Šesto poglavlje

"Predanje" je reč pobede

"Mnogo puta sam se molio za silu Svetog Duha, ali mi se čini da nikada nisam dobio odgovor." "U crkvi sam uvek tražio od Boga da pošalje svog Duha, ali mi se čini da se ništa nije promenilo." "Neki ljudi su jednostavno preplavljeni Duhom, ali mi se čini da je u mom životu sve ravno i nezanimljivo."

Mnogo puta sam čuo ovakve izjave. Možda ste ih i vi čuli, možda ste ih čak i sami izgovorili. Možda ste i sami rekli: "Nema novog duha, samo jedna ista stara rutina."

Svaka od gore navedenih rečenica sadrži dva izraza koji ukazuju na postojanje problema. Jedan je "ali" a drugi "čini mi se". Ovi izrazi govore o individualnim iskustvima u kojima ljudi gledaju na sebe i na druge i ne mogu da usklade ono što vide sa onim kako se osećaju.

Ako je i vaše iskustvo bilo ovakvo, možda ste tražili pogrešne dokaze o Svetom Duhu. Nekoliko poglavlja u ovoj knjizi će vam pomoći da upoznate koji su pravi znaci primanja punine Svetog Duha, ali sada želim da razmotrimo mogućnost postojanja blokade koja sprečava protok Svetog Duha. Ta blokada upravo sada može biti eliminisana silom Svetog Duha, a rezultat će biti zaista zadivljujući.

Zapazite šta je o Isusu rečeno u Jevrejima 1:9: "Omiljela ti je pravda, i omrzao si na bezakonje: toga radi pomaza te, Bože, Bog tvoj uljem radosti većma od drugova tvojih." Vilijem V. Preskot, koji je jednom u isto vreme bio predsednik tri kolexa i koji je bio poznat kao izuzetni Biblijski učitelj, za vreme jedne serije predavanja o Svetom Duhu govorio je o Jevrejima 1:9. On je objasnio da se reč "drugovi" ili "sledbenici" u Luci 5:7 prevodi kao "društvo".[1] Zašto je Isus imao više ulja radosti od svoga društva? To pitanje treba da postavimo dok ispitujemo sami sebe. Zašto nam se čini da drugi imaju mnogo življe hrišćansko iskustvo od nas?

Novozavetna reč "radost" u Jevrejima 1:9 je interesantna. Ona predstavlja neizmernu radost, ili skakanje od sreće. Čak i pre svog rođenja, Isus je doneo radost drugima na jedan poseban način. Pročitajte ovu priču u Luci 1:34-44. Kada je Marija, Isusova majka, nekoliko meseci bila trudna, putovala je da poseti svoju rođaku Jelisavetu koja je bila trudna sa Jovanom Krstiteljem. Kada je Jelisaveta čula Marijin pozdrav, "zaigra dete u utrobi njezinoj" (stih 41). Isus je, očigledno, imao i prenatalnu misiju radosti.

Ali kada je Isus formalno bio pomazan za svoju javnu službu, ulje radosti se otkrilo kao nikada ranije. "Isusa iz Nazareta kako ga pomaza Bogu Duhom svetim i silom, koji prođe čineći dobro i isceljujući sve koje đavo beše nadvladao; jer Bog bijaše s njim" (Dela 10:38). Isus je činio dobro i lečio je, a rezultat toga je bila neizmerna radost za mnoge. U sred svih životnih problema i pritisaka Isusova služba je uvek donosila radost.

Na jednom velikom sastanku Generalne Konferencije oduševljeno me je pozdravio jedan mladi propovednik koga dugo nisam video. "Sećaš li me se?" pitao je Tim. "Sećaš li se kako sam patio zbog užasnog bola u leđima? Kada smo se poslednji put sreli skoro celo vreme sam bio u agoniji." Da, sećao sam se Tima. Upoznao sam ga na jednom propovedničkom sastanku. On je podelio neke svoje probleme u propovedničkoj službi i priču o dugotrajnim i bolnim problemima sa leđima. Tim je tražio molitvu i pomazanje i posle toga je rekao da se oseća bolje. Šest meseci kasnije bio je pun radosti i skoro je skakao od sreće. "Rendgenski zraci su potvrdili da su moja leđa čudesno isceljena!"

Neposredno pre nego što sam sreo Tima, Dr. Adrijan Piterson me je upoznao sa jednom starijom gospođom koja je, iako na izgled veoma krhka, zračila srećom. "Ovo je jedna od naših čudesnih žena." objasnio je pastor. Jednog zimskog dana Kornelija Lej je osetila snažan podstrek da pozove Adventističku knjižaru i da naruči jednu knjigu. Nije znala zašto joj je ta knjiga potrebna, ali je verovala da je Gospod nadahnjuje da to učini. Naglasila je da knjigu treba da joj donese poštar jedne posebne službe za raznošenje paketa. Kornelija je živela u jednom malom seoskom domu, a u blizini nije bilo komšija. Nekoliko dana nakon što je naručila knjigu, oko 10:30 izašla je iz svoje kuće, iznenada se okliznula i pala u sneg, udarajući svojim ramenom u neki tvrdi predmet na zemlji. Celog dana Kornelija je ostala u snegu, jer zbog povrede nije mogla da ustane niti da se nekako dovuče do kuće. Kada je tama počela da se navlači preko zamrznute zemlje kao neki znak sigurne smrti, dogodilo se čudo. Naišao je poštar službe za raznošenje paketa sa Kornelijinom knjigom, i pošto je pronašao ovu staru ženu u snegu, mogao je da spase njen život. Danas dok priča svoju priču, gospođa Lej je ispunjena uljem radosti.

Isus je u svojoj službi fizički i duhovno spasao mnoge živote. Očigledno, On nije imao Duha "na meru" (Jovan 3:34). Ulje radosti ispunjavalo je Njegov život nez obzira na činjenicu da je On bio čovek bola i tuge. Tajna njegove veličine se vidi u Jevrejima 1:9: Njemu je "omiljela pravda, i omrzao je na bezakonje." To možda zvuči jednostavno i lako, ali vi znate, kao što i ja znam, da je jednom neobraćenom srcu ljubav prema pravednosti i mrskost prema grehu prirodna koliko i letenje ovcama. Isus je jedan neverovatan primer onoga što je moguće nekoj osobi ako se potpuno preda Bogu. Njegova služba je počela i završila se na ovaj način. "Jer siđoh s neba ne da činim volju svoju, nego volju oca koji me posla" (Jovan 6:38). "Oče moj! Ako je moguće da me mimoiđe čaša ova; ali opet ne kako ja hoću nego kako ti" (Matej 26:39).

Ne postoji apsolutno nikakva barijera za izlivanje Svetog Duha koja ne može biti probijena potpunim predanjem Bogu. U stvari, ja verujem da je ispunjavanje nečijeg života Svetim Duhom ustvari jedan drugi način za opisivanje potpunog predanja Bogu.

Da li ste zabrinuti što vaš život nema duhovnu silu koju veoma želite? Možda su se na vašem putu predaje isprečile neke barijere kao vojne barikade u modernom Srednjem Istoku. Ja sam nekoliko puta naišao na njih dok sam išao putem od Jerihona prema Amanu. Put je prekriven neprobojnom barikadom. Vojnici sa automatskim puškama stoje na putu. Tenkovi su poređani sa strane puta. Nastavak puta je nemoguć. Jedno poglavnje u Čežnji Vekova u jednom svom odlomku oko 30 puta spominje Svetog Duha. "Hristos je svojoj crkvi obećao dar Svetoga Duha i to obećanje pripada i nama koliko i prvim učenicima. Ali kao i svako drugo obećanje i ovo je dato pod izvesnim uslovima. Ima mnogo onih koji veruju i tvrde da polažu pravo na Gospodnje obećanje; oni govore o Hristu i o Svetom Duhu, ali od toga nemaju nikakve koristi. Oni ne pokoravaju svoju dušu božanskim silama da je vode i da upravljaju njome. Mi ne možemo da upotrebljavamo Svetoga Duha. Duh treba nas da upotrebi. Bog svojim Duhom deluje na svoj narod da hoće i učini "kao što mu je ugodno" (Filibljanima 2:13). Ali mnogi ne žele da se potčine ovome. Oni žele da upravljaju sami sobom. To je razlog što ne primaju ovaj nebeski dar."[2]

Razmislite zajedno sa mnom o četiri glavne barijere koje sprečavaju potpunu predaju i potpuno ispunjavanje našeg života Svetim Duhom.

Prevareni namernim grehom

Pomisao na namerni greh čini da se mnogi od nas slede. "Ja nikada ne bih namerno pogrešio," kažemo mi. "Slučajno sam se okliznuo, potpuno nesvesno." Hajde da zajedno pogledamo Psalam 66:18: "Da sam vidio u srcu svom bezakonje, ne bi me uslišio Gospod:" Neki prevodi Biblije govore o voljenom, omiljenom grehu. To znači da ga mi tajno uživamo, tajno doživljavamo, sasvim svesno. Televizija uveliko hrani ovakvu vrstu mentalnog stava, u kome se u grehu uživa. Isus je mrzeo greh. Prema tome, On je bio pomazan uljem radosti više od svojih drugova.

Možda je bolno, ali je neophodno da se redovno preispitujemo. Na primer, uzmite Deset Zapovesti i molite se za svaku od njih, tražeći da li ste na neki način prekršili, obezvredili, ili ignorisali, svesno ili nesvesno, neku od njih. Ovo je pomalo zastrašujuće, ali Sveti Duh će početi da vam ukazuje na vaš greh. On će to činiti nežno i postepeno, ali kada se to dogodi, tražite od Njega silu za potpunu pobedu. Iako će vas i dalje taj greh kušati, vi ćete ga omrznuti i stalno ćete se okretati od njega.

Pročitajte pažljivo celi Novi Zavet. Biće vam potrebno samo oko 12 sati. To možete učiniti tokom 12 dana ili tokom jednog vikenda. Tražite da vam Bog otkrije šta želi da saznate za to vreme. Svaki put kada ovo učinim Bog mi ukazuje na neki novi greh sa kojim treba da se obračunam uz pomoć Njegove sile. Molite se zajedno sa psalmistom: "Okušaj me, Bože, i poznaj srce moje, ispitaj me, i poznaj pomisli moje. I vidi jesam li na zlu putu i vodi me na put večni" (Psalam 139:23.24).

Nekada sam mislio da se Sveti Duh daje samo onima koji su savršeno poslušni. Dela 5:32 kažu: "...Duh sveti kojega Bog dade onima koji se njemu pokoravaju." Pastor Kevin Vilfli je rekao nešto što mi je pomoglo da ovo shvatim: "Grčka reč koja se ovde prevodi kao "pokoravanje" je peitharcheo, koja bukvalno znači biti nateran od strane vladara ili pokoriti se autoritetu. Ona dolazi iz reči peitho, koja znači složiti se, verovati, imati poverenja, načiniti prijatelje, i reči archo, koja znači vladati, ili vladati nad nekim. Prema tome, Sveti Duh je dat onima koji su se sprijateljili sa Bogom, koji se pokoravaju Njegovom autoritetu koji vlada nad njihovim životima."[3]

Svakog dana primam puninu Svetog Duha ne zato što sam savršeno poslušan, već zato što sam spreman da poslušam. Ako nisam spreman, onda moram da se molim, "O Gospode, pomozi mi da budem spreman da ti budem poslušan."

Dok se molimo kroz proučavanje Deset Zapovesti i Novog Zaveta (ili cele Biblije), Sveti Duh će nas dovesti ka istini. Možda će sukobi između dobra i zla u nama biti jaki, ali Bog je svemoćan. On će nam pomoći.

Slušao sam Bena Karsona, čuvenog neurohirurga, kako priča o svojoj borbi sa grehom kada je bio četrnaestogodišnji mladi crnac u Bostonskom predgrađu. U jednom trenutku strašnog besa umalo je nožem udario jednog svog prijatelja. Srećom, oštrica njegovog noža se slomila udarcem o kopču njegovog kaiša. Ben je shvatio da je njegov bes bio nekontrolisan, otrčao je kući, zaključao se kupatilo i nekoliko sati se borio sa svojom naravi i sa Bogom. Ben je rekao: "Ukoliko se ne oslobodim ovakve naravi, neću uspeti u životu. Da Bob nije imao tu veliku kopču, on bi sada bio mrtav a ja bih bio na putu u zatvor ili u popravni dom." Ben priča kako ga je obuzeo jad. Znoj je curio niz njegovo telo. Mrzeo je sebe, ali je osećao da zbog svoje naravi ne može sebi da pomogne. Znao je da je nemoguće da se jedna takva osoba promeni. Dok su suze tekle niz njegovo lice, on se molio: "Gospode, bez obzira na sve, ja znam da ti možeš da me promeniš." Sati očaja su ga ostavili u mraku, ali u sred svega, počeo je da čita Bibliju. U Pričama je pročitao: "Bolji je spor na gnjev nego junak, i gospodar od svoga srca bolji je nego onaj koji uzme grad" (Priče 16:32). Tada Ben iznosi zadivljujući vrhunac tih sati strašne borbe sa grehom: "Uskoro je mir počeo da ispunjava moj um. Moje ruke su prestale da se tresu. Suze su stale. Tokom tih sati koje sam proveo sam u kupatilu nešto se dogodilo sa mnom. Bog je čuo moje uzvike dubokog očaja. Jedno osećanje svetlosti je prešlo preko mene i znao sam da se dogodila promena srca. Osećao sam se drugačije. Bio sam drugačiji. Konačno sam ustao, stavio Bibliju na ivicu kade i otišao da se umijem. Doterao sam svoju odeću i izašao sam iz kupatila kao promenjeni mladi čovek. "Moja narav me nikada više neće kontrolisati." rekao sam sam sebi. "Nikada više. Sada sam slobodan." I nakon tog dana, nakon tih dugih sati borbe sa samim sobom i traženja pomoći od Boga, nikada više nisam imao problema sa svojom naravi."[4]

Uništeni pogrešnim motivima

Motiv je skrivena želja ili razlog koji se krije iza neke određene akcije. Motiv nije uvek jasno na površini. Neka kompanija vam ponudi besplatno putovanje u jedno prekrasno, luksuzno odmaralište. Vi kažete: "Sačekaj malo, kakav je njihov motiv?" Ponudite se da prekopate komšiničinu baštu. Ona kaže: "Zašto to činiš za mene?"

Kada tražim Svetog Duha, kakav je moj motiv? Da li je Bogu stalo do toga? Očigledno. "Ištete, i ne primate, jer zlo ištete, da u slastima svojim trošite" (Jakov 4:3).

U drevnoj Samariji je živeo jedan uticajan čovek, Simon, koji je bio kršten u hrišćanstvo ali je, očigledno, još imao pogrešne motive. Iznenadio je Petra i Jovana tako što im je ponudio novac za silu Svetog Duha. Zapazite kako se Petar snažno obračunao sa situacijom. Petar mu je rekao: "Novci tvoji s tobom da budu u pogibao, što si pomislio da se dar Božji može dobiti za novce!" Očigledno, dar se ne može kupiti. Evo dokaza jednog neobraćenog srca. "Nema tebi dela ni iseta u ovoj reči; jer srce tvoje nije pravo pred Bogom:" Sada Petar stavlja svoj prst na srce problema. "Jer te vidim da si u grkoj žuči i u svezi nepravde" (Dela 8:20-23). Koliko često gorčina truje život i nepravda steže um i srce kao gvozdeni lanac. Mnogo puta mi propuštamo puni blagoslov Svetog Duha zato što gorčina i nepravda truju naše motive.

Često položaj, moć, prestiž, popularnost i profit dominiraju našim životima. Isus se okrenuo od svega toga i zato je bio pomazan uljem radosti više od svojih drugova.

Bio sam pastor u jednoj maloj crkvi u Sidneju pre više godina, kada mi je došao jedan čovek i suznih očiju me molio da se molim za njega da on primi Svetog Duha. Nisam siguran kojoj veroispovesti je pripadao, ali kada sam ga pitao zašto tako očajnički želi Svetog Duha, on je pokazao da je njegov motiv pritisak okoline. Njegovi prijatelji su mu rekli: "To je jedini način da budeš dobar kao i mi." Zatražio sam od Bila da preispita svoje motive, i on je to odbio. Jedino što sam mogao da uradim je da se molim da ga Sveti Duh dovede do krsta, gde Isusova ljubav oblikuje motive.

Spoticanje preko samocentričnosti

Sebični ponos je tako nerazuman u poređenju sa nebom. Nedavno su na našem prekrasnom zelenom travnjaku počeli da se pojavljuju krtičnjaci. Krtice su se silno zabavljale pretvarajući naše dvorište u minijaturne Stenovite Planine. Možda je postojala neka ponosna krtica koja je smatrala da je njen krtičnjak viši od svih ostalih. G. B. Tomson, pišući o Svetom Duhu citira velikog škotskog propovednika Aleksandra Meklarena. "Hajde da priznamo da si ti na neki način superiorniji od mene. Pa, šta onda? Jedan krtičnjak je malo viši od drugog, ali su oni na istoj udaljenosti od sunca. Sećam se jednog svog prijatelja kojem je, dok je bio dete, rečeno da je sunce udaljeno oko 95 miliona milja. On je pitao: "Odakle? Od prizemlja ili od prozora na spratu?"[5]

Bogati i siromašni, obrazovani i prosti, lepi i obični, svi se nalaze na istoj udaljenosti od neba ako su bez Isusa Hrista. Ljudska samocentričnost je žalosna i smešna zato što je ona na kraju potpuno uzaludna.

Zapazite kako je Isus zaista bio ponizan. "Jer ovo da se misli u vama što je u Hristu Isusu, koji, ako je i bio u obličju Božjemu, nije se otimao da se isporedi s Bogom; nego je ponizio sam sebe uzevši obličje sluge, postavši kao i drugi ljudi i na oči nađe se kao čovek. Ponizio sam sebe postavši poslušan do same smrti, a smrti krstove" (Filibljanima 2:5-8).

Prekrasni komentar o Isusovom životu, Čežnja vekova, upoređuje samocentričnost sa Isusovim pravim duhom. "Njegovi učenici su toliko bili ispunjeni samoživošću - pravim načelom sotoninog carstva."[6] "Mi možemo da primimo nebesku svetlost jedino ako smo voljni da se oslobodimo svoga "ja".[7] Kada sam ima 18 godina, na mene je najviše uticala ova rečenica: "Nema granica korisnosti onoga koji, odričući se sebe, omogućava Svetome Duhu da deluje na njegovom srcu i živi životom potpuno posvećenim Bogu."[8]

Da, "predanje" je reč pobede. Kada otvorim svoj život u potpunom predanju Bogu, bezgranična sila Svetog Duha me osposobljava da stvarno živim za Boga u radosti i u pravom uspehu.

Potkopani neverovanjem

Namerni greh, pogrešni motivi i samocentričnost predstavljaju neprobojnu raznolikost barijera koje stoje između mnogih hrišćana i prave sile Svetog Duha. Ovaj nesveti trio ima svoje korene u jednom osnovnom problemu koji se zove nedostatak potpune vere u Isusa. Ne mislim na intelektualnu veru već na svakodnevno predavanje srca Gospodu Isusu.

Često bi se dugogodišnji vernici crkve uvredili kada bih ja, kao pastor, rekao: "Naučiću vas kako da primite Isusa u svoja srca kao svog ličnog Spasitelja." Ipak, mnogo puta kada sam vodio časove u kojima sam poučavao vernika kako da dovedu druge ka Isusu, ovi stubovi crkve bi objašnjavali: "Ni sam nisam ovo shvatao. Ono što kažeš mi je tako jednostavno i jasno." "Hajde da sada klekemo i da otvorimo svoja srca Isusu." Rezultati su uvek bili zadivljujući. Kakva je radost kada starešina crkve ustane i sa suzama u očima kaže: "Sada mi je po prvi put jasno šta to znači nanovo se roditi."

Ovde leži koren našeg problema. Mnogi su hrišćani po svojoj kulturi, ali nikada nisu stvarno upoznali Isusa kao Spasitelja, Gospoda, Prijatelja. Pogledajte kako je Isus kombinovao "veru" i "Svetog Duha" kada je govorio u Jerusalimskom hramu. "A u poslednji veliki dan praznika stajaše Isus i vikaše govoreći: ko je žedan neka dođe k meni i pije. Koji me veruje, kao što pismo reče, iz njegova tela poteći će reke žive vode. A ovo reče za Duha kojega posle primiše oni koji veruju u ime njegovo; jer Duh sveti još ne beše na njima, jer Isus još ne beše proslavljen" (Jovan 7:37-39).

Jedan oduševljeni student teologije se pridružio svom profesoru koji je 14 godina održavao biblijska proučavanja u lokalnom zatvoru. Grupa je počela da proučava jednu seriju pod naslovom Prozor na Jovanovom evanđelju, i prekrasna kombinacija Isusove službe sa silom Svetog Duha počela je da donosi rezultate u životima zatvorenika. Zatvorski zidovi ne predstavljaju barijeru za Svetog Duha. Isto tako, ne postoji ni jedna barijera u nama koja se ne može pobediti predavanjem Isusovoj ljubavi.