 |
|
Čitate knjigu:
AKO POSTOJI BOG, ZAŠTO POSTOJE ATEISTI
MISTERIJA
 <<Predhodno
poglavlje |
Sledeće poglavlje>>Nije iznenađujuće to što ljudi vide nešto "misteriozno" u vezi Svetog ili Svetinje. Četrdesetih godina u eri radija, jedna od najpopularnijih misterioznih emisija je bila "Inner Sanctum". Jedan od najneizvesnijih i najuzbudljivih delova emisije je predstavljala njena uvodna špica ‑ stravični, jezivi zvuk škripanja vratiju koja su se otvarala i duboki prodorni glas "Inner Sanctum..." Bukvalno, Naziv ovog programa je značio "u svetinji". Čak i u ovom popularnom tipu komunikacije je uspostavljena veza između svetog i misterioznog.Prema Otu, misterium je usko vezan za "onostrano" Svetinje ili Svetog. Neizvesna i nepoznata dimenzija Svetog se nadovezuje na duh straha koji prati susret sa njom. Mada zastrašujuće, Sveto, "Onostrano" je istovremeno i fascinantno. Radi se o nekoj čudnoj mešavini neke svečane jeze i stravičnosti sa nečim jedinstvenim, privlačnim i očaravajućim. Oto kaže:Ova dva kvaliteta, zastrašenost i očaranost sada formiraju čudnu harmoniju kontrasta, tako da rezultujući dualni karakter svesnosti numinoznog, čemu je svedok kompletan razvoj religije, počev od "demonske strave" pa nadalje, postaje najčudniji i najznačajniji fenomen u čitavoj istoriji religije. (U latinskom, reč daemon nije u početku imala značenje demona ili zlog duha. Ona se jednostavno odnosila na bilo kakav duh ili duhovno biće.) Demonsko‑božanski objekt se može pojaviti u umu kao objekt stave i užasa, ali u isto vreme radi se o nečemu što privlači sa silovitim šarmom, i stvorenje koje se prestravljeno i zgrčeno trese pred njim, poželi da se okrene prema njemu, pa čak i da ga nekako prigrli.(10)Dečja očaranost pričama o duhovima je tipična manifestacija te svojstene kombinacije straha i očaranosti. Deca mole da im se pričaju takve priče, ali često ne mogu da izdrže do kraja. Jednom prilikom, kad je imao sedam godina, moj sin me je molio da ga pustim da presapava u šumi na obližnjoj planini skupa sa jednim studentom koledža koji je bio u poseti. On se ponadao da će to biti istovremeno sablasno i zabavno iskustvo. Avantura je počela sa neopisivim "junačkim" doživljajima. Međutim, kada se logorska vatra ugasila i razgovor u šatoru prestao, a moj "silni" istračivač prepušten tami noći, njegova pažnja se prikovala za "prilike koji su potmulo hodale u mraku". Izdržao je jedno pola sata da ne progovori ni reči, ali se konačno obratio studentu: "Džo, znaš, ima dosta toga što mi se ovde ne dopada!" Džo je bio dovoljno proniciv da shvati tu "uzgrednu" poruku, i njih dvojica su se pojavila na zadnjim vratima oko jedan po ponoći.Moj sin je shvatio da je ta zabava istovremeno i jezovita, na potpuno prirodan način. Njegova mama je potpuno očarana najboljim (ili najgorim) holivudskim horor filmovima. Moja žena voli da gleda takve filmove, ali na nesreću ona ne sme da ih gleda sama. Za moju nevolju, ona uporno zahteva da joj pravim društvo za vreme takvih zadovoljstava. Kao rezultat takvih epizoda, moja žena dolazi u stanje istinskog užasa, tako da ja na kraju izađem sa ranama i modricama zbog štipanjanja i ščepavanja u kulminacijama njenog straha.Dakle, mi se strašimo i očaravamo Svetim. Mi mu se možemo približiti, a to i želimo, ali ipak se zbog nečega moramo držati na odstojanju. Mi se bavimo njime, ali tek nakon kamuflaže njegovih strašnih crta.
