 |
|
Čitate knjigu:
AKO POSTOJI BOG, ZAŠTO POSTOJE ATEISTI
EPISTEMOLOŠKE GREŠKE
<<
Sledeće poglavlje>>
Epistemologija je grana filozofije koja se bavi naročito pitanjem spoznaje. Ona se bavi definicijom istine i metodama kojima se do nje dolazi. Ne postoji opšteprihvaćena epistemologija kojom operišu eksperti. Tokom istorije su se razvile mnoge škole epistemologije, od kojih su najčuvenije racionalizam i empirizam. Razne škole racionalizma su najviše naglašavale funkciju razuma kao sredstvo dolaženja do istine. Akcenat se više davao na formalno i teoretsko nego na materijalno i opipljivo. U ekstremnim slučajevima, neki pripadnici racionalističke tradicije su tvrdili da sve ono što se može logički pokazati kao istinito mora postojati i u stvarnosti. Ovaj pravac se može nazvati konceptualizmom. Drugim rečima, ono što se može razumom svrstati u racionalnu kategoriju mora postojati i u realnosti. Esencijalisti iz sedamnaestog veka su predstavnici ovakvog pristupa istini.S druge strane, empirijska škola je nastojala da do otkrivenja istine dođe više preko ispitivanja jasnih podataka, dobijenih preko pet čula, nego na osnovu logičkih spekulacija. Ovde vredi pravilo ‑ istinu predstavlja sve što se može osetiti čulima. Ono što se ne može osetiti čulima nije istina. Dva naučnika koji koriste ova dva dijametralno suprotna prilaza znanju mogu doći do različitih zaključaka u vezi Božje egzistencije. Konceptualista može tvrditi da se pojam Boga sasvim uklapa u kontekst racionalnih spekulacija i ne stvara nikakav problem iracionalnosti i da se prema tome mora smatrati istinitim.(2) S druge strane, strogi pristalica empirijskog pravca u epistemologiji može reći da se metafizičko biće nazvano Bog, ne može osetiti čulima ne može smatrati istinskim, jer ne zadovoljava empirijske kriterijume istine.(3)Dakle, videli smo kako briljantni umovi mogu doći do različitih zaključaka koristeći dve različite epistemologije kao osnovu za svoja istraživanja. Svakako, važno je podsetiti se da dve gore navedene epistemologije predstavljaju dva glavna pravca kojima se koriste obrazovani ljudi, mada je malo verovatno da se u dvadesetom veku pronađu filozofi koji bi imali tako izražene jednostrane bilo racionalističke bilo empirijske stavove kao što je maločas navedeno. Zato je zaključak do koga dolazi teista ili ateista u velikoj meri uslovljen validnošću ili nevalidnošću korištene epistemologije.
