ali rđavi ljudi mogu vešto zloupotrebiti…
Bože! Sačuvaj me od takvog stila života – kako mog, tako i tuđeg..!
Nadahnuti apostol Pavle, predstavlja nam one hrišćanske osobine, koje su suprotne duhu bunta:
* ”A rod je duhovni ljubav, radost, mir, trpljenje, dobrota, milost, vjera, krotost, uzdržanje; na to nema zakona!”
Neka te osobine, ulepšavaju naš životni stil!
Lazar Ninkov
*Biblijski tekstovi – Jevanđelje po Jovanu 13,18; uporedi, Psalam 41,9; Galatima 5, 22.23.9
/Bunt = buntovnost, veće nezadovoljstvo, protest; ”podignuta pesnica”; u citiranom biblijskom tekst ”podignuta peta ”, ili noga/
(295)