Čitate knjigu:

AKO POSTOJI BOG, ZAŠTO POSTOJE ATEISTI

TENZIJE ZBOG NESLAGANJA

SADRŽAJ>>

<<Predhodno poglavlje

Sledeće poglavlje>>

Videli smo da je pitanje Božjeg postojanja u zapadnoj civilizaciji ostalo nerešeno. Veliki umovi su zauzeli dijametralno suprotne pozicije u odnosu na to pitanje. I od strane ateista i od strane teista se izlažu impresivni argumenti u pogledu tog pitanja. Neslaganje nije ostavilo sve ljude u stanje gubitka ineresovanja. Naprotiv, spor se nastavlja, često sa militantnom retorikom. Neki su pokušavali da izbegnu žestinu sukoba tražeći treću alternativu koja bi nam osigurala bar prividni mir.Treća alternativa koja je okupirala umove mnogih zapadnjaka, predstavlja alternativu u kojoj se pitanje Božjeg postojanja svodi više na subjektivno‑praktični nego na objektivno metafizički nivo. Na taj način se problemu pristupa na osnovu subjektivne procene vere ili njenom negiranju. To znači da neka konkretna ličnost može gledati na sve to na sledeći način: "Ja verujem u Boga, i moja vera u Boga ima smisla u mom životu. Ona mi donosi okrepu. Ona predstavlja cilj i svrhu mog života. Ona mi nudi nadu da je svemir u krajnjoj instanci svrsishodan. I pošto sve što postoji na kraju krajeva ima smisla, i moj lični život ima smisla". S druge strane, drugi čovek može reći: "Ja ne verujem u Boga, i za mene ima potpuno smisla da živim bez takve vere. Zato, za mene i za moj život nema Boga". Ovoj dvojici malo treba da izbegnu sukob svojih različitih zaključaka, pošto za onoga za koga verovanje ima smisla, Bog postoji, dok za onoga za koga neverovanje ima smisla, Bog ne postoji. Ovde se pitanje Božjeg postojanja svodi na pitanje praktičnog smisla života pojedinca. Ako se istina definiše kao sve ono što ima smisla za onoga koji veruje, onda svakako, sve što ima smisla za njega predstavlja istinu. Isto tako, sve što nema smisla za tu osobu se može smatrati laži.Ovakav prilaz pitanju Božjeg postojanja ipak ne smanjuje tenzije usled neslaganja. On svakako služi da se ublaži emocionalno neprijateljstvo koje često prati ovaj spor. On mnogo doprinosi da dođemo do mira, ali veoma malo da dođemo do istine. Problem istinske Božje egzistencije i dalje ostaje.Pitanje Božje egzistencije se razlikuje od pitanja šta u čovekovom životu ima smisla i praktičnog značaja. Biranjem ove treće alternative, otkrićemo mnoge odgovore na pitanja praktičnog smisla (bez obzira na šta se ta mnogo zloupotrebljavana reč smisao odnosi), ali mi nećemo naći odgovor na pitanje Božjeg postojanja. Na primer, ako ja verujem u Boga svim svojim srcem i svim mojim umom i nalazim da to verovanje ima toliko smisla da posvećujem svoj život služeći tom Bogu; ako se molim tom Bogu, ako služim tom Bogu, ako žrtvujem svoj život tom Bogu, a u stvari taj Bog ne postoji, sva moja molitva, posvećenje i žrtva ne može učiniti da se taj Bog stvori. To jest, ako verom u Boga ja pronalazim svaku vrstu ličnog smisla, to postojanje smisla ne može stvoriti Boga, ako u stvari, takav Bog ne postoji. S druge strane, ako ja ne verujem u Boga, i ako sam ubeđen da je Bog rezultat sujevernih umova i da se ne tiče moje egzistencije; ako nalazim smisao u životu bez potrebe za Bogom, a u stvari Bog postoji, onda svo moje neverovanje i nezainteresovanost neće promeniti tu činjenicu. U konačnoj analizi, ili postoji Bog ili bogovi, ili ne postoji. Ili ima nešto ili neko kao prauzrok, ili nema.Ne samo da se pitanje objektivne Božje egzistencije ne može rešiti pojedinačnim ličnim smislom, već se na to pitanje ne može odgovoriti ni kolektivnim otkrićem smisla hipoteze o Božjem postojanju. To znači da moje lično verovanje ili neverovanje ne utiče na krajnje pitanje Božje egzistencije, a isto tako ni određeni broj onih koji veruju. Jednostavno rečeno, do istine se ne dolazi "brojanjem glasova". Ovakav demokratski pristup istini, u kome većina pobeđuje, može samo dati opis stanja u šta većina veruje, a ne pokazati šta je ispravno. Ako 99 posto ljudi veruje da Bog postoji, to ne znači da On zaista postoji. Obrnuto, ako 99 posto sveta ne veruje da Bog postoji, to samo po sebi ne rešava problem. Naša civilizacija mnogo polaže na demokratiju i mišljenje javnog mnjenja, ali oni mogu malo šta reći u pogledu konačne istine. I deset hiljada ljudi na ulica može grešiti.

<<Predhodno poglavlje

Sledeće poglavlje>>