Čitate knjigu:

AKO POSTOJI BOG, ZAŠTO POSTOJE ATEISTI

STRAH OD MORALNE VRSNOSTI

SADRŽAJ>>

<<Predhodno poglavlje

Sledeće poglavlje>>

Normalna je pojava među društvenim ljudskim bićima da čovek koji pokazuje veće vrednosti ili sposobnost biva zamrznut od strane svojih savremenika. Na studenta koji konstantno pokazuje bolji uspeh, njegove kolege gledaju sa zavišću, a nikako prijateljski. Čuveni Piterov princip govori da u hijerarhijskoj strukturi velikih korporacija nisu samo naj‑nesposobniji (super‑incompetentni) osuđeni na "propast". Najsposobniji (super‑kompetentni) se takođe suočavaju sa teškim izgledima na uspeh, zbog njihovih veoma velikih sposobnosti. Neobično sposoban čovek predstavlja opasnost, ne samo za one koji su u njegovom rangu, već i za one koji su na položajima iznad njega, i često se tretira kao persona non grata.  Ovi slučajevi ilustruju činjenicu, da u većini hijerarhijskih sistema, super‑kompetentnost lošije prolazi od nekompetentnosti.Nesposobnost, kao što smo videli, nije razlog za otpuštanje s posla; ona je jednostavno prepreka za napredovanje. Nadprosečna sposobnost često dovodi do otpuštanja, jer ona remeti hijerarhiju, i zato krši prvu zapovest hijerarhijskog života: hijerarhija se mora sačuvati.(14)Kompetentnost na moralnom planu je možda najnepoželjnija vrsta kompetentnosti. Sveštenici često služe kao uzor moralne kompetentnosti. Uprkos nekih nedavnih skandala u kojima su uključeni izvesni hrišćanski lideri, u umovima mnogih ljudi sveštenik predstavlja simbol svetosti crkve i on se smatra čistim i bezazlenim po asocijaciji. Holanđani imaju pomalo čudan izraz kojim to izražavaju. Kada je grupa ljudi uključena u živom i glasnom razgovoru koji se odjedanput, u trenutku prekine, i prevlada ona neprijatna tišina, neko da bi prekinuo ćutanje prozbori: Loopt een dominee bij ("Sveštenik je prošao"). Dakle, pošto pojava sveštenika u realnim situacijama sprečava slobodan, spontan razgovor i tako proizvodi neku nugodnu tišinu, svaki put kad nastane takva tišina (čak i kad nema sveštenika) Holanđani kažu: "Prošao je sveštenik." Svakom svešteniku je poznato da njegovo prisustvo može izazvati osećaj zabrane (inhibiciju) i neudobnost.Kad se za sveštenike ili druge ljude smatra da pripadaju specijalnoj klasi moralne vrsnosti i da zbog toga stvaraju zabrane i strahove kod svojih bližnjih, koliko toga je stvarao Hrist? Kada se umirilo jezero, konačno pitanje učenika je glasilo: "Ta ko je ovaj, da mu se i vetar i more pokoravaju?" Kojoj vrsti čoveka je pripadao Isus? Njegovi savremenici nisu mogli pronaći odgovarajuću klasu ili kategoriju u koju bi ga strpali. On se prikazao kao vrhunski sui generis (jedini predstavnik svoje vrste). On nije bio samo različit; On je bio jedinstven.Jedinstvena moralna vrsnost Isusova je predstavljala veliku opasnost za njegove savremenike, naročito one koji su bili smatrani moralnom elitom svog vremena. Fariseji (tj. "izdvojeni" kao pravednici) su bili najneprijateljskije raspoloženi prema Isusu. Mada su se narodne mase divile farisejima zbog njihove moralne vrsnosti, Isus ih je nazivao licemerima. On je razbio njihovu sliku, stvorivši novi standard, usled koga je stari standard propao. Isus je srušio čvrstu sigurnost svojih savremenika. Kada se pojavio Sveti, pseudo‑sveti su bili razotkriveni.Sveto i čisto predstavljaju indirektne destruktivne sile, sile dezintegracije, raspada. Apsolutna svetost, čistota i čednost ne mogu biti tolerisani jer su opasni i destruktivni. Možda jedan od najboljih primera ovog fenomena se može videti u ličnosti Leni, iz Štajnbekovog (John Steinbeck) dela O miševima i ljudima.  Leni je opisan kao čovek izuzetne fizičke snage, ali sa umom i emocijama deteta. Njegovu brutalnu silu premašuje samo njegova prostodušnost. Preživljavajući kao fizički radnik, Leni pokazuje nežnu brigu za male životinjice kao što su zečevi i miševi. Njegova briga za njihovo dobrostanje je abnormalna. On ima tako neograničenu ljubav prema njima, da ih drži u svojim džinovskim rukama, milujući i tapšući ih. Međutim, njegovo njegovo ponašanje plaši životinjice, i u panici one pokušavaju da se izmigolje iz Lenijevog zagrljaja. U svojoj bezazlenosti, Leni stiska životinje još čvršće, s namerom da im pokaže dublje svoju ljubav. No, Leni nije svestan svoje ogromne snage; i u svom naporu da pokaže svoja osećanja, on ubija jadne životinje.Te neobične crte Lenijeve ličnosti su najviše smetale njegovom drugaru i čuvaru Džordžu. Nikakva veća šteta nije nastala, sve dok se Leni nije zaljubio, ovaj put ne u zeca ili miša, već u ženu. Jedna od radničkih žena pokušava da zavede Lenija, mameći ga svojom uvijenom kosom. Ona ga poziva da miluje njenu kosu, ali kad je Leni započeo da je tapše, nastaje neopisiva panika. Pokušavajući da ga se oslobodi, ona mu se obraća grubim uvredama. Zbunjen, Leni pokušava da je zadrži da bi pokazao svoju duboku ljubav prema njoj. Štajnbek piše:Ona se snažno koprcala pod njegovoĐim rukama. Njene noge su udarale u seno, a ona se koprcala, ne bi li se oslobodila; a ispod Lenijeve ruke se čulo prigušeno vrištanje. Leni je u očaju počeo da plače. "O! Molim te ne radi to", molio je. "Džordž će opet reći da sam uradio nešto loše. Neće mi dozvoliti da negujem zečeve." On malo pomeri svoju ruku, i začu se njen očajnički vrisak. Tada se Leni još više naljuti. "E sada više nema", on reče. "Neću ti više dozvoliti da vičeš. Hoćeš da me dovedeš u nevolju, baš kao što je Džordž predvideo. Nemoj više da mi to radiš." Dok se ona i dalje koprcala, njene oči su bile prestravljene. Tada je on potrese, naljutivši se na nju. "Nemoj me izdati", reče i opet je zadrma, a ona klepnu poput ribe. I tada se primiri, jer Leni joj je slomio vrat.(15)Nakon ovog incidenta, Lenijevo ponašanje se nije moglo više tolerisati. Džordž je pobegao sa Lenijem, sa poterom za petama. Leni nije mogao da shvati ozbiljnost zločina. On je neprestano ponavljao poput deteta: "Nisam uradio ništa loše..." Konačno, kada se približila potera, Džordž je pokazao preko reke na neku zamišljenu farmu gde je Lenija čekalo mnoštvo zečeva, miševa, kušića i ostalih životinjica. Kako je Leni stajao okamenjen tom vizijom, razmišljajući o beskrajnim satima uživanja, Džordž je hladno pištoljem prosuo svoj mozak. Kad je potera stigla, jedan od ljudi je primetio za Džordža: "Nema veze... Desi se to momcima, ponekad."Leni je bio čudak. Njegova abnormalna osećanje su ga učinila nepodnošljivim u društvu. Njegova ljubav je u sebi imala nežnosti i brutalnosti. On je uništavao objekte koje je simpatisao, jer ih je voleo više nego što su oni želeli da ih voli. Snaga njegove ljubavi je proizvodila strah u njima i zato su oni gledali da ga se, ako je ikako moguće, oslobode. Mnogi su u Štajnbekovom "Leniju" videli ličnost Hristovih crta. Mada se paralela ne može povući dugo, iz priče o Leniju je očigledno ‑ a još više, naravno, iz priče o Hristu ‑ da se abnormalna ljubav ne može tolerisati. Ona stavlja ljude i životinje u stanje traumatske neprijatnosti.

<<Predhodno poglavlje

Sledeće poglavlje>>