| < 1. Poglevlje | Sadržaj | 3.Poglavlje > |
Tradicija ratnika molitve
Patrijarsi
Zavetno nasledstvo
Soba careva i proroka
Lična molba
Poziv
Moj lični plan vojevanja
Dobrodošao, dobrodošla u Gospodnju vojsku! Verovatno ti niko nikad nije rekao da si toj vojsci pristupio kad si prihvatio, prihvatila Isusa Hrista kao svog Spasitelja i Gospoda, a ipak se to dogodilo! U velikoj borbi između Boga i sotone nema neutralnih — nema neboraca. Ti si ili na jednoj ili na drugoj strani. “Koji nije sa mnom, protiv mene je” (Matej 12,30). Prema tome, pitanje nije da li si ratnik u Božjoj vojsci. Prihvatanjem večnog života ti pristupaš redovima te vojske. Ostaje samo jedno pitanje: Koliko ćeš biti uspešan kao ratnik u borbi protiv Božjeg i svog neprijatelja?
Kao Gospodnji ratnik nalaziš se u dobrom društvu. Prvo, pripadaš Božjoj zemaljskoj vojsci i imaš podršku Njegove nebeske vojske — Njegove vojske svetih anđela. Tebi je neprekidno dostupna njihova pomoć.
“Nisu li svi [oni] službeni duhovi koji su poslani na službu onima koji će naslediti spasenje?” (Jevrejima 1,14). Ta vojska moćnih anđela rado ti pomaže u tvojim ličnim bitkama, pošto oni sebe smatraju tvojim kolegama-Božjim slugama (Otkrivenje 19,10). Naš Gospod je to dobro znao i bio siguran da će mu biti na raspolaganju ako bi mu trebala pomoć: “Ili misliš ti da ja ne mogu sad umoliti Oca svojega da mi pošlje više od dvanaest legiona anđela?” (Matej 26,53). Mi, dakle, imamo na raspolaganju tu anđeosku pomoć, kao i sve druge Isusove izvore pomoći.
Dalje, pristupio si vojsci sa slavnom istorijom. Seti se ratnika iz prošlosti koji su pripadali Božjoj zemaljskoj vojsci. Među njima su bili i Avram, Jakov, Josif, Mojsije, Isus Navin, Gedeon, Samuilo, David, Isaija, dvanaestorica apostola i Pavle, da pomenemo samo neke od njih. Pisac poslanice Jevrejima daje spisak palih Božjih ratnika, tvojih kolega-vojnika:
Koji verom pobediše carstva, učiniše pravdu, dobiše obećanja, zatvoriše usta lavovima, ugasiše silu ognjenu, utekoše od oštrica mača, ojačaše od nemoći, postaše jaki u bitkama, rasteraše vojske tuđe. — Jevrejima 11,33.34.
Tom popisu moramo dodati one verne ratnike iz istorije hrišćanske crkve koji su se držali Boga u najstrašnijim progonstvima i iskušenjima: valdenžani, Viklif, Hus, Jeronim, Luter, Vesli i mnogi drugi. Čak bih i iz tradicije moje crkve dodao imena kao što su Vajt, Bejts, Lafboro, Endrus i Smit — a i to je samo početak.
Kakvog li izazova! Kakve li tradicije dostojne poštovanja!
Nikada nemojmo misliti da je čak i današnja crkva bez velikih ratnika. Jer nebrojeno mnoštvo iskrenih hrišćana pristupalo je tiho, bez fanfara, redovima Božje vojske, putujući prema Sionu i usput nanoseći poraze sotoni i njegovim pomoćnicima. Tačno je da više ne čujemo da se toliko pevaju pesme kao “Napred, Božje sluge”, “Kolporteri, junaci, vojsko Hristova”. Pa ipak, Božja vojska je aktivna, ona i danas korača po vođstvom Gospoda Savaota.
Mi se u ovoj knjizi bavimo posebnom vrstom ratnika — ratnicima s posebnim veštinama i ratnom opremom. Proučavaćemo o “jurišnim odredima” Božje vojske — ratnicima molitve. Mi, doduše, znamo da se svi hrišćani mole, ali ratnici molitve raspolažu posebnim veštinama. Oni su savladali silu molitve, kojom sebe i svoje najbliže štite od neprijateljevih napada. Oni su naučili kako da procene situaciju na “frontu” i brzo reaguju na približavanje neprijatelja. Naučili su kako se “oblači” “sve oružje Božje”, a onda ulaze na bojište molitve za Božji narod, kao i za sve one koji ne poznaju Hrista.
Ti ratnici molitve, iako malo poznati, vode tajni rat sa zapanjujućim vidljivim rezultatima. Iako obično ne dobijaju mnogo pohvala i priznanje za svoje bitke, oni osećaju duboku radost i zadovoljstvo dok gledaju kako Bog moćno ispoljava svoju silu, odgovarajući na njihove molitve, izraze zahvalnosti i veličanja Boga. Ova knjiga je bila zamišljena da poučava i obučava tu posebnu, izuzetnu grupu. Dobro došli u ogranak specijalnih trupa Božje zemaljske vojske — među ratnike molitve.
Pođite sa mnom kroz vojni muzej Božjih ratnika molitve i razgledajte eksponate iz nekadašnjih bitaka. U tom obilasku počećemo da stičemo prve obrise značenja naziva ratnik molitve. Ovde, u centralnoj sali videćete bronzane statue velikih ratnika oba pola na kolenima. Neki od njih, zapazićete, obučeni su u jednostavnu odeću starozavetnih vremena. Drugi su odenuti u bogatu odeću s naborima, iz Grčke i Rima. Ovde imamo figuru čoveka sa srednjevekovnom ratnom opremom, kacigom u ruci i licem podignutim ka nebu. Tamo je porodica u putničkoj odeći koja se obraća Bogu. Ovde, naa kraju, vidite veliku grupu muškaraca, žena i dece u savremenoj odeći, udružene u molitvi. Te skulpture povezuju period od gotovo šest hiljada godina sile molitve. Iako pripadaju raznim rasama i vremenima, ti ljudi imaju nešto zajedničko: njihove životne snage su usredsređene na Boga i oni u molitvi traže Njegovu silu za pobedu nad neprijateljem. Kakve bi duboke pouke o molitvi oni mogli da nam prenesu, kada bi mogli da ožive i progovore o svojim iskustvima.
Ovde, s naše leve strane je “soba patrijaraha”. Već na ulazu, vidimo grubi kameni oltar, jedan od mnogih kakve je podizao Avram gde god bi se zaustavio, putujući u zemlju koju mu je Bog obećao. Na tom oltaru taj otac vere žrtvovao je jagnje iz svoga stada, pokazujući veru u Otkupitelja koji će doći.
A ovde vidimo pločicu za sećanje na Avramovo posredovanje za bezbožne gradove Sodom i Gomor. Iako je dobro znao za gadnu moralnu izopačenost stanovnika grada, Avramovo nežno srce želelo je da im se da više vremena u kojem bi Lotov uticaj doneo promenu. Patrijarh se zato ozbiljno molio Bogu da zadrži svoju ruku od kažnjavanja (vidi 18. glava 1. Mojsijeve). Ratnici molitve nose na srcu žalost zbog svoje bezakoničke generacije i iznose pred Boga problem svojih izgubljenih savremenika, tražeći za njih milost i spasenje.
Ovde, takođe u sobi patrijaraha, vidimo ćup pun raži. To je deo Isakove žetve. Možda ćete se setiti izveštaja o tome kako su suša i glad pogodili Hanan. Žito bez vode nije moglo da raste, pa su ljudi bili izloženi gladi i umiranju od gladi. Isak je tražio rešenje od Boga i onda mu je Bog rekao: “Sedi tu gde je glad, a ja ću te blagosloviti” (1. Mojsijeva 26,1-5). Isak se oslonio na Božje obećanje i deo svog dragocenog žita upotrebio za sejanje. Bog je njegov čin vere nagradio desetostruko obilnijom žetvom, u sred perioda gladi (1. Mojsijeva 26,12). Ratnici molitve se uče poverenju u Božja obećanja i postupanju u skladu sa svojim poverenjem u Njegovu Reč.
Ovde, dalje, vidimo kutiju sa zemljom na kojoj je Jakov klečao, moleći se kraj potoka Javoka i boreći se s Gospodom cele one noći. Suočen s konačnim posledicama svog dela, kada je podmuklo prevario svog brata, Jakov se molio samo za sigurnost svojih žena i dece. Misleći za Boga da je neprijatelj, borio se i hrvao s njime cele noći. Pred zoru, on otkriva da se nije borio s neprijateljem, nego s Bogom — i tom prilikom je izvojevao konačnu pobedu priznavanjem svoje nemoći i nepokolebljivo se držeći svog Tvorca. Ratnici molitve shvataju da Bog koristi okolnosti kako bi formirao i očistio svoju decu — da se Bog bori s nama protiv problema života i da, istrajnošću i oslanjanjem na Njega, i mi možemo postati “knezovi” i pobednici (1. Mojsijeva, 32. glava).
Na kraju, pogledajte ova dva kompleta odeće: grube robovske dronjke koje je Josif nosio u zatvoru i bogatu odeću koju je dobio od faraona. Tu je i faraonov prsten, kao simbol vlasti, koji je Josif nosio dok je vladao Egiptom, kada je spasao svoju braću, onu koja su ga ranije prodala kao roba. Ratnici molitve su uvereni da Bog koristi čak i zlo u ljudima kako bi izbavio svoju decu. Oni zato praštaju nepravde koje im se čine i zauzvrat sami služe na blagoslov.
Sledeća prostorija puna je eksponata koji podsećaju na pobede u molitvi, zapisane u delu Biblije od 2. Mojsijeve do Knjige o sudijama. Ovde je Mojsijev štap — simbol sile molitve koju je Bog upotrebio da pokaže svoju moć među ljudima. Ovde su čestice zlata od uništenog zlatnog teleta načinjenog pod Sinajem i fragmenti slomljenih ploča Božjeg zakona, koji nas podsećaju na tamošnje Mojsijevo posredovanje kod Boga, čime je Izrailj bio spasen od uništenja i obnovio svoj odnos s Bogom (2. Mojsijeva 32. – 34. glave). Ratnici molitve shvataju da Bog deluje u uslovima posredničkog partnerstva s ljudskim posrednicima, da bi i pojedince i grupe ponovo doveo u blizak odnos sa sobom.
U jednom uglu ove sobe vidimo kamenje iz korita reke Jordan — kamenje koje su Izrailjci poneli sa sobom, prelazeći preko suvog korita reke, nakon što je voda prestala da teče (Isus Navin, 3. glava). Evo i para velikih sandala od divova čiju je zemlju verni Halev dobio kao naslestvo od Gospoda (Isus Navin, 14. glava).
Žureći dalje, vidimo sanduk u kojem se nalaze luč (baklja), žban (vrč) i truba — oruđa pomoću kojih su čovek molitve Gedeon i njegovi ratnici izvojevali pobedu nad agresivnim Madijanima (Sudije, 7. glava). Uočavamo, potom, komad lanca kojim je bio vezan slepi Samson dok se molio za obnavljanje snage, kako bi rušenjem stubova hrama mogao pobediti Božje neprijatelje (Sudije, 16. glava).
Ratnici molitve pouzdano znaju da je Bog onaj Bog koji je činio čuda u svim vekovima i da Njegovoj sili nisu postavljene granice. Znaju da će On, bez obzira koliko si loših odluka doneo — bez obzira u koliko si grehova pao, čuti tvoju molitvu, da će ti oprostiti i dati novu snagu za vođenje bitaka u životu.
U sledećoj velikoj prostoriji vidimo mnogo eksponata koji nas podsećaju na vojske Božjih ljudi molitve na delu u vreme izrailjskih careva. Vidimo mali, fino šiveni oplećak koji je Ana donela u svetinju za svog sina, dečaka Samuila koji je još u utrobi majke bio posvećen Bogu — silnog ratnika molitve (1. Samuilova 2,18.19; 12,23). Tu vidimo i eksponate koji nas podsećaju na Davidov dugi život kao pastira i cara; među njima i praćku kojom je dečak molitve ubio Golijata — kao i krunu koju je položio pred Boga u znak kajanja zbog preljube i ubistva (1. Samuilova 11. i 17. glava; Psalam 32 i 51).
Odmah potom dolazimo do izložbe o Iliji: ognjem oprženo kamenje sa oltara na gori Karmil (1. Carevima, 18. glava) i crno pero od gavrana, čanak hrane i mala bočica ulja — podsetnici na situaciju u kojoj je Bog hranio Iliju u periodu gladi (1. Carevima, 17. i 18. glava).
Ovde vidimo i komadić tkanine od Ilijinog plašta, koji je uhvatio Jelisije, čovek molitve, prilikom Ilijinog odlaska na nebo, kada je otpočela Jelisijeva služba čuda (2. Carevima, 2. glava).
U vitrini, na drugoj strani prostorije izloženi su svici sa psalmima koje su pevali sveštenici kada su, bez ikakvih stvarnih izgleda na pobedu, predvodili Josafatovu vojsku u boj (2. Dnevnika, 20. glava). Sledeće što vidimo je oblog sa smokvama, sličan onome kakav je bio upotrebljen za izlečenje cara Jezekije posle njegove usrdne molitve (2. Carevima, 20. glava). Vidimo i ugljen s nebeskog oltara koji je očistio Isaiju koji se molio (Isaija, 6. glava), u zemlji istrunuo laneni pojac proroka Jeremije, koji je Bog upotrebio da ukaže Izrailju na njihovu duhovnu bolest; slomljen ćup iz kuće lončareve i ugljenisane ostatke Jeremijine poruke caru, koju je car isekao i spalio (Jeremija, 13, 18, 19 i 36. glava).
Ovde vidimo i mnoge predmete iz priča koje je prorok Jezekilj koristio da bi poučavao Božji narod u Vavilonu: proročki svitak, lanac, mač za ubijanje, kiselo grožđe, suve kosti, planove za gradnju novog hrama (Jezekilj, 2, 3, 7, 9, 18, 37 i 40. glava). Tu nalazimo posudu s varivom i bocu s vodom koje su Danilo i njegovi drugovi koristili za hranu i piće, želeći da dokažu prisutvo Božjih blagoslova; malo trave koju je car Navuhodonosor morao da jede sedam godina da bi naučio da se moli, komadić zida na kojem je pisano vatrom, slike velikog lika i zveri, koje je Bog protumačio Danilu, posle njegove molitve i vlasi od grive lavova s kojima je Danilo zajedno proveo noć (Danilo, 1, 4, 5, 7-9. glave).
Božji ratnici molitve znaju da Bog, bez obzira koliko strašna bila kriza ili koliko složeni bili životni problemi, ima spremno rešenje koje će biti aktivirano molitvom.
Moramo imati na umu da Bog ne sluša i ne uslišava samo molitvu pravednika. On ne deluje samo u prilog dobrih.
Sećam se prve prilike u životu kada sam se molio Bogu — stvarno se molio. O, da, učili su me kao dete …
“Sada, kada na spavanje idem ja,
Da dušu moju čuva, ja molih Gospoda;.
Pre buđenja ako treba da umrem ja
Da dušu moju uzme, ja molih Gospoda.”
Ipak, nikada nisam ni znao niti razumeo šta je zapravo molitva u suštini. Majka me je poslala u nedeljnu školu; išao sam, s vremena na vreme, ali nikada nisam stvarno iskusio silu molitve. Molitva je, eto, bila nešto što su te učili; ako ti se sviđa, zadrži, ako ne, ostavi.
Tek sam zahvaljujući jednom svom iskustvu koje sam doživeo u svojim tinejdžerskim godinama, otkrio silu molitve. Tada nisam poznavao Hrista — nisam ga poznavao kao svog Spasitelja. Bio sam vođa bande u Njujorku. Moj brat i ja ukrali smo jedan čamac, pa smo potom veslali prema zalivu Grejvs End, gde smo nameravali da lovimo ribu. Lovili smo tamo ribu i zabavljali se, kad je sasvim neočekivano naišla oluja. Konačno, reče moj brat, bolje je da veslamo prema obali, pošto su talasi postajali sve veći i veći.
Tako smo počeli da veslamo, ali struja je promenila pravac. Odveslali bismo jedan metar prema obali, a onda bili vraćeni tri metra natrag prema zalivu. Sve više i više udaljavali smo se od kopna. Talasi su se razbijali o bokove čamca i ulazili unutra pa smo se jako uplašili.
“Moramo da izbacujemo vodu!”, povikao je moj brat. Skinuo sam čizmu trudio se da izbacujem vodu iz čamca. Ipak, voda je čamac punila brže nego što sam ja mogao da izbacujem.
Oluja i struja nosili su nas sve dublje u zaliv, prema ulazu u Atlantski okean. Igledalo nam je da ćemo potonuti. Rekao bih da u čamcima koji tonu nema ateista ili skeptika. Tom prilikom Bogu sam uputio svoju prvu pravu molitvu. Sećam se kako sam se molio: “Dragi Bože, vrati me natrag, i biću dobar. Amin.” Već tog trenutka, među oblacima se pojavio jedan procep kroz koji je sunce, za nekoliko trenutaka, obasjalo naš ukradeni čamac — taman dovoljno dugo da nas primeti jedan brzi čamac. Došli su do nas, privezali nas konopcem i odvukli u sigurnost.
Kad sam nogama ponovo stao na čvrsto tlo, zaboravio sam svoju molitvu. Bila je to ona vrsta molitve koja se koristi za spasavanje od požara — “Bože, vrati me natrag i biću dobar.” Jasno je da je Bog znao da uopšte nisam ni planirao da budem dobar, a ipak je uslišio tu moju molitvu — uz pomoć procepa u oblaku i sunca koje je osvetlilo čamac. Bog je čuo molitvu člana bande u ukradenom čamcu. To je, dakle, bio početak novog života za Rona Halvorsena. Molitva — ukradeni čamac. Bog zaista odgovara na molitvu — molitvu i nepravednog i pravednog.
Ovde, u muzeju ratnika molitve, mogli bismo navesti i mnogo drugih soba: sobe Jevanđelja, sobu Dela apostolskih, plus novih devetnaest soba, od kojih je svaka predstavljala jedan vek, sa eksponatima i slikama koji prikazuju dostignuća ratnika molitve kroz istoriju. U svakom delu izložbe upoznajemo se s novim principom molitve ili poukom. Saznajemo da proučavanjem i vežbanjem u molitvi možemo zakoračiti na stazu beskrajnog istraživanja i oslobođene sile.
Izazov koji stavljam pred vas ovom knjigom više je od opšteg ubeđenja da Božji narod ima danas potrebu za vojevanjem s molitvom više nego u bilo koje drugo vreme u istoriji. Principi i veštine koje vam predstavljam počeli su da nastaju u krizama i teškoćama mog ličnog života. Realnost molitve postala mi je bliska kada sam osetio potpuno razočaranje i strašno obeshrabrenje zbog svog duhovnog života. Od mene su očekivali da druge ljude učim hrišćanskom načinu života i tome kako mogu dostići zrelo hrišćansko iskustvo, dok sam zapravo i sâm bio u krizi, pošto mi je bilo neverovatno teško da se izborim sa sopstvenim duhovnim problemima. Osećao sam se prazan, obeshrabren; obuzet razmišljanjem i osećanjem kako je s mojom upotrebljivošću u Hristovom delu praktično gotovo.
U to vreme shvatio sam da sam zanemario molitvu, koja je bila upravo ono što mi je davalo snagu u duhovnom životu. Podsetio sam se svoje potrebe za tihim vremenom molitve, u zajednici s Bogom. To sam primenjivao godinama, a onda sam “otplutao”, zbog svoje nemarnosti i prezauzetosti. Molio sam se sada Bogu da mi pomogne da ponovo provodim s Njime taj tihi period vremena, ispunjavajući Davidove reči: “Ujutru nas nasiti dobrote svoje, i radovećemo se i veseliti u sve dane svoje” (Psalam 90,14). Bog mi je odgovorio u svojoj ljubavi. Ponovo sam otkrio radost i sreću koja dolazi kroz zajednicu s Bogom. Tihi period vremena proveden s Bogom obnovio je osećanje da me Bog želi i da sam mu potreban. Ponovo sam se osetio ispunjenim u toj zajednici.
I ja sam, kao i ti, imao periode kada mi je izgledalo da mi je život pao s visoke zgrade i razbio se u stotine komadića. Ležao sam tako, razbijen kao kakav mali debeljko, nemoćan da ponovo sastavim komadiće. Ne bi se moglo reći da nisam pokušao da sakupim i ponovo sastavim komadiće. Pronašao sam nekoliko komadića za koje sam mislio da se međusobno uklapaju; potrošio velike pare na neki skup lepak i pokušao da zakrpim sopstveni život. No jedino što sam uspeo bilo je — lepak na sve strane. Dva komadića premazana lepkom nisu se uklapala, dok su ostali bili zalepljeni za papir na kojem su ležali. Pokušavao sam i opet pokušavao da svojom snagom spojim delove, ali oni se nikako nisu uklapali. Nijedan! Na kraju sam napravio samo još gori haos.
Na kraju sam ih, u molitvi, odneo pred Isusove noge. S puno ljubavi, On je razvrstao izlomljene deliće mog života, ponovo ih sastavio i čvrsto povezao svojom ljubavlju i milošću. Tada sam se upitao: “Zašto si potrošio onoliko vreme, pokušavajući da se ’sastaviš’ sopstvenom snagom? Zašto Isusu nisi došao ranije?” Nisam nalazio nikakav odgovor na sopstvena pitanja. Ali, naučivši tajnu celovitosti života, mogu, kao ratnik molitve, da savladam svoje periode nemoći, da odbijem kobne udarce koje ka meni i drugima usmerava sotona. Tako mogu i sebe i druge da odvedem Isusu, da od Njega i Njegovog Oca u molitvi zatražim da nas oporavi, izleči i obnovi, da učini da život sreće i radosti nastane tamo gde je sotona doneo izopačenje i ranjavanje.
Ova knjiga polazi od ovakvih i mnogih drugih iskustava. Želim da doživiš radost molitve i snagu koju sam ja pronašao u zajednici s Bogom. Želim da nađeš isceljenje i kvalitet duhovnog rasta, koje je Bog meni omogućio. Ali, još više od toga, želim da dobiješ deo radosti molitve za bližnje koju sam otkrio uporedo s poboljšanjem svojih veština u molitvi. Jedno je služiti ljudima na socijalnom nivou, s propovedaonice ili u okviru savetovanja, a sasvim drugo — metodom tajne molitve povesti ih podnožju Božjeg prestola, podupirati ih i tražiti za njih izraze Božje ljubavi, isceljenje i silu za njihov život. Boriti se s Bogom protiv bola, patnje i teskobe koje je Njegov neprijatelj uneo u život naših bližnjih i gledati kako Njegova sila ulazi u njihov život, kako osvaja pobede i stvara novi život — to je nešto što donosi radost uzvišeniju nego što mi uopšte možemo shvatiti, pre nego što i sami to doživimo. Tu radost duboko i iskreno želim i tebi.
Ratnici molitve, pozivam vas da obučete ratnu opremu molitve.
¨ Pozivam vas da proučavate molitvu u Božjoj Reči — da postanete vešti u molitvi.
¨ Pozivam vas da upoznate Isusa Hrista, vojskovođu Božje velike vojske i da se ugledate na Njegov uzor sile u molitvi.
¨ Pozivam vas da imate na umu taktiku i strategiju sotone, našeg suparnika.
¨ Pozivam vas da naučite kako se stavlja Božji duhovni oklop; da koristite Božje duhovno oružje (ratnu opremu) i savladate veštine svih vrsta molitve.
¨ Pozivam vas da se angažujete u bitkama molitve, svojim i svojih bližnjih, i da u borbi protiv neprijatelja vaša snaga bude na Gospodnjoj strani.
¨ Pozivam vas da upotrebite svoje sve izraženije veštine ratovanja s molitvom, kako biste oslobodili druge koji su još uvek pod sotoninom vlašću, a da onda tako stečena saznanja i veštinu prenesete i na one koji vas okružuju.
¨ Pozivam vas da zbijete redove i da ujedinite svoju snagu molitve s drugima u svom okruženju i u crkvi, udružujući te snage pod vođstvom Vojvode vojske Gospodnje i pristupajući velikoj vojsci koja korača ka Sionu.
¨ Pozivam vas da savlađujete neprijatelja iz bitke u bitku, da dajete slavu Bogu, da predstavljate Njegov karakter i silu pred ljudima i postanete slični Njemu.
¨ Pozivam vas da rat privedete kraju i da uspostavite stanje za kakvo je Isus rekao da će biti uvod u Njegovo carstvo, kada će rat biti završen i neprijatelj konačno pobeđen.
Božja vojska će tada konačno moći da zauvek prekuje svoje mačeve i koplja u oruđa mira i odmora od vojevanja.
1. Navedi koje su, po tvom mišljenju, dve najveće duhovne bitke koje je Božji narod vodio u svakom od sledećih vremenskih perioda:
a.
b.
a.
b.
a.
b.
a.
b.
2. Ispiši dve pouke o duhovnom ratovanju iz ovog poglavlja, koje su za tebe bile najsadržajnije i objasni zašto:
3. U nekoliko reči napiši zašto je — u ovoj etapi tvog proučavanja — molitva važna za dostizanje duhovnih pobeda.
