Trinaesto poglavlje

DECA I PRIMARNI JEZICI LJUBAVI

Da li se koncepcija primarnih jezika ljubavi može primeniti i na odnose sa decom? Učesnici na bračnim seminarima često postaljaju upravo to pitanje. Odgovor je odlučno i bezuslovno pozitivan. Dok su deca još mala teško je otkriti njihov primarni jezik ljubavi. Zato ih moramo obasipati pažnjom na svih pet jezika ljubavi i tako čćemo sigurno doživeti uspeh. Međutim, ako budemo pažljivo posmatrali njihovo ponašanje, uskoro ćemo otkriti njihov primarni jezik ljubavi.

Bobi ima tek šest godina. Čim otac dođe s posla, Bobi mu seda u krilo, podiže ručice i mrsi mu kosu. Šta to Bobi želi da saopšti ocu? «Želim da me malo pomaziš!» On dodiruje ocva, želeći da otac njega dodiruje. Bobijev primarni jezik ljubavi je verovatno jezik dodira tela.

Patrik stanuje u Bobijevom susedstvu. Ima pet i po godina i stalno se igra s Bobijem. Patrikovog oca na povratku s posla čeka sasvim drugačiji doček. Patrik mu uzbuđeno govori:

- Dođi, tata! Ima nešto važno da ti pokažem! Dođi u moju sobu!

Otac odgovara:

- Strpi se jedan prenutak, sine! Hoću samo da pregledam novine!

Patrik ga zaista jedan trenutak ostavloja na miru, ali se vraća za petnaest sekundi i govori:

- Dođi u moju sobu, tatice! Hoću nešto da ti pokažem, odmah! Hoću da to odmah vidiš!

Otac se opet brani:

- Samo još koji trenutak, sine. Pričekaj da ovo pročitam!

Patrika zove majka i on odlazi. Majka mu objašnjava da je otac umoran i traži da ga pusti na miru još petnaestak minuta da pročita novine. Ali, Patrik ostaje uporan:

- Ali, mamice, hoću da mu pokažem šta sam napravio!

- Znam, sine, ali svejedno ostavi tatu da pročita novine!

Šezdeset sekundi posle toga, Patrik je opet kod oca, ništa ne govori, ali mu skače u krilo i gužva novine.

- Patriče, šta to radiš?

Patrik odgovara:

- Hoću da dođeš u moju sobu, tata! Želim da ti pokažem šta sam napravio.

Šta to Patrik tražiu od oca? Kvalitetno, zajednički provedeno vreme! On želi očevu nepodeljenu pažnju i neće prestati da ga poziva sve dok je ne dobije, pa makar morao napraviti i scenu.

Ako vam dete često nešto poklanja, zamotava darove i predaje ih s posebnim sjajem u očima, primarni jezik ljubavi vašeg deteta je verovatno primanje darova. Daje, jer želi da dobija. Ako zapažate da vaš sin i kćerka stalno pomažu mlađem bratu ili sestri, to znači da je njegov ili njen primarni jezik ljubavi dela ljubavi, male usluge iz ljubavi. Ako vam često govori da dobro izgledate ili kako ste dobra majka ili otac, kako ste sjajno nešto obavili, to pokazuje da je njegov ili njen primarni jezik ljubavi izražavanje priznanja.

Kod deteta se sve ovo događa na nivou podsvesti. Ono ne razmišlja svesno da će biti maženo, ako pomazi oca ili majku, da će dobiti poklon kada ga daje, već je njegovo ponašanje pokrenuto njegovim emocionalnim težnjama. Možda je i putem iskustva već naučilo da na određena dela dobija određene nagrade, pa zato čini ono što će kao posledicu imati zadovoljenje njegovih emocionalnih potreba. Ako sve ide dobro i ako su njegove emocionalne potrebe zadovoljene, ona se razvijaju i postaju odgovorne zrele osobe. Ali, ako njegove emocionalne potrebe nisu zadovoljene, ona narušavaju, krše nametnute norme ponašanja, izražavaju ljutinu prema roditeljima koji nisu zadovoljili njihove emocionalne potrebe i traže ljubav na drugoj strani.

Dr. Ros Kempbel, psihijatar od kojega sam prvi put čuo za emocionalni rezervoar ljubavi, tvrdi na temelju dugogodišnje prakse lečenja adolescenata koji su posrnuli na seksualnom području, da nikada nije sreo adolescenta, koji jre kršio norme seksualnog ponašanja, čiji su roditelji zadovoljili njegovu emocionalnu potrebu za ljubavlju. Prema njegovom dubokom uverenju, svako seksualno pogrešno ponašanje adolescenata ima svoj koren u praznom emocionalnom rezervoaru ljubavi.

Zašto se vremenom naša priznanja, upućena detetu, pretvaraju u negodovanje?

Da li ste imali prilike da vidite ovakav ili sličan slučaj? Tinejdžer pobegne od kuće, a roditelji krše ruke i govore: «Kako nam je to mogao učiniti posle svega što smo žrtvovali za njega?» Istovremeno isti tinejdžer sedi u ordinaciji savetnika stotinjak kilometara daleko od kuće i kaže: «Roditelji mene vole! Nikada me nisu ni voleli. Vole moga brata, ali mene ne vole!» Vole li roditelji toga svoga tinejdžera? U većini slučajeva ga vole. U čemu je onda problem? Vrlo je verovatno da roditelji nikada nisu naučili da svome detetu izraze ljubav na jeziku koji ono razume.

Možda su mu kupovali lopte ili bicikle u nastojanju da mu pokažu ljubav, a ono je govorilo: «Hoće li se neko loptati sa mnom? Hoće li neko da vozi bicikl sa mnom? Hoće li mi neko posvetiti svoje vreme?» Razlika između kupovanja lopte detetu i igranja s njime može da bude razlika između punog i praznog rezervoara ljubavi. Roditelji mogu iskreno da vole svoje dete, i većina to i čini, ali sama iskrenost nije dovoljna! Moramo naučiti da govorimo jezikom ljubavi svoga deteta ako želimo da zadovoljimo njegovu emocionalnu potrebu za ljubavlju. Razmotrimo zato pet primarnih jezika ljubavi u odnosu na iskazivanje ljubavi prema deci!

IZRAŽAVANJE PRIZNANJA

Tipično je da roditelji malom detetu vrlo često upućuju reći priznanja. Čak i pre nego što dete nauči da govori, oni uzvikuju: «Pogledajte kako ima slatki nosić, kakve krasne oči, kako lepu, talasastu kosicu!» Kada dete počne da puzi, svaki čas izričemo pohvale. Kada počne da hoda i kada se jednom rukom uhvati za kauč, mi govorimo: «Dođi, dođi mami, Bravo! Samo tako nastavi!» Dete napravi pola koraka i padne, a mi uzvikujemo: «Bravo, dobro si to izveo!» Ni ne pada nam na pamet da kažemo: «Glupane, zar ne možeš učiniti nešto tako jednostavno!»

Zašto se naše izražavanje pohvala detetu vremenom pretvara u prigovaranje? Kada je detetu sedam godina, ulazimo u njegovu sobu i naređujemo da smesta pokupi igračke. Dvanaest igračaka je rasuto po podu. Vraćamo se posle dva minuta i dete je spremilo sedam. Šta kažemo? «Zar ti nisam kazala da spremiš igračke? Kada se ponovo budem vratila, teško tebi ako igračke ne budu u kutiji!»! Zašto ne pohvalimo dete: «Bravo, sine! Sedam igračaka su već stavio u kutiju! Još samo pet! Napred tako!» Ostalih pet bi se verovatno odmah našlo u kutiji, zar ne?

Detetu, čiji je primarni jezik ljubavi izražavanje priznanja, naše negativne, osorne reči teško ugrožavaju psihu. Stotinama odraslih tridesetgodišnjaka i dan danas u ušima odzvanjaju reči, izrečene pre dvadeset godina: «Predebela si, nikome se nećeš svideti!» «Slabo učiš, samo je pitanje trenutka kada će te izbaciti iz škole!» «Ne mogu da verujem da si toliko glupa!» «Neodgovoran si i od tebe nikada neće ništa biti!» Odrasli se bore da steknu osećanje samopoštovanja i da budu voljeni svojim jezikom ljubavi, a kako se to onda ne bi odnosilo i na decu, čiji je primarni jezik ljubavi zloupotrebljen na ovako težak način?

KVALITETNO, ZAJEDNIČKI PROVEDENO VREME

Kvalitetno je vreme kada detetu posvećujemo svoju nepodeljenu pažnju. Za malo dete to znači da sednete na pod pored njega i da zajedno s njime kotrljate loptu. To se odnosi i na igranje autićima i lutkama, igranje u pesku, građenje kula u pesku, ulaženju u svet dečje mašte! Vas će kao odraslu osobu zanimati računar, ali vaše dete živi u svom dečjem svetu. Morate se spustiti na nivo deteta, ako ga na kraju želite uvesti u svet odraslih.

Kako dete odrasta i pokazuje nova interesovanja, morate se udubiti u njegov svet da biste zadovoljili njegove potrebe. Ako ga zanima košarka, interesujte se za košarku, provodite vreme s njime igrajući košarku, posmatrajte košarkašku utakmicu, posebno ako ono učestvuje. Ako ga zanima klavir, možete sedeti s njime i pažljivo slušati kako vežba. Poklanjajući detetu nepodeljenu pažnju, pokazujete mu da vam je stalo do njega, da vam je ono važno, da uživate u njegovom društvu.

Mnogi ljudi, kada se osvrću na detinjstvo, ne mogu da sete šta su im roditelji govorili, ali mogu da se sete šta su činili. Jedan stariji čovek mi je ispričao: «Sećam se da moj otac nije propuštao nijednu moju košarkašku utakmicu u srednjoj školi. Znao sam da ga veoma zanima moje napredovanje.» Za tog čoveka je kvalitetno vreme bilo izuzetno značajan izraz ljubavi. Ako je kvaliteno, zajednički provedeno vreme primarni jezik ljubavi vašeg deteta, a vi govorite tim jezikom, vrlo je verovatno da će s vama provoditi kvalitetno vreme kada budete ostareli. Ako mu ne pružite kvalitetno vreme dok je dete, u pubertetu će tražiti pažnju svojih vršnjaka i udaljiti se od roditelja, koji, možda, upravo u to vreme očajnički žele da provode vreme za svojom decom.

PRIMANJE POKLONA

Mnogi roditelji, a posebno dede i bake, neumereno govore jezikom poklona. I zaista, kada čovek svrati u prodavnicu igračaka, pita se da li roditelji veruju da je to jedini jezik ljubavi. Samo ako imaju novca, roditelji zasipaju decu igračkama. Mnogi veruju da je to najbolji način pokazivanja ljubavi. Neki roditelji pokušavaju da deci pruže ono što su njima njihovi roditelji uskratili ili nisu mogli dati. Kupuju im stvari koje su želeli da imaju kada su bili mali. Međutim, ako primanje poklona nije primarni jezik ljubavi njihovog deteta, onda mu pokloni u emocionalnom smislu ne znače mnogo. Roditelji imaju dobre namere, ali davanjem poklona ne zadovoljavaju emocionalne potrebe deteta.

Ako se pokloni koje dajete brzo ostavljaju po strani, ako dete retko zahvaljuje, ako ne vodi brigu o poklonima koje je dobilo, ako ih ne ceni, vrlo je verovatno da primanje poklona nije njegov primarni jezik ljubavi. Ali, ako vaše dete reaguje izuzetno zahvalno, ako svoje poklone pokazuje drugima i hvali se kako ste mu kupili tako lepu igračku, ako se stara oko poklona, ako ga stavlja na vidljivo mesto u sobi, ako se njime igra dugo vremena, onda je, možda, primanje poklona njegov primarni jezik ljubavi.

Šta da činite u slučaju kada je primarni jezik ljubavi vašeg deteta primanje poklona, a vi nemate sredstava da mu kupujete poklone? Zapamtite, nisu važni cena i kvalitet poklona, nego namera! Mnogi pokloni se mogu napraviti i kod kuće, i ponekad dete više ceni takav poklon nego neku skupu fabričku igračku. Ustvari, mala deca se češće igraju kutijom, nego samom igračkom. Možete pronaći neku pokidanu igračku i popraviti je. Popravljanje može da bude zajedničko delo roditelja i deteta. Ne mora čovrek da ima mnogo novca da bi svojoj deci davao poklone.

DELA LJUBAVI, MALE USLUGE IZ LJUBAVI

Dok su deca mala roditelji im stalno čine dela ljubavi, usluge iz ljubavi. Kada to ne bi činili, dete bi umrlo. Kupanje, hranjenje i oblačenje zahtevaju mnogo vremena i truda u toku prvih godina života deteta. Tu bi trebalo ubrojati i kuhanje, pranje, glačanje, zatim pripremanje užine za školu, odvođenje i dovođenje deteta, pomaganje oko izrade domaćih zadataka. Mnoga deca to primaju kao potpuno normalne postupke, ali za neku decu to su neoborivi dokazi ljubavi.

Posmatrajte svoju decu. Gledajte kako izražavaju ljubav prema drugima. To je ključ za otkrivanje njihovog primarnog jezika ljubavi!

Ako vaše dete često rečima izražava priznanje za dela ljubavi, to je ključ za otkrivanje da su mu ona emocionalno neobično važna. Tada vaša dela ljubavi njima služe kao čvrst dokaz vaše ljubavi, ona znaju da su voljena. Kada detetu pomažete pri učenju, detetiu je to mnogo važnije od dobre ocene, to znači da ga volite. Kada mu popravite bicikl, niste mu samo vratili mogućnost da se vozi, nego ste mu napunili rezervoar ljubavi. Ako vam dete stalno nudi svoju pomoć, to verovatno znači da po njegovom mišljenju na taj način izražava svoju ljubav. Dela ljubavi, usluge iz ljubavi su njegov primarni jezik ljubavi.

DODIR TELA

Odavno se već zna da je dodir tela za dete emocionalna komunikacija. Istraživanja su pokazala da deca koja se nose i maze emocionalno mnogo bolje napreduju od dece koja se ne nose i ne maze. Normalno je da roditelji uzimaju malu decu na ruke i da ih maze, ljube, da im govore nežne reči. Dete oseća da je voljeno mnogo pre nego što nauči značenje pojma ljubavi. Grljenje, ljubljenje, maženje, sve su to načini izražavanja ljubavi prema detetu. Naravno, način na koji ćemo zagrliti i poljubiti tinejdžera razlikuje se od načina na koji smo to činili dok je bio dete. On će se možda čak i zastideti ako to budete činili pred njegovim prijateljima, ali to uopšte ne znači da ne želi da ga dodirnete, posebno ako je to njegov primarni jezik ljubavi.

Ako vam vaš tinejdžer redovno prilazi, pruža vam ruku, ako vas gurka, ako vas hvata za zglavak dok prolazite pored njega, ako vam čak nestašno podmeće nogu, sve to govori da je dodir tela njegov primarni jezik ljubavi.

Posmatrajte svoju decu. Pratite na koji način izražavaju ljubav prema drugima. To je ključ za otkrivanje njihovog jezika ljubavi. Obratite pažnju šta traže od vas. Mogo puta će ta njihova želja biti u skladu s njihovim primarnim jezikom ljubavi. Osvrnite se na postupke i reči koje najviše cene. To će svakako biti pokazatelj kojim jezikom ljubavi govore.

Primarni jezik ljubavi moje kćerke je kvalitetno, zajednički provedeno vreme, pa smo zato, dok je odrastala, često zajedno šetali. U toku njenih srednjoškolskih godina, dok je išla u Salem Akademi, u jednu od najstarijih devojačkih srednjih škola u zemlji, znali smo dugo šetati neobično zanimljivim, starim ulicama toga grada. Moravska brača su obnovila ovo mesto, staro preko dve stotine godina. Šetnja starom kaldrmom vraća čoveka u nekadašnja vremena. Lutanje po starom groblju pruža čoveku dokaz prolaznosti života. Tih godina šetali smo sedmično tri puta i vodili duge razgovore u tom jednostavnom, prekrasnom okruženju. Danas ona radi kao lekar i kada nas poseti, nikada ne propusti da upita: «Tata, da li si za šetnju?» Nikada nisam odbio njen poziv.

Moj sin nikada nije prošetao sa mnom. Govorio je: «Hodanje je glupo. Ako negde moramo da odemo, onda se odvezimo!»

Kvalitetno, zajednički provedeno vreme nije njegov primarni jezik ljubavi. Kao roditelji često smo skloni da svu svoju decu stavljamo u isti kalup. Odlazimo na predavanja, čitamo knjige o vaspitanju dece i onda naučene lekcije pokušavamo primeniti kod kuće. Problem je u tome što je svako dete drugačije i ono što jednom detetu predstavlja dokaz ljubavi, drugome ne znači mnogo. Primoravanje deteta da ide s vama u šetnju da biste mu time pokazali ljubav, njemu neće značiti ništa drugo nego gubljenje vremena koje bi se na drugi način moglo provesti mnogo ugodnije. Moramo naučiti da govorimo primarnim jezikom ljubavi našeg deteta da bismo mu pokazali da ga volimo.

Duboko sam uveren da većina roditelja iskreno voli svoju decu. Ali znam da hiljade roditelja promašuju da svojoj deci pokažu ljubav jezikom koji ona razumeju i da zato u ovoj zemlji na hiljade dece žive s praznim rezervoarom ljubavi. Znam da većina maloletnih prestupnika pati zbog praznog rezervoara ljubavi i da ga pokušava napuniti na pogrešnom mestu.

Nikada nije kasno da naučite izražavati svoju ljubav na pravi način. Ako su vam deca već starija i vidite da ste s njima razgovarali na pogrešnom jeziku ljubavi, zašto im to ne biste priznali: «Znaš, shvatio sam da sam ti godinama izražavao svoju ljubav na pogrešan način. Uviđam da si, možda, stekao pogrešan utisak da te ne volim onoliko koliko bi trebalo. Zaista te volim i nadam se da ću ti to ubuduće izražavati na bolji ik prihvatljiviji način!» Možda bi bilo dobro i da im objasnite da postoji pet primarnih jezika ljubavi i mnoštvo dijalekata i da razmenite utiske o tome na koji način biste jedni drugima pokazali koliko se volite i cenite.

Možda vam nedostaju dokazi da vas vaša odrasla deca vole. Ako su dovoljno zrela da shvate ideju o primarnim jezicima ljubavi, možda će ih razgovor s vama otvoriti oči. Možda ćete se iznenaditi njihovoj spremnosti da progovore vašinm jezikom ljubavi. Kada pripadnici porodice počnu govoriti primarnih jezikom ljubavi jedni drugima, emocionalna klima u porodici se potpuno menja.

< 12 Poglavlje Sadržaj 14. Poglavlje >