Bog je pomirio svet sa sobom kroz Isusa Hrista
Jedna od najuzvišenijih istina Novog zaveta nalazi se u rečima apostola Pavla u 2. Korinćanima 5:18–21.
„Ali je sve od Boga, koji pomiri nas sa sobom kroz Isusa Hrista, i dade nam službu pomirenja. Jer Bog beše u Hristu, i svet pomiri sa sobom ne primivši im grehe njihove, i metnuvši u nas reč pomirenja. Tako smo mi poslani mesto Hrista, kao da Bog govori kroz nas; molimo vas u ime Hristovo pomirite se s Bogom. Jer Onog koji ne znaše greha nas radi učini grehom, da mi budemo pravda Božja u Njemu.“
U ovom kratkom, ali dubokom odlomku, otkriven je Božji plan spasenja, koji ne obuhvata samo pojedince, već ceo svet. Pomirenje između Boga i čoveka nije ljudska inicijativa, već delo Božje ljubavi ostvareno kroz Isusa Hrista.
Ovaj čin pomirenja ne može se pravilno razumeti bez sagledavanja šire biblijske slike kao velike borbe između Hrista i sotone — sukob oko Božjeg karaktera, Njegovog zakona i čovekove vernosti.
Greh kao stanje sukoba sa Bogom
Greh u Bibliji nije samo pojedinačni prestup, već stanje pobune i neprijateljstva prema Bogu. Apostol Pavle kaže da smo pre pomirenja bili „neprijatelji“ (Rimljanima 5:10), a Isaija dodaje da „bezakonja vaša rastaviše vas s Bogom vašim“ (Isaija 59:2). U kontekstu velike borbe, greh znači prihvatanje sotonske laži da se može živeti nezavisno od Boga i Njegovog zakona ljubavi.
Božji zakon nije uzrok sukoba, već njegovo merilo. Njegovo kršenje donosi smrt, ne zato što je Bog osvetoljubiv, već zato što je greh u suprotnosti sa samim izvorom života. Čovek u grehu živi u stanju sukoba sa Bogom, udaljen od Njegove volje i karaktera.
Inicijativa pomirenja dolazi od Boga
Pavle najpre naglašava da je pomirenje u potpunosti Božje delo:
„A sve je od Boga, koji nas pomiri sa sobom kroz Isusa Hrista“ (2. Kor. 5:18). Čovek, udaljen od Boga grehom, nije mogao sam da obnovi izgubljeni odnos. Greh nije samo moralni promašaj, već stanje sukoba i neprijateljstva prema Bogu, odbacivanje Njegove volje i poretka života. On razdvaja čoveka od izvora života i mira, stvarajući jaz koji ljudski napori ne mogu premostiti.
U tom stanju otuđenosti, Bog preuzima inicijativu. „Bog bijaše u Hristu i pomiri svet sa sobom, ne primajući ljudima grehe njihove“ (st. 19). Ova izjava jasno pokazuje da je pomirenje univerzalno po svojoj ponudi. Krst ne svedoči o Bogu koji mora biti umilostivljen, već o Bogu koji u ljubavi silazi čoveku u susret kako bi ga vratio u zajedništvo sa sobom.
Isus Hristos je centralna ličnost pomirenja sa Bogom
Središte ovog pomirenja nalazi se u Hristovoj žrtvi:
„Jer onoga koji ne ne znaše greha učini grehom za nas, da mi budemo pravda Božja u njemu“ (st. 21). Isus Hristos iako potpuno bezgrešan, uzeo je na sebe greh i posledice ljudskog greha. Ovom zamenom otkrivena je i Božja pravda i Njegova milost — greh nije zanemaren, ali grešnik nije odbačen. Na krstu je jasno pokazano da Božja vladavina počiva na ljubavi, a ne na sili.
Šta znači biti pomiren sa Bogom
Pomirenje sa Bogom nije samo pravna promena statusa, već obnova odnosa. To znači prestanak neprijateljstva, povratak poverenja i usklađivanje života sa Božjom voljom. Opravdanje od greha verom u ono što je Hristos učinio za nas nikada ne stoji odvojeno od posvećenja. Onaj ko je pomiren sa Bogom prima i silu Duha Svetoga da živi u poslušnosti Božjem zakonu, ne da bi bio spasen, već zato što je spasen.
Biti pomiren sa Bogom znači prihvatiti Njegov pogled na greh, dozvoliti da On obnovi srce i živeti u skladu sa Njegovim karakterom. Takav odnos donosi promenu života, jer vera koja prima Hristovu pravednost istovremeno prima i silu za novi život.
Univerzalna ponuda, lični odgovor
Iako je pomirenje obezbeđeno za ceo svet, ono postaje delotvorno samo za one koji ga verom u Hrista prihvate. Bog ne primorava nikoga; On poziva. Poziv „Pomirite se s Bogom“ ostaje aktuelan u svakom vremenu, naročito u kontekstu poslednjih dana, kada se velika borba približava svom završetku. On je poziv da se napusti stanje sukoba i straha i da se prihvati odnos mira, poslušnosti i nade.
U Isusu Hristu, Bog je pokazao da Njegova vladavina nije zasnovana na sili, već na ljubavi i istini. Pomirenje sa Bogom znači povratak toj ljubavi, život u skladu sa Njegovim zakonom i nadu u konačnu obnovu svega stvorenog.
U Isusu Hristu, Bog je pokazao da želi obnovljenu zajednicu sa čovekom i da Njegova ljubav ima moć da pomiri, promeni i spase. Pomirenje sa Bogom nije samo početak hrišćanskog života — ono je temelj na kome se gradi vera, karakter i večna nada.
Mi trebamo biti vesnici pomirenja Boga i ljudi
Pomirenje znači stati na Hristovu stranu u velikoj borbi između dobra i zla — odbaciti greh, prihvatiti Hristovu pravednost i dozvoliti Bogu da obnovi Njegov lik u čoveku. Zato Pavle može da kaže da smo pozvani da budemo „poslanici za Hrista“ (st. 20), svedočeći svetu da je put povratka Bogu otvoren. Oni koji su se pomirili sa Bogom su pozvani da svetu objave ovu radosnu vest: Bog ne stoji više kao sudija koji odbacuje, već kao Otac koji poziva na povratak i pomirenje.
Zaključak
Poruka 2. Korinćanima 5:18–21 jasno svedoči da je pomirenje Božji dar, zasnovan isključivo na Hristovom delu, a ne na ljudskim zaslugama. Spasenje je ponuđeno svima, ali zahteva lični odgovor vere. Bog je učinio sve što je bilo potrebno da se most između neba i zemlje obnovi — sada je poziv upućen svakom čoveku: „Pomirite se s Bogom.“
(0)