 |
|
Čitate knjigu:
AKO POSTOJI BOG, ZAŠTO POSTOJE ATEISTI
POKRIVANJE GOLOTINJE
 <<Predhodno
poglavlje |
Sledeće poglavlje>>
U Bibliji ne postoji
interesovanje samo za golotinju per se, već i briga da se ta golotinja
pokrije. Videli smo kako je Noje blagoslovio sinove koji su pokrili
njegovu golotinju. Videli smo zadivljujući čin milosti od strane Boga,
kad je načinio odjeću za Adama i Evu. Uočili smo i Hristovo zaveštanje
svojim učenicima da gledaju da oblače golog. Međutim, ukupna slika
"pokrivanja" prevazilazi ovakvu brigu za bukvalno odevanje. U biblijskoj
kategoriji spasenja, pojam "pokrivanja" nosi dalekosežno biblijsko
značenje.Kao što strah od razgolićenja, odnosno nemanja pokrivača,
predstavlja zloslutno upozorenje na sud, tako se i obećanje spasenja
često izražava "pokrivanjem" tog razotkrivanja. S jedne strane mi čujemo
Hristovo upozorenje:Ne bojte ih se dakle; jer ništa nije skriveno što se
neće otkriti, niti tajno što se neće doznati. (Matej 10, 26)Ovo uopšeno
upozorenje dobija strahovite proporcije u Isusovom plaču nad
Jerusalimom:Kćeri jerusalimske ne plačite za mnom, nego plačite za sobom
i za svojom decom.Jer, eto, idu dani kad će govoriti: blažene su
nerotkinje, i utrobe koje ne rodiše, i dojke koje ne dojiše.Tada će
početi da govore gorama : padnite na nas, i bregovima: pokrijte nas.
(Luka 23, 28‑30)Ovo preteće upozorenje budućeg stanja nepokajanih koji
će bežati u bilo koju vrstu skloništa, pa čak i da ih smrskaju planine,
je izbalansirano obećanjem pokrivača za otkupljene.U Knjizi Dnevnika
nalazimo kako se Solomun moli za "odelo spasenja" (2 Dn. 6,41). Ova
careva molitva postaje prorokova
pesma:Veoma ću se radovati u Gospodu, i duša će se moja veseliti u Bogu
mojem, jer me obuče u haljine spasenja i plaštem pravde obuče me kao kad
ženik namjesti nakit i kao kad se nevjesta uresi uresom svojim. (Isaija
61, 10)Biti obučen u pravednost se u Novom Zavetu odnosi na Hristovu
zastupničku službu. Kada se Hristova pravednost imputira, uračuna
verniku, vernik više nije go. Pavle aludira na psalmistu kada piše:
"Blaženi su kojima su bezakonja oproštena i gresi pokriveni"
(Rim.4,7).Pavle predviđa konačno "pokrivanje" vernih u svojim vizijama
budućeg statusa spašenih:Znamo, naime, ako se sruši naša zemaljska kuć,
koja je kao šator, da imamo zgradu od Boga, večnu kuću na nebesima, koja
nije ljudskom rukom sagrađena.Ta zato i uzdišemo i čeznemo da se obučemo
u svoj nebeski stan;Samo ako smo se u njega obukli, nećemo se naći
goli.Jer mi, koji smo u šatoru, uzdišemo opterećeni, zato što ne želimo
da se svučemo, nego da se preko ovoga obučemo, da život proguta ono što
je smrtno. (2 Korinćanima 5, 1‑4)Ovde se izražava konačna nada Novog
Zaveta ‑ nada u konačno pokrivalo, permanentnu odeću. Otkupljeni se
nadaju da će biti oslobođeni straha od razgolićavanja i da će se
slobodno radovati Božjem pogledu.Kjerkegor je razumeo Hristovu
"dimenziju pokrivanja". Zato on vatrenim rečima slavi pokrivalo koje
Hrist pruža svom narodu.O, sigurno sklonište za grešnike! O,
blagosloveno sklonište! ‑ naročito ako je čovek prethodno shvatio šta
znači kad savest optužuje, i Zakon osuđuje, i pravda prati sa kaznama, i
onda, kad je umoran do očajanja, da će pronaći odmor u jedinom utočištu
koje je trebalo pronaći! Čovek, čak i najdraži čovek, može ti najviše
dati ublaženje ili izvinjenje, prepuštajući tebi da koristiš ono što ti
kod njih odgovara; ali on sam ti ne može dati ono što može dati samo
Isus Hrist; On ti daje Sebe kao zaklon; ovde se ne radi o nekoj
utešiteljskoj misli koju ti pruža: ne, On ti daje Sebe. Kao što noć
skriva sve, tako je On žrtvovao Svoj život i postao pokrivalo pod kojim
leži grešni svet koji je spasio. Kroz taj pokrivač pravda ne prolazi kao
što sunčevi zraci prolaze kroz tamne naočari, samo delimično ublaženi
refrakcijom; ne, ona se snažno udarajući u pokrivalo odbija od njega i
ne prolazi kroz njega. On je dao Sebe kao pokrivalo za celi svet, pa i
za tebe, i za mene.(15)Zar nije čudno da se čovek straši takvog Boga?
Kjerkegorove reči su reči okrepe, no, ipak, ne izbegava se činjenica da
nas Bog može blagosloviti i pokriti svojom ljubavlju. On nas mora uočiti
‑ potpuno sagledati. Sartr je bio u pravu kada je govorio o nezgodnoj
poziciji u kojoj se čovek nalazi, ako ga posmatra Bog. Ali Sartrov
argument malo govori o tome da li taj "Nevidljivi posmatrač" stvarno
postoji. Mnogo toga ima da se kaže o mišljenju Sartra i ostalih koji,
živeći sa proizvoljnim mislima, negiraju realnost Boga čiji pogled oni
ne mogu da izbegnu.