| < 4. Poglavlje | Sadržaj | 6. Poglavlje > |
Matej
8,1 — 10,42
Kada
čitamo tekstove u Mateju 4,23 i 9,35 zaključićemo da su gotovo identični. Po
svoj prilici je očigledno da Matej za to ima valjan razlog. Kao pisac, on je
veoma organizovan i takva ponavljanja koristi da bi obeležio odvajanje ključnih
odseka u Jevanđelju.
Odsek
koji počinje tekstom u 4,23 i završava se u 9,35 sadrži uvod u najraniji period
Isusove službe (4,23-25). Za njim slede dve potpodele teksta koje se grade na
temi Isusovog autoriteta.
Prva
potpodela je Propoved na gori (glave 5-7). Matej u tim poglavljima predstavlja
Isusa kao autoritativnog učitelja.
Druga
potpodela obuhvata 8. i 9. glavu, u kojima je Isus predstavljen kao
autoritativna aktivna ličnost stvarnoga sveta, koja čini čuda, jedno za
drugim.
Ove
dve potpodele iz pomenutih pet glava povezane su tekstom u 7,29, koji napominje
da je narod bio zadivljen, zato što je Isus učio “kao onaj koji vlast
ima”. U okviru Matejeve generalne slike, deo teksta od 5. do 9. glave prikazuje
Isusa kao Mesiju autoritativne reči, dok ga 8. i 9. glava predstavljaju
kao Mesiju autoritativnih dela.
Deseta
glava je nastavak teme o autoritetu, pokrenute u delu teksta od 5. do 9. glave.
Matej u 10,1 kaže da je Isus svoj autoritet, svoju “vlast” dao svojim učenicima.
U nastavku poglavlja vidimo Isusa koji podučava učenike za njihovu misiju
propovedanja i poučavanja. Tako, dok 5. do 7. glave iznose Isusove reči, a 8. i
9. Isusova dela, u 10. glavi vidimo Isusa koji upućuje svoje učenike da
propovedaju Njegove reči i da čine Njegova dela.
l
Ulaženje u Reč
Tekst
iz Mateja 8. i 9. glave pročitaj dva puta odjednom. Potom obrati pažnju na
sledeće probleme i pitanja:
1.
U
8,2-15 čitamo o tri Isusova čuda. Navedi zajedničke činioce u sva tri čuda i u
bilo koja dva od njih. Objasni socijalni status trojice primalaca Isusove pomoći
unutar jevrejske kulture. Čemu, po tvom mišljenju, Matej pokušava da nas pouči u
tim stihovima?
2.
U
Mateju 8,23 do 9,8 nalazi se druga grupa od tri Isusova čuda. U svakome od njih
prikazan je Isus koji primenuje autoritet, “vlast” nad nečim. Navedi to “nešto”
u svakom od tih slučajeva. Šta je druga grupa Isusovih čuda dodala prvoj grupi,
u smislu razumevanja predmeta Isusovog autoriteta?
3.
Čitaj
izveštaj o pozivanju Mateja u 9,9-13. Ako imaš Bibliju sa citatima i kratkim
objašnjenjima u marginama, pročitaj i izveštaje u Marku i Luki. (Ako u tvojoj
Bibliji nema citata u marginama, nađi u konkordanciji paralelne izveštaje tako
što ćeš potražiti reči Matej i Levija [Matthew, Levi] — koje je njegovo
drugo ime.) Sa sva tri izveštaja pred sobom, načini mešoviti pregled onoga što
znamo o Mateju iz Jevanđelja. Svoje zaključke uporedi s opisom iz biblijskog
rečnika.
4.
U
jednom ili dva pasusa opiši šta o tekstu u 9,13 možemo saznati u njegovom
kontekstu, na osnovu proučavanja marginalnih citata tog teksta i njegovog
konteksta.
5.
Opiši
ulogu vere u trećoj grupi od tri Isusova čuda
(9,18-33).
6.
Uporedi
stihove 9,33 sa 7,28.29. Navedi njihove sličnosti. Imajući na umu Matejevu temu
u progresiji, šta te sličnosti znače za njegovu temu? Šta je stvarni uzrok
prepirke iz 9,34? Kakva je, po tvom mišljenju, uloga teksta u 9,34 u Matejevoj
temi u progresiji?
l
Istraživanje Reči
U
Mateju 8,2 do 9,33 imamo izveštaje o devet čuda. Matej ova čuda pažljivo
klasifikuje s aluzijama na ljudsko mnoštvo. Mi u 8,1 čitamo da “za Njim iđaše
naroda mnogo”, kada je Isus silazio s gore. Zatim u 9,33 čitamo, “i divljaše se
narod govoreći: nigda se toga nije videlo u Izrailju”. Zapazimo da tekst u 9,33
ne samo što služi kao “zatvaranje zagrade” za tekst o čudima, nego je ujedno
paralela završetku Propovedi na gori. Tako je, kako na svršetku Isusove
propovedi, tako i na kraju Njegovih dela, narod zadivljen Njegovom “vlašću” i
jedinstvenim karakterom Njegove službe (vidi takođe 7,28.29).
Matej
je u delu teksta između 8,1 i 9,33 pažljivo doterao svoje izlaganje.
Nastavljajući da kao metod poučavanja koristi grupe od po tri predmeta
(trijade), tekst ima tri grupe od po tri čuda. Između svake trijade mi nalazimo
po jedan “predah” od dve jedinice tekstovnog materijala. To možemo grafički
prikazati na sledeći način:
prva
trijada čuda
predah
druga
trijada čuda
predah
treća
trijada čuda
U
nastavku ćemo ispitati svaku od ovih trijada i predahe među
njima.
Prva
trijada čuda (8,2-15).
Sastoji se od tri čuda isceljenja. Isus leči gubavca, slugu neznabožačkog
kapetana rimske vojske i Petrovu taštu. Pored toga što su ovo sve čuda
isceljenja, ona za aktere imaju ljude koji su isključeni od punog učešća u
izrailjskoj religiji.
Guba,
ili lepra, je bila bolest koje su se ljudi u starom svetu najviše grozili. Pored
sporog fizičkog propadanja gubavca, ovde imamo socijalno izopštenje, zbog kojeg
su takve osobe bile udaljene od udobnosti doma i ljudskog društva. Neposredno
nakon utvrđivanja dijagnoze, gubavca bi u potpunosti proterali iz ljudskog
društva. Mojsije je pisao: “Dokle je god bolest na njemu, neka bude nečist;
nečist je, neka živi sâm, iza okola neka mu bude stan” (3. Mojsijeva 13,46). U
Isusovo vreme je gubavcima bio strogo zabranjen pristup svim ozidanim gradovima,
uključujući i Jerusalim. Na taj način su nesumnjivo bili isključeni i od
prisustvovanja službama u hramu. U skladu s levitskim propisima, oboleli od gube
morali su da nose pocepanu odeću, da izbegavaju češljanje kose, da pokrivaju
donji deo lica i da viču: “Nečist! Nečist!” (3. Mojsijeva 13,45), tako da
nijedno zdravo ljudsko biće nikada ne bi dolaženjem u dodir s njima dovelo u
opasnost sopstveno zdravlje.
A
ipak je Isus izlečio jednog gubavca! I ne samo što je izlečio gubavca, nego je
“pružio ruku” i učinio nešto nezamislivo — “dohvati ga se”, a onda ga i izlečio
(8,3). Pouka je jasna: Isus je imao “vlast” nad najstrašnijom od svih bolesti,
imao je vlast nad gubom.
Drugo
čudo je lečenje sluge jednog neznabošca (stihovi od 5-13). Prema jevrejskom
načinu razmišljanja, od neznabošca je još samo gubavac bio više nečist. Dok
gubavci uopšte nisu mogli ni u Jerusalim da uđu, neznabošci nisu mogli u
potpunosti da služe u jevrejskom hramu, pošto u hramski kompleks nisu mogli da
uđu dalje od spoljnjeg trema neznabožaca.
Ovaj
kapetan, svestan svoje nedostojnosti u očima Jevreja, pokazao je izvanrednu
veru. Upoređujući Isusa prema sebi kao vojnog zapovednika, kapetan kaže da Isus,
da bi učinio čudo, uopšte nema potrebe da ide u njegov dom. Dovoljno je da samo
izda zapovest i izlečenje će biti izvršeno. Ovaj kapetan je prva osoba u
Matejevom Jevanđelju koja je razumela obim Isusove “vlasti” — da Isusu čak nije
potrebno ni da bude prisutan, da bi Njegova reč bila izvršena. Tako vidimo da
Isus nije imao samo vlast nad bolešću, nego i nad
udaljenošću.
Ne
samo što je kapetana pohvalio zbog njegove vere, Isus je iskoristio i priliku da
nacrta jednu sliku koja će biti bliska jevrejskom srcu. Jevreji su očekivali da
će se prilikom dolaska Mesije održati velika gozba, na kojoj će svi Jevreji
sesti da se goste. Neznabošci tu neće biti prisutni.
Međutim,
Isus u priču unosi novi obrt. Po Njegovim rečima, na gozbi će i mnogi neznabošci
(oni “s istoka i zapada”) biti za trpezom, dok će se mnogi Jevreji (“sinovi
carstva”) izagnati “u tamu najkrajnju; onde će biti plač i škrgut zuba” (stihovi
11,12).
Tako
je jednim udarcem Isus izložio dve teme koje su se provlačile kroz celo Matejevo
Jevanđelje. Prva je spasenje neznabožaca. Ta tema počinje s Isusovim ženskim
neznabožačkim precima u rodoslovu iz 1. glave. Ona se nastavlja s povoljnom
reakcijom mudraca (takođe neznabožaca) u 2. glavi. Vrhunac teme nastupa prilikom
davanja evanđeoskog naloga na kraju Matejevog Jevanđelja, sa zapovešću o
propovedanju jevanđelja svim narodima (28,18-20).
Druga
tema je nesigurna situacija u koju dospevaju Jevreji ako odbace Mesiju. I ovom
prilikom se ova tema provlači kroz celo Matejevo Jevanđelje, a počinje
odbacivanjem novorođenog Isusa kao Mesije od jevrejskih vođa i produžava sve do
Isusovog raspeća i situacijom u kojoj jevrejske vlasti odbacuju činjenicu o
Njegovom vaskrsenju. Ova dvostruka tema o prihvatanju neznabožaca i odbacivanja
Jevreja od mesijanske trpeze u Matejevom Jevanđelju deluje kao dvostruki
podsticaj za buđenje Njegovih sunarodnika Jevreja.
Treće
čudo u prvoj trijadi (8,14.15), više nego uverljivo ističući činjenicu da Isus
ima vlast nad bolešću, pokazuje i Njegovo saosećanje prema ženama — drugoj grupi
koja nije imala potpune prednosti služenja u hramu. Čak i ako su istovremeno i
zdrave i — Jevrejke, žene nisu smele da prođu dalje od trema za žene u hramskom
kompleksu.
Tako
imamo da nam je prva trijada demonstrirala dve stvari: Isusovu vlast nad bolešću
i specijalnu prirodu građanstva Njegovog carstva koje uključuje i neke druge
ljude! O tome kaže D. Her: “Isus je Mesija čijom silom i vlašću su uključeni oni
koji su bili — isključeni” (Hare, 90).
Predah
ilzmeđu prve i druge trijade.
Između prve i druge trijade čuda u 8. i 9. glavi Mateja nalazimo predah o
učeništvu — temu ka kojoj se Matej progresivno gradi, približavajući se 10.
glavi. Predmet ovog predaha (8,19-22) su dvojica koji su hteli da postanu
Isusovi učenici. Prvi koji hoće da ide za Isusom je obrazovan, ali preterano
revan književnik. Isus mu kaže da treba da se preračuna i vidi da li stvarno
hoće da bude učenik. Drugi kandidat za učitelja je manje revan sledbenik koji, u
skladu s običajima toga vremena, tvrdi kako će postati učenik čim njegov otac
umre i bude sahranjen. To bi, razume se, moglo da potraje i više godina. Isus mu
skreće pažnju na hitni karakter odluke koju treba doneti odmah (stihovi 21.22).
Odluka o sleđenju Hrista se ne može odlagati unedogled. Stvar carstva je hitna i
način na koji će neko odgovoriti Caru ima vrhunski značaj. Matej će i dalje
isticati moguće reakcije na Isusa i Njegovu nauku u tekstu 8,23 —
9,8.
Druga
trijada čuda.
Ovde Matej se usredsređuje na Isusovu moć: na Njegovu moć nad prirodom kada
stišava buru (8,23-27), Njegovu vlast nad demonima prilikom lečenja dvojice
opsednutih demonima (stihovi od 28-34) i Njegovu vlast nad grehom, kada prašta
grehe i isceljuje oduzetog čoveka (9,1-8).
Činjenicom
o Isusovoj vlasti nad grehom, kada je oprostio oduzetom čoveku postaje izričito
jasno šta je obuhvaćeno predmetom čuda koja su se odnosila na prirodu i
opsednute demonima: u tim trima pričama Isus iz Nazareta ističe svoje pravo na
božanski autoritet. U svetu jevrejske misli je vlast nad sve tri oblasti u
drugoj trijadi bila isključivo Božje pravo i Isus ovde upravo pokazuje da
raspolaže upravo takvom vlašću. Tako vidimo progresiju od zapanjenosti ljudi
koji pitaju kakav je to čovek Isus (8,27), preko situacije u kojoj “besni”,
opsednuti demonima prepoznaju Isusa kao Božjeg Sina (29. stih), do Isusovog
otvorenog pokazivanja da ima božansko pravo da prašta grehe (9,2-6). Matej Isusa
ne opisuje samo kao nekoga ko raspolaže silom od Boga, nego kao Onoga ko je i
stvarni Božji Sin.
Čuda
iz druge trijade takođe su usko povezana time što naglašavaju reakciju
posmatrača. Posle stišavanja bure dolazi čuđenje i postavljanje pitanja: “Ko je
ovaj da ga slušaju i vetrovi i more?” (8,27). Odgovor na pitanje je ostao
otvoren. Posle isceljenja ljudi opsednutih demonima reakcija je negativna. “Sav
grad … moliše da bi otišao iz njihovoga kraja” (34. stih). Ali posle izlečenja
uzetog čoveka reakcija je pozitivna. Okupljeni ljudi “čudiše se, i hvališe Boga,
koji je dao vlast takvu ljudima” (9,8).
Tako
nas druga trijada čuda vraća u jedan od glavnih predmeta iz Matejeve 2. glave —
na potrebu da odgovorimo na Isusa, Božjeg mesijanskog Sina. To je svakako i tema
priče o dvojici koji su hteli da postanu učenici u prvom predahu, u tekstu
8,19-22).
Predah
između druge i treće trijade.
Reakcija na Isusa ponovo je tema priče o dvojici učenika u kojima je reč u
drugom predahu. Prva priča ilustruje dva odgovora na Isusa (9,9-13). Jedan se
odnosi na Mateja, koji se radosno odriče svog unosnog posla uterivača poreza da
bi postao jedan od Isusovih učenika (9. stih). On je naučio pouke žrtve i
neposredne reakcije, prikazane u pričama o učenicima u
8,19-22).
Druga
reakcija u toj prvoj priči je reakcija fariseja koji su žučno reagovali kad je
Isus jeo s carinicima i drugim “društveno neprihvatljivim osobama”, izopštenima
iz društva, na “velikoj večeri” koju je priredio Matej da proslavi svoje
obraćenje i pozivanje (Luka 5,29; vidi takođe 15,1.2). Odgovarajući farisejima,
Isus im skreće pažnju na njihovo odsustvo duhovnog uvida u svoje pravo stanje.
Citirajući iz Osije 6,6 u 13. stihu, Isus izričito upućuje na odsustvo duhovnog
razumevanja među farisejima u svetlosti Starog zaveta (vidi takođe Mihej 6,6-8).
Oni su sjajni kada je reč o spoljašnjem držanju zakona, ali potpuno padaju po
pitanju duha jevrejske religije (vidi takođe Matej 23,23.24). Oni su duhovno
izgubljeni, ali toga nisu svesni. Imaju potrebu da vide sebe među grešnicima
koje je Isus došao da spase (9,13; vidi takođe 1,21). Nisu svesni da im je
potreban lekar (9,12).
Poslednja
priča o učenicima u drugom predahu bavi se učenicima Jovana Krstitelja (9,14-17)
koji su, očito pod uticajem fariseja, kritički govorili o Isusu. Pitanje
Jovanovih učenika nije zašto se Isus gosti s grešnicima (kao u prethodnoj priči
o učenicima), nego zašto se uopšte gosti.
Odgovarajući
im, Isus ne samo što na sebe lično primenjuje starozavetni slikoviti božanski
opis ženika (Osija 2,16-23), nego na indirektan način skreće pažnju i na svoju
smrt (9,15). Razgovor s Jovanovim učenicima Isus završava ilustracijom o starim
mehovima za vino i starim haljinama. Ono što ovom prilikom želi da istakne je
sasvim novi “kalup" u koji će morati da da se useli jevrejsko versko mišljenje i
život. Radikalna načela iz Propovedi na gori nesumnjivo su sadržana u onom
“novome” o čemu Isus govori (stihovi 16.17).
Treća
trijada čuda.
“Novo” je ponovo dominirajuća tema u trećoj trijadi čuda u 8. i 9. glavi Mateja.
Isus u njima leči dve žene (9,18-26), dva slepa čoveka (stihovi od 27-31) i
nemog čoveka (stihovi od 32-34). Sve su to socijalno zapostavljeni ljudi,
izopšteni, odbačeni od društva. Žena koja pati od neprekidnog menstrualnog
krvarenja (20. stih) i mrtva devojčica (18. stih) su nečiste, dok su slepi (27.
stih) i nemi čovek (32. stih) već žigosani, sa margina ljudskog društva. U
skladu s rabinskom definicijom, oni ne mogu biti sveti. Ipak, Isus okreće
naglavačke ovo sve prisutnije jevrejsko razmišljanje, kada se umesto za žrtveni
prilog, opredeljuje za milost (vidi 13. stih). Isus se brine za prezrene
izopštenike od društva. Kako ističe autor Majkl Grin, On daje “novu svetlost
slepome, novi jezik nemom, novo zdravlje bolesnom, novi život onoj koja je bila
mrtva. Eto, šta znači “novo” u Isusu! A upravo to je ono što je svrha pouke ova
tri čuda” (M. Green, 106).
Ipak,
ova čuda nam daju i drugu pouku: vera čini da je Isusova sila postala dostupna.
U ovim pričama o čudima upravo je vera ta koja primaocima omogućava da shvate
ono “novo” što im donosi Isus. Tako imamo da Isus može da kaže ženi koja boluje
od nekontrolisanog menstualnog krvarenja, “Vera tvoja pomogla ti je” (22. stih)
i slepom čoveku, “Po veri vašoj neka vam bude” (29. stih). Možda njihova vera i
nije bila savršena, ali je bila usmerena na Isusa i zato bila nagrađena. Vera,
po rečima autora Grina, je ono što “spaja grešnika i Spasitelja” (M. Green,
107).
S
druge strane, moguće je biti i blizu Isusa, a ne dobiti nikakvu prednost. Tako
vidimo da su ljudi iz mnoštva u kojem se nalazila žena takođe bili blizu Isusa,
ali nisu primili nikakve blagoslove zato što nisu verovali. Na sličan način su i
profesionalne narikače koje su bile oko mrtve devojčice bile udaljene iz njene
sobe bez ičega, praznih ruku. Isto to se može reći i za same fariseje. Po
njihovim rečima, “pomoću kneza đavolskog izgoni đavole” (34. stih). Oni ne
negiraju Isusova silna dela, ali negiraju njihovo značenje. U očima fariseja
Isusova čuda pokazuju da je On od đavola, a ne od Boga.
Prema
tome, Matej u 8. i 9. glavi priprema svoje čitaoce za deo od 10. do 13. glave. U
10. glavi se nastavljaju teme autoriteta (ovlašćenja) i učeništva, dok će 11. do
13. glave u većoj meri obrađivati reakcije na Isusa.
l
Ulaženje u Reč
Pročitaj
tekst od 9,35 do 10,42 najmanje dva puta, a onda se pozabavi sledećim
pitanjima:
1.
Kakva
je uloga dela teksta u 9,35-38 u planu Matejevog izlaganja? Svaki pojedini stih
ima funkciju, a i tekst kao celina. Ukratko opiši te funkcije. Kakvu svetlost
bacaju marginalne reference na 36. stih? Posebno obrati pažnju na prvu polovinu
glave u svetlu citata iz Jezekilja. Upotrebi i konkordanciju da bi pronašao kako
Matej razume Isusa kao pastira.
2.
Načini
pregled glavnih koraka u Isusovom izlaganju u 10.
glavi.
3.
U
Matejevom spisku učenika nalazimo jednog “carinika” (uterivača poreza) [tax
collector, publican] i jednog “zelota” [Zealot] (10,3.4). Potraži oba izraza u
biblijskom rečniku. Kako su se, po tvom mišljenju, slagali ti učenici, koji su
dolazili sa suprotnih političkih polova?
4.
Navedi
paralele između službe učenika u 10,5-25 i Hristove službe. Navedi citate za
paralele u Isusovoj službi kada ih otkriješ. U jednom pasusu opiši šta je po
tvom mišljenju značenje paralelizma.
5.
Kako
usklađuješ tekst u 10,34 sa činjenicom da je Isus “Knez mira” (Isaija 9,6)? Na
osnovu neposrednog konteksta u 10,34
i šireg konteksta hrišćanske vere, objasni kako to da Isusova vest mira
donosi sukob.
l
Istraživanje Reči
Deseta
glava je druga velika propoved u Mateju. Prva (Propoved na gori) imala je za
prethodnicu narativni odsek (1,18 — 4,22), koji se završio napomenom da je Isus
učio u jevrejskim sinagogama, propovedao radosnu vest, jevanđelje o carstvu, i
lečio svaku bolest i svaku nemoć (4,23). Nije, dakle, slučajno što Matej, inače
veoma pažljiv pisac, čini isto sa drugom propovedi. Narativni odsek koji joj
prethodi (tri trijade čuda smo upravo razmatrali) završava se napomenom da je
Isus učio u jevrejskim sinagogama, propovedao jevanđelje o carstvu i lečio svaku
bolest i svaku nemoć (9,35).
Tri
prelazna pasusa.
Isusova druga propoved ima za temu misiju, a njen predgovor su tri tranzitivna,
ili prelazna pasusa. Prvi prelazni pasus (9,35-38) priprema put 10. glavi
napomenom da je Isus gajio sažaljenje prema ljudima zato što su kao ovce bez
pastira (9,36). Bila je to poznata starozavetna slika. Starozavetne jevrejske
vođe su zatajile. Ali u Starom zavetu je sâm Bog imao ulogu njihovog Pastira
(Jezekilj 34,1-16; Zaharija 10,2.3). Matej nije dozvolio da se to učenje izgubi,
pa se verovatno nije izgubilo ni među onima koji su bili njegova publika.
Hristos kao božanski Pastir je tema koja se provlači kroz celo Matejevo
Jevanđelje (vidi 2,6; 25,31-46). Prorečeni slavni Pastir Izrailja došao je u
ličnosti Isusa iz Nazareta.
Božanski
Pastir ne samo što je došao, nego će i poslati na rad učenike da rašire Njegovo
delo i nauku. Prema tome, cilj teksta u 9,37.38 je pozivanje radnika da saberu
žetvu koja dozreva. Ta misao nas dovodi u drugi prelazni pasus (10,1), koji
najavljuje pozivanje dvanaest učenika i daje stih-temu za 10 glavu — Isus
prenosi vlast, autoritet svojim sledbenicima. Za ovim sledi treći prelazni pasus
(stihovi od 2-4), u kojem Isus predstavlja svoje učenike po
imenu.
Napomenućemo
da broj dvanaest predstavlja pun politički spektar među Jevrejima u njihovom
odnosu prema Rimljanima. Na krajnjoj ekstremnoj tački nalazimo izdajnika Mateja koji je
kao uterivač poreza služio rimskoj vlasti kao jevrejska marioneta. Na drugoj
krajnjoj tački nalazio se Simon revnitelj [zelot]. Zeloti su stajali nasuprot
Rimu kao svojevrsni teroristi, koji su nastojali da obore omražene okupatore
Izrailja. Za jednog zelota je dan bio uspešan ako bi uspeo da se ubaci u ljudsko
mnoštvo i ostavi svoj bodež u kakvom Rimljaninu ili nekom od rimskih
kolaboracionista, kakav je bio Matej. Čudo je što je Isusova mala grupa imala i
zelota i carinika. Četiri Jevanđelja ne beleže nijednu prepirku među njima, kao
što beleže prepirke između Petra, Jovana i nekih drugih. Tokom cele istorije se
pokazivalo da hrišćanska vest može istinski da promeni srca i živote ljudi.
Istinsko pokajanje donosi obraćenje i novi životu u Isusu, čak i među smrtnim
neprijateljima.
1.
odsek Isusove propovedi.
Isusova propoved o misiji deli se na tri glavna odseka. Prvi odsek je upućen
direktno dvanaestorici učenika (10,5-25), koji će u određenom smislu zauzeti
mesta jevrejskih poglavara u Božjem zanemarenom stadu (9,36-38). Primetićemo da
10. glava ne pruža nikakvu informaciju po pitanju prve misije, prvog zadatka
učenika, nego nam, naprotiv iznosi uputstva koja im je Hristos dao u vezi s
njihovom misijom. Ta uputstva su direktno upućena dvanaestorici. Važno je da
razumemo da su neke specifičnosti tih uputstava upućene njima u njihovom
jedinstvenom kulturnom ambijentu i da one možda nemaju univerzalnu primenu u
svim vremenima i svim mestima. S druge strane, Isusovo uputstvo sasvim sigurno
sadrži i načela koja se mogu primeniti i treba da budu primenjena na druge
kulturne ambijente i okolnosti i druge istorijske periode.
Poseban
značaj u 10,5-25 ima paralelizam između Isusove službe i službe učenika, koji
teče kroz ceo tekst. Tako imamo da učenici, kao i njihov Gospod, treba da idu
samo izgubljenim ovcama doma Izrailjeva (10,5.6; 15,24). Ta zapovest je, razume
se, uslovljena hronologijom. Hristos je posle svog vaskrsenja zapovedio svojim
učenicima da idu po celom svetu (28,18-20). Očito je da Isus izlaže misionarski
princip, koji je kasnije izričito izložio Pavle, koji govori o izlaganju vesti
najpre Jevrejima, a kasnije i neznabošcima (vidi, na primer, Rirmljanima 1,16;
Dela 1,8 i Pavlov metod rada u knjizi Dela apostolska).
I
od učenika se očekivalo da propovedaju istu vest kakvu je propovedao Isus — “da
se približilo carstvo nebesko” (10,7; 4,17; vidi takođe 3,2, za Jovana
Krstitelja). Po ugledu na Hrista, oni imaju zadatak da leče bolesne, da podižu
mrtve, čiste gubave i isteruju demone (10,8; 8,2-4.14-17.28-34; 9,18-26). Isto
tako, kao Isus, oni treba da idu od grada do grada i da odsedaju u domovima
drugih ljudi (10,11; 4,23-25; 8,20). Osim toga, jednom će i stradati kao Isus.
Biće uhvaćeni, dovedeni pred vladare i careve i bičevani (10,17-19; 26,57 —
27.31). Takođe kao Isusa, i njih će izdati oni koji su im najbliži (10,21;
26,47-56). Matej je očito svestan tih paralela, pošto završni stih odseka kaže
da će učeniku biti kao njegovom učitelju i sluzi kao njegovom gospodaru
(10,25).
Jedan
stih u 10,5-25 stvorio je velike probleme izučavaocima Biblije, a to je 23.
stih, koji kaže da učenici neće “obići gradova Izrailjevih dok [ne] dođe Sin
čovečji”. Na prvi pogled ovaj tekst kao da upućuje na Hristov drugi dolazak.
Međutim, takvo tumačenje je očigledno greška, pošto je svoje Jevanđelje Matej
pisao nekoliko decenija nakon što je Isus poslao svoje učenike, pa je očigledno
znao da se drugi dolazak još nije dogodio. Autor Robert Mauns ističe izuzetno
zadovoljavajuće tumačenje ovog stiha kada, idući za sugestijom R.V.G. Taskera,
tvrdi da se “stih najbolje razume ’imajući na umu dolazak Sina čovečjega kao
pobednika posle svog varksenja” (Mounce, 95). Ta tvrdnja se uklapa s
progresivnim tumačenjem teksta 10,5 i 28,18-20, koje je izloženo u pomenutom
tekstu.
2.
odsek Isusove propovedi.
Ovaj odsek propovedi o misiji počinje u 10,26, a završava se u 10,31. Taj pasus
umnogome ima funkciju kakvu su tekstovi 6,25-34 i 7,7-11 imali u Propovedi na
gori. Kao što su oni tekstovi ohrabrivali slušaoce ili čitaoce, priterane u ugao
zahtevima propovedi, tako i tekst 10,26-31 ohrabruje misionare u uslovima
progonstva u 10,17-25).
Zapovest,
“ne bojte se”, ponavlja se tri puta u našem pasusu i daje tri razloga zašto
Isusovi sledbenici ne treba da se boje. Prvi razlog je što će istina na kraju
pobediti (10,26.27). Jednoga dana će Bog objaviti svoju silu i slavu da je svi
vide. Učenici i svi hrišćani kroz celu istoriju biće odbranjeni, a Božje carstvo
u potpunosti uspostavljeno. To obećanje se direktno odnosi na velika eshatološka
obećanja iz trećeg i osmog blaženstva (5,5.10-12). Imajući na umu sigurnost
carstva, Hristovi sledbenici ne treba da se boje.
Drugi
razlog
zašto Isusovi sledbenici ne treba da se boje je što, iako mogu da ubiju telo,
sile zla hrišćaninu ne mogu da oduzmu večni život (dakle, ne mogu da unište dušu
— 10,28). To može da učini jedino Bog koji je Stvoritelj. On će jednom uništiti
te osobe (duše) koje su svesno odlučile da odbace Cara Isusa i da nastave sa
životom pobune protiv Njegovog carstva. To uništenje biće kompletno i večno.
Nakon što ih “proždre” i sagori vatra koja čisti Zemlju, posle milenijuma koji
se pominje u 20. glavi Otkrivenja, biće kao da zlih grešnika nikada i nije bilo
(Otkrivenje 20,9.11-15; vidi takođe 2. Petrova 3,11-13; Malahija
4,1-3).
Treći
razlog
zašto ne bi trebalo da se boje Isusovi sledbenici je u tome što Bog voli
najponiznije od svojih stvorenja. Ako se brine za neugledne vrapce, sigurno je
da će se brinuti i za građane carstva (10,29-31). Ta tri argumenta imaju za cilj
da odagnaju strah i da Isusove sledbenike učine neustrašivim braniteljima načela
i dela Njegovog carstva.
3.
odsek Isusove propovedi.
Poslednji, glavni odsek propovedi o misiji (10,32-42) takođe je načinjen od tri
centrale misli. Pre nego što ispitamo te misli, valja napomenuti da je tekst u
10,32-42 ponavljanje nekih tema iz dela teksta u stihovima od 5 do 25. I jedan i
drugi ističu i izdvajaju predmete kao što su progonstvo od vlasti, ruganje od
prijatelja i neodobravanje od porodice. Međutim, ovo dupliciranje nije samo
ponavljanje radi uspešnijeg učenja. Dok je deo teksta u 10,5-25 koncentrisan na
misiju samih učenika, stihovi od 32 do 42 bave se i učenicima i svim vernicima u
svim vremenima. Promena je nagoveštena rečima kao kojigod, koji (stihovi
32.33.37.38.39.41.42). Tako, dok stihovi od 5 do 25 sadrže mnogo kulturnih
aspekata okrenutih direktno prvoj misiji samih učenika Jevrejima, stihovi od 32
do 42 uvode principe bez kulturnog “prtljaga” iz prvog dela poglavlja.
Slično
kao u Propovedi na gori, i propoved o misiji završava se s tri izreke koje se
odnose na poslednje nagrade i kazne. U prvoj izreci je obećanje da će Otac
priznati one koji javno priznaju Isusa (stihovi 32.33). Druga izreka obećava da
će svako ko Isusa stavi na prvo mesto — čak iznad članova svoje porodice —
nesumnjivo naći život, u kojem je sadržan večni život (stihovi od 34-39). Treća
izreka obećava da će nagradu carstva dobiti oni koji “primaju” Isusove
sledbenike (10,40-42). Ta tema se nalazi u Propovedi na gori (7,12; 5,7.43-48) i
predstavljena je kao vrlo izričita u Matejevoj paraboli o danu suda, o ovcama i
jarcima (25,31-46).
Jedna
od velikih protivrečnosti Hristovog života je da, iako je On “Knez mira” (Isaija
9,6), prihvatanje Njega donosi mač koji proseca tako duboko da obraćenici često
doživljavaju raskid svojih najprisnijih veza i odnosa. Osnov tog paradoksa je u
činjenici da su načela Hristovog carstva, kako je izraženo u Propovedi na gori
(glave 5-7), u dijametralnoj suprotnosti s principima, načelima ovozemaljskih
carstava. Kada se jedni članovi određene porodice ili zajednice rukovode jednim
skupom principa, dok se drugi rukovode drugim, neizbežni rezultat su
neprijateljstvo i progonstvo. Hristos poručuje da najviši oblici odanosti jednog
hrišćanina moraju biti okrenuti Njemu i Njegovim načelima, iako će takav stav
doneti nevolje.
Iako
hrišćani u ovom životu često uživaju u miru srca, puninu spoljašnjeg mira neće
doživeti dok “Knez mira” ne dovede do kompletnog ostvarenja svog carstva,
prilikom svog Drugog dolaska. Do tog vremena Božja deca su dužna da žive u
ovozemaljskim carstvima, istovremeno se trudeći da žive u skladu s načelima,
principima nebeskog carstva. Njihovo dvojno građanstvo neminovno donosi i svoje
tenzije. Zato hrišćani i imaju razloga da se nadaju i očekuju Hristov dolazak na
oblacima neba.
Hristova
druga propoved u Mateju završava se na isti način kakako se završila prva (i
kako će se završiti i ostale tri) — rečima “I kad svrši Isus zapovesti
dvanaestorici učenika svojih” (11,1; vidi takođe 7,28; 13,53; 19,1; 26,1). Kao i
u drugim propovedima, Matejev tekst u 11,1 se udaljava od Isusove nauke i
prelazi na narativu koja se bavi Njegovim delima.
l
Primena Reči
1.
Šta
znači doživeti Hristovu vlast u svome životu? Na koji način sam, konkretno,
doživeo Njegovu vlast?
2.
Na
koji način sam bio prisan s Isusom? Da li je se moja vera uhvatila za Isusovu
silu i primenila je na moj svakodnevni život, ili sam možda bio kao svetina bez
vere koja je dodirivala Isusa, ne primajući ni veru ni blagoslov? Na koji način
mogu da ojačam svoju veru u Isusa?
3.
Da
li se bojim da iznosim svoje svedočanstvo o svom Gospodu u kraju u kojem živim i
u krugu svoje porodice? Kakav dokaz mogu doneti za svoj odgovor? Kakva saznanja
mogu steći iz 10. glave, kojima bih ojačao svoju hrabrost za
svedočenje?
4.
Jesam
li ljubazan prema drugim hrišćanima u svojoj crkvi i kraju u kojem živim? Kakav
dokaz imam za svoj odgovor? Na koje načine, konkretno, mogu da se
popravim?
l
Istraživanje Reči
1.
Uz
pomoć konkordancije prouči reč vera
[faith] u okviru Matejevog Jevanđelja. Opiši šta autor podrazumeva pod izrazom
vera. Da li ta reč za njega ima uvek isto značenje? Da li i drugi biblijski
pisci tu reč koriste uvek s istim značenjem kako to čini Matej? Što se tiče ovog
poslednjeg pitanja, uporedi način na koji Matej koristi reč s načinom njene
upotrebe u poslanicama Timotiju. Kakve nijanse reči vera dodaju ove poslanice
načinu kako je Matej koristi? Uporedi ono što si pronašao s onim što je izloženo
u biblijskom rečniku.
2.
Sličnu
vežbu s mnogo koristi možeš primeniti za reč duša [soul] u 10,28. Međutim, po pitanju
te reči, tvojim proučavanjem bi trebalo da bude obuhvaćena i upotreba u Starom
zavetu.
l
Dalje proučavanje Reči
1.
Radi
opšteg uvida u materiju, pogledaj EGV, DA, strane 267-280, 290-297, 315-320,
333-358.
2.
Da
bi stekao pregled čuda iz Jevanđelja i shvatio njihov značaj, pogledaj knjigu od
J. B. Green i S. McKnight, Dictionary of Jesus and the Gospels, 549-560.
3. Radi boljeg pregleda učeništva u Jevanđeljima, vidi isto, str. 182-189.
< 4. Poglavlje
Sadržaj
6. Poglavlje >