Čitate knjigu:

AKO POSTOJI BOG, ZAŠTO POSTOJE ATEISTI

NIČEOVA ANALIZA

SADRŽAJ>>

<<Predhodno poglavlje

Sledeće poglavlje>>

 

Fridrih Niče (Friedrich Nietzche) vidi korene religije u čovekovom strahu da se suoči sa mučninom uključenja u borbu koja potiče od sveopšte žudnje za moć. Religija pruža osnovu za moralnost, koja sa svoje strane drži potencijalnog "Nadčoveka" (modernije rečeno, Supermena) u pat poziciji. U svom delu S one strane dobra i zla, Niče pravi razliku između onoga što je nazvao "ropskom moralnošću" i "gospodarskom moralnošću". Rob prihvata moralnost koja uzvišava njegovu slabost, dok gospodar prihvata moral koji veliča njegovu moć. U terminima morala roba, odnosno "stada", Niče piše:Te osobine koje služe za olakšanje egzistencije paćenika su dobile istaknuto mesto i obasute svetlosšću; ovde saučešće, blaga, uslužna ruka, toplo srce, strpljenje, marljivost, poniznost i prijateljstvo dobijaju čast; jer, radi se o najkorisnijim osobinama, i o skoro jedinom načinu za podnošenje tereta postojanja. Ropska moralnost je u svojoj suštini moralnost iz koristoljublja.(12)U hrišćanstvu, Niče vidi najbolji mogući vid samomanifestacije ropske moralnosti. U hrišćanskom društvu (naročito u Evropi devetnaestog veka) vidi simbol kompletne destrucije prirodnih vrednosti. Hrišćanstvo je negacija i obezvređenje svega što je prirodno. Ono je smrtni neprijatelj prirodnoj etici. Religiju, a posebno hrišćanstvo, su izmislili i održavaju je slabići koji se ne mogu suočiti sa svetom u kome u stvari nema krajnjeg cilja, krajnje istine, krajnjeg smisla. Religija označava pobedu mira i obuzdanja (koje simboliše grčki bog Apolon) nad sirovom snagom i energijom (koje simboliše bog Dionizije). Ona označava nestanak čovekove svesnosti herojstva.Hoću da vas učim šta je to nad čovek....Natčovek je smisao zemljin. Vaša volja treba da kaže: neka bude natčovek smisao zemljin!Preklinjem vas, braćo moja, ostajte verni zemlji, i ne verujte onima koji vam govore o nadzemaljskim nadama! Otrovnici su to, svesni ili nesvesni.(13)Tako, prema Ničeu, religija postoji jer je potrebna slabićima. U vezi hrišćanstva on piše:Većina ljudi u staroj Evropi, kako meni izgleda, još uvek ima potrebu za prisutnost hrišćanstva, i zato ona još uvek ima veru. Jer, čovek je takav: neka teološka dogma se može opovrći hiljadu puta, i pod uslovom da mu treba, on će je opet i opet prihvatiti kao "istinitu", ‑ na osnovu čuvenog "dokaza silom" o čemu govori Biblija.(14)U ovim ljudima ‑ Frojdu, Fojerbahu, Marksu i Ničeu ‑ imamo primere velikih mislilaca koji su poreklo religije locirali u nekom od aspekata čovekove psihološke strukture. Strah od prirode, projekcija želja, begstvo od krivice i anksioznosti, strah od ekonomske revolucije i strah od ništavnosti su etikete raznih psiholoških stanja koja religiju čine poželjnom. Ostati sam i nezaštićen u neprijateljski nastrojenom ili indiferentnom svetu je zastrašujuća misao. Poslovica: "potreba rađa inovacije" se može primeniti na religiju podjednako kao i na milione lekova i televizijskih aparata.Iz mnogo modernije perspektive, engleski filozof Bertran Rasel (Bertrand Russell, umro 1970) je rekapitulirao motiv projekcije želje kao odgovor na pitanje porekla religije. U svom eseju "Zašto nisam hrišćanin", on piše:Mislim da se religija prvenstveno bazira na strahu. Delimično se radi o strepnji pred nepoznatim , delimično, kao što sam rekao, o želji da imate neku vrstu starijeg brata koji će stajati pored vas u svim vašim nevoljama i problemima. A u osnovi svega toga leži strah ‑ strah od tajanstvenog, strah od poraza, strah od smrti. Strah je otac okrutnosti, i zato nije nikakvo čudo što su religija i okrutnost išle ruku pod ruku. Jer, strah leži u osnovi tih stvari. Sada u ovom svetu mi možemo početi malo po malo da shvatamo stvari, i malo po malo da ih pokoravamo uz pomoć nauke, koja krči svoj put, korak po korak, uz protivljenje hrušćanske religije, crkve i svih starih propisa. Nauka nam može pomoći da prevaziđemo taj čežnjivi strah u kome čovečnstvo živi pokolenjima. Nauka nas može poučiti, a mislim da nas i samo naše srce može poučiti, da ne tražimo unaokolo imaginarnu podršku, da ne izmišljamo saveznike na nebu, već da pogledamo u svoje napore ovde dole, da bismo od ovog sveta načinili pogodno mesto za život, a ne mesto koje su crkve načinile od nje u svim ovim vekovima.(15)Možda neka od ovih psiholoških projekcija može objasniti poreklo religije. Međutim, dokaz te pretpostavke predstavlja ogroman zadatak. Pitanje porekla religije ne mogu rešiti ni psiholozi ni filozofi. Ovo pitanje je u krajnjoj instanci problem istorije, a ne psihologije ili filozofije. Psiholozi nas mogu snabdeti podacima o tome šta ljudska psiha može i želi da projektuje. Oni mogu ponuditi mnoštvo mogućih psiholoških razloga zbog kojih čovek može izmisliti religiju. Ali pokazati ono šta čovek može da uradi ne pokazuje ono šta je čovek zaista uradio. Pokazati da je neki čovek mogao izvršiti ubistvo nije dovoljan dokaz da se on i osudi za ubistvo. Mada je korisno znati da je osumnjičeni imao motiv za zločin, to ipak ne pokazuje da je on odista počinio taj zločin.Dakle, mora nam biti jasno da navedeni argumenti ne predstavljaju dokaz Božjeg nepostojanja. Oni mogu biti od koristi za jednog ateistu kome teisti prigovaraju da jedino moguće objašnjenje religije predstavlja postojanje Boga. Takva tvrdnja bi se mogla jednostavno negirati teorijama navedenim u ovom poglavlju. Očigledno je da postoje i druga objašnjenja nastanka religije.U stvari, svi navedeni argumenti se ne tiču pitanja Božjeg postojanja. Frojd, Marks i drugi nisu ni pokušali da dokažu nepostojanje Boga. Njihovi argumenti počinju od pretpostavke da Boga nema. Oni se nisu bavili pitanjem: "Ima li Boga?" Oni su se bavili pitanjem: "Zašto postoji religija?" (Ako zaista nema Boga, njihova razmišljanja bi imala vrednosti za naše razumevanje čoveka i fenomena religije.) Problem teizam/ateizam se ne bazira na tom pitanju. Zašto čovek veruje u Boga? Problem se ne svodi na pitanje zašto se ljudi plaše problema svoje egzistencije, već više na pitanje zašto postoje ljudi koji razmišljaju, u svetu koji pati zbog problema svoje egzistencije?Pokazati da ljudi žele Boga, nije isto što i dokazati bilo šta u vezi da li ili ne takvo božanstvo postoji. Sve dok se ne dokaže princip da bilo šta što čovek želi da postoji, ne može postojati, navedena objašnjenja se ne tiču problema Božje egzistencije. Ovde se radi o psihološkim analizama koje počinju i završavaju na psihološkom nivou. One nas mogu naučiti mnogo u vezi čoveka, ali one ništa ne govore u vezi Božjeg postojanja. Simptomatično je da mnogi uvaženi mislioci danas baziraju svoje neverovanje ili agnosticizam na navedenim kritikama, bez obzira što te kritike, u stvari, ne obuhvataju problem Boga. One su panavljane toliko mnogo da su prerasle u "ortodoksnu" dogmu. (Kritičari koji sebe smatraju liberalnim, nesputanim misliocima često kritikuju hrišćane što se pridržavaju religioznih dogmi, no ispostavlja se da i nevernici imaju svoje dogme.)Potrebno je naglasiti da klasični teizam ne bazira pitanje Božje egzistencije na fenomenu religije. Za teiste je utešno da su se religioznim kontekstom zaštitili od usamljenosti, ali u okviru ovog spora, religija služi samo kao potkrepljujući argument za njegovu veru, a ne krajnji dokaz Božjeg postojanja. Kad bi ateisti mogli pokazati da jedini argument koji teisti mogu ponuditi predstavlja fenomen religije, tada bi mogli zadati ozbiljan udarac teistima.Veoma je važno naglasiti, dalje, da ono što Frojd i ostali nude predstavlja samo moguća, alternativna objašnjenja porekla religije koja se razlikuju od onoga koje nude teisti. Jedna stvar je pokazati da čovek može fabrikovati religiozna iskustva; sasvim je druga stvar pokazati da on stvarno tako i čini. Jedna je stvar tvrditi da ljudi mogu izmisliti religiju zbog svojih psihičkih potreba; sasvim druga stvar je tvrditi da oni to zaista rade. Prvo uključuje pitanje psihološke i intelektualne sposobnosti; dok drugo uključuje istoriju. Kada Frojd govori o poreklu, on piše kao istoričar, a ne kao psiholog. Nama je poznata njegova kompetentnost kao psihologa; njegova kompetentnost za probleme istorije, blago rečeno, još nije potvrđena.Kao što ćemo videti, sve ove teorije čuvenih mislilaca imaju svoja ograničenja.

<<Predhodno poglavlje

Sledeće poglavlje>>