 |
|
Čitate knjigu:
AKO POSTOJI BOG, ZAŠTO POSTOJE ATEISTI
POZNATI OD BOGA
<<
Sledeće poglavlje>>
Strah od razgolićavanja, i
još da nas neko primeti kao takve, je vezan za strepnju da nas ljudi
upoznaju onakve kakvi jesmo. Ponovo imamo da ambivalencija karakteriše
čovekov odnos prema upoznavanju od strane drugih. Mi se izuzetno trudimo
da prikrijemo one stvari u vezi sebe od kojih se stidimo, ali
istovremeno mi čeznemo za mestom utočišta gde možemo biti potpuno
upoznati bez straha, gde možemo biti goli i nemati stida. Biti upoznat
predstavlja ono čega se bojimo, a istovremeno ono što priželjkujemo.
Misao, "pakao su drugi" nije samo izolovano shvatanje jednog razočaranog
dramskog pisca, već kolektivni strah Adamovog semena.Ambivalencija prema
upoznavanju se primećuje u standardnoj proceduri zbližavanja
zaljubljenih parova. Momak i devojka napreduju od prvog slučajnog
susreta ili sastanka do medenog meseca. Prvi sastanak podrazumeva sve
ono što je potrebno za prvi utisak. Izobilno se koristi magija maskare,
želea, deodoransa, tečnosti za usta, itd. da bi se sakrilo ružno i
neprivlačno, a naglasilo (ili imitiralo) ono što je lepo i privlačno.
Razgovor je oprezan, pri čemu se vodi računa da se ne otkriva
mnogo o sebi. Dnevna zapovest je napraviti dobar prvi utisak.Ali, ako je
prvi sastanak bio uspešan i veza postane ozbiljnija, ubrzo nastaje
krizno stanje. Kriza nastaje u onom trenutku kada momak i devojka shvate
da druga strana reaguje prihvatljivo i kroz glavu počne stalno da struji
pitanje: "Da li se njoj sviđam ja ili slika koju sam joj pažljivo
predstavio?" Zatim sledi ispitivanje. Postepeno otkrivaju se prikriveni
delići biografije i priznaju gresi učinjeni "tamo negde u prošlosti".
Ako taj test "ispovedanja na odstojanju" bude uspešan, onda zaljubljeni
par prelazi na autentično samo‑otkrivanje. Sada dolazi do izražaja
ljubav bazirana na istini bez prikrivanja. Mnogi, međutim, kako
primećuje Kjerkegor, nikad ne pređu ovaj test, jer je njihov strah da se
otkriju tako velik da nadmašuje njihovu želju da budu upoznati i
voljeni. Mnogi se čak i venčaju, ali samo da bi dobilu ulaznicu za
neprestalnu igru skrivalice. Ista stvar je sa upoznavanjem s Bogom. Ko
je taj koji se ne pribojava i straši pojma sveznajućeg božanstva? Baviti
se mišlju da moj život nema tajni pred svevidećim Božjim okom može
delovati veoma obesrabrujuće. Ali, ipak, ja želim da budem poznat; ja
imam potrebu da budem poznat: ambivalencija.Ova ambivalencija se jasno
pokazuje u Bibliji. Uzećemo Davida za primer. Nakon njegovog greha sa
Vitsavejom, prestupa koji je uključivao i ubistvo njenog muža, David se
toliko zavaravao o veličini svoje krivice da čak nije ni prepoznao sebe
u Natanovoj paraboli, sve dok Natan nije nedvosmisleno izjavio: "Ti si
taj!" Davidiva prevara je dosegla nivo samozavaravanja. I kad je stiglo
otkrivenje i David razotkriven, to je bilo bolno za njega. U svom
kajanju on je zavapio: "Jer ja znam prijestupe svoje, i grijeh je moj
jednako preda mnom. Samome tebi zgriješih, i na tvoje oči zlo učinih"
(Psalam 51, 3‑4). Ovde David obznanjuje realnost tog greha i uočava dve
veoma važne činjenice. Kao prvo,
on uočava da je greh "jednako" pred njim.
On ga prati u stopu. David
ga vidi, gde god da pođe. On ga se ne može osloboditi iz svog pamćenja.
Poput Ledi Magbet, ova mrlja je neizbrisiva. Kao drugo, on uočava da je
učinio greh "na Božje oči". David, ne samo da vidi svoj greh, već shvata
da nije promakao ni Božjem pogledu. Njegov stid pred narodom je bio
ogroman, ali neuporediv sa stidom pred Bogom.David zna da Bog vidi
njegov greh, i to je nepodnošljivo. On viče: "Da se prenu kosti koje si
potro. Odvrati lice svoje od grijeha mojih, i sva bezakonja moja očisti"
(Ps.51,8‑9). Božji pogled je toliko nepodnošljiv, da Ga David preklinje
da odvrati, pokrije, sakrije svoje lice. On traži od Boga da "očisti",
izbriše njegova bezakonja. On sam ne želi da više gleda u njih, a ne
želi ni da Bog gleda u njih. David dolazi slomljenog, skrušenog srca, go
pred Boga. pokajanje je stvarno. Ali u agoniji razotkrivanja David
pronalazi oproštenje. Iz tog oproštenja dolazi naredni psalam. Sada on
peva:Gospode! ti me kušaš i znaš.Ti znaš kad sjedim i kad ustanem; ti
znaš pomisli moje iz daleka;Kad hodim i kad se odmaram, ti si oko mene,
i sve putove moje vidiš.Još nema riječi na jeziku mom, a ti, Gospode,
gle, već sve znaš. (Ps. 139, 1‑4. U ovom psalmu David obznanjuje da
nema zaklona od Gospoda. Gde god da on pobegne, Bog je tu. David je
poznat, poznat sasvim. A ipak, u psalmu se ni ne naziru osećanja
rezignacije i jadikovanja.
Psalam prosto vri od izražavanja hvale i oduševljenja. Svojom svešću da
je poznat, David pronalazi utehu, a ne strepnju. Oproštenjem David
proživljava prijateljski Božji pogled i shvata šta znači biti go i
nemati stida. Osećaj koji ga je nekad toliko strašio, sada je tako
prijatan da David kliče:Okušaj me Bože, i poznaj srce moje, ispitaj me,
i poznaj pomisli moje,I vidi jesam li na zlu putu, i vodi me na put
vječni. (Ps. 139, 23‑24)David je naučio lekciju koja je tako mučna i
teška za Adamove sinove: Biti poznat od Boga nije gubitak čovečnosti,
već njena čast. On je tražio zaklon od Božjeg pogleda, ali ga nije
našao. Kada se pomirio s tim pogledom u boli i kajanju, dobio je
mir.Ljudi, otuđeni od Boga se, poput Davida, ponašaju na način koji ima
elemente sindroma paranoje, "grešnici beže kad ih niko ne goni"; i kao
što Luter zaključuje: "Neznabošci drhte na treptaje lišća". Poput
paranoika koji zamišlja da se tu nalazi neko "da ga zarobi", čovek živi
pod terorom pomisli da će biti razotkriven pred Bogom. On umišlja da
njegov neprijatelj ima samo jednu nameru, da ga uništi. Međutim, kao što
paranoik stvara krive slike o neprijatelju, tako i grešnik projektuje na
Boga najgore od svih mogućih namera. Ali, istinska uloga Božjeg pogleda
je da dovede do pokajanja, a preko pokajanja, do života. (Čuvena poema
"The Hound of Heaven" /Nebeski progonitelj/ od Frensisa Tomsona /Francis
Thompson/ opisuje čoveka koji bez daha beži od Boga koga se plaši :
"Bežao sam od njega noću, bežao danju...", ali poema završava sa
shvatanjem da je Progonitelj ustvari bila Božja ljubav, a ne
neprijatelj.) No, analogija sa paranojom se ovde prekida. Tamo gde su
neprijatelji paranoičara imaginarni, božanski neprijatelj krivog čoveka
je stvaran. Ukoliko nema pokajanja, strah od suda nisu Potemkinova sela,
već zlokobna realnost.Biti poznat od Boga može značiti i biti izložen
Njegovom gnevu. No, bez njega nema spasenja. Iskustvo biblijskih
ličnosti je ironično. Kada greše, svi oni se boje Božjeg pogleda. Kada
se kaju, svi oni žele da ih
Bog poznaje. U stvari, bit spasenja se razumeva u kontekstu našeg
poznanja od Boga. Hrist je upozorio svoje učenike:Neće ući u carstvo
nebesko svaki koji mi govori: gospode, Gospode, nego ko čini volju Oca
moga koji je na nebesima.Mnogi će mi reći u onaj dan: Gospode, Gospode,
nismo li prorokovali u tvoje ime, i u tvoje ime izgnali demone, i u
tvoje ime mnoga čuda učinili?I tada ću im izjaviti: nikada vas nisam
upoznao; odlazite od mene vi koji činite bezakonje. (Matej 7,
21‑23)Hrist preti licemerima koji koriste Njegovo ime kao štit od
razotkrivanja svoje moralne anarhije da će ih proglasiti nepoznatim.
"Nikad vas nisam upoznao" je pretnja osude. U skladu sa Hristovim
razumevanjem, najgora stvar koja se može desiti čoveku je biti stranac
Njemu, ne biti poznat Njemu. Poput čoveka koji pati od veličine, pa, da
bi impresionirao svoje poznanike, prilazi nekoj čuvenoj ličnosti, koja
sa svoje strane jasno daje do znanja da ga ne poznaje, licemer se
suočava sa poniženjem razotkrivanja.Dakle, problem otkupljenja se ne
bazira na pitanju da li čovek "poznaje Boga", već da li Bog "poznaje"
njega. Biti poznat Bogu znači i izaći iz grmlja i osetiti njegov blagi
pogled. Tako, za starozavetnog Jevrejina i za hrišćanina Novog Zaveta,
spasenje je povezano sa Božjim poznanjem njega. Bit sreće je biti u
prisustvu onoga čiji pogled može biti zastraŠujući.Jedan od
najkonkretnijih primera izražavanja takvog pojma sreće nalazimo u
klasičnom jevrejskom blagoslovu:Da te blagoslovi Gospod i da te čuva!Da
te Gospod obasja licem svojim i da ti bude milostiv!Da Gospod obrati
lice svoje k tebi i dade ti mir! (4 Moj. 6, 24‑26)U ovom blagoslovu
nalazimo želju izraženu u jevrejskoj formi paralelizma. Preko
paralelizma isto osnovno mišljenje se izražava tri puta na tri različita
načina. Struktura se može razviti kao što sledi:blagoslovi ‑ čuvaobasja
licem svojim ‑ bude milostivobrati lice svoje ‑ mir Dva elementa
"blagoslov" i "držanje" su ponovljena sinonimima. Blagoslov se
izjednačava sa doživljavanjem Božjeg pogleda. Biti u poziciji da te
Gospod obasja svojim licem i da obrati svoje lice na tebe znači primiti
blagoslov. Za Jevreje, najveći blagoslov je biti u situaciji da Bog
gleda na tebe, a ne da te previđa.Motiv koji se na više mesta navodi u
Bibliji predstavlja povlačenje paralele između Božjeg odnosa sa čovekom
i ljudske institucije braka. Na mnogim mestima pronalazimo kako se motiv
odnosa između Jahve i Izraela, Hrista i crkve izražava preko slike
venčanja i braka. Izrael je Jahvina nevesta, kao što je u Novom Zavetu
crkva Hristova nevesta. Kršenje zaveta i dela neposlušnosti se opisuju
preko pojmova "neverstva, bluda, kurvarstva, prostitucije. U srcu ove
analogije je pojam "poznanja".Kad Stari Zavet opisuje seksualni odnos
glagolom "poznati", ne radi se ni o kakvom eufemizmu. Avraam je poznao
svoju ženu i ona je zatrudnjela. Isak je poznao svoju ženu. I u Novom
Zavetu nalazimo kako Marija govori: "Kako će to biti kad ne znam za
muža?" (Luka 1,34) Ovde se glagol znati ne koristi za izražavanje
intelektualnog znanja ili upoznavanja sa nekom osobom. Ovim glagolom se
iražava zenit čovekovog znanja, znanja intimnosti.Ustanova braka je u
mnogim aspektima analogna božansko‑čovečjoj vezi. Oboje uključuje
strukturu zaveta u kome se obe strane vezuju jedna za drugu uzajamnim
predanjem, zapečaćenim zakletvom. Oboje uključuje mogućnost poznanja u
intimnosti. Oboje uključuje jedno "mesto" gde čovek može biti go i
nemati stida. U kontekstu braka, ja sam ušao u najintimniju od svih
mogućih ljudskih veza. Radi se o odnosu koji uključuje izvesnu dozu
rizika. Ako brak hoće da funkcioniše, on mora uključiti ne samo
mogućnost razgolićenja, već je zahteva. U mom braku, ja ne samo da smem
biti go, već ja moram. Ako rizikujem i razotkrijem se i otkrijem da je
moja žena videla moju golotinju u svim svojim detaljima, i još uvek me
voli, onda ja doživljavam na ljudskom nivou nešto što znači biti poznat
od Boga.