 |
|
Čitate knjigu:
AKO POSTOJI BOG, ZAŠTO POSTOJE ATEISTI
FOJERBAHOVA ANALIZA
 <<Predhodno
poglavlje |
Sledeće poglavlje>>
Ludwig Feuerbach je obogatio devetnaesto stoleće kritikom kako religije uopšte tako i samog hrišćanstva. Osnovna Fojerbahova teza glasi: "Religija je san ljudskog uma."(7) Pod teologijom nije video ništa više od antropologije. Ljudska božanstva, stvorena visoko aktivnom imaginacijom, su samo projekcije slika o samome sebi. Religija, kako kaže Fojerbah, ima svoju osnovu u suštinskoj razlici između čoveka i zveri ‑ zveri nemaju religiju.Čovek ima religiju zbog svoje samosvesnosti i sposobnosti da misli apstraktno i projektuje svoje apstrakcije u idealne forme. Bog je projekcija Apsolutne Personalnosti. Taj Bog je za čoveka važan jer mu pruža sredstvo da dostigne glavni cilj ‑ besmrtnost. Smrt služi kao katalizator za religiju. Kad ne bi bilo smrti ne bi bilo ni religije. Za Fojerbaha, Hristovo vaskrsenje predstavlja "realizaciju čovekove želje za potvrdom sigurnosti u kontinuitetu egzistencije."(8) Fojerbah je tvrdio da religija izražava čovekov napor za apoteozu (oboženje).Čovekove predstave Boga su uvek antropomorfne. To znači, da ljudi formiraju bogove po svojoj slici. Naši bogovi su samo mentalne projekcije nas samih.Kakve su čovekove misli i sklonosti, takav je i njegov Bog; koliku vrednost ima čovek, toliku i ne veću ima njego Bog. Svest Boga je samo‑svest, poznanje Boga je samo‑poznanje. Preko njegovog Boga ti poznaješ tog čoveka, a preko tog čoveka njegovog Boga; obojica su identični.(9)Fojerbah dalje navodi da čovekove slike bogova variraju od kulture do kulture, pri čemu nerazdvojno preuzimaju karakteristike odgovarajuće kulture. Tako, stari Germani imaju boga koji je vrhovni ratnik. Homerskim bogovima dominira Zevs koji je najjači od svih bogova, a fizička snaga predstavlja najviše cenjeni kvalitet iz Homerove epohe. Kavkaske kulture imaju bele bogove, a crnačke crne. Indijanski bogovi izgledaju i ponašaju se poput indijanaca, dok kaubojski izgledaju i ponašaju se poput kauboja. Čovekova božanstva izražavaju njegov egoizam. Fojerbah dalje kaže: "Kad bi biljke imale oči, ukus i moć prosuđivanja, svaka bi biljka izjavila da su njeni cvetovi najlepši."(10) Zato, ne ono što čovek jeste, već ono što hoće ili želi da bude, upravo to i ništa drugo, jeste Bog.
