Čitate knjigu:

AKO POSTOJI BOG, ZAŠTO POSTOJE ATEISTI

KOSMIČKA KLAUSTROFOBIJA

SADRŽAJ>>

<<Predhodno poglavlje

Sledeće poglavlje>>

Postoji još jedna dimenzija Božje svetosti koja izaziva negativnu reakciju kod ljudi, radi se o Božjoj slavi. Koncept Božje slave je nerazdvojno vezan za svetost. U Starom Zavetu se za Božju slavu koristi jevrejska reč kavod, a u Novom grčka reč doksa. Odgovarajuća reč na latinskom glasi dignitas, a iz nje je proizašla engleska reč dignity.U Starom Zavetu se kavod koristi u uskoj vezi sa rečju kodeš ("svetinja"). Mada su ove dve reči usko vezane, one se mogu razlikovati. Poznavalac Starog Zaveta Edmond Džekob govori o Božjem kavod‑u:Ova slava predstavlja sve ono što Bog poseduje, radi se o ukupnosti svih kvaliteta koji sačinjavaju božansku moć; ona je u uskoj srodnosti sa svetošću koja je božanske prirode i ona je vidljiva ekstenzija radi manifestovanja Božje svetosti ljudima. Bilo da se radi o sferi stvaranja, istorije kulta, ona je uvek... otkrivena slava."(16)Osnovno značenje reči kavod je "težak" ili "važan". Koristi se za opis kako ljudi, tako i Boga. Kao što mi govorimo o čovekovom dostojanstvu, tako Biblija govori o čovekovoj slavi. Čovekova slava se određuje njegovom važnošću i prestižom u svemiru.Kada se čovekova slava uporedi sa Božjom, nastaje uočljiv kontrast. U kontekstu Božje slave, ljudska slava postaje patuljasta. Težina Božje slave vrši pritisak na čoveka, preteći da ga istisne.Kroz celi Stari Zavet, Božja slava predstavlja zapanjujuću manifestaciju Božjeg bića. Često se i grmljavina koristi kao sredstvo za upućivanje na Božju slavu. Slava je uvek nešto pokriveno. Direktan pristup k njoj se ne dopušta. Božja slava na jednom mestu blesne u vidu stuba od oblaka, na drugom u plamenom maču; ali ljudsko oko ne može izdržati jednu nezastrtu, nazamračenu njenu viziju.Čak i Mojsiju, u njegovoj privilegovanoj ulozi posrednika Starog Zaveta, nije bilo dozvoljeno da gleda direktno u Božju slavu.Opet reče Mojsije: molim te, pokaži mi slavu svoju.A Gospod mu reče: učiniću da prođe sve dobro moje ispred tebe, i povikaću po imenu: Gospod pred tobom. Smilovaću se kome se smilujem, i požaliću koga požalim.I reče: ali nećeš moći vidjeti lica mojega, jer ne može čovjek mene vidjeti i ostati živ.I reče Gospod: evo mjesto kog mene, pa stani na stijenu.I kad stane prolaziti slava moja, metnuću te u rasjelinu kamenu, i zakloniću te rukom svojom dok ne prođem.Po tom ću dignuti ruku svoju, i vidjećeš me s leđa, a lice se moje ne može vidjeti. (2 Moj. 33, 18‑23)Ovde je Mojsiju dopušteno da vidi Boga s leđa,dok je direktni frontalni pogled zabranjen.Čak i direktno posmatranje Božje slave je stvaralo probleme za Mojsija, kada se vratio da govori sa narodom. Kada se Mojsije vraćao sa svog susreta sa Gospodom na gori Sinajskoj, njegovo lice je sijalo odsjajujući Božju slavu. Mojsijev izgled je prestravio narod.I vidje Aron i svi sinovi Izrailjevi Mojsija, a to mu se svijetli koža na licu, i ne smješe pristupiti k njemu.A kad im Mojsije izgovori, zastrije lice svoje pokrivalom.Ali kad Mojsije dolažaše pred Gospoda da s njim govori, skidaše pokrivalo dokle ne bi izašao; a izašav kazivaše sinovima Izrailjevim što mu se zapovijedaše.Tada viđahu sinovi Izrailjevi lice Mojsijevo, gdje se svijetli koža na licu njegovu, te Mojsije opet zastiraše pokrivalom lice svoje dokle ne bi opet ušao da govori s njim. (2 Moj. 34, 30. 33‑35)Kao što je već navedeno, u Novom Zavetu je koncept Božje slave preveden grčkom rečju doksa (otud potiče doksologija). Jedan od začuđujućih faktora u Novom Zavetu predstavlja način na koji se ova reč koristi u vezi Isusa. Jovan govori o Isusu:I reč se ovaploti i stanova među nama, i gledasmo njenu slavu, slavu kao jedinorodnoga od Oca, punog blagodati i istine. (Jovan 1, 14)Možda se ove reči iz Jovanovog prologa odnose na posmatranje Isusove slave za vreme njegovog preobraženja. Izveštaj o toj epizodi Isusovog života je veoma zagonetan. Ono što tekst jasno govori, je da su se učenici bili udostojili da vide blesak Hristove slave. Luka govori:A oko osam dana posle ove besede, uze Petra, Jovana i Jakova, pa se pope na goru da se pomoli.I dok se molio, njegovo lice se izmeni, a njegovo odelo posta belo i sjajno.I gle, dva čoveka su razgovarala s njim; to su bili Mojsije i Ilija,koji se pokazaše u slavi i govorahu o njegovoj smrti koju je imao da podnese u Jerusalimu.I dok je on to govorio, dođe oblak i zakloni ih; i uplašiše se kad uđoše u oblak. (Luka 9, 28‑34)Pojava Hrista u slavi je strašna stvar. Biblijski pisci govore o "težini njegove slave". Ova težina je predmet crkvene doksologije i paganskog neprijateljstva. U velikim hristološkim borbama u četvrtom veku, crkva je videla nerazdvojivu vezu između doksologije i priznanja Hristovog božanstva. Tokom borbe sa Arijevom jeresi "Gloria Patri" je postala "borbenom pesmom" za one koji su videli Sina kao učesnika u božanskom trojstvu. Ova pesma sadrži reči: "Slava Ocu i Sinu i Svetome Duhu". Trostruko pripisivanje slave je predstavljalo formulu za priznavanje Trojstva.Tokom istorije crkve, Božja slava je ostala u fokusu hvale i divljenja. Međutim, za nehrišćane ona se nalazila u fokusu kosmičke klaustrofobije. Božja težine se osećala kao sila koja melje, tako da su ljudi težili da je se solobode. Ne uzimanje za ozbiljno Božjeg dostojanstva ‑ Božjeg kavod‑a ‑ božje slave se prema Bibliji smatra njegovim omalovažavanjem, pa čak i izrugivanjem. Zato težina Božje slave predstavlja sastavni deo traume svetosti.Svetost nas straši, bez obzira da li je oučavamo u ljudskim bićima ili u direknom susretu sa Svetim. Biblija ne pokušava da prikriva činjenicu da, uprkos Božjoj ljubavi i milosti, Bog predstavlja jedno strašno, opasno Biće, Biće koje čovek instinktivno ne želi da susretne. Psiholozi nastavljaju da govore da ljudi vole da izmišljaju zaštitna božanstva koja će im omogućiti komforan i siguran život. Ali oni ne mogu tvrditi da ljudi požele da izmisle Sveca Izrailjevog. Postoje mnogi razlozi zbog kojih bi ljudi posvedočili postojanje i delovanje Svetog ‑ jedan je taj što On stvarno postoji ‑ ali samo potreba i imaginacija nisu validan razlog.

<<Predhodno poglavlje

Sledeće poglavlje>>