 |
|
Čitate knjigu:
AKO POSTOJI BOG, ZAŠTO POSTOJE ATEISTI
FORMALNE GREŠKE
<<
Sledeće poglavlje>>
Čak iako neki filozof
koristi ispravnu epistemologiju, to ne mora biti garancija da su i
zaključci njegovog razmišljanja validni. Mada on može biti korektan u
startu, sasvim je moguće da se greške rezonovanja jave tokom procesa
razmišljanja. Mada svi filozofi nisu bili racionalisti, svi filozofi su
se priklanjali jednom tipu procesa zaključivanja da bi opravdali svoje
poglede. Ovo je pokazano u egzistencijalističkoj filozofiji kao i u
ostalim oblicima epistemologije.Pitanje formalne istine se tiče pitanja
unutrašnje konzistentnosti. Ono uključuje problem logike i iskaza koji
se mogu pokazati istinitim ili lažnim isključivorazumom. Na primer, ako
filozof počne sa iskazom: "Svi ljudi su smrtni", pa doda drugu premisu:
"Sokrat je čovek", i dođe do zaključka: "Sokrat nije smrtan", jasno, on
bi napravio grubu grešku. Njegov zaključak ne bi bio
validan.Interesantno je navesti da se u udžbenicima logike primeri
logičkih grešaka ne navode iz literature niže klase, kao što su knjige
sa elementima humora ili tabloidi ili propagandni manuskripti, već iz
najprefinjenijih literarnih produkata zapadne civilizcije. Citati iz
pera takvih briljantnih umova
kao što su Džon Stjuart Mil (John Stuart Mill), Dejvid Hjum (David
Hume), Imanuel Kant, Aristotel, Ciceron i ostali, se navode kao
ilustracije kardinalnih logičkih grešaka prisutnih u delima najučenijih
ljudi.(4)Zato, glavni razlog zašto se briljantni umovi ne slažu oko
važnih problema potiče od činjenice da su i najveći umovi skloni
pravljenju grešaka u svom procesu rezonovanja. Kada uočimo da se
eksperti ne slažu, ne smemo u startu imati slepo poverenje u doslednost
rezonovanja u njihovoj formalnoj argumentaciji.