Osmo poglavlje

Peti jezik ljubavi:

GOVOR TELA

Odavno se već dobro zna da se dodirivanjem uspešno izrazava i doživljava ljubav. To se može zaključiti na temelju mnogobrojnih istraživanja na području dečje psihologije. Bebe koje su držane na rukama, koje su roditelji grlili i ljubili, razvijaju zdraviji emocionalni život od beba kojima su dugo vremena bili uskraćivani telesni dodiri. Ova saznanja nisu rezultat savremenih istraživanja. Još u prvom stoleću naše ere, palestinski Jevreji su Isusu kao velikom učitelju donosili decu «da ih dotakne» (Marko 10,13). Možda se sećate da su ih Isusovi učenici prekorevali, smatrajući da je Isus suviše zaposlen da bi mogao da gubi vreme na takve nekorisne delatnosti. Međutim, Biblija kaže da se Isus naljutio na učenike i da im je rekao: «Pustite decu neka dolaze k meni i ne branite im, jer je takovih carstvo Božje. Zaista vam kažem, koji ne primi carstva Božjega kao dete, neće ući u njega. I zagrlivši ih, metnu ruke na njih, te ih blagoslovi.» (Marko 10, 14-16) U svakoj kulturi su mudri roditelji oni koji dodirivanjem pokazuju ljubav svojoj deci.

Telesni dodir je moćno sredstvo izražavanja ljubavi u braku. Držanje za ruke, ljubljenje, grljenje, raznovrsni oblici seksualne ljubavi, sve su to načini izražavanja emocionalne ljubavi svome bračnom partneru. Nekim ljudima je govor tela, dodirivanje, primarni način izražavanja ljubavi. Bez toga oni se osećaju nevoljeni. Kada njihov partner progovori ovim primarnim jezikom ljubavi, njihov emocionalni rezervoar se puni i oni postaju sigurni u ljubav svoga bračnog druga.

Stari ljudi su govorili: «Put do srca muškarca prolazi kroz stomak!» Žene koje su poverovale ovoj izreci, skoro su «debljinom upropastile» svoje muževe. Stari ljudi svakako da nisu mislili na anatomiju, na srce kao organ, nego na muškarčev romantični centar osećanja. Bilo bi zato pravilnije da se govorilo: «Put do srca nekih muškaraca prolazi kroz stomak!» Sećam se jednoga muža koji mi je rekao: «Doktore, moja žena je vrhunska kuharica. Sate i sate provodi u kuhinji. Priprema savršena jela. A ja? Zadovoljan sam najjednostavnijim jelima. Stalno joj govorim da ne troši dragoceno vreme. Ona se onda uvredi i kaže da ne cenim njen trud. Veoma cenim napore koje ulaže, ali bih želeo da se ne umara, da ne troši dragoceno vreme na pripremanje gurmanskih poslastica. Tada bismo više vremena provodili zajedno, i ona bi imala više snage za neke druge doživljaje. Očigledno su ti «drugi doživljaji» njegovom srcu više značili od ukusnih jela.

Žena tog čoveka je bila frustrirana kao partner u ljubavi. Odrasla je u porodici u kojoj je majka bila izvrsna kuharica, a otac je iznad svega cenio taj trud. Seća se kako je otac znao govoriti majci: «Kada mi pripremiš ovakav obrok, onda te volim mnovo više!» Njen otac je bio pun pohvala majci kao mkuharici. Kod kuće i na javnom mestu hvalio je njenu kulinarsku veštinu. Kćerka se ugledala na majku. Problem je u tome štoi se nije udala za čoveka koji bi bio sličan njenom ocu. Njen muž je govorio drugim jezikom ljubavi.

U razgovoru sa opvim mužem nije mi trebalo mnogo vremena da otkrijem da su za njega «drugi doživljaji» označavali telesnu ljubav. Kada je njegova žena bila raspoložena za telesnu ljubav, osećao je da je siguran u njenu ljubav. Ali, ako bi se ona, iz bilo kojeg razloga, povukla od njega i uskratila mu intimni dodir, nikakve kulinarske veđtine ga nisu mogle uveriti da ga ona zaista voli. Nije ima ništa protiv ukusnih jela, ali u njegovom srcu ona nikada nisu mogla da zamene intimnosti koje su za njega značile izražavanje ljubavi.

Međutim, intimni odnosi su samo jedan dijalekt primarnog jezila izražavanja ljubavi dodirivanjem. Kao i druga čula, ni čulo dodira nije ograničeno na neko posebno mesto na telu partnera. Sićušni receptori čula dodira razmešteni su po celom telu. Kada se ti receptori dodirnu, živci te podražaje prenose u mozak. Mozak tumači podražaje, pa tako zaključujemo da li je izvor dodira hladan ili vruć, tvrd ili mekan, ugodan ili neugodan. Možemo ga protumačiti kao prijateljski ili neprijateljski.

Dodir tela može uspostaviti ili razoriti međusobni odnos. On može da prenese poruku ljubavi ili poruku mržnje.

Neki delovi tela su osetljiviji na dodire od drugih. Razlika je u tome što receptori dodira nisu podjednako raspoređeni po svim delovima tela, nego su grupisani. Zato je vrh jezika izuzetno osetljiv na dodire, a stražnja strana vrlo slabo osetljiva. Vrhovi prstiju i vrh nosa takođe spadaju u izuzetno osetljiva područja. Međutim, naš cilj nije da shvatimo neurološku osnovu čula dodira, nego njegov psihološki značaj.

Dodir tela može da uspostavi ili da razori međusobni odnos partnera. On može da prenese poruku ljubavi ili poruku mržnje. Za osobu čiji je primarni jezik ljubavi dodir tela, ta poruka može da bude mnogo jasnija od reči: «Volim te!» ili «Mrzim te!». Šamar posred lica može da ugrozi psihu svakog deteta, ali predstavlja razornu poruku za dete čiji je primarni jezik ljubavi dodir tela. Nežan zagrljaj saopštava ljubav svakom detetu, ali potvrđuje ljubav detetu čiji je primarni jezik ljubavi dodir tela. Isto to vredi i za odrasle osobe.

U braku dodiri ljubavi mogu poprimiti različite oblike. Pošto su receptori dodira razmešteni po celom dodiru, kada vas bračni drug nežno dodiruje bilo gde po telu, vi to možete shvatiti kao izražavanje ljubavi. To ipak ne znači da su svi dodiri istovrsni. Neki će vašem partneru biti ugodniji od drugih. Svakako, u tome vam bračni drug može biti najbolji učitelj. Uostalom, on je taj kojemu želite da izrazite ljubav. Nemojte nastojati da ga dodirujete na svoj način i u vreme koje vama odgovara. Naučite se da govorite njegovim primarnim jezikom ljubavi i njegovim dijalektom. Vaš bračni partner neke dodire može smatrati neugodnima i razdražljivima. Nastojanje da nastavite da ga dodirujete na taj način moglo bi njemu preneti poruku suprotnu poruci ljubavi. Time biste mu pokazali da niste željni da zadovoljite njegove potrebe i da vam nije stalo da se on oseća ugodno. Nemojte se varati da ono što vama pričinjava zadovoljstvo, mora pričinjavati zadovoljstvo i njemu.

Dodiri ljubavi mogu biti potpuno jasni i određeni i zahtevati poklanjanje potrune pažnje kao pri intimnoj predigri koja će se završiti intimnim odnosom. S druge strane, oni mogu da budu neodređeni i trenutni, kao što je polaganje ruke na rame ili usputno dodirivanje prilikom mimoilaženja. Naravno, jasni i određeni dodiri ljubavi zahtevaju i više vremena, jer je potrebno određeno vreme da se poruka prenese i shvati. Ali, ako je masaža leđa za vašeg bračnog druga izraz ljubavi, tada je svaki trud uložen u učenje masaže zaista korisna investicija u ljubav. Ako su opet intimni odnosi primarni dijalekt ljubavi vašeg bračnog druga, tada čitanje knjiga o veštini vođenja intimne ljubavi može samo povećati vašu sposobnost prenošenja poruke ljubavi vašem bračnom partneru.

Usputni dodiri ljubavi zahtevaju manje vremena, ali moraju biti osmišljeni, posebno ako dodir tela nije vaš primarni jezik ljubavi ili ako niste odrasli u porodici koja se često dodirivala. Sedenje na kauču jedno pored drugoga i zajedničko gledanje omiljene televizijske emisije ne zahtevaju neko dodatno vreme, ali predstavljaju vrlo glasnu poruku ljubavi. Dodirivanje partnera dok se mimoilazite u stanu zahteva samo trenutak; uzajamno dodirivanje kada izlazite iz kuće ili se vraćate, kratak zagrljaj ili poljubac, vašem partneru mogu značiti vrlo mnogo.

Kada jednom otkrijete da je dodir tela primarni jezik ljubavi vašeg partnera, u načinima izražavanja ljubavi može vas ograničiti samo nedostatak mašte. Iznalaženje novih načina i mesta može predstavljati vrlo uzbudljiv doživljaj. Ako niste navikli da se držite za ruke na javnom mestu, možda ćete sada otkriti da se rezervoar ljubavi vašeg partnera može napuniti vrlo uspešno kada hodate držeći se za ruke. Ako niste imali običaj da se poljubite kada zajedno sednete u auto, možda ćete tek sada otkriti koliko to može ulepšati vaše zajedničko putovanje. Ako budete zagrliti svoga partnera pre nego što ode u trgovinu da nešto kupi, nećete mu samo izraziti svoju ljubav, nego ćete ga, možda navesti da će brže vrati kući. Pokušajte s novim načinima dodira ljubavi na novim mestima i pričekajte da dobijete povratnu informaciju os svog bračnog druga, da li ste mu time pričiniti zadovoljstvo ili niste. Zapamtite, on ima poslednju reč. Vi učite da se služite njegovim jezikom ljubavi.

DODIR TELA JE NEOPHODAN KAO IZRAZ LJUBAVI

Sve što sam ja sadržano je u mom telu. ‚Dirnuti moje telo telo znači dirnuti mene. Povlačiti se od moga tela znači emocionalno se udaljavati od mene. U našem društvu rukovanje način da se izrazi ne samo pozdrav, nego i otvorenost i društvena bliskost. Ako u retkim prilikama neko odbije da se rukuje, tada jasno upućuje poruku da nešto nije u redu u njihovim međusobnim odnosima. Sva društva imaju neki oblik fizičkog dodira kao način pozdravljanja. Prosečan Amerikanac se užasava od medveđeg zagrljaja i poljupca prilikom pozdrava, dok je u Evropi takav način uobičajen među prijateljima i poznanicima.

U svakom društvu, osim toga, postoje i pristojni i prihvatljivi i nepristojni i neprihvatljivi oblici dodirivanja pripadnika suprtnog pola. Pažnja koja se u nekim zemljama u poslednje vreme poklanja problemu seksualnog uznemiravanja osvetlila je neprihvatljive načine. Međutim, i u okviru bračne zajednice, sam bračni par, u skladu sa svojim vaspitanjem i opštim pravilima ponašanja, određuje šta je prihvatljivo, a šta neprihvatljivo za njih. Naravno, da celo društvo smatra da je zlostavljanje bračnog druga neprihvatljiv način dodira tela, pa su zato u mnogim zemljama osnovane posebne državne ili društvene ustanove za pomoć zlostavljanim bračnim drugovima. Očigledno je da telo bračnog druga nije za zlostavljanje.

Ako je dodir tela primarni jezik ljubavi vašeg bračnog druga, ništa nije važnije nego da ga zagrlite kada plače!

Poslednje stoleće je zaista proglašeno za stoleće seksualne otvorenosti i slobode, ali i razuzdanosti. I upravo je ta zloupotrebljena sloboda pokazala da je takozvana otvorena bračna zajednica, u kojoj su oba partnera slobodna da održavaju intimne odnose izvan braka, zapravo neodrživa. Oni koji joj se ne protive s moralne tačke gledište, isto je tako oštro osuđuju s emocionalne. Nešto nam u našoj potrebi za ljubavlju i intimnošću ne dozvoljava da svome partneru dozvolimo toliko slobode. Emocionalna patnja je neizdržljiva, a intimnosti nestaje kada ustanovimo da je naš bračni partner uspostavio intimnu seksualnu vezu s nekim drugim. Izveštaji bračnih savetnika puni su ispovesti muževa i žena koji su pokušavali da savladaju emocionalne traume koje je izazvao neverni bračni partner. Takva trauma je posebno duboka i složena kod osoba čiji je primarni jezik ljubavi dodir tela. To za čime su oni sami tako duboko čeznuli – da se ljubav izrazi dodirom tela – sada se poklanja nekome drugome. Emocionalni rezervoar ljubavi takvih osoba ne samo da nije pun, nego je raznesen eksplozijom tuge i patnje. Moraće se uložiti silni napori da se zadovolje njegove emocionalne potrebe.

BRAČNE KRIZE I DODIRI TELA

U vreme neke krize, skoro nagonski pokušavamo da zagrlimo svoga bračnog druga. Zašto? Zato što je dodir tela snažan izraz ljubavi. U trenucima krize, više nego ikada neophodno nam je da znamo da smo voljeni. Ne možemo uvek menjati događaje, ali ih možemo preživeti ako osećamo da smo voljeni.

Svaki brak prolazi kroz krize. Smrt roditelja je neizbežan događaj. Na hiljade ljudi i žena svake godine gine u saobraćajnim i drugim nesrećama i katastrofama. Bolesti ne prave razliku među ljudima. Razočaranja su sastavni deo života. Najvažnije što možete učiniti za svog bračnog druga u vreme krize je da ga volite. Ako je dodir tela primarni jezik ljubavi vašeg partnera, ništa mu neće biti važnije nego da ga zagrlite kada plače. Reči ne moraju značiti mnogo, ali će vaš dodir preneti poruku ljubavi. Krize nam pružaju jedinstvenu priliku da izrazimo svoju ljubav. Vaš nežni dodir će se pamtiti još dugo pošto kriza prođe. Međutim, ako ste propustili da na taj način pokažete svoju ljubav, nikada vam neće biti oprošteno.

Od svoje prve posete Vest Palm Biču na Floridi uvek sam se radovao da u tom mestu održavam seminare o braku. Jednom takvom prilikom upoznao sam se sa Pitom i Petsi. Nisu bili rođeni na Floridi, a malo ko i jeste, ali proveli dvadesetak godina u tom kraju. Vest Palm Bič su smatrali svojim domom. Mesna crkva je finansirala moj seminar, pa mi je na putu od aerodroma do grada pastor preneo želju Pita i Petsi da odsednem u njihovom domu. Pokušao sam da pokažem zadovoljstvo iako sam dobro znao da takva želja znači bračno savetovanje do duboko u noć.

Čim sam sa pastorom ušao u prostranu, lepo uređenu kuću u španskom stilu, predstavili su me Petsi i njenom ljubimcu, mačku Čarliju. Posmatrajući po kući, shvatio sam da Pitu posao vrlo dobro ide, ili da je od oca nasledio ogromno bogatstvo ili da se, ne daj Bože, uvalio u velike dugove. Kasnije sam saznao da je moja prva pretpostavka bila pravilna. Kada su me odveli u gostinsku sobu, video sam da me je mačak Čarli pretekao, da se već raskomotio po celom krevetu na kojemu sam ja nameravao da spavam. «Ipak me je mačak preduhitrio!» - pomislio sam.

Ubrzo je stigao i Pit. Zajedno smo nešto pojeli i složili se da ćemo večerati posle seminara. Nekoliko sati posle toga sedeli smo za obilnom večerom. Međutim, ja sam stalno očekivao da počnemo razgovarati o teškoćama u njihovom braku. Umesto toga, bio sam prisiljen da zaključim da Pit i Petsi žive u složnoj, srećnoj zračnoj zajednici. Bračni savetnik se retko sreće s takvim parom. Obuzela me je neodoljiva želja da saznam u čemu je njihova tajna, ali sam odgodio njeno otkrivanje da sutradan, kada će me Pit i Patsi pratiti do aerodroma.

Mačak Čarli je bio dovoljno pristojan ča izađe iz sobe čim sam ja ušao. Skočio je s kreveta i otišao na neko drugo mesto, a ja sam odmah legao. Posle kratkog razmatranja dnevnih događaja, počeo sam tonuti u zonu sumraka. Taman sam bio na ivici sna, kada su se vrata naglo otvorila i neko čudovište je skočilo na mene. Čuo sam da na Floridi ima skorpiona, ali ovo nije mogao biti neki mali primerak. Bez razmišljanja, povukao sam pokrivač i uz jezovit krik zavitlao čudovište prema zidu. Čuo sam tresak kada je nečije telo udarilo u zid, a zatim je zavladala grobna tišina. Pit i Petsi su dotrčali, upalili svetlost i sve troje smo ugledali – nepomičnog Čarlija, uspruženog na podu.

Pit i Petsi mi nikada nisu oprostili surovost, a ni ja njima što me nisu obavestili o Čarlijevim noćnim navikama. Ipak, Čarli je oživeo posle nekoliko minuta, ali više nije ulazio u moju sobu. Čak šta više, kasnije sam saznao da nikada više nije ni provirio u tu sobu. ‚

Posle mog surovog postupanja prema Čarliju, nisam baš bio siguran hoće li me sutradan Pit i Petsi prebaciti do aerodroma, odnosno, hoće li uopšte hteti da razgovaraju sa mnom. Međutim, moje su se strepnje rasplinule, kada mi je posle predavanja Pit prišao i rekao: «Doktore, prisustvovao sam mnogim seminarima, ali još niko nije tako uspešno opisati mene i Petsi kao vi. Ta zamisao o primarnim jezicima ljubavi je zaista verodostojna. Jedva čekam da vam ispričam našu priču!»

Posšto sam se pozdravio s učesnicima seminara, seli smo u auto i krenuli prema aerodromu. Vozili smo se skoro četrdeset i pet minuta. Pit i Petsi su odmah započeli svoju priču.

U toku prvih godina braka prolazili su kroz velike krize. Kada su se uzimali svi prijatelji su govorili kako predstavljaju savršen par i da će njihov brak biti kutak Raja na Zemlji.

Odrasli su u istom delu grada, odlazili u istu crkvu, maturirali u istoj srednjoj školi. Njihovi roditelji su živeli sličnim načinom života i imali iste poglede na svet. Pit i Petsi su imali mnogo zajedničkih ideja. Voleli su tenis i jedrenje i činilo se da će ih toliko dodirnih tačaka osigurati srećan brak.

Počeli su izlaziti u završnom razredu srednje škole. Pohađali su različite fakultete, ali su uspevali da se vide bar jednom mesečno, a ponekad i češće. Pri kraju prve godine zabavljanja došli su do zaključka da su stvoreni jedno za drugo. Dogovorili su se da će se venčati odmah posle studija. Tri godine su trajali ovakvi idilični odnosi. Jednog vikenda je ona dolazili na njegov kampus, a drugoga on na njen. Trećeg vikenda su odlazili da posete roditelje, ali bi veći deo vremena provodili zajedno. Četvrtog vikenda u mesecu se nisu sastajali da bi svaki imao vremena da pozavršava svoje neodložne poslove i da se posveti sebi. Tri sedmice pošto je on diplomirao ekonomiju, a ona sociologiju, obavljeno je venčanje. Posle dva meseca preselili su se na Floridu gde je Pitu ponuđeno dobro plaćeno radno mesto. Bili su tri hiljade kilometara udaljeni od najbližih rođaka i mogli su da uživaju u medenom mescu do kraja života.

Prav tri meseca bila su zaista uzbudljiva – izlazili su, uređivali svoj novi stan, uživali u zajedničkom životu. Jedini sukob kojega su se mogli prisetiti izbio je oko pranja posuđa. Pit je smatrao da je pronašao najbolji način za obavljanje toga posla, ali Petsi nije prihvatala njegovu zamisao. Na kraju su se složili da će svako prati posuđe na svoj način i tako je problem bio rešen. Bili su oko šest meseci u braku kada je Petsi osetila da se Pit udaljuje od nje. Ostajao je duže na poslu, a kada bi bio kod kuće, veći deo vremena bio provodio uz kompjuter. Kada je konačno izrazila svoje strahovanje, Pit je odgovorio da nema ni reči o izbegavanju, nego da on jednostavno želi da uspe u svom poslu. Prigovorio joj je da nema razumevanja prema njemu, da ne uzima u obzir pritisak kojemu je izložen i koliko mu je važno da se odmah pokaže kao uspešan i sposoban mladi poslovni čovek. Petsi nije bila zadovoljna objašnjenjem, ali nije imala drugog izbora.

Na kraju prve godine Petsi je bila očajna

U svojoj usamljenosti, Petsi se počela družiti sa drugim suprugama koje su živele u istom naselju. Kada je znala da se Pit neće rano vratiti s posla, odlazila je u kupovinu s prijateljicama. Ponekad ne bi ni bila kod kuće kada bi se Pit vratio. Njega je to veoma uzrujavalo, pa ju je počeo optuživati da je neodgovorna i bezobzirna. Petsi bi odgovarala: «Rugala se soba senici da ima veliku glavu! Kako te mogu dočekati kada ne znam kada ćeš doći? A kada stigneš kući, odmah sedaš za kompjuter. Tebi i ne treba žena, dovoljan ti je računar!»

Pit bi tada planuo: «Kako ne shvataš da u tome i jeste problem? Meni je potrebna žena!»

Petsi zaista nije shvatala. Bila je potpuno zbunjena. Tragajući za rešenjem problema, otišla je u gradsku biblioteku i pokupila nekoliko knjiga o braku. «Moramo naći neko rešenje, jer ovako zaista više ne ide!» Kada bi se Pit pozabavio kompjutorom, Petsi bi uzimala knjigu. Ustvari, mnogo puta je čitala sve do pola noći. Pit bi joj ponekad zajedljivo dobacio: «Da si toliko čitala za vreme studija, imal bi sigurno najbolje ocene!» Petsi bi odgovarala: «Sada više nisam na fakultetu, nego u braku i bila bih zadovoljna i trojkom!» Pit bi se okrenuo na svoju stranu i zaspao.

Posle godinu dana Petsi je već bila očajna. Jednoga dana je kazala Pitu: «Trebalo bi da razgovaramo s bračnim savetnikom. Hoćeš li ići sa mnom?» Pit je odgovorio: «Meni ne treba bračni savetnik. A i da mi treba, nemam novca da mu platim!»

- Onda ću ići sama! – najavila je Petsi.

- Odlično! I tako savetnik treba tebi, a ne meni!

Razgovor je time bio završen. Petsi se osećala sama i napuštena, pa je sledeće sedmice zakazala sastanak sa bračnim savetnikom. Posle tri razgovora, savetnik je pozvao Pita i upitao ga da li bio spreman da dođe k njemu da porazgovaraju o budućnosti njihovog braka. Pit je pristao i proces je započeo. Posle šest meseci, njohov brak je prešao u novu, zdraviju fazu.

- Šta ste to naučili i tako iz osnova promenili svoj brak? – upiutao sam ih.

- Uglavnom se sve svodi na to da smo naučili govoriti jezicima ljubavi. Savetnik nije upotrebio taj naziv, ali za vreme vašeg današnjeg predavanja samo to shvatio. Vratio sam se u mislima u dane našeg odlaženja bračnom savetniku i shvatio da smo upravo kod njega konačno naučili da govorimo jezicima ljubavi svoga bračnog druga.

- Koji je, onda, tvoj jezik ljubavi, Pite?

- Dodir tela! – odgovorio je vez oklevanja.

- A tvoj, Petsi?

- Kvalitetno, zajednički provedeno vreme. Za time sam čeznula celo vreme koje je on provodio na poslu ili za kompjuterom.-

- Kako si otkrila da je Pitov primarni jezik ljubavi dodir tela?

- Trebalo mi je dosta vremena da to otkrijem. Verujem da u početku ni sam Pit nije bio toga svestan.

- Petsi ima pravo! – umešao se Pit. - Bio sam toliko nesiguran u sebe i u svoju ličnu vrednost da mi je bila potrebna cela večnost da otkrijem da me njeno oklevanje da me dodirne tera na otuđivanje i usamljivanje. Nikada joj nisam rekao da želim da me dodiruje, iako sam u sebi očajnički želeo da bar pruži ruku i da me dodirne. Dok smo se zabavljali uvek sam ja preduzimao inicijativu da se zagrlimo, da se držimo za ruke, ali je ona uvek bila spremna da mi uzvrati. Međutim, posle venčanja. kada god bih pokušao da je dodirnem, ona se povlačila. Mislio sam da me ne smatra dovoljno privlačjnim. Onda sam odlučio da više neću pokušavati da joj se približim, jer nisam želeo da budem odbijen. Čekao sam vidim koliko će vremena proći da ona poželi da me zagrli ili poljubi, da bude intimna sa mnom. Jedno m sam čekao čest sedmica da me uopšte dotakne. Za mene je to bilo nepodnošljivo. Povlačio sam se s ciljem da izbegnem patnju. Osećao sam se odbačen, neželjen i nevoljen.

Zatim se javila i Petsi.

- Nisam imala ni pojma da se on tako oseća. Bila sam svesna da se udaljuje od mene. Nismo se grlili i ljubili kao pre, ali sam smatrala da ga to više ne privlači zato što smo se venčali. Bilo mi je jasno da je pod pritiskom na poslu. Nisam ni slutila da očekuje od mene da preduzmem inicijativu.

Potpuno je u pravu. Sedmicama ga zaista nisam ni dodirnula. Uopšte mi mto nije padalo na um. Spremala sam mu obroke, održavala red u kući, brinula se o čistom rublju i pokušavala da ga ostavim na miru. Najiskrenije rečeno, nisam ni znala šta bih još mogla da učinim. Nisam mogla da shvatim zašto se povlači i zašto mi uskraćuje svoju pažnju. Ne radi se o tome da ja ne volim da ga dodirnem, meni to naprosto nije bilo važno. Da je provodio vreme sa mnom, da mi je posvećivao pažnju, znala bih da me voli i ceni. Meni zaista ne bi bilo važno da li ćemo se grliti i ljubiti. Sve dok mi bude posvećivao pažnju, ja ću znati da me voli.

Trebalo nam je mnogo vremenada otkrijemo u čemu je suština našeg problema. Međutim, čim smo otkrili da jedno drugome ne zadovoljavamo emocionalnu potrebu za ljubavlju, sve se počelo menjati. Čim sa ga počela dodirivati, dogodile su se neverovatne promene. Njegova ličnost, njegov duh, sve se drastično promenilo. Dobila sam novog muža. Kada se uverio da ga zaista volim, počeo je reagovati i na moje potrebe.

- Ima li i dalje kompjuter kod kuće?

- Kako da ne! Ne smeta mi kada seda za sto, jer znam da nije oženjen kompjuterom. Toliko se družimo da mi uopšte ne smeta kada radi za stolom.

- Na današnjem predavanju me je oduševilo što ste za nekoliko minuta kazali ono što je nama oduzelo čest meseci da shvatimo!

- Nije važno kako brzo učite, već da li savlađujete gradivo! – utešio sam ga.

Pit je samo jedan od mnogih bračnih partnera kojima je dodir tela primarni jezik ljubavi. Emocionalno, oni čeznu da njihov partner pruži ruku i da ih dodirne, da im provuče prste kroz kosu, da ih drži za ruku, da ih zagrli, da im izmasira leđa, da ih miluje, da preuzme inicijativu u intimnim odnosima. Sve to i još mnogi drugi dodiri ljubavi za njih predstavljaju uže spasenja za koje se mogu uhvatiti i steći sigurnost da ih partner zaista voli i želi, da im se obraća na njihovom primarnom jeziku ljubavi, jeziku dodira tela.

< 7. Poglavlje Sadržaj 9. Poglavlje >