 |
|
Čitate knjigu:
AKO POSTOJI BOG, ZAŠTO POSTOJE ATEISTI
TRAUMA SVETOSTI
<<
Sledeće poglavlje>>
U poslednjem poglavlju smo zavirili u psihologiju odbijanja postojanja svemogućeg Bića. Sada ćemo razmotriti jedan aspekt tog bića, aspekt koji je malo razumljiv savremenom čoveku, ali koji je jako važan za razumevanje bega od vere. Radi se o svetosti.U Nemačkoj je 1910. god. izdana knjiga pod jednostavnim nazivom Das Heilige (Svetinja). U ovom malom delu teolog Rudolf Otto je popločao put za novu oblast religioznog iskustva. Otovo delo koje se u engleskom prevodu pojavilo pod naslovom The Idea of the Holy, bilo je jedinstveno u svom pristupu. Umesto da je ispitivao ideje prisutne u raznim religijama sveta, Oto je proučavao fenomen čovekovog doživljaja svetinje. Čuveni istoričar religije Mircea Eliade kaže o Otu:Obdaren velikom psihološkom suptilnošću i u potpunosti pripremljen dvostrukim obrazovanjem teologa i istoričara religije, on je uspeo da odredi sadržaj i specifične karakteristike religioznog iskustva. Prešavši preko racionalne i spekulativne strane religije on se uglavnom koncentrisao na njen iracionalni aspekt.(1)Mada je Oto istraživao i analizirao "iracionalnu" ili "nerazumljivu" dimenziju religije iz prirodne perspektive, on nikako ne pokušava da uči ili propagira iracionalizam ili subjektivizam u teologiji. U uvodu engleskom izdanju navedene knjige, on kaže:Ja ne želim ni u kom slučaju da ovim reklamiram tendenciju našeg vremena ka ekstravagantnom ili fantastičnom "iracionalizmu", već da se uhvatim u koštac s njegovom morbidnom formom. "Iracionalno" je danas tema br. 1 za sve one koji su isuviše lenji da razmišljaju ili isuviše spremni da eskiviraju mučnu obavezu razjašnjenja svojih ideja i baziranja svojih ubeđenja na usklađenim mislima.(2)Opšte je prihvaćeno da se pod svetim smatra nešto što je dobro, nešto čisto. U svojoj analizi reči svetinja, Oto navodi da, iako je moralni kvalitet dobrote prisutan u ovom pojmu, on se ne može iscrpsti ili izjednačiti s njim. Mada svetinja uključuje pojam apsolutne dobrote, preostaje izvesno "ekstra" ili "još". Oto je to "još" definisao kao "numinozno" (božanstveno).Govoriću, zato, o jedinstvenoj "numinoznoj" kategoriji vrednosti i o jasnom "numinoznom" stanju uma, koje se uvek može naći tamo gde se ova kategorija spominje. To mentalno stanje je savršeno sui generis (jedinstveno) i nesvodivo ni na kakvo drugo; i zato poput svakog elementarnog i primarnog pojma, mada se o njemu može diskutovati, on se ne može striktno definisati.(3)Doživljaj numinoznog (božanstvenog) omogućava ono što Oto naziva "osećaj stvorenja".(4) Ovaj osećaj u sebe uključuje spektar osećanja zavisnosti, to jest "prvog subjektivnog pratioca i efekta drugog osećajnog elementa, koji se ocrtava kao senka, ali koji u sebi nesumnjivo ima direktnu i primarnu vezu sa nekim objektom van sebe".(5) To znači da osećaj stvorenja predstavlja subjektivni odgovor na objektivno numinozno.Osećaj zaprepaštenja predstavlja osnovni doživljaj onoga što je sveto. U daljoj analizi Oto koristi izraz mysterium tremendum da bi dosegao do doživljaja Svetog.
