| < 3. Poglavlje | Sadržaj | 5. Poglavlje > |
Dve-tri nedelje nakon poseta dvorani za obožavanje imao sam
ponovno priliku da razgovaram sa sveštenikom o Sotoni i njegovim anđelima. Kad
sam mu rekao kako sam očekivao da ću naići na grupu ludaka, nasmejao se.
"Obožavaoci duhova razlikuju se međusobno jednako kao i članovi bilo kog
društva. Često su slika i prilika lokalne kulture. Praznoverje je vrlo rašireno
po svetu među stanovnistvom gdje vlada visok stepenj nepismenosti. Takvi se
Ijudi najjače odaju ponižavajućin oblicima obožavanja. Duhovi zavode ljude u tom
pravcu, jer znaju da to vređa njihovog velikog suparnika - Hrista. Tvrdio je da
će sve ljude privući k sebi. Ali duhovi su tokom vekova nebrojeno puta dokazali
de se On prevario. Milioni i milioni otišli su u grob a da uopšte nisu ni čuli
Njegovo ime, a kamoli verovali u Njega."
Dok je govorio, sotonski sveštenik ustao je sa svoje
stolice i počeo polako koračati tamo-amo. Sklopio je ruke iza leđa i zurio u
pod. Povremeno bi usmerio pogled u mene.
"Sto se tiče nas ovde u Montrealu, mi smo u vrlo dobrom
položaju. Priroda nas je obdarila duhovnim sposobnostima koje su daleko iznad
onih što ih poseduju milioni koji žive na ovom području. Zato je učitelj
preduzeo sve da bi nas upoznao sa stvarnim stanjem stvari u svetu duhova. On za
svakoga od nas ima poseban zadatak... Prestanite da me gledate kao da mi ne
verujete?"
Sigurno se na mom licu videlo da sam šokiran svime što mi
je dotad rekao. "Oprostite ako sam vas uvredio", zamolio sam ga. "Verujem što
ste rekli. Ali toliko toga još imam naučiti o volji učitelja. Sve što sam vidio
ovde u vašoj crkvi toliko je novo i drukčije od onoga čemu sam bio naučen."
"Stvarno, nisam hteo galamiti na vas", odgovorio je, "i
niste me uvredili. Možda ponekad nešto preozbiljno shvatim. Što se tiče načina
na koji sam govorio o ljudima ovdje u Montrealu, nisam imao nameru da se hvalim.
To je ocena samog učitelja koji mi je stanje stvari opisao takvim."
Ponovo je seo i zapalio cigaru. "Što se tiče vas i vašeg
prijatelja Rolanda, pre godinu dana otkriveno mi je da ću vas sresti ovde u
našoj zgradi, ali sam na to zaboravio. I kao što sam vam nedavno spomenuo, bio
sam u hotelskoj sobi u Chicagu kad me je jedan od glavnih savetnika iz sveta
duhova podsetio na vas i naredio mi je da odmah nazovem čovjeka na koga sam
preneo odgovornost za moje odsutnosti. Počeo je rušiti sve napore duhova da vas
dovedu u vezu s nama. Telefonirao sam mu, i pre nego što sam uspeo nešto reći,
spomenuo je da je George tražio dopuštenje da vas i vašeg prijatelja dovede na
sastanak zahvalnosti i da mu je on odbio tu prednost. Ja sam ga naravno
obavestio o želji glavnog savjetnika. Zatim sam nazvao Georgea i rekao mu da će
nam biti zadovoljstvo imati vas u našem krugu. Kao što vidite, učitelj mnogo
drži do svakoga od nas. Prestanite zato sami sebe potcenjivati."
Posle te večeri ponovo sam probdio besanu noć. Razgovor sa
sveštenikom stalno mi je bio u mislima.
Jedne je večeri Roland morao ostati prekovremeno na poslu,
tako da mi nije uspeo telefonirati pre mog odlaska na sastanak. Dok je tramvajem
putovao kući, pomislio je da možda i neće zakasniti ako ravno pođe na mesto
sastajanja. Odlučio je da na raskrsnici ulice St Catherine i bulevara St.
Laurent presedne, i da me odande nazove na mesto sastanka. Međutim, telefonski
broj je ostavio kod kuće. Kad bi se barem setio adrese, mislio je, mogao bi
preko službe informacija dobiti i broj. Izvadio je iz džepa mali blok i svoju
hemijsku, ali kućni broj što ga je tako često gledao nikako mu nije dolazio u
sećanje. Dok je tako šaputao: "Želim da mi pomognu duhovi", na njegovo je
iznenađenje jedna nevidljiva sila pokrenula hemijsku u njegovoj ruci i napisala
ne samo kućni broj nego i ime ulice, i to vrlo lepim rukopisom.
Bio je ushićen! Ali na informacijama su mu rekli da pod tom
adresom nemaju zapisan telefonski broj.
U isto vrijeme George i ja smo se upitali šta se dešava s
našim prijateljem. George je imao ideju: "Pozovimo Gerarda, vidioca, da saznamo
gdje se nalazi Roland", glasio je njegov predlog.
Nakon kraćeg prizivanja duha Gerard je zatvorio oči,
položio prste na slepoočnice i rekao: "Vidim da je Roland upravo ušao u
prodavaonicu cigareta na raskrsnici ulice St. Catherine i bulevara St. Laurent.
Sad razgovara sa službom telefonskih informacija. Želi dobiti naš broj, ali kažu
mu da broja nema u knjizi. Preneću mu uz pomoć duha jednu misao. Tako, sada je
tamo. Okreće broj da bi razgovarao s Georgeom; pripremi se da mu odgovoriš, tebe
ce tražiti."
George je pošao telefonu na drugoj strani sobe. Zvonilo je,
neko je podigao slušalicu i nakon pozdrava rekao Georgeu da je poziv za
njega.
Roland je bio oduševljen svojim iskustvom s duhovima.
Pokazao nam je lep rukopis i rekao: "Ovo ću da dam da se uokviri. Nikada u svom
životu nisam vidio tako lep rukopis." A onda se obratio svešteniku: "Pitam se
zašto mi duh osim adrese nije napisao i telefonski broj."
"Niste to zatražili," odgovorio mu je ovaj. "Prema vašoj
veri postupat će s vama na odreden način. Iskustvo što ste ga večeras imali
dečja je igra u poređenju s onim što bogovi planiraju s vama, moja gospodo. Ali
morate verovati u duhove i očekivati od njih velike stvari. Morat ćete više puta
doživeti snagu i inteligenciju duhova. Verujem da ćete tada imati dosta vere
tako da će vam duhovi pomagati na daleko ozbiljniji način."
Dvadesetak dana kasnije, prilikom ulaska u tu raskošnu kuću
sreli smo sotonskog sveštenika. Pozdravio nas je i najavio nam sledeće: "Večeras
ćete doživeti zaista zanimljivu seansu. Jedan moj stari poznanik u našem je
gradu. On je vrlo slavan profesor istorije. Predavao je na nekim od vodećih
francuskih univerziteta. Njegovo poznavanje zapanjujućih detalja iz istorije
učinilo ga je jednim od vodećih uglednih u toj znanstvenoj oblasti. Mogao bih
jednostavno reći - duhovi su ga učinili velikim. Saopštili su mu mnoge nepoznate
istorijske činjenice. Večeras će preko medija otkriti mnoge pojedinosti o vojnim
pohodima Napoleona Bonapartea. Trenutno je u donjoj dvorani, vrši obred i moli
se. Dopustite mi da vam objasnim šta će se desiti."
Udobno smo se smestili i pažljivo slušali sveštenika.
Njegove reči obećavale su da će to biti vrlo zanimljiva seansa: "Jedan medij
dopusti će duhu da uđe u njegovo telo tako da u potpunosti vlada njime. Na taj
način se postaje oruđe duhova, koji tako lakše kontaktiraju s Ijudima. Dešava se
da šest, čak i dvanaest duhova uzme vlast nad tijelom medija. Jedan duh je možda
dovoljno obavešten povodom određenih pojedinosti iz istorije, ali nedostaju mu
informacije o drugim vidovima. Pomaže mu drugi duh, koji je bio prisutan u
određeno vreme na željenom mestu. Duhovi su toliko precizni da su osim doslovnog
ponavljanja sadržaja reči rado oponašali i boju glasa osobe koju navode."
Nakon nekoliko minuta sveštenik je izašao da vidi je li
njegov prijatelj završio s pripremama. Ubrzo se vratio i rekao nam da svi koji
žele prisustvovati seansi siđu u njihovu crkvenu dvoranu.
Sveštenik je predstavio istoričara i zamolio da im priđu šest
dobrovoljaca. Duhovi su zatim trebali izabrati jednoga od njih da im posluži te
večeri kao kanal za komuniciranje. Šestorica muškaraca došla su pred sveštenika
koji je stao prizivati demone i molio ih da pokažu svoju veliku moć. Duhovi koji
su vodili Napoleona Bonapartea i pomagali mu pri njegovim vojnim pohodima
trebali su objaviti one pojedinosti koje su zanimale gosta - slavnog istoričara.
Još dok je sveštenik obavljao kratak obred, jedan je duh ušao u telo jednog od
muškaraca i počeo govoriti. Glas je imao pravi pariski naglasak i privlačan
ton.
Duh nas je obavijestio da je on glavni savetnik,
specijaliziran za vojna pitanja, te da je odgovoran za čitave legije duhova.
Budući da je predmet zaista složen, dodao je da su mu kao kanali potrebna još
dvojica od preostalih dobrovoljaca.
Ta dvojica bili su malo prestrašeni, zatvorili su oči, i
duhovi su već progovorili rekavši da ih se oslovljava s Remi i Alphonse. Oči
onoga u kome se nalazio glavni savetnik ostale su otvorene, ali nepokretne;
tokom sledećeih 45 minuta nije ni trepnuo.
Sveštenik se obratio istoričaru i rekao: "Bogovi očekuju
vaše molbe."
Posetioc je ustao. U ruci je imao hemijsku i mali blok.
Započeo je laskajući duhovima i priznao da su mu u proteklo vreme dali razne
informacije koje su ga učinile jednim od najznačajnijih autoriteta na tom
znanstvenom području.
Nekoliko je minuta razgovarao s duhovima oslovljavajući ih
s "gospodine Remi, Alphonse, i gospodine savjetniče". A onda im je počeo
postavljati pitanja. Duhovi su odgovarali bez oklijevanja.
Tokom seanse pitanja su se postupno usredsredila na jedan
poseban razgovor Napoleona i njegovih oficira. Glavni savjetnik rekao je da bi,
verodostojnosti radi, bolje bilo da Alphonse i Remi reprodukuju taj razgovor.
Zaista, njihovi glasovi su se u celosti izmijenili - sve je ličilo na razgovor
dvojice ljudi.
Okrenuo sam se prema Georgeu i rekao: "To je sjajno!"
George je odgovorio nasmešivši se: "Ako mislis da je ovo
nesto naročito, pričekaj da duhovi počnu imitirati glasove ljudi koje si
poznavao a već su godinama mrtvi. To je doista izuzetno." Nakon što je istoričar
dobio odgovore na sva pitanja o ratnim pohodima Napoleona Bonapartea, rekao je
glavnom savetniku da su mu potrebne jos neke dodatne informacije u vezi s
govorom montrealskog gradonačelnika Camillieua Houdea, što ga je održao na
stepenicama pred gradskom skupštinom uoči stupanja Kanade u Drugi svjetski
rat.
Glavni savetnik mu je odgovorio da mu pritom on i njegovi
saradnici ne mogu pomoći, jer su se sve njihove aktivnosti odigravale u Europi,
ali da će posle njihovog odlaska njihovo mesto zauzeti drugi savetnik i dati mu
sve potrebne informacije.
Poslednja dvojica izabranih za medije zadrhtali su široko
otvorenih očiju. Pitali su, ovaj put svojim vlastitim glasovima, koliko dugo su bili posrednici duhova. Onaj treći, u kojem je
bio glavni savetnik, takođe je malo zadrhtao, zatvorio oči i zatim ih opet
otvorio; jedan drugi duh je progovorio: "Raduje me što vam mogu pomoći pri
otkrivanju nepoznatog. Bio sam prisutan kad je gradonačelnik Camillieu Houde
održao govor protiv toga da Franko-Kanađani služe u vojsci. Sto želite
znati?"
Opet je istoričar glavnom savetniku izrekao svoju
zahvalnost za neprestano vođstvo duhova u svom životu. "Kako tom prilikom niko
od prisutnih nije načinio stenografski zapis Haudeovog govora, danas imamo
nekoliko različitih izveštaja. Plemeniti savetniče, postoji li mogućnost da
razjasniš to pitanje?"
"Rado ću vam doslovno ponoviti govor gospodina Houdea."
Ono što se zatim desilo bilo je jednostavno neobjašnjivo.
Jedva sam verovao svojim ušima. Čuo sam glas koji sam tokom više godina slušao
možda više stotina puta preko radija. Camillieu Houde bio je često osporavani
političar. Nikada nije oklevao reći svoje mišljenje o bilo kome ili bilo
čemu.
Krajem tridesetih godina Camillieu je bio vruća tema
francuskih sredstava informisanja. Njegove aktivnosti u ulozi gradonačelnika
Montreala uvek su ga iznova uvrstavale u vesti. Radijske stanice snimale su
njegove govore i primedbe pa ih često emitovale. Tako je njegov glas postao
poznat. I ja sam sada taj poznati glas ponovno čuo, s tim da je ovaj put poticao
od demonskog duha. Slušali smo taj glas oko dvadeset minuta.
Pre nekog vremena ispričao sam nekome to svoje iskustvo. Ta
osoba rekla je da je to najverojatnije bila duša pokojnog Camilleua. Medutim, to
nije mogla biti istina. Camilleu je u to doba još bio živ. Umro je tek 12. rujna
1958. Baš kao što je i sam demon rekao. to je bilo oponašanje glasa i reči
gospodina Houdea. Te večeri, dok nas je vozio kući George nam je rekao da veruje
kako je neko kad umre u celosti mrtav, i da se ljudi varaju misleći da
razgovaraju s duhovima pokojnika jer su to demoni koji oponašaju pokojnika.
Onog trenutka činila mi se ta izjava zanimljivom, međutim
nisam mnogo razmišljao o njoj. George ionako o toj temi nije više želeo
govoriti. Rekao je da će nam to objasniti sveštenik kad za to bude vreme.
Sledeće nedelje uveče pružila se prilika da o tome
porazgovaramo sa sveštenikom. Dao nam je zanimljiv izvještaj o tome kako
demonski duhovi oponašaju umrle. Za njega je ta činjenica bila primer njihove
moći da zavedu Ijude. Stekao sam utisak da je taj čovjek bio posebno radostan
dok bi pričao o primerima u kojima su duhovi prevarili velike ljude.
Spomenuo je tri ili četiri biblijska izvještaja, ali kako u
to vreme nisam proučavao Bibliju, na mene nisu ostavili osobiti utisak. Tek kad
je naveo iskustvo izraelskog kralja Saula s vračaricom iz En-Dora, začudio sam
se. Opisao je kako su duhovi naveli Saula da upravlja svojim životom slušajući
svoje osćenje umesto Božije reči. Ispričao je kako su ga u potpunosti razdvojili
od njegova Stvoritelja i doveli do toga da je pred Bogom Hebreja počinio veliku
gnusobu, pa su ga na taj način upropastili. "U ono doba istorijakih čovečanstava
naš učitelj ne bi za sebe mogao osigurati veću čast no što se ona ostvarila onda
kad je najviši vođa izraelskog naroda pao nicice pred demonskim duhom," rekao
je. To što je sveštenik te večeri ispricao Rolandu i meni. Odigralo je nekoliko
meseci kasnije značajnu ulogu pri mojoj odluci da se odvojim od kulta
demona.