 |
|
Čitate knjigu:
AKO POSTOJI BOG, ZAŠTO POSTOJE ATEISTI
MARKSOVA ANALIZA
 <<Predhodno
poglavlje |
Sledeće poglavlje
Marks se interesovao za religiju ne iz nekih metafizičkih razloga, već radi šireg i potpunijeg razumevanja istorije. Nastavljajući tamo gde je stao Fojerbah, Marks tvrdi da religija ima svoje korene u egoizmu i fantaziji. Čovek traži jednog nadčoveka (supermena) koji bi ocrtavao njega samog. Religija stvara fantazije koje pružaju čoveku utehu, odnosno opijum za mase. Marks vidi poreklo religije u specifičnoj manifestaciji klasne borbe. Religiozne doktrine su ljudske fabrikacije koje je vladajuća klasa izmislila radi ekonomske eksploatacije. "Religiozni" vladari uče jadne radnike da siromaštvo predstavlja vrlinu. Bogovi se nude kao nosici budućeg blaženstva. Produktivnim i poslušnim robovima se obećava zemlja nakon groba. Dok siromasi traže svoju buduću platu na nebu, dotle vladajuća klasa stiče ovozemaljska bogatsva na njihov račun. Radnici gube svoja materijalna dobra, dok svoju dušu čuvaju netaknutu za budućnost. Na taj način religija služi kao neophodno sredstvo koje će čuvati radnike od revolucije.Životni uslovi starog društva već su uništeni u životnim uslovima proleterijata. Proleter nema vlasništva; njegov odnos prema ženi i djeci nema više ništa zajedničko s buržoaskim porodičnim odnosom; moderni industrijski rad, moderno robovanje kapitalu, jednako u Engleskoj kao u Francuskoj, u Americi kao u Njemačkoj, oduzelo mu je svaki nacionalni karakter. Zakoni, moral, religija za njega su samo buržoaske predrasude iza kojih se kriju buržoaski interesi.(11)Tako, religija nastaje kao iskrivljena imaginacija specifičnog segmenta ljudskog društva. Buržoazija koristi religiju da bi se zaštitila od prirodnog straha, straha od proleterske revolucije.
