 |
|
Čitate knjigu:
AKO POSTOJI BOG, ZAŠTO POSTOJE ATEISTI
MYSTERIUM TREMENDUM
<<
Sledeće poglavlje>>Oto analizira pojam tremendum izolacijom njegovih sastavnih delova. Prvi element predstavlja strahopoštovanje. Ovo strahopoštovanje ima posebnu prirodu. Emocija straha jeste vezana za njega, no ovde se radi o nečem dubljem. Engleska reč tremor (treper) i tremble (drhtati), (kao i naša trema) imaju koren u latinskoj tremendum. Strah vezan za ovu vrstu strahopoštovanja proizvodi drhtanje i tremu. Setimo se Kjerkegorovih reči o Avramu u njegom delu Strah i drhtanje, gde on iscrpno analizira naročitu vrstu "svečane stravičnosti koja se doživljava u Božjem prisustvu". Ili, prisetimo se crnačke duhovne pesme "Where You There When They Crucified My Lord?" ("Da li si bio tamo kad su razapinjali mog Gospoda?" sa zastrašujućim refrenom "Sometimes it causes me to tremble, tremble, tremble" (Ponekad zbog toga ja drhtim, drhtim, drhtim).Oto uočava tesnu vezu između elementa strahopoštovanja i grčke reči sebastos. Odgovarajuća latinska reč glasi augustus. On dalje uočava antipatiju ranih hrišćana kod upotrebe reči augustus, čak i za imperatora. "Oni su osećali da nazivati čoveka sa sebastos znači davati čoveku ime koje odgovara jedino božanstvu, dakle rangirati ga u kategoriju u koju spada samo božanstvo (lat. nomen), što bi predstavljalo neku vrstu idolopoklonstva."(6)Ovo strahopoštovanje je jedna vsta svečanog straha koji stvara neku jezivu vrstu strepnje. Razvoj upotrebe odgovarajućeg termina u engleskom ("awful") sugeriše da se kod doživljavanja religioznog strahopoštovanja javlja neko jako negativno osećanje. Zato se reč awful (tj. pun strahopoštovanja) u engleskom jeziku danas koristi skoro isključivo kao sinonim za "loš" ili "veoma loš".Drugi element tremendum‑a predstavlja "nadmoć" (pisac koristi reč "ovepowerigness", za koju ne postoji odgovarajuća reč na našem jeziku, a koja znači osobinu ličnosti jakog karaktera zbog koje ga se ljudi plaše ili se ne osećaju komforno, LONGMAN Dictionary of Contemporary English, 3rd ed., prim. prev.). Oto povezuje svesnost sile i moći sa latinskom reči maiestas. Suočavanje sa tom veličanstvenom moći izaziva osećaj nemoći, nedoraslosti i potpune ništavnosti. Biblijski primer ove dimenzije nalazimo u slučaju pravednog Jova.Nakon opisa serije stravičnih nesreća koje su zadesile Jova i saveta sa dozom osude od strane njegovih prijatelja ili zemaljskog pragmatizma njegove žene, i koji tako ni malo nisu uspeli da mu ublaže bol, čitamo reči Jovovog
očajničkog zahteva da Bog odgovori na njegovo stanje:O da bih imao koga
da me sasluša! Gle, želja je moja da mi svemogući odgovori. (Jov 31,
35)U svojoj molitvi Jov se obraća Bogu sa "Svemogući". Odgovarajuća reč
na hebrejskom jeziku je El Šadaj. Ovo ime se u knjizi o Jovu javlja više
(trideset puta) nego i u jednoj drugoj knjizi Starog Zaveta. Ono datira
iz doba patrijaraha i u sebi uključuje zastrašujuću Božju moć.
El Šadaj
se prevodi sa "Bog Svemoćni", "Uništavač", a čak i sa "Nadmoćnik" (tj.
"Overpowerer").(7)Posle Elijujovog govora, Bog odgovara Jovu nadmoćnim
rečima u vidu pitanja. Bog počinje sa jednim uraganskim pitanjem koje u
isto vreme proklamuje sud nad Jovom.Ko je to što zamračuje savjet
riječima nerazumno? Opaši se sada kao čovjek; ja ću te pitati, a ti mi
kazuj. (Jov 38, 2‑3)Zatim sledi dugi niz pitanja koji ostavlja Jova
skoro u stanje kolapsa:Gde si ti bio kad ja osnivah zemlju? Ko joj je
metnuo kamen ugaoni?... Jesu li ti se otvorila vrata smrtna?... Možeš li
svezati miline vlašićima? Ili svezu štapima (tj. Orionu) razriješiti?...
Znaš li vrijeme kad se divokoze koze? i jesi li vidio kad se košute
legu?... Eda li po tvome razumu leti jastreb? Širi krila svoja na jug?
(Jov 38‑39)Upitnik traje sve do diretnog pitanja upućenog Jovu:Ko se
prepire s Bogom, hoće li ga učiti? Koji kudi Boga, neka odgovori na to.
(Jov 39, 35)Pazite na Jovovu reakciju. On izjavljuje:Gle, ja sam malen,
šta bih ti odgovorio? Mećem ruku svoju na usta svoja. Jednom govorih,
ali neću odgovarati; i drugom, ali neću više. (Jov 39, 37‑38)Jovova
reakcija je klasični odgovor osećaja beznačajnosti i nemoći u susretu sa
strašnom nadmoći Svetog.Slična epizoda, navedena kod proroka Jeremije,
pokazuje istu vrstu čovekovog odgovora na Božju strašnu svemoć. On vapi
ka Gospodu:Nagovarao si me Gospode, i dadoh se nagovoriti; bio si jači
od mene i dadoh se nadvladao si me. (Jerem. 20, 7)Ovde Jeremija
doživljava da ga je Bog "nadvladao". Eliade opet kaže:On se oseća
stravično pred Svetim, pred misterijom (mysterium tremendum) punom
strahopoštovanja, veličanstvo (maiestas) koja zrači sveprožimajućom
superiornošću.(8)Postoji situacija u kojoj suočavanje sa apsolutnom
silom stvara osećaj apsolutne prestravljenosti.Treći element tremendum‑a
koji je izolovao Oto je "energija" ili urgentnost. Ovaj element je vezan
za svojstva božanskog objekta. Oto kaže:Ona je naročito živo uočljiva u
"gnevu" ili orge ; i svugde se predstavlja simboličkim izrazima ‑
vitalnost, strast, emotivna narav, želja, sila, pokret, uzbuđenje,
aktivnost, žestina.(9)U čovekovom suočavanju sa Svetim, Sveto se ne
doživljava u nekom letargičnom stanju. Sveto se ne doživljava kao
"Inertno Biće" ili neutralni pojam. U tom susretu ima nešto dirljivo i
dinamično. Sveto se spoznaje kao nešto što može da "deluje". Ovaj
dinamički element, bilo da se radi o gnevu ili ljubavi, je velikim delom
odgovoran za čovekovu reakciju. Reakcija ne spada u oblast statike, već
dinamike. To znači da u susretu sa Svetim ne nailazimo na uspavano
divovsko čudovište koga možemo sigurno obići pažljivim upravljanjem, već
na Biće sa sveprožimajućim dinamizmom.