3

3. Prostorije za obožavanje demona

Kad smo Roland i ja treći put došli na sastanak obožavaoca demona, George nas je obavestio da će doći i sotonski sveštenik, navodno njihov prvosveštenik, koji se vratio s puta po Sjedinjenim Državama. Bio je uveren da će nam sveštenik biti naklonjen i da će nam sigurno dopustiti da posetimo prostoriju bogova.

Nakon što smo ušli u zgradu, upoznali su nas s nekim ljudima koje ranije nismo videli. Prišlo nam je nekoliko osoba i zaželeli smo jedni drugima dobro veče i započeli razgovor. Pritom je ušao sotonski sveštenik. Pozdravio je prisutne rukujući se s njima, kratko porazgovarao sa svakim i pošao je prema nama. Progovorio je George: "Svešteniče, upoznao bih vas s dve simpatične osobe."

Tokom razgovora iznenadio nas je rekavši nam neke pojedinosti. Kad je George spomenuo da smo nas dvojica bili u trgovačkoj mornarici, rekao nam je imena brodova na kojima smo služili, a i još neke detalje koji nisu bili nikome poznati. Moram priznati da je to ostavilo na nas veliki utisak. Rekao je da bi tokom večeri želeo porazgovarati s nama.

Ne samo njegove reči, nego i cela njegova pojava imali su nešto neobjašnjivo tajanstveno u sebi. Imao je prodorne oči, ćelavu glavu i dubok glas, koji je povremeno pratila neka vrsta kikotanja. Njegova je visina već sama po sebi bila dopadljiva. Rekao bih da je bio visine pokojnog generala Charlesa de Gaullea.

Nakon čitavog niza govora zahvalnosti posvećenih bogovima, sveštenik nam je ponovno prišao. Razgovor je bio prijateljski. Rekao nam je da su ga bogovi obavestili o mnogim pojedinostima u vezi s nama, i da su izrazili želju da obogate naše živote dajuci nam velike darove.

Budući da je većina posetioca otišla, pozvao nas je da pođemo u dvoranu bogova. Da bih vam što bolje prikazao koliko me je zapanjilo i iznenadilo ono što sam otkrio, opisao bih vam najpre svoju predstavu Sotone i njegovih palih anđela. koju je u meni stvorilo katoličko vaspitanje. U mom detinjstvu odrasli su me učili da je đavo sa svojim demonima - u paklu, u središtu zemlje. Tamo su se predali beskrajnom zadatku da duše onih koji su umrli s nekim od smrtnih greha izlažu raznim vrstama muka. Opisali su mi demone kao bića napola ljudskog i napola životinjskog izgleda, s rogovima, kopitama i ognjenim dahom. Kao tinejdžer došao sam do zaključka da je sve to smešna izmišljotina neke usijane glave koja je pokušala iskoristiti praznoverje neobrazovanih u prošlim vekovima. Na kraju sam posumnjao i u samo postojanje đavola i anđeoskih bića.

Sišli smo niz stepenice u veliku, lepo nameštenu sobu. Bilo je očito da su je uređivali sposobni dekorateri i dizajneri. Koračali smo divnim gusto tkanim tepisima. Tiha, ugodna muzika milovala mi je uši. Sve je pokretalo osećanja. Pa ipak, čini mi se da su moju pažnju najviše privukle mogobrojne slike. Oko 75 ulja na platnu visilo je po zidovima, svaka otprilike 120 sa 70 centimetara. Sotonski sveštenik nam je rekao da je, ako imamo neka pitanja, spreman odgovoriti na njih.

"Ko su te osobe dostojanstvena izgleda što su prikazane na slikama?" upitao sam.

"To su bogovi o kojima ste slušali u hvalospevima. Glavni savetnici vladaju nad legijama duhova. Nakon što su nam se prikazali u vidljivom obliku da bismo ih mo^gli fotografisati, dali smo ih umetnicki naslikati na ovaj način. S obzirom da su dostojni velike časti, ispod svake slike načinili smo po jedan mali oltar da bi obožavatelji mogli paliti sveće i tamjan, i vršiti obrede koje od njih traže duhovi."

Prolazeći polako prostorijom naišli smo na oltar na kom je ležao štap s obavijenom bronzanom zmijom. Sveštenik je napomenuo da je taj oltar posvećen boginji Nehuštan, čiju snagu na čudotvoran način upotrebljava lecnik koga smo upoznali tokom prve posete. Spomenuo je velika čuda što ih je bog od mjedi učinio izraelskoj deci, nakon sto su kadili pred zmijom od mjedi koju je Mojsije načinio stolećima ranije. (2. Carevima 18,4)

Na kraju prostorije stajao je veliki oltar. Iznad njega visila je slika osobe kraljevskog izgleda, u prirodnoj veličini. Na pitanje mog prijatelja o toj slici odgovorio je sveštenik: "Slika je posvećena učitelju svih nas."

"Kako mu je ime?" pitao sam.

Ponosno je izjavio: "Bog s nama".

Dok danas razmisljam o toj slici kojoj sam se toliko puta divio, moram reci da su izraŽaj i crte lica naslikane osobe odavali jedan viŠi intelekt. Imao je visoko čelo, prodorne oči i držanje koje je ostavljalo utisak da je vrlo aktivan i da stoji u visokoj časti.

Sveštenikov odgovor nije bio ono sto sam očekivao, a i nije bio sasvim jasan. Sigurno nije upućivao na Isusa Hrista. Ne, On to nije mogao biti. Ali da nije možda...?

"Želite li time reći, da je ta slika stvaran prikaz Sotone?" pitao sam napokon.

'"Da, tako je, i sigurno se pitate gde su one odvratne životinjske odlike." Uz kikotanje je dodao: "Oprostite što se malo smejem. Verujte mi, ne smejem se vama, moja gospodo, ili vašem čuđenju. Ne, samo se zabavljam i veselim pri pomisli da je demonskim duhovima uspelo prikriti njihov stvarni izgled, tako da i u ovo doba naučnog napretka i obrazovanja velika većina hrišćana veruje u priče o rogovima i konjskim kopitama."

A onda se izraz njegovog lica izmenio i činilo se da je zabrinut dok je govorio: "Izuzetno je važno i neophodno da današnji naraštaj navedemo da misle i veruju kako učitelj i njegovi saradnici ne postoje medu duhovima. Samo tako će moći uspešno vladati stanovnicima ove planete sledećih deset godina."

Izraz poverljivosti obuzeo je njegovo lice. "Ništa toliko ne oduševljava duhove koliko pronalazak puteva da ljude učine članovima budućeg kraljevstva sotone."

I dok smo posmatrali različite oltare i portrete, sveštenik je dalje objašnjavao da su demonski duhovi zapravo stručnjaci za razna područja. Poseduju hiljadugodišnja iskustva i žestoko se sa silama odozgo bore za prevlast nad mislima ljudi.

Na Rolandovo pitanje zašto demoni ulažu toliko vremena i truda da zavaraju čovečanstvo, sveštenik je odgovorio da svako koga uspe navesti da se odstrani iz Hristovog carstva odmah postaje član sotoninog velikog carstva što će ga uskoro uspostaviti na Zemlji. One, koji su pod sotoninim vođstvom otišli u grob, sotona će jednog dana prizvati u život. A Hrist i Njegovi sledbenici, rekao je, imaju nameru završiti nemilosrdnu borbu između te dve velike sile tako što će na sotonine sledbenike pustiti oganj s neba. Ali to im neće naškoditi jer su demonski duhovi sada kadri obuzdati vatru i njenu moć da spali ljude. Rekao je da, ako sumnjam u njegove izjave, mogu otići u Indiju ili u druge krajeve sveta gde je crna magija postala nauka, te ću videti ljude kako gaze užareni ugljen a da im se ne spali niti jedna dlačica na nogama.

Kad smo izašli iz dvorane, rekao sam da sam prilično zbunjen u vezi sa sotonom i njegovim anđelima. Moje katoličko vaspitanje naučilo me je da se sotona s de monima i dušama umrlih u stanju smrtnog greha nalazi u paklenom ognju. Šta je istina?

Sotonski se sveštenik pokazao spremnim da odvoji vreme i objasni nam, kao što je sam rekao, pravo stanje stvari. "Vidim da je poseta našoj dvorani za obožavanje pokrenula mnoga pitanja u vašim mislima. Dopustite mi da vam najpre kažem da mi, članovi našeg tajnog društva ovde u Montrealu, predstavljamo elitu obožavatelja demona. Kad se velika borba između nebeskih sila i našega gospodara privede kraju te on napokon uspostavi svoje carstvo na ovoj planeti, mi ćemo dobiti visoke položaje ugleda i časti. Mi ćemo biti bogato nagrađeni što smo se opredelili za onoga koji je zasad naoko slabiji. Razumete li što želim reći? Hiljadama godina ranije naš veliki učitelj bio je gospodar nad bezbrojnim bićima u velikom svemiru. Nisu ga shvatili. Bio je prisiljen da, zajedno s drugim duhovima koji su jednako razmišljali, napusti svoje carstvo.

Stanovnici Zemlje ljubazno su prihvatili našeg učitelja. S obzirom da ima viši um, postao je zakoniti vlasnik ove planete. Naveo je prvobitne vlasnike da odustanu od svog vlasničkog prava i poveruju u ono što je on tvrdio. Neki bi to nazvali prevarom, ali to je bilo obično postupanje prema zakonu opstanka - prirodan instinkt svojstven svim velikim vođama.

Kad je postalo očigledno da će Hrist, njegov suparnik, doći na Zemlju kako bi privukao čovečanstvo k sebi, naš učitelj i njegovi glavni savetnici odlučili su postupati prema strategiji vrlo sličnoj onoj koja ih je u početku osposobila da pridobiju novo područje vladanja. Ovaj plan zahteva od svih demonskih duhova da ljudima vrlo pažljivo preporučuju da žive tako da se odstrane iz Hristovog carstva. Demoni ohrabruju ljude da umesto Hristovih reči i Njegove poruke - slušaju svoje osećaje. Nema sigurnijeg načina kojim bi duhovi us postavili vlast nad životom ljudi, a da pojedinac i ne opazi što se zbiva. Duhovi preporučuju i nude sve vrste krivih nauka. a čovečanstvo ih spremno prihvata."

Sveštenik je blistao od zanosa. Zamolio nas je da mu posvetimo još nekoliko minuta kako bi nam pobliže pojasnio sve što nam je ispričao. Nakon sto smo ga uverili da smo duboko zainteresovani i da želimo još više saznati o delovanju demona, nastavio je.

"Sećate se, gospodo, da je izraelski kralj Solomun bio obdaren velikom mudrosću i da je privukao na sebe pažnju mnogih moćnih vladara. U isto vreme naš se učitelj vrlo zabrinuo zbog toga. Odlučio je uložiti ogromne napore da pod svoju vlast pokori celi svet. Do tog trenutka uspelo mu je da u svakom kraju sveta, osim u Izraelu, uspostavi idolopoklonstvo. Odlučeno je da određeni savetnici iz sveta duhova najpre navedu Solomuna da postane opsednut samim sobom. Zatim su ga trebali navesti da poveruje kako će za Izrael biti najbolje da s okolnim narodima sklopi razne saveze, uprkos činjenici što su ga njegovi savetnici ozbiljno upozoravali da tako ne postupi.

Plan našeg učitelja požnjeo je veliki uspeh. Kad je nastupio dan u koji se Izrael po Solomunovu primeru počeo klanjati i moliti Astaroti, boginji Sidonaca, Hemosu, bogu Moavaca i Milkomu, bogu Amonaca - kad su deca Izraelova pala ničice pred kipove koji su predstavljali demone - naš učitelj je imao utisak da je njegova pobeda potpuna. Postigao je svoj veliki cilj. Celi svet bio mu je pod nogama.

Nadam se, gospodo, da vam je sad potpuno jasno kako je bilo mudro da je nas učitelj prekrio svoj pravi identitet. Tako njemu odana oruđa mogu biti sigurna da će njihov trud jednog dana biti nagrađen kad budu videli kako pokoljenja ovoga sveta stoje pred njima i priznaju da je njihov učitelj veliki bog."

U mojim se mislima oblikovala sasvim nova slika o večnim istinama.

Nakon što smo još malo razgovarali, sveštenik je dodao: "Imate li još pitanja?"

Dok smo posmatrali slike, uočio sam da je sotonin oltar bio iz masivnog mramora, dug skoro tri metra, visok oko metar i širok oko 75 centimetara. "Učiteljev oltar je izgleda iz jednog komada..." primetio sam naglas. "Kako ste doneli tako težak predmet u ove podrumske prostorije?" Sveštenik se smešio. "Dobro uočavate, gospodine Morneau. Ili vam je možda učitelj dao te misli da bi vam otkrio svoju veliku moć? Uostalom, gospodo moja, jedan od mojih savetnika iz sveta duhova rekao mi je da učitelj za svakoga od vas ima poseban plan. Ali dopustite mi da vam govorim o moći duhova. Ah da, oprostite, zapalio bih najpre jednu cigaru."

Do tog trenutka sedeli smo u foteljama pored velikog prozora s pogledom na grad-more svetla. Stekao sam utisak kako sveštenik naročito uživa u tome da nam govori o glavnom zanimanju svog zivota, o delovanju demona. A mi smo imali dovoljno vremena za slušanje.

"Učiteljev oltar donesen je na svoje sadašnje mesto istom silom koju su koristili keltski sveštenici, druidi, da podignu zdanje u Stonehengeu - to je sila duhova ili levitacije, sto znači lebdenja u vazduhu. Duhovi su mi pokazali velika dostignuća druidskih sveštenika iz doba starih Kelta u Francuskoj, Britaniji i Irskoj pre oko 2800 godina. Pokazano mi je da su druidi za vreme punog meseca u podne i u ponoć podizali u vazduh ogromne sive kamene blokove. Kamene gromade teške i do 28 tona nameštale su se tačno na svoje mesto, i tako su nastajala njihova kultna mesta."

Nekoliko je puta povukao dim iz svoje churchill cigare, opet se naslonio i nastavio: "Kad sam video njihova dostignuća, pomislio sam da i ja mogu to učiniti I veseliti se tome. Stoga sam najavio našim ljudima da imam nameru postaviti učitelju znak naše ljubavi u obliku jednog lepog oltara. Obećali su da će se oni, ako ja imam veru da će demoni postaviti oltar na predviđeno mesto, pobrinuti za troškove i transport do zadnjih vrata naše crkve. Bez oklevanja sam im rekao da naruče oltar od belog mermera iz Carrare. Ništa nije predobro za učitelja!

Znam iz iskustva da sila duhova ne zna za granice ako se treba zauzeti za one koji imaju poverenje u učiteljeve reči. I bogato su nagradili moje poverenje! Učinili su da je za vreme našeg ponoćnog sastanka mermerni kamen odlebdio na svoje sadašnje mesto.

Uostalom, gospodo moja, večeras ste bili visoko počašćeni, premda toga možda niste svesni. Dok smo stajali pored učiteljevog oltara i posmatrali onu krasnu sliku, koja je u stvarnosti samo slabi odsjaj njegove lepote i slave, pokazao mi se učitelj s druge strane oltara; stajao je oko tri minute i slušao naš razgovor. Iz tog sam razloga predložio da se poklonimo, kao što smo i učinili. Činjenica da ste udovoljili mojoj želji pričinila je učiteljevom srcu, kao što sam mogao primetiti, veliku radost.

Možda će vas zanimati i to da skoro tri meseca nismo bili svedoci njegove nazočnosti, zato što su Ujedinjeni Narodi pripremali planove za mir. To je zahtevalo nepodeljenu zaokupljenost učitelja zadatkom koji se nikom drugom ne usudi poveriti.

Mir na zemlji ne odgovara interesima njegovog carstva pa on ima veliki zadatak da upućuje čitave legije demona da zbunjuju vođe čovečanstva i raspaljuju njihova osećanja. Poteškoce koje uzrokuju demoni zapošljavaju te vođe u iznalaženju rešenja, samo da se ne bi imali vremana sastati."

Od svega što sam čuo jedna se izjava posebno isticala: da je sotonin portret samo slaba slika njegove lepote i slave. Odlučio sam još jednom spomenuti tu temu. Oslovljavajući sotonskog sveštenika na način za koji sam onda smatrao pravilnim, upitao sam: "Gospodine sveštenice, hoćete li mi još jednom pojasniti ono sto ste malopre rekli? Siguran sam da nisam shvatio šta ste time mislili." Zatim sam ponovio njegovu izjavu i čekao na odgovor.

"Da, prijatelji, portret učitelja otkriva jako malo. Kad se neki duh učini vidljivim, on obično prikriva svoju Iepotu i slavu. Kada bi nam se ovog trenutka prikazao duh ne zaštitivši nas od svog sjaja, ne bismo mogli gledati u njega a da nas oči ne zabole.

Dok sam nedavno boravio u Sjedinjenim Državama na odmoru, u mojoj hotelskoj sobi u Chicagu prikazao mi se jedan od glavnih savetnika. Imao je hitnu poruku za mene - da osoba kojoj sam poverio odgovornost ovde u Montrealu čini sve da upropasti delo demona da vas povežu s našim društvom. Ali o tome ću vam pričati u skoroj budućnosti. U svakom slučaju, sjaj duha bio je tako snažan da nisam mogao gledati u njega. Nakon što mi je dao nekoliko saveta, napustio me je. Međutim. zbog šoka od one svetlosti ostao sam oko pola sata delomično slep. Nekoliko minuta nakon toga pokušao sam telefonirati, ali nisam mogao pročitati brojeve na brojčaniku telefona. Morao sam zamoliti telefonsku centralu za pomoć."

Razgovarali smo još neko vreme sa sveštenikom. Otkrio nam je još neke činjenice u vezi s obožavanjem demona. Pre nego što smo te noći pošli kući, morali smo se zakleti da ćemo sve što smo videli i čuli sačuvati u tajnosti. Prvosveštenik je izgovorio neku magičnu formulu čije smo delove ponavljali za njim. Zapečatili smo naš zavet sipanjem nekakvog posvećenog praha na plamen crne sveće. Prah je ispunio čitavu prostoriju ugodnim mirisom.

Vrativši se u svoj stan nisam mogao zaspati cele noći. Stalno sam razmišljao o dvorani za obožavanje. Nije mi bilo lako prihvatiti zamisao da sotona i njegovi demoni zaista postoje, i da su to zapravo prelepa bića a ne neke rugobe. Moje katoličko vaspitanje u tolikoj je meri udaljio moj način razmišljanja od stvarnosti da mi je zaista bilo teško prihvatiti to kao istinu. Trebalo mi je dva meseca iskustva s natprirodnim pojavama i priviđenjima pre nego što sam pale anđele počeo smatrati zaista onim što i jesu - lepim i nadasve inteligentnim bićima.

< 2. Poglavlje Sadržaj 4. Poglavlje >