< 6. Poglavlje Sadržaj 8. Poglavlje >

 

Sedmo poglavlje

 

Četvrti jezik ljubavi:

 

USLUGE  IZ  LJUBAVI

 

 

Pre nego što se rastanemo od Džima i Dženis želeo bih da još jednom preispitamo njegov odgovor na pitanje da li ga Dženis voli!

«O, da! Ja sam uvek osećao njenu ljubav. Ona je najbolja domaćica na svetu. Izvrsna kuharica. Moja odeća je uvek čista i izglačana. Divna je majka i čini čuda za našu decu. Znam da me voli.»

Džimov primarni jezik ljubavi nazvao sam jezikom usluga iz ljubavi. Pod uslugama iz ljubavi podrazumevam obavljanje poslova koje vaš bračni drug od vas očekuje. To je nastojanje da partneru izrazite ljubav tako što mu činite usluge, što nastojite da mu olakšate život svojim delima ljubavi.

Dela ljubavi, kao što su kuhanje, postavljanje stola, čišćenje ormara, brisanje mrlja sa ogledala, iznošenje smeća, brisanje prašine s knjiga, menjanje pelena, održavanje automobila, čišćenje garaže, košenje trave, orezivanje žive ograde, sve su to dela usluga iz ljubavi. Sva ona zahtevaju prethodno razmišljanje, planiranje, vreme, napor i snagu. Ako se obavljaju u pozitivnom duhu, zaista predstavljaju dela ljubavi.

Isus Hristos je na jednostavan, dubok način objasnio izražavanje ljubavi posluživanjem kada je svojim učenicima oprao noge. U jednog kulturi u kojoj ljudi hodaj bosi, ili hodaju u sandalama prašnjavim putevima, bilo je uobičajeno da sluga opere noge pridošlim gostima. Isus, koji je učio svoje učenike da vole jedan drugoga, pružio im je primer kako da izraze svoju ljubav kada je uzeo posudu s vodom i ubrus i počeo prati noge svojim učenicima (Jovan 13,3-17). Posle tog jednostavnog izražavanja ljubavi, pozvao je učenike da slede njegov primer.

Još u početku svoga rada Isus je proglasio da će u Njegovom carstvu oni koji vladaju biti sluge narodu. U većini društava bogati vladaju siromašnima, ali je Isus obećao da će na obnovljenoj Zemlji biti drugačije. I apostol Pavle je ovu životnu filozofiju ovako sažeo: «Iz ljubavi služite jedan drugome!» (Galatima 5,13)

U malom mestu Čajna Grouv, u državi Severna Karolina, otkrio sam kako deluju usluge iz ljubavi. Mesto Čajna Grouv smestilo se u centralnom delu države Severna Karolina, nedaleko od legendarnog Mejberi Endi Grifita, sat i po vožnje udaljeno od Maunt Pajlota. U vreme događanja ove priče, Čajna Grouv je mestašce od oko 1500 stanovnika, koji uglavnom rade u tekstilnoj industriji. Nije me bilo tamo oko deset godina dok sam studirao antropologiju, psihologiju i teologiju. Došao sam zato da obnovim vezu sa svojim korenima.

Skoro svi ljudi koje sam poznavao radili su u predionici. Dr Šin je bio lekar opšte prakse, a dr Smit zubar. Naravno, zatekao sam i pastora Blekberna. Za većinu bračnih parova, život se okretao oko posla i crkve. Razgovor o predionici vrtio se oko najnovije odluke direktora i kako će se ona odraziti na njihov položaj. Propovedi u crkvu uglavnom su se bavile očekivanim uživanjima u nebeskom carstvu. U tom i takvom nepokvarenom američkom ambijentu otkrio sam kako deluje četvrti primarni jezik ljubavi.

Stajao sam u hladu ispod drveća posle propovedi. Pristupili su mi Mark i Meri. Nisam ih prepoznao. Predstavivši se, Mark je rekao: «Čujem da se baviš bračnim savetovanjem!» 

Namejao sam se i odgovorio: «Pa, po malo!»

Odmah je iskoristio priliku da postavi pitanje: «Može ni bračni par ostvariti uspešan brak iako se ni u čemu ne slaže?» 

Bilo je to jedno od teoretskih pitanja na temelju ličnog iskustva. Odbacio sam teoriju i postavio direktno pitanje: «Koliko dugo ste već venčani?»

-  Dve godine i ni u čemu se ne slažemo! 

-  Dajte mi neki primer!

-  Pa, eto! Meri ne voli što ja odlazim u lov. Preko cele sedmice radim u predionici i vikendom volim otići u lov. Ne svake nedelje, već samo kada je sezona lova.

Meri je do tada ćutala, a onda se i ona umešala. «Za vreme lovostaja odlazi na pecanje. Osim tog, ne ide u lov samo nedeljom, već uzima i slobodne dane da bi išao da lovi.

-  Jednom ili dva puta godišnje uzimam po nekoliko danba ba bih sa društvom otišao u brda. Ne vidim u tome ništa loše.

-  U čemu se još ne slažete?

-  Pa, ona hoće da redovno idem u crkvu. Nemam ništa protiv jutarnjeg bogosluženja, ali posle podne želim da se odmorim. Nemam ništa protiv toga da ona ide u crkvu kada god to želi, ali mene neka ostavi da se odmaram.

Opet se Meri pobunila. «Zapravo ne voli ni ja da idem. Čim stignem do vrata, odmah se naljuti!»

Postalo mi je jasno da ne bi trebalo da dozvolim da se posvađaju u hladu ispred crkve. Kao mlad i ambiciozan bračni savetnik, plašio sam se na ne preteram, ali sam ipak postavio novo pitanje: «U čemu se još ne slažete?»

Ovaj put je odgovorila Meri. «On hoće da po celi dan ostajem kod kuće i da obavljam domaće poslove. Pobesni ako odem da posetim majku ili u kupovinu, bilo kuda!»

-  Nemam ništa protiv da ode svojoj majci, ali volim da sve bude u redu kada se vratim kući. Naporno radim i želim da jedem kada se vratim. Osim toga, kuća izgleda da se dogodio zemljotres. Dečje stvari su razbacane po celoj kući, dete je prljavo, a ja prljavštinu ne podnosim. Izgleda da njoj uopšte ne smeta da živimo kao u svinjcu. Nemamo mnogo, stanujemo u maloj fabričkoj kući, ali barem može da bude čista.

-  Šta bi ti smetalo da mi pomogneš u kući? – ubacila se Meri. - Ponašaš se kao da rad po kući ne dolikuje muškarcu. Zanima te samo tvoj posao i lov. Od mene očekuješ da obavim sve ostalo. Čak bi hteo da ti perem i auto!

Razmiljajući da bi bilo bolje da tražim rešenja njihovih problema nego da ih uvlačim u još teže sukobe, obratio sam se Marku s pitanjem:  «Da li si pre braka, dok ste se još zabavljali, odlazio tako često u lov?»

-  Naravno, samo sam se vraćao do večeri, tako da smo mogli nekuda da izađemo. U stvari, dolazio sam tako rano da sam imao vremena i da operem kamionet pre nego što odem na sastanak. Nije mi padalo na um da dođem po nju prljavim kolima.

-  Koliko si godina imala, Meri, kada si se udala?

-  Osamnaest! – odgovorila je ona. – Venčali smo se čim sam završila srednju školu. Mark je položio maturu godinu dana pre toga i već se zaposlio.

-  Koliko često ste se viđali u toku tvog završnog razreda?

-  Skoro savek večeri! Znao je doći posle posla i ostati na večeri u našoj kući. Prvo bi mi pomogao da završim svoje obaveze po kući, a onda bismo sedeli, razgovarali i čekali da nas pozovu na večeru.

 -  A što ste činili posle večere?

Mark me je pogledao, nasmešio se pomalo nesigurno, i odgovorio: «Pa, znaš, valjda, šta rade svi zaljubneni na svetu!

-  Kada god sam imala da nešto učinim za školu, pomagao mi je. Ponekad smo satima radili na projektima  za školu. U završnom razredu dobila sam dužnost da organizujem novogodišnju priredbu. Tri sedmice mi je od srca pomagao svako poslepodne. Bio je divan.

Promenio sam temu i usredsredio se na područje njihovog neslaganja. «!U vreme dok ste se zabavljali, da li si išao s Meri na sva poslepodnevna bogosluženja?

-  Naravno da sam odlazio! U protivnome je te večeri ne bih video! Njen otac je bio vrlo strog na tom području.

Meri se ponovo umešala: «Nikada nije prigovarao. Čak šta više, činilo se da uživa u tome. Zajedno smo radili i na božićnom programu za crkvu. Proveli smo dve sedmice na tom poslu. Zaista je sposoban kada je u pitanju postavljanje pozornice ili rad s bojama.

Počelo mi se činiti da nazirem u čemu je problem, samo nisam bio siguran da to vide i Mark i Meri. Ponovo sam se zato obratio Meri: «U vreme dok si se sastajala s Markom, šta je konačno uverilo da te voli? Po čemu se razlikovao od svih ostalih mladića koje si poznavala?

-  U svemu mi je pomagao! Želeo je da mi pomogne. Ni jedan drugi mladić se nije interesovao za moj posao, a kod Marka je to izgledalo tako prirodno. Lak mi je pomagao ipri pranju sudova kada bismo večerali kod nas. Bio je najbolji mladić kojega sam ikada upoznala, ali se sve iz temelja promenilo čim smo se venčali. Više mi uopšte ne pomaže.

-  Pa, zašto si sve to činio za nju pre venčanja?

-  Činimo mi se to sasvim razumljivo. To je nešto što bih očekivao da neko čini za mene ukoliko me voli.

-  A kako to da si prestao iskazivati ljubav na taj način posle venčanja?

-  Smatrao samu našoj kući treba da bude onakjo kako je bilo kod mojih roditelja. Tada je radio i zarađivao, a mama se starala o svemu što je povezano sa kućom. Ne sećam se da sam ikada video oca da radi sa usisivačem za prašinu, da pere posuđe ili da radi bilo šta po mući. Pošto mama nije bila zaposlena izvan kuće, starala se da sve bude besprekorno čisto, uredno; ona je prala, kuhala, spremala. Verovatno sam smatrao da je to najbolje rešenje.

U nadi da će Mark shvatiti ono što sam ja shvatio, upitao sam ga: «Mark, da li si čuo šta je Meri odgovorila na pitanje zašto je bila sigurna da je voliš pre nego što ste se venčali?

Nasmešio se i odgovorio: «Pa, zato sam joj i pomagao 

 

Želje pomažu da se usmeri ponašanje onih koji se vole, a zahtevi uništavaju njihovu ljubav.

 

-  Možeš li da zamisliš kako se osećala nevoljena kada si prestao da joj pomažeš?

 Povrdio je pokretom glave da  je svestan posledica svoga ponašanja, pa sam nastavio:

 -  Potpuno je shvatljivo da si u braku želeo da slediš primer svojih roditelja, ali se tvoje ponašanje iz temelja promenilo u odnosu na period pre braka. Prestao si da joj pokazuješ svoju ljubav na jedini način koji je ona mogla da razume.

Okrenuo sam se Meri i upitao: «Da li si čula šta je Mark odgovorio na moje pitanje zašto je sve to činio za tebe pre braka?»

-  Da, rekao je da mu se to činilo samo po sebi razmljivo!

-  Tačno! Ali je dodao da bi voleo da neko čini to isto za njega da bi mu pokazao da ga voli. On je sve to činio za tebe i sa tobom da ti pokaže svoju ljubav. Kada ste se venčali i nastanili u svojoj kući, očekivao je da ćeš ti to činiti za njega da bi mu pokazala da ga voliš. Mislio je da ćeš održavati kuću, kuhati, prati i činiti sve ostalo. Ukratko, da će ćeš delima usluge pokazivati da ti je stalo do njega. Videći da ti to ne ćiniš, možeš li shvatiti koliko se osećao nevoljen?

Sada je i Meri potvrdila da razume šta je razlog problema u njihovom braku. Zaključak je bio jasan:

-  Oboje ste nezadovoljni, jer nijedno ne pokazuje svoju ljubav čineći usluge drugome. 

Sada je Meri bila na redu da prizna: «Prestala sam ugađati Marku, zato što je počeo da postavlja zahteve. Imala sam osećanje da od mene želi da načini svoju majku!»

-  Da, niko od nas ne voli da bude prisiljavan da nešto čini. Ljubav se uvek daje dragovoljno, ne može se zahtevati. Možemo jedno drugo zamoliti, ali nikada ne smemo zahtevati. Željama možemo usmeravati ljubav, dok je zahtevima uništavamo.

Mark me je prekinuo: «Meri ima pravo. Bio sam pun zahteva i kritike, jer me je razočarala kao žena. Znam da sam izgovarao grube reči i da je imala razloga da se ljuti na mene!»

-  Mislim da bismo u ovoj fazi mogli da promenimo neke bitne oblike ponašanja!

Izvukao sam iz džepa dva lista papira.

-  Želim da sednete i da načinite spisak svojih želja. Mark, ti napiši ono što smatraš da bi Meri mogla da učini za tebe i što bi te učinilo srećnim. Meri, od tebe očekujem da navedeš tri ili četiri posla u kojima očekuješ da ti Mark pomogne da bi ti pokazao da te voli!

Volim spiskove, oni nam pomažu da razmišljamo konkretno. Posle pet-šest minuta pružili su mi svoje spiskove. Na Markovom je stajalo:

1. Da svakoga dana namesti krevet.  

2.  Da umije dete pre nego što se ja vratim kući.

3.  Da stavi svoje cipele u ormar pre mog dolaska.

4.  Da barem pristavi večeru pre mog dolaska, tako da možemo sesti za sto bartri četvrt sata posle mog dolaska.

 Naglas sam pročitao spisak i upitao Marka: «Ti bi, dakle, smatrao da te Meri voli ako bi pristala  da iz ljubavi prema tebi učini ono što si napisao?»

Odogovorio je: «Upravo tako! Kada bi učinila ovo što sam je zamolio, mislim da bi se promenilo i moje ponašanje prema njoj!» 

Pročitao sam i Merin spisak:

 

1. Želela bih da sam opere auto umesto da to očekuje od mene.

2. Želela bih da promeni pelene detetu kada se vrati kući, posebno kada sam ja zauzeta spremanjem  večere.

3.  Želela bih da jednom u sedmici usisivačem usisa prašinu.

4.  Želela bih da bar jednom sedmično pokosi travu na travnjaku pred kućom da se ne stidim pred susedima.

Obratio sam se Meri: «Meri, ako sam te dobro shvatio, ti bi bila sigurna da te Mark voli kada bi ispunio ove tvoje četiri želje?»

-  Da, tako je! Bilo bi prekrasno kada bi to činio za mene!

- Mark, čini li ti se da je ovaj spisak želja prihvatljiv?

-  Da, svakako!

-  A tebi, Meri, čine li ti se Markove želje razumne? Da li bi mogla da ih prihvatiš? 

-  Da, mogla bih! Kako da ne.

-  Mark, da li ti je jasno da ti predlažem promenu modela braka i da će se on od sada razlikovati od braka tvojih roditelja?

-  Ne baš mnogo, jer je i moj otac kosio travu i prao auto!

-  Ali nije prepovijao decu niti usisivačem usisavao prašinu, zar ne?

- Tako je!

-  Ne znam da li ti je jasno da ni ti ne moraš činiti ono što nećeš. Međutim, ako budeš činio biće to dokaz tvoje ljubavi prema Meri.

I Meri sam objasnio: «Mislim da je jasno da ni ti ne moraš obavljati sve te poslove. Međutim, ako želiš da pokažeš Marku svoju ljubav, tada je to način koji će on razumeti. Predlažem vam da iskoristite sledeća dva meseca i da pokušate da jedno drugome dokažete iskrenost svojih osećanja. Možda ćete posle toga poželeti da dopunite svoje spiskove, ali vam ne bih preporučio više od jedne nove želje mesečno.

-  Da, čini nam se da ovo ima smisla! Hvala ti, doktore! – Uhvatili su se za ruke i otišli prema svom automobilu. A ja sam sebi tiho priznao: «Mislim da je sve ovo  zasluga crkve, jer se u hladovini njenih stabala dogodilo!»

 Tek posle mnogo godina istraživanja shvatio sam s kakvim su se jedinstvenim problem suočili Mark i Meri. Vrlo retko se dešava da dvoje ljudi govore istim primarnim jezikom ljubavi. Za Marka i Meri primatni jezik ljubavi bila su dela ljubavi, male usluge iz ljubavi. Stotine ljudi i žena mogu se poistovetiti s njima i priznati da se osećaju voljeni i željeni tek kada im partner delom pokaže da mu je do njih stalo. Spremanje cipela, prepovijanje beba, pranje posuđa, usisavanje prašine, košenje trave, glasno i snažno svedoče osobi čiji je primarni jezik ljubav usluga da ih partner voli.

Možete se upitati zašto su onda Mark i Meri naišli na taške teškoće u izražavanju svoje ljubavi kada su oboje govorili istim primarnim jezikom ljubavi. Odgovor je u čiunjici da su govorili različitim dijalektima. Oni su stvarno činili usluge jedno drugome, ali ne one koje su partneru izgledale važne. Primorani da razmišljaju o konkretnim delima, brzo su prepoznali svoje specifične dijalekte. Za Meri je to bilo pranje automobila, prepovijanje bebe, usisivanje prašine i košenje trave, dok je Marka to bilo spremanje kreveta, umivanje bebe, spremanje cipela i pripremanje večere. Čin su počeli govoriti pravim dijalektima, njihovi rezervoari za ljubav počeli su da se pune. Pošto su dela ljubavi, male usluge iz ljubavi, bile njihov primarni jezik ljubavi, relativno lako su naučili i specifične dijalekte.

Pre nego što napustimo Marka i Meri, hteo bih da stavim još tri primedbe. Prvo, njihov slučaj pokazuje da ono što verenici čine jedno drugome pre braka nije garancija da će to činiti i posle venčanja. Pre braka lebdimo na oblaku zaljubljenosti. Posle venčanja vraćamo se u «normalno» stanje. Naše ponašanje stoji pod uticajem roditelja, naše ličnosti, našeg shvatanja ljubavi, naših emocija, potreba i želja. Samo jedno je sigurno u pogledu našeg ponašanja: ono neće biti ni slično ponašanju u fazi zaljubljenosti pre braka.

To me dovodi do druge istine koju sam shvatio uz pomoć Marka i Meri. Ljubav je dragovoljna i ne može se iznuditi. Mark i Meri su kritikovali jedno drugo i to im ništa nije pomoglo. Kada su odlučili da jedno drugome otkriju svoje želje umesto da upućuju zahteve i ultimatume, njihov brak se počeo kretatu u pravom smeru. Kritikovanje i zahtevi dovode do otuđivanja i hlađenja ljubavi. Uz dovoljno upornosti, kritikom možete naterati svoga partnera da prihvati vaše zahteve. On će, možda, učiniti ono što ste tražili, ali to neće biti dokaz njegove ljubavi. Međutim, biće sasvim drugačije ako izrazite svoju želju. «Veoma bih se radovala da opereš auto, da prepoviješ našu bebu, da pokosiš travu!»  Tada će učinjeno delo biti dokaz ljubavi, ljubav na delu, ali se to ne može postići silom! Svaki od nas svakoga dana mora odlučivati hoće li voleti svoga partnera. Ako odlučimo da ga volimo, onda ćemo svoju ljubav izražavati onako kako to naš partner želi, tako da ga učinimo srećnim, emocionalno ispunjenim.

Postoji i jedna treća istina koju mogu da prepoznaju samo emocionalno zreli ljudi. Kritika moga partnera, njegove primedbe na moje ponašanje, mogu da mi pruže najjasniji uvid u njegov primarni jezik ljubavi. Ljudi su skloni da najglasnije kritikuju svoga partnera upravo na području na kojemu i sami imaju neku duboku nezadovoljenu emocionalnu potrebu. Njihove kritike predstavljaju neuspešan način borbe za ljubav. Ako to shvatimo, možemo uspeti da njihove kritike prebacimo na korisniji kolosek. Žena, na primer, može da kaže mužu, pošto je mirno saslušala njegovu kritičku primedbu: «Čini mi se da je to tebi posebno važno! Možeš li mi objasniti zašto ti je to toliko presudno?»

Prigovor traži razjašnjenje. Podsticanje na takav razgovor može kritiku pretvoriti u želju i otupiti oštricu zahteva. Merino osuđivanje Markova odlaska u lov nije predstavljalo osuđivanje lova kao sporta. Ona je osuđivala lov zato što mu je oduzimao vreme i odvlačio ga od pranja automobila, usisavanja prašine, košenja trave. Kada je Mark naučio da progovori njenim jezikom ljubavi, da zadovolji njenu emocionalnu potrebu da bude voljena, prestala je da prigovara u spremala mu je sendviče kada je odlazio u lov.

  

OTIRAČ  ILI  VOLJENA  OSOBA 

 

«Služila sam mu dvadeset godina. Ispunjavala sam svaku njegovu želju. Bila sam mu otirač za noge, i on me je zanemarivao, zlostavljao i ponišavao pred prijateljima i svojom porodicom. Ne mrzim ga. Ne želim mu zlo, ali mi je svega dosta i više ne želim da živim s njime!»  Ta žena je činila prividna dela ljubavi, prividne usluge iz ljubavi punih dvadeset godina, ali to nije bilo izražavanje ljubavi. Ona je to činila iz straha, osećanja krivice, zato što je zavisila od njega.

 

Duboke društvene promene u toku poslednjih tridesetak godina doprinele su da se ukinu tradicionalni stereotipi o ulozi muškarca i žene u društvu 

 

Otirač je beživotan predmet. Na njega  možete stati, baciti ga kuda god hoćete, gurati ga kako god hoćete. On nema svoje volje. Može vam biti sluga, ali ne i voljena osoba. Kada god se sa svojim partnerom ophodimo kao sa predmetom, isključujemo svaku mogućnost ljubavi. Manipulisanje osećanjem krivice («Da si ti dobar bračni drug ne bi mi to činio!») ne predstavlja jezik ljubavi. Ucenjivanje strahom («Ako to učiniš, biće ti žao!») strano je pravoj ljubavi. Nijedno živo stvorenje nikada ne bi smelo da služi kao otirač. Mi možemo dozvoliti da nas neko iskorištava, ali ostajemo stvorenja od krvi i mesa, koja imaju mogućnost da doose odluke i da preduzimaju aktivnosti. Dozvoljavamo li nekome da nas gazi i iskorištava, ne govorimo jezikom ljubavi, već jezikom straha i nesigurnosti u ljubav. U stvari, izdajemo sami sebe i svoju ljubav. Dozvoljavamo svome bračnom drugu da razvija neljudske navike. Ljubav kaže: «Suviše te volim, suviše mi je stalo do tebe da bih tiu dozvolio da se tako ponašaš prema meni! To ne može imati dobre posledice ni po tebe ni po mene! 

 

PREVAZILAŽENJE   STEREOTIPA

  

Da bismo naučili primarni jezik ljubavi koji se izražava delima ljubavi, malim uslugama iz ljubavi, moraćemo da preispitamo ukorenjene stereotipe o društvenoj ulozi žena i muškaraca. Mark je činio ono što mu se činilo potpuno prirodno. Sledio je model ponašanja svojih roditelja. Međutim, čak ni to nije obavljao dovoljno dobro. Dok je njegov otac ipak prao automobil i kosio travnjak, Mark to nije činio, iako se slagalo s njegovom zamisli o tome šta muž treba da radi. Sebe jednostavno nije mogao zamisliti kako prepovija dete ili usisava prašinu. Iapk, bio je spreman da se odrekne svojih stereotipa kada je shvatio koliko je to važno Meri. To je nužno svakome koji ustanovi da primarni jezik ljubavi njegovog partnera traži nešto što ne odgovara našim zamislima.

Druptve promene u toku poslednjih godina su doprinele da više ne postoje jasni stereotipi o ulozi muškarca i žene u društvu, pa ni u porodici. To ipak ne znači da su svi oni uklonjeni. Čak šta više, izgleda da se njihov broj umnožio. ‚Pre uvođenja televizije, na zamisao o tome šta muškarac i žena trfeba da čine i kako treba da se ponašaju, prvenstveno su uticali roditelji. Pod uticajem televizije i povećanja porodica s jednim roditeljem, na podelu uloga utiču i faktori izvan roditeljskog doma. Bez obzira koliko ste napredni i slobodoumni, sva je prilika da će vaš partner podelu uloga u braku shvatiti bar nešto drugačije od vas. Da bi se sačuvala ljubav, mora pšostojati spremnosr da se ispitaju i ako je potrebno uklone stereotipi. Zapamtite, ne postoji nagrada za očuvanje stereotipa. Ali, postoje ogromne prednosti ukoliko ste spremni da zadovoljite emocionalne potrebe svoga bračnog partnera.

Nedavno mi je kazala jedna žena: «Želela bih da svi moji prijatelji pohađaju vaš seminar!»

-  Kako ste došli na tu zamisao?     

-  Zbog radikalne promene koja se dogodila u našem braku! Pre seminara, Bob mi nije ni u čemu pomagao. Oboje smo se bacili na građenje karijere odmah posle završetka studija, ali je moj zadatak ipak mostao da obavljam sve kućne poslove. Njemu nikada nije ni palo na um da mi u bilo čemu pomogne. Posle seminara počeo me je pitati: «Šta bih večeras mogao da učinim da ti pomognem?» Bilo je zapanjujuće. Isprva nisam mogla ni verovati da se to događa, ali sam na kraju morala, jer traje već tri godine!

Moram da priznam da je u početku dolazilo do smešnih i mučnih prizora, jer ništa nije znao da učini kako valja. Kada je prvi put krenuo da pere rublje, umesto deterdženta je stavio štirku. I tako dalje. Međutim, govorio je mojim jezikom ljubavi i moj rezervoar ljubavi se punio. Sada zna da radi sve po kući i uvek mi pomaže. Imamo mnogo više vremena da budemo zajedno, jer ja ne moram da radim celo vreme. Naučila sam i ja da govorim njegovim primarnim jezikom ljubavi i trudim se da i njegov rezervoar ljubavi uvek bude pun.

Zar je to zaista tako jednostavno?

Jednostavno da, ali ne i lako! Bob se morao žestoko truditi da odbaci stereotip s kojim je živeo trideset i pet godina. Nije to došlo samo od sebe, ali će vam danas kazati da učenje primarnog jezika ljubavi partnera i odluka da njime progovorite dovodi do ogromne razlike u emocionalnoj klimi braka. Međutim, sada treba da pređemo na peti jezik ljubavi.

< 6. Poglavlje Sadržaj 8. Poglavlje >