U savremenom hrišćanskom svetu mnogi se nazivaju hrišćanima, ali Biblija postavlja jedno ozbiljno i neizbežno pitanje: da li čovek zaista pripada Hristu ako u sebi nema Duha Svetoga? Sveto pismo na ovo pitanje daje jasan i nedvosmislen odgovor.
Jasna biblijska merila
Apostol Pavle piše:
„Ako pak ko Duha Hristova nema, on nije Njegov.“ (Rimljanima 8:9)
Ova izjava ne ostavlja prostor za neutralnost. Prema Bibliji, pripadnost Hristu ne određuje se imenom, tradicijom, crkvenom pripadnošću ili spoljašnjim obredima, već prisustvom Duha Svetoga u životu vernika.
Duh Sveti se u ovom tekstu naziva i Duhom Božjim i Duhom Hristovim, što pokazuje Njegovu božansku prirodu i Njegovu ključnu ulogu u delu spasenja. On je dar koji Bog daje onima koji su se istinski predali Hristu.
Šta znači imati Duha Svetoga?
Imati Duha Svetoga ne znači imati prolazno emocionalno iskustvo, niti se svodi na određene spoljašnje manifestacije. Prema Pismu, prisustvo Duha Svetoga prepoznaje se po:
- novom rođenju (Jovan 3:5–6)
- unutrašnjoj promeni karaktera
- ljubavi prema Bogu i Njegovoj istini
- poslušnosti Božjoj volji
- plodu Duha u svakodnevnom životu (Galatima 5:22–23)
Duh Sveti ne samo da uverava čoveka da je dete Božje, već ga i osposobljava da živi hrišćanskim životom. Bez Njega, vera ostaje samo teorija.
Bez Duha nema pravog hrišćanstva
Isus je jasno rekao da niko ne može ući u Carstvo Božje ako se ne rodi „od vode i Duha“ (Jovan 3:5). To znači da nema istinskog hrišćanskog života bez delovanja Duha Svetoga. Religija bez Duha postaje forma bez sile, a ispovedanje vere bez unutrašnje promene postaje samo prazna izjava.
Apostol Juda upozorava na one koji se nazivaju vernicima, ali:
„…Duha nemaju.“ (Juda 1:19)
Takvo stanje, prema Bibliji, predstavlja duhovnu opasnost, jer čovek može misliti da pripada Hristu, a da u stvarnosti nema Njegov život u sebi.
Poziv na lično preispitivanje
Svaki čovek koji sebe naziva hrišćaninom pozvan je da se iskreno zapita: da li Duh Sveti prebiva u mom životu? Ovo nije pitanje koje treba da izazove strah, već poziv na dublji odnos sa Hristom.
Bog je obećao da će dati Duha Svetoga svima koji Ga iskreno traže (Luka 11:13). Pravo hrišćanstvo nije samo slediti Hrista spolja, već dozvoliti da Hrist živi u nama po Duhu Svetome.
Duh Sveti kao zalog i pečat spasenja
Sveto pismo ide još dalje i uči da je Duh Sveti ne samo znak pripadnosti Hristu, već i Božji pečat i zalog spasenja. Apostol Pavle u Poslanici Efescima piše:
„U kome i vi, čuvši riječ istine, jevanđelje spasenja svoga, i povjerovavši, zapečaćeni ste Duhom Svetijem obećanja, koji je zalog našega nasljedstva, dok se ne otkupi svojina Božja, na hvalu slave Njegove.“ (Efescima 1:13–14)
Ovde je jasno naglašeno da Duh Sveti predstavlja Božju garanciju da će započeto delo spasenja biti dovršeno. On je „zalog“ — unapred dati deo buduće slave — i „pečat“ koji potvrđuje da vernik pripada Bogu.
I na drugom mestu Pavle ponavlja istu istinu:
„I ne žalostite Svetoga Duha Božijega, kojim ste zapečaćeni za dan izbavljenja.“ (Efescima 4:30)
Ovi tekstovi pokazuju da nema sigurnosti spasenja bez Duha Svetoga, jer On svedoči o našem odnosu sa Bogom i čuva vernika na putu vere.
Pavlovo pitanje koje razotkriva suštinu vere
U Delima apostolskim nalazimo jedan veoma značajan događaj. Apostol Pavle susreće određene učenike u Efesu i postavlja im pitanje koje otkriva šta je za njega bilo suštinsko u hrišćanskom iskustvu:
„Jeste li primili Duha Svetoga kad vjerovaste?“ (Dela 19:2)
Ovo pitanje je izuzetno važno. Pavle nije pitao da li su kršteni, da li pripadaju određenoj verskoj zajednici ili da li se nazivaju hrišćanima. Njegovo ključno pitanje bilo je: da li ste primili Svetoga Duha?
Oni su odgovorili da čak nisu ni čuli da ima Duh Sveti, što je pokazalo da njihovo iskustvo vere još nije bilo potpuno. Nakon što su bili poučeni istini o Isusu Hristu, kršteni su i primili Duha Svetoga, čime je njihova vera postala živa i potpuna.
Zaključak
Biblija jasno uči: svako ko tvrdi da je hrišćanin mora imati Duha Svetoga Hristovog. Duh Sveti nije dodatak veri, već njen temelj. On je znak pripadnosti Hristu, pečat spasenja i zalog buduće slave.
Zato pravo pitanje vere nije samo da li verujemo u Hrista, već da li smo primili Njegovog Duha i dopuštamo Mu da upravlja našim životom.
(6)