 |
|
Čitate knjigu:
AKO POSTOJI BOG, ZAŠTO POSTOJE ATEISTI
MODERNI TEORETSKI TEIZAM
 <<Predhodno
poglavlje |
Sledeće poglavlje>>
Rastući krešendo ateizma uspostavljenog tokom vekova skepticizma nije mogao proći bez protivljenja. Uprkos kritike iz doba prosvećenosti upućene na račun teističkih dokaza, teizam je još uvek dosta prisutan. Napuštanje teističkih pozicija je velikim delom bilo uslovljeno Kantovom kritikom racionalnih dokaza.Dominantni prilaz teizmu u devetnaestom veku se manifestovao u strogo imanentističkoj teologiji. To jest, Bog se smatra ili kao deo ili ukupni prirodni svet. Ovaj svet, a ne natprirodni, postaje Božja arena. Otkrivenje odozgo je u velikoj meri isključeno kao osnova za teističko verovanje.Početak dvadesetog veka se karakteriše masivnim revoltom protiv imanentističkog bega teologije devetnaestog veka. Kao protest protiv imanentizma se javilo delo švajcarskog teologa Karla Bartha. Bart je izložio vatrenu odbranu božanstva čija se transcedentnost može spoznati jedino otkrivenjem. Iako je Bart žilavo branio transcedentni teizam, on je to činio u opsežnom kontekstu Kantove misli. Iako je opravdavao validnost otkrivenja, on je priznao da se to otkrivenje ne može dokazati razumom. Prem tome, kaže Bart, teizam počiva na temeljima vere, a ne razuma.(11)Ovaj neracionalistički pristup teizmu je široko prihvaćen u teologiji dvadesetog stoleća. U radikalno suprotnom teološkom pogledu, ovaj neracionalni pravac se ni ne dotiče. Od Karl Jaspersovog "??? " do "kratkog trenutka odluke" do "vrtoglavog" suočavanja Isusovog hira?? Rudolfa Bultmanna, subjektivno iskustvo postaje glavni temelj teizma. Postoje mnogi hrišćani koji od tada govore da se njihova vera u Boga bazira uglavnom na njihovom ličnom doživljaju Njega. Stara himna završava stihom: "Pitaš me kako znam da on živi? On živi u mom srcu!" Za mnoge vernike danas vredi ova poruka. Ovaj stav ćemo ispitati podrobnije u sledećem poglavlju.Bez obzira kakav intelektualni sadržaj i osnovu ima savremeni teizam, ostaje činjenica da vera u Boga čini u priličnoj meri sastavni deo savremene civilizacije. Bez obzira, da li su osnove savremenog teizma teoretski validne i odbranjive ili ne, prisutnost teizma predstavlja očiglednu činjenicu.Zato se, duboko unutar dvadesetog veka, nastavlja debata između teista i ateista. Zašto? Zašto nema više slaganja oko tog vitalnog problema? Kako mogu tako briljantni mislioci i kompetentni autoriteti doći do tako različitih pozicija?
