Čitate knjigu:

AKO POSTOJI BOG, ZAŠTO POSTOJE ATEISTI

GOLOTINJA I ADAMOV PAD

SADRŽAJ>>

<<Predhodno poglavlje

Sledeće poglavlje>>

U biblijskom izveštaju o stvaranju čoveka i žene, nalazimo veoma sažet prikaz ‑ možda ipak isuviše kratak, tako da ostavlja čitaoca sa blagim osećanjem zbunjenosti:I Gospod Bog stvori ženu od rebra, koje uze Adamu, i dovede je k Adamu.A Adam reče: sada eto kost od mojih kosti, i tijelo od mojega tijela. Neka joj bude ime čovječica, jer je uzeta od čovjeka.Zato će ostaviti čovjek oca svojega i mater svoju, i prilijepiće se k ženi svojoj, i biće dvoje jedno tijelo. (1 Moj. 2, 22‑24)Ovim stihovima, u kojima se govori o posvećenju institucije braka kulminirajući u jedinstvu muža i žene, kao da se dolazi do završetka celog izveštaja o stvaranju. Međutim, pripovest se ne prekida na ovom mestu, već se nastavlja, kao priheftanim, postskriptom koji pomalo odudara od konteksta. Skoro kao naknadno umetnutu, čitamo rečenicu: "A bjehu oboje goli, Adam i žena mu, i ne bješe ih sramota" (1 Moj. 2,25)."Goli i bez stida?" Ovo zvuči kao umetnuta misao, no, radi se o nečem mnogo dubljem. Ovaj opis prvog para u stanju nevinosti služi kao ključna prelazna tačka na izveštaj koji sledi: izveštaj o Adamovom padu. Autor Knjige o stvaranju nam je priuštio divni primer (dvostrukog) kontrasta koji počiva upravo na rečima "goli i bez stida".Pripovest o čovekovom padu uključuje epizodu kušanja sa zmijom u glavnoj ulozi. Kad Adam i Eva podležu kušanju i padaju u greh, njihova prva reakcija je vezana za njihovu golotinju.Tada im se otvoriše oči, i vidješe da su goli; pa spletoše lišća smokova i načiniše sebi pregače.I začuše glas Gospoda Boga, koji iđaše po vrtu kad zahladi; i sakri se Adam i žena mu ispred Gospoda Boga među drveta u vrtu. (1 Moj. 3, 7‑8)  Dakle, Adamova i Evina svest se nije odmah usmerila ka zmijinim rečima ili drvetu ili čak Bogu. Njihove oči su se otvorile (kao što je zmija predvidela), ali ono što su oni videli bila je njihova golotinja. Ali, oni nisu bili slepi ni ranije. Nisu oni tek sada osetili snagu vizuelne percepcije po prvi put. Adam je video Evinu golotinju i pre pada. A nije bio zaslepljen kad je posmatrao svoje sopstveno telo. "Otvaranje očiju" je svakako figurativni opis svesnosti stida ‑ što Sartr opisuje kao "svest o stidu". Dok su se ranije oduševljavali Božjim glasom kad je hodao "po vrtu kad zahladi", sada su bili totalno prestravljeni tim istim glasom. Dok su ranije stajali potpuno sigurni i neometeni pod Božjim pogledom, sada su beznadežno tražili sklonište od tog istog pogleda. Dok je nekad bila znak slave u nevinosti, čovekova golotinja sada postaje njegova najveća sramota. Martin Luter primećuje:Na sličan način, čovek ne shvata da je grehom izgubljena slava golosti. Činjenica da su Adam i Eva hodali unaokolo goli bio je njihov najlepši ukras pred Bogom i ostalim stvorenjima. Sada, nakon greha, mi ne samo da izbegavamo poglede ljudi kad smo goli, već nas je stid i pred samim sobom.(13)Iz ovih reči se jasno izvlači veza između fizičke golotinje i duhovnog razgolićenja. Prikrivajući svoju golotinju od Božjeg pogleda, Adam i Eva su skrivali sebe.U nastavku izveštaja se govori kako Bog traži svoja stvorenja, pozivajući Adama: "Gdje si?" Adam odgovara: "Čuh glas tvoj u vrtu, pa se poplaših, jer sam go, te se sakrih." Kao odgovor na pitanje svog Tvorca, Adam bezuspešno koristi u trenutku skovano, improvizovano opravdanje. Radi se o sasvim "prirodnom" objašnjenju navedenog postupka za jednog Homo Absconditus‑a, objašnjenju koje može izdržati samo dok Bog ne postavi naredno pitanje: "Ko ti kaza da si go?" Opravdanje je propalo i Adamov greh se našao izložen Božjem pogledu. Ova trauma ostaje nezaboravna za Adama i njegovo potomstvo. Čak i Sartr primećuje:Sramežljivost i, naročito, strah od toga da se bude iznenađen u stanju nagosti samo su simbolička specifikacija izvornog stida: tijelo ovdje simbolizira našu bespomoćnu objektivnost. Obući se znači prikriti svoju objektivnost, znači zahtijevati pravo da se gleda a da se ne bude gledan, to jest da se bude čista subjektivnost. Zato biblijski simbol pada, nakon iskonskog grijeha, predstavlja činjenicu da Adam i Eva "znaju da su nagi". Reakcija na stid sastojaće se upravo u tome da se onaj koji je shvatio moju vlastitu objektivnost shvati kao predmet,...(14)Sa doživljavanjem greha dolazi svest o stidu zbog golotinje. Ovaj motiv se stalno provlači kroz biblijsku istoriju. Ipak, u Edenu su se desile neke zapanjujuće stvari koje se često previđaju. Sa grehom dolazi sud, kazna i isterivanje iz Edena. Pod Božjim prokletstvom, čovek napušta Vrt. Ali, ne napušta ga go!U svetlu Božje osude greha, mogli bismo očekivati da će Bog grubo izvesti Adama iz njegovog skrovišta, počupati smokvino lišće u svom Božanskom gnevu, i osuditi čoveka na izlaganje sramoti. Mogli bismo opravdano očekivati da Bog svede svoja stvorenja na nezaštićeno stanje čiste objektivnosti, tako da budu konstantno izložena njegovom gnevnom pogledu i pogledu svih ostalih stvorenja. Ali On nije to učinio. Sud se stvarno desio, šta više bio je žestok ‑ ali to nije sve. U 1 Mojsijevoj 3,21 čitamo: "I načini Gospod Bog Adamu i ženi njegovoj haljine od kože, i obuče ih u njih." Jednom rečju, Bog je predvideo mesto za prikrivanje za Svoja zaprepaštena stvorenja. Bog je primetio Adamovu golotinju i pokrio je. U Božjem pogledu, Adam je našao pažnju punu ljubavi, a ne uništenje. Adam je preživeo ne samo strogi pogled sudije, već i milostivi pogled ljubavi.

<<Predhodno poglavlje

Sledeće poglavlje>>