Čitate knjigu:

AKO POSTOJI BOG, ZAŠTO POSTOJE ATEISTI

ISTORIJSKA SITUACIJA

SADRŽAJ>>

<<Predhodno poglavlje

Sledeće poglavlje>>

Statistički izraženo, slobodno se može reći da bi se ogromna većina čovečanstva odlučila za neku vrstu teizma. Teizam toliko prožima ljudsku civilizaciju da bi u svakom peiodu istorije bilo pomodno definisati čoveka kao homo religiosus. Ispostavlja se da je čovek beznadežno religiozan.No bez obzira na takvu religioznost ljudske rase i na brojnost teista, na praktičnom planu ovaj problem postaje mnogo kompleksniji. Uvek postoji razdor između čovekovog ispovedanja vere i njenog praktikovanja. Zato je ponekad potrebno praviti razliku između teoretskog ateizma i praktičnog ateizma. Praktični ateizam. Praktični ateizam se odnosi na slučaj kada ljudi ispovedaju verovanje u neku vrstu božanstva, ali u svim praktičnim situacijama žive kao da nema nikakvog boga. Kad bi uzeli u obzir ovu praktičnu dimenziju, ukupni broj ateista u svetu (naročito u savremenom svetu) bi drastično porastao.U Sjedinjenim Državama je izvršen veliki broj anketa u vezi teizma. Po nekim anketama pripadnost teizmu se penje do 98 posto. Skoro sve ankete pokazuju da ogromna većina Amerikanaca veruje u neku vrstu boga. Dalje analize, međutim, pokazuju da taj bog u koga ljudi veruju ima tako nejasno značenje da dovodi u pitanje verodostojnost anketa.Bio sam svedok spontane ankete obavljene nad gledaocima prisutnim u studiju tokom jedne popularne TV kontakt emisije. Ovu anketa je podstakla očigledna frustracija koju je domaćin doživeo sa jednom svojom gošćom. Radi se o jednoj poznatoj ženi koja sebe svrstava u borce protiv diskriminacije ateista u SAD. Domaćin i gošća su se zakačili oko pitanja egzistencije Boga. Da bi primirio raspravu, domaćin je pribegao "brojanju glasova" kao rešenju nastalog konflikta. On je upitao prisutne gledaoce: "Ko od vas veruje u neku vrstu više sile?" Ogromna većina se izjasnila pozitivno. Navedena gošća je propustila da dovede u pitanje navedenu anketu. Šta je to "viša sila"? Je li to energija? Kosmička prašina? Pitao sam se, kakav bi bio rezultat ankete da je pitanje bilo postavljeno drugačije, na primer: "Ko od vas veruje u Jahvu, Boga starozavetnog Izraela?" ili "Ko od vas veruje u trojednog Boga Novog Zaveta?"Na praktičnom planu, ogromna je razlika da li nečiji bog predstavlja nešto nejasno kao što je "viša sila" ili se radi o božanstvu sa imenom, istorijskom podlogom i moralnim imperativima. Jedna je stvar slagati se sa postojanjem "nepoznatog" boga koji ne traži nikakve zahteve za nečiji život. Sasvim je nešto drugo afirmisati postojanje Boga koji polaže apsolutno pravo na nečiji život, koji vodi računa o svakom čovekovom delu i misli, i koji preti večnim mukama ako ovaj odbija da ga posluša.Na taj način broj ateista može varirati u zavisnosti od vrste teizma koja se razmatra.Moderni teoretski ateizam. Ateizam, kao intelektualna opcija je došao do izražaja u osamnaestom veku, kada je u Evropi zavladala tzv. "prosvećenost". Ovaj pokret se pojavio u Engleskoj i prešao na Francusku, a potom i na Nemačku, gde je našao svoj najveći procvat.Prosvećenost se opisuje kao vreme u kome su se oslobodile sve sile skepticizma protiv klasične hrišćanske teologije. Ovakav opis, međutim, predstavlja simplifikaciju i karikaturu tog perioda. Prosvećenost je izazvala intenzivan pokret intelektualnih rasprava koje su dovele u pitanje mnoge od od pretpostavki prethodnih generacija. Zapravo, ovaj pokret se doticao svake oblasti intelektualnih aktivnosti.Jedna grupa mislilaca u okviru pokreta "prosvećenosti" se odala žestokoj kritici religije. Ovu grupu predstavljaju francuski "enciklopedisti", tako nazvani pošto su sastavili ogromnu enciklopediju tadašnjeg ljudskog znanja. Ernst Cassier govori da Francuski enciklopedizam "objavljuje otvoreni rat religiji, njenim tvrdnjama o vrednosti i istini. On optužuje religiju tvrdeći da ona predstavlja večnu kočnicu intelektualnog progresa i da je nesposobna da pronađe istinsku moralnost i socijalni i politički poredak."(7) Po mišljenju eciklopedista, čovek može biti prosvećen samo kada se oslobodi hipoteze o Bogu, otvarajući tako put ka slobodnom inelektualnom progresu.Možda dva glavna zastupnika francuskih enciklopedista predstavljaju Pol Holbah (Paul Henry Thiery d'Holbach ‑ sebe je nazvao "ličnim Božjim neprijateljem") i Deni Didero (Denis Diderot). Oba ova mislioca su prišla ateizmu iz perspektive prirodnih nauka.Holbah se revnosno borio protiv prethodnih racionalističkih teorija koje su pojam Boga vezivale za neko urođeno znanje. On je tvrdio da predstava o Bogu nije urođena i da široko rašireno verovanje u Boga u masama ne predstavlja nikakav dokaz Božjeg postojanja. Holbah je govorio da "sveopšte prihvaćanje Božjeg postojanja može da znači samo univerzalni strah pred prirodnim nepogodama udružen sa nepoznavanjem prirodnih zakona".(8) U ovoj kritici hipoteze Boga je uočljivo da Holbah uvodi psihološko objašnjenje kao moguće opravdanje sveopšteg verovanja u Boga. Ljudski strah pred nepoznatim tera čoveka da predpostavi da postoji Bog. Holbah dolazi do zaključka da sa eksplozijom znanja u oblasti prirodnih nauka čovek postaje slobodan od tiranije nepoznatog.Deni Didro je delio sa Holbahom neskriveni optimizam u sposobnost prirodnih nauka da pruže temelje socijalnog, političkog i moralnog poretka bez oslanjanja na hipotezu o Bogu. Bog više nije potreban za objašnjenje prirodnog ili moralnog poretka. U stvari, ta hipoteza o Bogu je služila samo kao kočnica i barijera za razumevanje stvari. I Holbah i Didro su bili zadovoljni teorijom spontanog nastanka kao objašnjenja porekla sveta, dok su hipotezu o Bogu proglasili za "naučno beskorisnom". Za Enciklopediste je ideja o Bogu bila i nepotrebna i nepoželjna. Nastanak i čoveka i sveta se mogu adekvatno objasniti bez obraćanja na Boga. Prema tome, zatvoreni svemir je nastao  bez neke intervencije izvana.(9)Mada je razvoj Prosvećenosti u Nemačkoj ostavio svoj znak kritike hrišćanstva, on nije bio tako neprijateljski nastrojen prema teizmu kao što su bili francuski enciklopedisti. Gotthold Lessing i Johann Herder su nastojali da otkrivenje svedu na razum, a natprirodno na prirodno. Opet se čuo poziv na intelektualnu zrelost i oslobođenje od zavisnosti od detinjih fantazija o natprirodnom.Nemačka prosvećenost je dostigla svoj zenit u monumentalnom delu Immanuel‑a Kant‑a. Kant nije bio protivnik teizma, već je preduzeo ozbiljan napad na klasične argumente o postojanju Boga. On sam se opredelio za "funkcionalni teizam", opravdavajući postojanje Boga na moralnim osnovama. Uprkos svoje teističke pozicije, Kant je postavio temelje budućeg negiranja ideje o Bogu.U svojoj kritici tradicionalnih argumenata za postojanje Boga, Kant je negirao sposobnost da se intelektualno pređe sa oblasti ljudskog iskustva na duhovni svet Boga. Pošto je Bog izvan domašaja naučnih ispitivanja, On ostaje nesaznatljiv i nedokazljiv. Ideja o Bogu se mora prihvatiti iz praktičnih razloga, ali se nikad ne može verifikovati kao stvarnost. Kant se zalagao za praktične temelje, govoreći: "Mi moramo živeti kao da Bog postoji". Bog je neophodan radi osiguranja smislene etike.(10)Isključivo Kantovu ideju o praktičnoj i funkcionalnoj potrebi teizma su odbacili kasniji mislioci. Ako je znanje ograničeno na vidljivi svet, onda nema potrebe van tog sveta. Ateizam koji se ispoljio u delima mislilaca devetnaestog veka nije video potrebu za nekim spiritualnim bićem koje bi garantovalo smisao vidljivog sveta. Vodeći ateisti devetnaestog veka su se trudili da pronađu smisao postojanja u granicama vidljivog sveta (Marks, Frojd) ili da odbace tezu o postojanju smisla uopšte (Niče).Ateisti dvadesetog veka su svim silama sledili isti pravac, ograničavajući spoznaju na vidljivi svet. I u egzistencijalističkoj i u analitičkoj filozofiji su praktično potpuno zanemarivani metafizički zahtevi. Teizam se opet smatra nedokazljivim i nepotrebnim.

<<Predhodno poglavlje

Sledeće poglavlje>>