 |
|
Čitate knjigu:
AKO POSTOJI BOG, ZAŠTO POSTOJE ATEISTI
PSIHOLOGIJA TEIZMA
 <<Predhodno
poglavlje |
Sledeće poglavlje>>Psihološke predrasude mogu iskriviti naše rezonovanje, naročito ako se radi o kontroverznim problemima. Verovatno da ne postoji tematika koja je toliko sklona pristrasnosti kao što je religija. Poznato je da se religiozna pitanja dotiču praktično svih aspekata naše egzistencije. Čovekove veze sa svojom porodicom, društvom i kulturom se često održavaju u religioznom okruženju. Ortodoksni Jevrejin koji se oženi hrišćankom oseća pritisak religioznih pitanja. Rimo‑katolici koji praktikuju kontrolu rađanja osećaju težinu crkvenih zabrana. Čak i "liberalne" prostitutke imaju konflikte sa svojom kulturom. Xaviera Hollander je priznala u jednom televizijskom šou da, uprkos opšte uvreženoj predstavi o njoj kao "Happy Hooker" (srećna, blago rečeno, prostitutka), ona nije bila u stanju da obavlja svoj zanat kad bi se našla u situaciji gde se u pozadini čula crkvena muzika. Čak takve osobe, kao što je Hollander, za koje se smatra da nemaju nikakve veze sa religijom, ipak nisu potpuno ravnodušne. Zašto je to tako? Zašto i najžešći atesti osećaju uticaj religije u svom životu? Da li je čovek neizlečivo religiozan?Francuski naučnik i filozof Blez Paskal (Blaise Pascal) se dotakao srca ovog problema u svojoj klasičnoj definiciji čoveka kao bića paradoksa. Čovek se oseća razapetim između beskonačnosti i ništavnosti, imajući zversko telo i anđeoski um. Čovek je izuzetno svestan svog stanja kad oseti pretnju ništavila. Kao biće paradoksa on je istovremeno homo grandeur i homo misere. Čovekova veličina se sastoji u sposobnosti da može da kontemplira svoju sopstvenu egzistenciju. Ali njegova veličina je ujedno i njegova mizerija, pošto čovek može da zamisli i bolju egzistenciju od postojeće. No, on nikad neće biti u stanju da realizuje svoje zamisli.(1)Upravo ta osobina da zamišlja bolju egzistenciju leži u osnovi većine psiholoških teorija o poreklu religije. Strah od nestajanja i ništavila izaziva želju za budućom egzistencijom koja bi bila bolja od one koju sada uživa ili trpi. Pojam neba gde neće biti smrti, boli, muka, suza i tame, može biti izuzetno privlačan bednom čoveku. Ova neporeciva privlačnost je bila tačka oslonca za mnoge oponente religioznog verovanja
