< 1. Poglavlje Sadržaj 3. Poglavlje >

 

DRUGI DEO

RIMLJANIMA 1,18 – 3,20

GREH I GNEV

 

druga glava

OTKRIVANJE BOŽJEG GNEVA

Rimljanima 1,18-32

 

Pavlov prelaz sa 17. na 18. stih 1. glave na prvi pogled izgleda potpuno neočekivan, neskladan čak. U jednom dahu, sa spasenja, jevanđelja, vere i pravde, prelazimo na gnev. Gnev nam ovde dođe kao neželjeni uljez na toj uzvišenoj, dostojanstvenoj sceni. Međutim, poruku poslanice Rimljanima nećemo razumeti sve dok ne shvatimo gnev.

 

Ostvarivanje tog zadatka počinjemo u ovoj glavi.

Ulaženje u Reč

Rimljanima 1,18-32

Pažljivo pročitaj tekst u Rimljanima 1,18-32 u najmanje dva različita prevoda, a onda napiši odgovore na sledeća pitanja.

1.      Šta Pavle podrazumeva pod izrazom gnev u 1. glavi? Kako ti ovi stihovi pomažu da definišeš tu reč?

2.      U 24, 26. i 28. stihu Pavle govori o Bogu koji ljude “predade ...”. Šta to znači? Kako ih Bog predaje? Čemu ili kome ih On predaje? Znači li to da Bog diže ruke od ljudi? Obrazloži svoj odgovor u jednom ili dva pasusa.

3.      O kojoj grupi ljudi Pavle govori u tim stihovima?

4.      Zbog čega ti ljudi “nemaju izgovora” (20. stih)? Navedi Pavlove razloge za to.

5.      U kom smislu se Bog može poznati po onome što je načinio? Da li je to znanje dovoljno za spasenje? Da li ti stihovi preporučuju prirodni zakon ili neki drugi metod spasavanja, izvan Hrista? Pripremi dokaz za svoj odgovor.

6.      Uporedi spisak zala iz stihova 29-31 sa onima u 1. Korinćanima 6,9.10, 2. Korinćanima 12,20 i Galatima 5,19-21. Kakve sličnosti uočavaš? Zašto Pavle, po tvom mišljenju, koristi takve spiskove?

7.      Pažljivim čitanjem teksta u 1,18-32 ukaži na ono što ti smatraš ciljem teksta.

Istraživanje Reči

Božji gnev u poslanici Rimljanima

Da bismo mogli razumeti šta je to Božji gnev, moramo ostaviti na trenutak drugu polovinu 1. glave i zapaziti kako deo teksta od 1,18 do 3,20 daje jednu povezanu argumentaciju. Žiža tog obrazloženja je sveobuhvatni karakter greha koji utire put Pavlovom učenju o sveobuhvatnom karakteru spasenja.

 

Recimo to drugačije, slika Božjeg gneva priprema put za otkrivanje Njegove pravde. Prirodu Božje pravde nećemo razumeti ukoliko ne razumemo Njegov gnev.

 

Prema tome, pravljenjem malih izleta izvan 1. glave posmatraćemo Božji gnev od drugog dela 1. do prvog dela 3. glave, pre nego što te glave i detaljno proučimo. Naše proučavanje Božjeg gneva odvijaće se pod sledećim naslovima: otkrivanje Božjeg gneva, posledice Božjeg gneva, razlozi postojanja Božjeg gneva i nepristrasnost Božjeg gneva.

Otkrivanje Božjeg gneva

Pavle nam predstavlja dva aspekta Božjeg gneva, jedan sadašnji a drugi budući. U sadašnjem aspektu gnev se otkriva u slobodi koju Bog dopušta svojim stvorenjima. Božji gnev u Rimljanima znači — predavanje bezbožnika njihovom zlu (vidi naročito 1,18.24.26.28). Bog svoja stvorenja jednostavno prepušta posledicama njihovog greha. Božji gnev je Njegova permisivnost.[1] On ljudskim stvorenjima, u svojoj ljubavi i poštovanju koje ima za njih, daje slobodu da čine zlo (koje žele) i prepušta ih posledicama njihovog zla.

 

Izraz “predati”, koji Pavle koristi tri puta u opisivanju Božjeg gneva (24, 26. i 28. stih), izraz je koji se može upotrebiti u različitim kontekstima. Može se odnositi na pisanu ili usmenu tradiciju koja je “predata” drugoj osobi; može se shvatiti kao predavanje sebe u činu pokoravanja, kao poveravanje nekog objekta drugoj osobi ili kao predavanje neke osobe vlastima radi hapšenja ili čak lišavanja života, a i to su samo neka od mogućih značenja. Način na koji Pavle koristi ovaj izraz moći ćemo potpuno da ocenimo tek kasnije u poslanici, kada budemo videli da Bog ne samo što predaje grešnike u njihovu zloću (značenje Božjeg gneva za Pavla) nego On i Isusa “predaje” njih radi, zbog njihovih prestupa (8,32; 4,25).

 

Ovde imamo i budući aspekt gneva. Bog ne može da dopusti da se zlo nastavi zanavek i zato postoji trenutak u budućnosti kada će On doneti sud svima (2,5.6). Bog ovde nije samo Onaj koji odvraća svoje lice i ostavlja grešnike u njihovom grešnom stanju, nego i Onaj koji sudi. Taj sud je sud za sve ljude i temelji se na delima svakoga čoveka. U stvari, kada Bog ne bi uzeo inicijativu da prodre u taj neizbežni ciklus suda i gneva, nade ne bi bilo ni za koga.

Posledice Božjeg gneva

Kada se Bog odvrati i grešnike prepusti onome što su sami izabrali, posledica su seksualni nemoral i svakojaka zla. Božji dar seksualnosti izopačen je dimenzijom razuzdanosti u kojoj nema nikakvog pravila i mnoštvom drugih greha koji odatle proističu, od ubistva, preko klevetanja i požude do okrutnosti (1,26-31).

 

Kakve li ironije! Posledica Božjeg gneva nad zlom jeste još više zla! Jer kad se Bog odvrati i prepusti ljudska bića njihovom zlu, to zlo se umnožava. Pavle će nam kasnije u poslanici pokazati (7. glava) kako se time obrazuje jedan začarani, opaki krug greha i smrti, iz kojeg niko ne može da se izvuče.

 

Završni rezultat Božjeg gneva je uništenje. Kada Bog grešnike preda u njihov greh, oni uništavaju sami sebe. Ovo je tačka u kojoj se spajaju sadašnji i budući aspekt Božjeg gneva. Božji završni sud nad grešnicima je samo logični epilog njihovog samouništavanja.

Razlog postojanja Božjeg gneva

Božji gnev je reakcija na ljudski greh, univerzalni ljudski greh koji je vidljiv i u jevrejstvu i u neznaboštvu (3,23).

 

Neznabošci ga pokazuju odbijanjem da slave Boga, bez obzira na to što su ga upoznali na osnovu sveta prirode (1,21). Pavle se ovde ne upušta u raspravu o otkrivenju kroz prirodu. (Otkrivenje kroz prirodu je otkrivenje Boga koje nastaje zahvaljujući prirodi, ljudskom iskustvu i razumu, za razliku od Božjeg posebnog otkrivenja kroz Hrista i Njegovu Reč, Bibliju. Teolozi razmatraju o tome da li se Bog može spoznati i spasenje doživeti metodom otkrivanja kroz prirodu.) Isto tako, Pavle ne raspravlja o tome da li je otkrivenje kroz prirodu dovoljno za spasenje. On samo potvrđuje da su Božja sila i božanstvo dovoljni da ljudska bića koja ga ne budu proslavila ostanu bez izgovora.

 

Osim toga, neznabošci su odbili da zahvale Bogu (21. stih), i što je možda najvažnije, zamenili su pravog Boga za idole (23. stih), tako da se klanjaju stvorenom umesto Stvoritelju (25. stih).

 

Međutim, Božji gnev nije samo reakcija na grehe neznabožaca, jer Jevreji su poznavali Božju volju preko zakona, ali ga nisu poštovali (2,17-24). Činili su upravo ono isto za šta su optuživali neznabošce. I ne samo to, grešili su i svojim sedanjem na sudijsku stolicu (2,1). Pavle jasno ističe da niko ne može da uperi prst optužbe na drugog čoveka. Božji gnev nije bio izazvan grehom samo jedne od grupa. Naprotiv, svi su sagrešili i doprineli javljanju Njegovog gneva (3,23).

Nepristrasnost Božjeg gneva

Niko ne može da izbegne Božji gnev. Greh je sveopšta pojava. Tačno je da su Jevreji bili Božji poseban narod. Radosna vest je došla najpre do njih (1,16), ali najpre će do njih doći i gnev (2,9). Njihovo preimućstvo imalo je određenu svrhu i donelo im je dodatne odgovornosti. Bog nikada nije bio pristrasan i On nema ljubimce (2,11). U Njegovom gnevu nema diskriminacije.

 

Pavle nam daje naoko tmurnu sliku. Svi ljudi su pod grehom (3,9) i niko nije pravedan (10. stih). Svi su sagrešili i izgubili Božju slavu (3,23). Prema tome, gnev se odnosi na sve. Iako u ovom odseku ima i ponekog tračka svetlosti, tek kada dođemo do poslednjeg dela 3. glave u poslanici, blještavo blistava svetlost potpuno će se probiti kroz tu tmurnu sliku.

Drugi predmeti

Otkrivenje kroz prirodu i prirodni zakon

Ovaj odsek poslanice, naročito tekst u 1,20, pokrenuo je pitanja o otkrivenju kroz prirodu, predmet o kojem su među mnogim teolozima vođene žučne rasprave. Da li Pavle tvrdi da postoji otkrivenje od Boga koje dolazi kroz prirodu? Ako je tako, da li je to otkrivenje dovoljno za spasenje? Da li priroda daje univerzalnu etiku koja svakome čoveku pruža istu sliku o onome što je dobro i što ne valja? Da li Pavle na ovaj način prikazuje dva puta spasenja, kroz prirodu i kroz Isusa Hrista?

 

Ova tema ponovo će postati aktuelna u 2. glavi poslanice, gde ćemo o njoj podrobnije raspravljati. Ali ni ovde niti u sledećoj glavi nećemo naći konačnu raspravu o pitanju otkrivenja kroz prirodu i prirodnog zakona. Moramo imati jasno pred očima kontekst, jer Pavle se ovde ne bavi pitanjem načina na koji se čovek spasava. Naprotiv, on ovde ustanovljava činjenicu o sveobuhvatnosti greha.

 

Pavle tvrdi da postoje tri stvari: otkrivenje Boga u onome što je On stvorio (1,20), što je i samim neznabošcima pomoglo da upoznaju Boga (21. stih), i to saznanje je dovoljno da svakog čoveka ostavi bez izgovora pred Bogom (20. stih). Ipak, i pored ovakvih tvrdnji, Pavle to otkrivenje ne vidi kao mehaničko ili bezlično, pošto već u 19. stihu kaže da je ono što se o Bogu može znati ljudima jasno upravo zato  što im je Bog to jasno pokazao. Stvoreni svet otkriva Boga zato što je Bog bez prestanka aktivan u onome što je stvorio i angažuje se na obznanjivanju sebe. Prema tome, kada se klanjaju onome što je stvoreno umesto Stvoritelju, ljudi Bogu okreću leđa i ostaju bez izgovora.

Seksualnost

Pružajući dokaz o izopačenosti sveta, Pavle pominje dva predmeta: idolopoklonstvo (22. i 23. stih) i seksualni nemoral (26. i 27. stih). To su bila dva glavna greha za koje su Jevreji optuživali neznabožački (nejevrejski) svet. Pavle je dosledno jasan u svom izlaganju, da prihvatiti Hrista znači prihvatiti Božji zakon u pogledu seksualne čistote (vidi Rimljanima 13,13.14; 1. Korinćanima 5,1-13; 6,9-20; 10,8; 1. Solunjanima 4,3-8).

 

Taj tekst se razlikuje od drugih tekstova utoliko što Pavle ne iznosi savete o seksualnom ponašanju, nego koristi seksualno ponašanje kao dokaz o izopačenosti društva, koja je sa svoje strane dokaz Božjeg gneva. Pavle u tom tekstu ne kaže da li oni koji održavaju seksualne odnose s pripadnicima istog pola to čine isključivo tako ili kao dodatak svojoj heteroseksualnoj aktivnosti. U stvari, očito da postoje određeni predmeti o homoseksualnosti, kao što su razlike između homoseksualne sklonosti i homoseksualnih odnosa, kojima se Pavle ovde ne bavi. Ono što on želi da istakne jeste da su homoseksualni postupci koje on vidi u društvu — dokaz sveobuhvatnosti greha i sveobuhvatne potrebe za Spasiteljem.

Spisak zala

U svetu Pavlovog vremena, učitelji i filozofi imali su ustaljene načine iznošenja svojih učenja. Jedna od karakterističnih stavki iz njihove zbirke bio je spisak zala koja treba izbegavati i vrlina kojima treba težiti. Takvi spiskovi bili su uobičajeni i među jevrejskim i među grčko-rimskim učiteljima.

 

Pavle u svojim poslanicama usvaja taj rašireni običaj. Jedan od tako nastalih spiskova zala nalazimo u Rimljanima 1,29-31. Druge spiskove možemo naći u 1. Korinćanima 5,10; 6,9.10; 2. Korinćanima 12,20 i Galatima 5,19-21. Kao što možemo očekivati, na osnovu prethodnog poglavlja ove knjige, gde ga vidimo kako ne samo što usvaja nego i prilagođava ustaljene forme pisanja pisama, Pavle i ovde adaptira te karakteristične spiskove za sopstvene ciljeve. On teži naglašavanju poroka koji razbijaju zajednicu. Među njima su seksualni i drugi gresi u kojima se ogleda nedostatak poštovanja prema drugim ljudima. Na primer, na tom spisku su zavist, svađa, prevare, ogovaranja i klevete.

 

Nešto od književnog obeležja tih spiskova gubi se po prevođenju na drugi jezik. U takvim spiskovima često se koriste aliteracije[2] i reči koje slično zvuče. Na primer, izvorne reči za “zavist” i “ubistvo” iz 29. stiha su phthonou i phonou. Takođe su u 29. stihu zajedno stavljene reči  akikia, poneria  i pleonexia (“nepravda”, “kurvarstvo” i “zloća”), dok 31. stih spaja asunetous  i asunthetous (“nerazumni” i “nevere”). Tu su unete i onomatopeje koje zvukom navode na svoje značenje. Na primer, reč “šaptači” je i doslovno značenje grčke reči psithuristas. Kada neko pravilno izgovori tu grčku reč, moći će da se čuje šaputanje. Te književne figure su sastavni deo privlačnosti tog tradicionalnog načina naučavanja, koji Pavle usvaja i prilagođava za svoje potrebe.

Zaključak

Na to su Pavlovi jevrejski čitaoci mogli samo da kažu “amin”. Vrste optužbi koje je Pavle izneo protiv greha neznabožačkog društva bile su uobičajene i među jevrejskim učiteljima. Međutim, kada budemo prešli na 2. glavu poslanice, čeka nas veliko iznenađenje. Pod Pavlovim ispitivačkim okom nisu se našli samo idolopoklonstvo i nemoral sveta neznabožaca. Greh se vidi u svima i svakome je potreban Spasitelj.

µ Primena Reči

Rimljanima 1,18-32

1.      Ako je Božji gnev zapravo Njegova permisivnost i sloboda koju daje, kakvog to uticaja ima na način na koji postupam s drugim ljudima? Ima li to, primera radi, uticaja na podizanje dece? Da li je permisivnost, zapravo, jedna vrsta “gneva”? Kako pronaći sredinu između dopuštanja slobode i neprepuštanja drugih zlim posledicama njihovih izbora?

2.      Istražujući ono što Pavle govori o Božjem gnevu, koje bi sinonime mogao da dam za izraz gnev? Da li bilo koji od njih bolje prenosi ono što Pavle ima na umu nego reč gnev, sa svim svojim konotacijama?

3.      Nakon što je istakao sva zla (grehe) grčko-rimskog društva, Pavle 1. glavu poslanice završava rečima da ljudi ne samo što to čine nego i daju podršku onima koji tako čine. Šta to meni kazuje? U dobu trpeljivosti, do koje mere i na koje načine bi trebalo da pokažem svoje neodobravanje u pogledu ponašanja onih koji čine zlo?

Istraživanje Reči

1.      Upotrebom biblijske konkordancije, potraži izraz gnev [wrath]. Pročitaj stihove u Rimljanima u kojima je sadržana ta reč. Koristi li Pavle ovaj izraz dosledno kroz celu poslanicu Rimljanima? Pokušaj da proveriš primenu tog izraza u najmanje jednoj drugoj novozavetnoj knjizi, od drugog autora. Da li se ta upotreba uklapa s onom u Rimljanima, ili razlikuje od nje? Uporedi svoje nalaze sa člankom o gnevu u nekom dobrom biblijskom rečniku.

2.      Pročitaj druge tekstove u kojima Pavle pretresa predmet seksualnosti (1. Korinćanima 5,1-13; 6,9-20; 1. Solunjanima 4,3-8; Rimljanima 13,13.14). Kako su Pavlovi saveti o tom predmetu delovali na mlade hrišćane koji su došli iz takve vrste sveta koji Pavle opisuje u drugom delu 1. glave Rimljanima?



[1] lingv. Osobina nekoga ko dopušta

[2] Stilska figura: uzastopno ponavljanje istog suglasnika u rečima ili stilu.

 

< 1. Poglavlje Sadržaj 3. Poglavlje >