| < 12. Poglavlje | Sadržaj | 14. Poglavlje > |
Organizacija ove glave je
unikatna, zbog vrste materije kojom se bavi. Uloga i karakter dela Svetoga Duha
u Jovanovom Jevanđelju ne mogu se lako obraditi po sistemu odsek po odsek.
Prema tome, umesto da se koncentriše na jedan odsek Jevanđelja, ovo
poglavlje proučava predmet/ temu Svetoga Duha u celom Jovanovom
Jevanđelju, ali s posebnim osvrtom (kao i u slučaju samog
Jevanđelja) na tekstove o “Savetniku“/ “Utešitelju“ u odseku od 14. do 16.
glave.
Struktura
Jedanaest je tekstova u Četvrtom Jevanđelju koji direktno ili indirektno upućuju na karakter i delo Svetoga Duha. Pet od tih tekstova smešteno u narativnim odsecima prve polovine knjige (1,32.33; 3,5-8.34; 4,23.24; 6,63; 7,37-39). Pet drugih mogu se naći u Isusovom oproštajnom govoru pred svojim učenicima, dok su se nalazili okupljeni u Gornjoj sobi (14,16.17; 14,26; 15,26; 16,7-11; 16,13-15). Jedanaesti tekst je samo kratko pominjanja u 20,22. U Jevanđelju ima tri druga pominjanja reči duh (11,33; 13,21; 19,30), ali svi oni kao da se odnose na Isusovu unutrašnju svest ili na Njegov fizički dah.
Pet tekstova u prvoj polovini Jevanđelja Duha pominju gotovo kao uzgredno. Oni često postavljaju više pitanja, nego što odgovaraju. Čini se kao da je te tekstove Jovan upotrebio da u umove čitalaca poseje seme koje će nići tek kasnije, u plodnom zemljištu oproštajne propovedi (glave 13 do 17), kada Isus postaje neuporedivo jasniji u svom učenju o Duhu. Citati u prvom delu Jevanđelja doprinose pripremi uma čitaoca za dublju nauku koja će doći kasnije. Poslednji tekst (20,22) najavljuje ispunjenje svih tih učenja, prilikom dana Pedesetnice.
Pozadina
Prenos autoriteta
Najmanje dva puta na drugim mestima u Bibliji mi nalazimo opis prenosa autoriteta, sličan ovom između Isusa i Svetoga Duha. U svakom od njih glavna ličnost umire ili silazi sa scene, prepuštajući drugome svoje mesto, da nastavi njegovo delo i tumači njegovu vest. Druga ličnost igra ulogu vrlo sličnu ulozi prvog, a Duh se spominje u vreme prelaska, promene.
Kad je, na primer, Mojsije položio ruke na Isusa Navina, ovaj se ispunio “duha mudrosti“ (5. Mojsijeva 34,9). Izrailjci su ga, zbog toga, prihvatili kao svog vođu i učitelja i zato je mogao da ostvari ono što Mojsije nije mogao — da uvede Izrailjce u Obećanu zemlju (32,48-52; 34,4; Isus Navin, glave 1- 12). Ideja o Isusu kao Mojsijevom nasledniku učitelju, “novom Jozui“ (Isus je grčki ekvivalent za jevrejsko ime Jozua) u vrlo izraženom smislu je deo Jovanovog razumevanja Isusove misije (1,17; 3,14; 5,45-47; 6,30-35).
Odlazeći na nebo, Ilija je svom nasledniku, Jelisiju, ostavio dvostruku meru Duha (2. Carevima 2,1-15). Kao i u prethodnom slučaju, ovaj transfer je izvršen u blizini reke Jordan (u jevrejskom su imena Jozua i Jelisije vrlo srodna).
Prenosi autoriteta od Mojsija na Isusa Navina i od Ilije na Jelisija kao da su definisali uzor [pattern] za Jovanovo krštavanje Isusa (Jovan 1,17; Luka 1,17). Na Jordanu, pod uticajem Duha (Jovan 1,32.33; Matej 3,16), Jovan Isusu predaje svoj proročki plašt, a onda nestaje s vidika.
Raniji primeri prenosa autoriteta daju nam značajnu pozadinu za delo Duha u Jovanovom Jevanđelju. Da bi Duh mogao u potpunosti da dođe na učenike sa silom, neophodno je da Isus ode, da se vaznese na nebo (Juda 9; Matej 17,3; 2. Carevima 2,11; uporedi Jovan 16,7). Ako bismo analogiju izveli do kraja, pravi Isusov naslednik nije u tolikoj meri Duh, koliko sami učenici, obdareni silom Duha! Isusa na Zemlji zamenjuju dva naslednika — Duh i Njegovi [isusovi] učenici. Duh nastavlja Isusovo delo, posebno kada je reč o učenicima, pošto učenici obavljaju posao Duha u svetu (Jovan 14,26; 15,26.27; 16,8-11).
“Predukusi“ Duha
U Starom zavetu i drugim jevrejskim spisima mi osećamo nešto od bogatstva Izrailjevog očekivanja budućeg dela Duha. Božji Duh je često dolazio na proroke, kako bi oni reči koje dobijaju od Boga mogli govoriti ljudima (Isaija 48l,16; Jezekilj 2,2; 3,14.15; Danilo 4,8.9.18; 5,11-14; Mihej 3,8). Sveopšta prisutnost Svetoga Duha je, prema tome, trebalo da bude znak poslednjih dana (Isaija 32,14.15; Joilo 2,28-32). Duh je bio često dovođen u vezu s vodom (Jezekilj 36,25.26; Isaija 44,3; uporedi Jovan 4,7-26; 7,37-39), kao sredstvom očišćenja (Jezekilj 36,25) ili hranjenja [nourishment] (Isaija 44,3; 35. glava).
Isaija, posebno, očekivanje Duha dovodi u vezu s Božjim budućim pomoćnikom — Mesijom. Na Njemu će biti Duh mudrosti, razuma i sile (Isaija 11,2). Duh će mu pomoći da donese pravdu na Zemlju (Isaija 42,1-4). Zahvaljujući pomazanju Duhom On će izbaviti Božji narod, kazniti njihove neprijatelje i vratiti Sionu njegov željeni status pred Bogom (Isaija 61,1-9). Sve ovo je, u Četvrtom Jevanđelju, ispunjeno u Isusu koji je svog Duha poslao učenicima.
Značenje “Savetnika“
U Jovanovom Jevanđelju Isus koristi jedan neobičan
način imenovanja Svetoga Duha. On koristi grčki izraz koji se može
transkribovati kao “branilac ili zastupnik“. Ovaj izraz na engleskom,
“paraclete“, obično se prevodi s “Utešitelj“
[Karadžić]
ili “Savetnik“ (neki engleski prevodi), “Branitelj“ (Stvarnost), “Pomagač“
(Stefanović), itd. Koren značenja grčke reči prevedene sa
“Savetnik“ kombinacija je grčke reči za “pozvati“
(kaleo) i grčke reči za “kod, kraj pored“
(para).
“Paraclete“ je, prema tome, osoba “pozvana usput“ da pomogne nekome. Stoga koncept Svetoga Duha kao Savetnika biblisti često asocijativno povezuju s našim savremenim pojmom pravobranioca/ advokata na suđenju. U pravnom smislu, savetnik posreduje ili moli za (obraća se sudu u prilog) druge osobe. Prema tome, kako je to primenjeno u Jovanovom Jevanđelju, imamo snažnu pravnu konotaciju ka reči savetnik, koja se odlično uklapa s ulogom Duha kao svedoka (15,26), koji učenicima pomaže u njihovom svedočenju za Isusa.
Međutim, ideja o Duhu kao Utešitelju (pozvanom usput da teši), strana je i samoj oproštajnoj propovedi. Učenici bi bili ožalošćeni kao siročad, da Duh nije bio poslat posle Isusovog odlaska (14,18). Duh će doći da im pomogne da savladaju tugu zbog gubitka fizičkog dodira s Isusom (16,6.7).
Savetnik, ili “paraclete“ se pojavljuje četiri puta u oproštajnoj propovedi (14,16.26; 15,26; 16,7). On će prebivati u učenicima (14,16), zastupati im Hrista (26. stih), naučiće ih svemu (26. stih), svedočiće za Hrista (15,26) i “pokarati“ (16,7.8). On je Pomoćnik, Savetnik, Utešitelj i Prijatelj.
l
Ulaženje u Reč
Tekstove u Jovanu 1,29-36;
3,1-21.31-36; 4,7-29; 6,60-71; 7,37-39 i 20,19-23 pročitaj najmanje dva
puta, a onda odgovori na sledeća pitanja:
1. Za svaki od gornjih
tekstova napiši po jedan pasus u kojem ćeš opisati šta svaki tekst govori
o Svetome Duhu. Neki tekstovi će možda pružiti mnogo više informacija nego
drugi. Postoji li neka zajednička nit, koja se provlači kroz sve?
2. Ispiši po jedan ili dva
pasusa za svaki tekst, u kojima ćeš opisati ambijent u kojem se dogodilo
pominjanje Duha, kao i karakter slušalaca u svakom pojedinom slučaju. U
kom okruženju je najjasnije prikazana uloga Duha? Da li se ponekad čini da
Isus skriva istinu, onoliko koliko je i otkriva? Na koji način je karakter
slušalaca uticao na način opisivanja Duha?
l
Istraživanje Reči
Duh se, u Jovanu, 1. glavi, spušta s neba i dolazi na Isusa; otvara oči Jovanu Krstitelju da vidi realnost — da je Isus Mesija koga je čekao (32. stih). Bog je Jovanu Krstitelju ranije otkrio da će mu upravo takav događaj biti znak identiteta, prepoznavanja Mesije, tako da će moći da ga predstavi ljudima (33. stih). Duh je Jovanu Krstitelju, praktično, božanski svedok o tome ko je tačno Isus. Duh, u Jovanu, 1. glavi, počinje da svedoči o Isusu (vidi takođe 15,26; 16,13.14). Isus će tada biti oruđe koje će umnožavati delo Duha na Zemlji (1,33; Joilo 2,28-32; Dela, 2. glava).
Isus u Jovanu, 3. glavi ne koristi ni izraz “branilac“ niti pridev “svet“ u vezi s Duhom, a ipak je jasno o kome govori (stihovi 5-8). Krštenje Duhom je bitan preduslov za ulazak u Božje carstvo (5. stih). Iako je nemoguće steći preciznu predstavu o tome kako Duh radi, rad Duha je dovoljno stvaran, pa se rezultati Njegovog delovanja u ljudima mogu jasno videti (8. stih).
I u priči o ženi kod studenca učinjena je aluzija na Duha. Živa voda koja izvire iznutra i vodi u večni život podseća čitaoca na pominjanje Duha u grčkom Starom zavetu (Jovan 4,10-15; Isija 44,3; Jezekilj 36,25.26). Ljudi koji primaju Isusovu živu vodu nikada neće ožedneti, zato što u sebi, u ličnosti Svetoga Duha, nose izvor te vode.
Iako donekle teško razumljivo, pominjanje Duha u Jovanu 4,23.24 je potvrda ranijeg pominjanja Duha u 4. glavi. U dobu koje je u znaku Duha se bogosluženje neće vezivati ni za koju posebnu lokaciju, niti će favorizovati bilo koje posebne ličnosti. Bogosluženje, molitva Duhom, ima unierzalni karakter. Bogosluženje ne znači doći na određeno mesto ili činiti sasvim određene radnje. Njime se podrazumeva prisan odnos s Bogom. Kada, kao živa voda, Duh stanuje, prebiva unutra, odnos s Bogom biva ojačan, postaje stvarnost. Bogosluženje, obožavanje Boga nastaje spontano iz jednog živog odnosa.
Isus u Jovanu 6,63 izjavljuje da je Duh Onaj koji (ono što) oživljava (vidi takođe 4,10-15) i da su reči koje je Isus izgovorio “Duh i život“. Ljudska bića ne mogu steći život sama po sebi. Isus i Duh sarađuju i čine život mogućim.
U Jovanu 7,37-39 autor Jevanđelja postaje određeniji u otkrivanju prirode i dela Svetoga Duha. Iako se do tog mesta u Jevanđelju Duh pojavljivao više puta, On će biti istinski otkriven tek u kontekstu Isusovog “proslavljanja“ na krstu. Tek u senci krsta, u Jovanu 13 do 17, Isus postaje istinski određen po pitanju uloge Duha u hrišćanskom životu. Tekst u Jovanu 7,37-39, prema tome, ima prelazni karakter. On sažima veliki deo onoga što je ranije rečeno o Duhu. On istovremeno postavlja scenu za jasniju, detaljniju informaciju, koja dolazi u oproštajnom govoru.
Neposredno pre događaja s Tomom na završetku 20. glave, opisuje se Isus koji “duva“ na učenike (podsećanje na stvaranje Adama u 2. glavi 1. Mojsijeve), posle čega dolazi napomena: “Primite Duh Sveti“ (22. stih). Ovaj događaj kao da je predukus, “proba“ izlivanja Duha na sve verne na dan Pedesetnice. Sada, pošto je Isus proslavljen, počelo je ispunjavanje obećanja iz 7,39.
l
Ulaženje u Reč
Jovan 13. do 16. glave
Tekst u Jovanu, od 13. do
16. glave pročitaj najmanje dva puta, uz posebnu pažnju na 14,16.17;
14,26.27; 15,26.27; 16,7-11 i 16,13-15. Zatim odgovori na sledeća pitanja:
1. Ispiši pet pasusa i u njima
opiši šta svaki od gornjih tekstova govori o Svetome Duhu. Navedi ideje koje se
pominju u više nego samo u jednom tekstu. Postoje li zajedničke niti koje
se provlače kroz sve njih?
2. Načini spisak svih
titula upotrebljenih za Svetoga Duha u tim tekstovima, kao i u drugima koje smo
proučavali u prethodnom odseku. U jednoj ili dve rečenice ispiši
značenje svake od njih, onoliko koliko možeš da ih otkriješ na osnovu
konteksta.
3. U jednom kratkom pasusu
opiši kako razumeš delovanje Duha u odnosu na greh, pravdu i sud (16,7-11).
Kako bi definisao svaki od tih izraza? Zašto Isus mora da ode, da bi sve to
moglo postati aktivno?
l
Istraživanje Reči
Struktura
U Isusovoj poslednjoj propovedi pred svojim učenicima (Jovan 13. do 17. glave) sadržano je pet tekstova koji govore o radu Savetnika, Svetoga Duha (14,16.17; 14,26; 15,26; 16,7-11; 16,13-15). Zanimljivo je da Isusova oproštajna propoved, generalno, daje skladan smisao, ako bismo je čitali bez gornjih tekstova, kao što smo učinili u prethodnom poglavlju ove knjige. Pa ipak, tekstovi o “Savetniku“ se odlično uklapaju u smer ostatka propovedi. Zato je i zanimljivo proučavati ih zajedno, kao celinu, onako kako mi to ovde činimo. Istovremeno, važno je da ih nikada ne posmatramo potpuno izolovane od svog konteksta. Mi počinjemo s razmatranjem samo tih pet tekstova, a onda se bavimo njihovim doprinosom oproštajnoj propovedi i Jevanđelju kao celini.
Detaljno istraživanje pet tekstova
Prvi tekst o Savetniku je Jovan 14,16.17. Prema kontekstu tog teksta, Duh postaje dostupan verniku koji je poslušan (stihovi 15, 21) i koji se moli (stihovi 13, 14). Duh je “drugi Utešitelj/ Savetnik“, što podrazumeva da titula Savetnika nije unikatna za Svetoga Duha (16. stih). Isusa, prvobitnog Savetnika učenicima predstavlja “drugi“ Savetnik (Utešitelj), Sveti Duh (18. stih; vidi takođe 1. Jovanova 2,1). U Grčkom postoje dve reči za “drugi“, od kojih se jedna odnosi na sličnost, a druga na razliku. Reč koja je ovde izabrana (allos) odnosi se na sličnost. Sveti Duh je drugi Savetnik koji je sasvim sličan Isusu.
Svrha slanja Svetoga Duha je, prema našem tekstu, dvojaka. Prvo, Savetnik donosi učenicima permanentnu božansku prisutnost. Ako Isus i mora da ode, Savetnik će biti s njima (za)uvek (Jovan 14,16). On će čak živeti unutra u njima (17. stih).
Drugo, Savetnik ima specifičnu ulogu, jer preuzima Isusovo mesto u vreme Njegovog odsustvovanja od učenika. On je “drugi“ Savetnik, kao Isus (16. stih). On je Duh istine, opis koji je Isus upravo primenio na sebe (stihovi 17, 6). Svet odbacuje Savetnika, kao što je odbacio Isusa. Ali On “ostaje“ s učenicima (17. stih, “u vama stoji “) i prebiva u njima (20. stih; 15,4-10; 17,23.26). Isus pristupa učenicima kroz Svetoga Duha (14,18). Oni će Isusa ponovo videti kad dođe Duh (19. stih). Na taj način, Savetnik Isusovu fizičku prisutnost zamenjuje svojom duhovnom prisutnošću.
Sledeći tekst o Savetniku je 14,26. Ovde je Savetnik eksplicitno nazvan “Svetim Duhom“. Njega šalje Otac, u Isusovo ime. Svrha Njegovog dolaska je da učenike nauči svemu što treba da znaju u Isusovoj odsutnosti, s naglaskom na podsećanju na Isusove reči (25 (26?). stih). Ovo obećanje je, nema sumnje, Jovan zapisao kao posebno “opravosnaženje“ svog Jevanđelja za drugu generaciju. Preciznost Jovanovog sećanja na Isusa potvrđena je neprestanom prisutnošću Duha među Isusovim učenicima.
Ako je 27. stih deo teksta o Savetniku, onda se pojavljuje i dodatna namera aktivnosti Duha. On dolazi da im donese mir i utehu u kontekstu njihovog straha što će biti ostavljeni sami (18. stih).
Sledeći tekst o Savetniku pojavljuje se tek u 15,26. Ovde je On ponovo nazvan “Duhom istine“. Učenje (od strane) Duha o Isusu izraženo je ovde jezikom suda. Savetnik će posvedočiti o Isusu u kontekstu mržnje sveta prema Isusu i Njegovim učenicima (15,18-25; 16,1-4). Progonjeni učenici će osećati potrebu za zakonski važećim svedočanstvom o pravovaljanosti/ nepobitnosti [validity] svog iskustva. Kao u slučaju 14,27, nepouzdano je da li tekst u 15,27 treba prihvatiti kao ekstenziju, prošitenje teksta o Savetniku u prethodnom stihu. Za učenike se kaže da svedoče, ne zato što su čuli Duha, nego zato što su s Isusom bili od početka Njegove službe. Svedočanstvo Duha će podstaknuti i potkrepiti njihovo svedočanstvo.
Sledeći tekst o Savetniku je Jovan 16,7-11. Isus u 7. stihu daje jasnu izjavu o utehi. U kontekstu mržnje sveta (stihovi 1-4), učenici bolje prolaze bez Njega, iako je Njegov odlazak za njih bolan (stihovi 5, 6). Oni bolje “prolaze“ zato što će Njegov odlazak omogućiti Savetniku da bude s njima (7. stih). Savetnik će na mržnju i progonstvo od strane sveta odreagovati tako što će ga [svet] “pokarati … za greh, i za pravdu, i za sud“(8. stih — neko je rekao da se ova tri izraza odnose na prošlost, sadašnjost i budućnost svakog grešnika koji dolazi Hristu — Froom, 70).
Savetnik, pre svega, donosi osećanje greha onima koji misle da čine što je pravo, progoneći Isusove sledbenike (stihovi 9, 2, 3). Greh, to je dublje od samo zlih postupaka. Primarni greh je — ne verovati u Isusa. Taj greh je većini ljudi tako nejasan, nerazumljiv, da osvedočenje o grehu, “karanje za greh“, uopšte može da učini stvarnim jedino direktna prisutnost Svetoga Duha. Jedan od najjasnijih znakova prisutnosti Duha u životu čoveka je, prema tome, snažno osećanje sopstvenih nedostataka.
Radosna vest je i da je Savetnik ujedno i Utešitelj. Onima koji su vrlo intenzivno svesni svog ličnog greha Duh donosi osećaj olakšanja, oslobođenja od greha u Hristovoj pravdi (10. stih). Međutim, kakva je veza između osećanja pravde i drugog dela 10. stiha — “što idem k Ocu svojemu; i više me nećete videti“? Kada ode svom Ocu, Isus će kod Njega posredovati za svoje učenike. On svoju pravdu prinosi njima u prilog. Pravdu koja je bila prineta Bogu s desne strane, Duh će vratiti na Zemlju, radi njih. Činjenica da Isusa više ne vide, činiće sastavni deo sigurnosti [assurance] za učenike.
Savetnik isto tako “kara za sud“ (11. stih). Ipak, ovo je sud drugačiji od onih prikazanih u stihovima 9. i 10 (osvedočenje, “karanje“ za greh i pravdu). To osvedočenje je osećaj oslobođenja od sotonine vlasti, koji nastaje kad ljudi shvate da je sotona na krstu potpuno poražen, oboren. (uporedi 12,31). Oni koji se identifikuju s Isusovom smrću radi njih, stiču oslobođenje od sotonine sile i vlasti. Onima koji se pridružuju sotoni u njegovim optužbama protiv Isusa i Njegovih sledbenika sudi se na njegovom sudu. Verni koji su osuđeni na zemaljskim sudovima mogu da znaju, zahvaljujući osvedočenju Duha, da će oni i njihovi progonitelji jednoga dana stajati na jednom višem sudu, na kojem će zemaljske presude biti poništene i Božji narod odbranjen.
Poslednji tekst o Savetniku (16,13-15 — ovde se koristi ime “Duh“, a ne “Savetnik“) navodi veći broj drugih obeležja aktivnosti Duha u prilog učenicima i svim Isusovim sledbenicima. “Duh istine“ će ih uputiti na svaku istinu (13. stih; 14,17.26). Kao Isus, i On će ih učiti onome što treba da znaju. Ali On neće doći da ih uči o sebi. Središte Njegove pažnje i govora je uvek na Isusu (16,13-15; 14,26; 15,26; 16,9). Duh će učenike uvek “držati na aktuelnom“ po pitanju Isusovog dela. Ne samo što otkriva šta Isus radi u sadašnjem trenutku, nego On otkriva i šta će Isus raditi u budućnosti (16,13; uporedi Otkrivenje 1,1.10).
Ovo je možda najbolja napomena, na osnovu koje možemo početi da razmišljamo o sveukupnoj slici rada Duha, onakvoj kakva nam je prikazana u Jovanovom Jevanđelju. U Svetome Duhu ne možemo naći nijedno otkrivenje, osim onih koja se odnose na Isusa. (Preterana) zaokupljenost [obsession] Duhom nije zdrava, ako našu pažnju odvraća od Isusa. Isusu nije potreban Duh da bi ga proslavljao u svojoj [Duha] ličnosti. Otac je to učinio kad je uzdigao Isusa sebi s desne strane, prilikom vaznesenja. Uloga Duha je da uzdigne i proslavi Isusa u očima ljudskog roda ovde na Zemlji. Duh je Isusov predstavnik, ili ambasador ovde na Zemlji. Kada slušamo Duha, mi slušamo Isusa lično.
l
Ulaženje u Reč
Pre čitanja sledećeg materijala, napiši kratak sastav o ulozi Svetoga Duha, onako kako je opisana u Jovanovom Jevanđelju. Pokušaj da upotrebiš sve informacije do kojih si do sada došao. Gde god je moguće, navedi tekstove koji podupiru ono što u svom sastavu govoriš o Duhu.
l
Istraživanje Reči
Dva su primarna aspekta rada i delovanja Svetoga Duha, prema onome kako je prikazano u Jovanovom Jevanđelju. Oni deluju kao dve strane kovanog novčića. Jedna strana se odnosi na one koji veruju u Isusa, a druga na svet koji ne veruje.
Što se tiče učenika, Sveti Duh dolazi da zauzme Isusovo mesto, da čini za njih ono što bi činio Isus da je lično prisutan. Tako imamo situaciju da su karakter i aktivnosti Duha vrlo slični Isusovom karakteru i aktivnostima u Jevanđelju. Sveti Duh ka učenicima dolazi kao “drugi Savetnik/ Utešitelj“ (14,16), Savetnik kao što je Isus. Za učenike je Isus Pomoćnik, Utešitelj, Branilac i Prijatelj. Isus je njihov prvi Savetnik; Sveti Duh je drugi.
Zbog bliske veze između delovanja i rada Duha i Isusovog delovanja i rada, među njima su i mnoge paralele u Jevanđelju. Jevanđelje može da kaže da Isus nije samo pun istine (1,14); On je(ste) istina (14,6), sâm izvor istine (1,17). A u isto vreme je i Savetnik nazvan “Duhom istine“ (14,17). Prema tome, svet ne samo što odbacuje istinu koja je došla preko Isusa (1,10; 18,38), nego odbija i da prihvati Duha (14,17). S druge strane, učenici treba da poznaju i Duha (17. stih) i Isusa (stihovi 7-9; 17,3).
Između Isusovog dela i dela Svetoga Duha u Jovanovom Jevanđelju prisutno je mnogo drugih paralela. U 14,26 Sveti Duh uči učenike svemu i dovodi im u sećanje, napominje Isusove reči. Na taj način Duh nastavlja Isusovu službu poučavanja (6,59; 7,14.17; 8,20, itd.). Kao što je Sveti Duh poslat od Oca (14,16.26; 15,26), tako je i Isus bio poslat od Oca (3,17.34; 5,23.24.30.36-38, itd.). Duh svedoči o Isusu (15,26), a u Jovanu, od 14. do 16. glave, Isus svedoči o Duhu!
Duh govori samo onda kada čuje (16,13). Isus je radio isto tokom cele svoje službe (5,30; 8,28; 14,24). Duh uzima od Isusa i objavljuje učenicima (16,15), kao što je i Isus uzimao od Oca i objavljivao učenicima (8,28). Duh “stoji“ u njima (14,17) i prebiva u njima, kao što je trebalo da oni stoje u Isusu i On da živi u njima (14,20; 15,4-10; 17,23.26). I Isus i Duh se, u Jevanđelju, dovode u vezu s “rečju“ (1,14; 6,63).
Zanimljivo je, u učenju o Savetniku, u Gornjoj sobi, zapaziti postojanje većeg broja paralela sa odsecima koji sadrže pripovedanja i priče. Duh u 15,26.27 nosi svetu isto svedočanstvo koje je doneo i Jovanu Krstitelju u 1,32. Isusove reči upućene Nikodimu (Duh) predočava ljudskom umu (14,17). Duh, koga svet ne može da vidi (3,8) nalaziće se u učenicima i donosiće iskustvo novorođenja, obećano Nikodimu (stihovi 3-8). Kao što Božji dah ulazi u telo u prvom rođenju, tako i “dah“ (Duh) Božji ulazi u telo prilikom ponovnog rođenja. Udruživanje Duha i istine nalazimo u 4,22-24 i 14,17; 15,26 i 16,13. Eho reči stiha 7,39 nalazi se u 16,7, gde je Isusov odlazak predstavljen kao preduslov za dolazak Duha.
Ove veze su značajne za našu glavnu temu u ovoj knjizi. Druga generacija nije oštećena u odnosu na prvu. Svaka generacija ima istog Duha kao i prvi Isusovi sledbenici, čak u većoj meri. Duh koga je na Isusu video Jovan Krstitelj; koji je bio ponuđen Nikodimu i ženi kraj studenca i koga je Isus u hramu obećao svakome ko dođe k Njemu, dostupan je svima koji prime pisane reči iz Jevanđelja po Jovanu.
Druga generacija može, preko Duha, da primi istog Isusa, “ostajanjem“ u Njegovim rečima (15,7; 16,13). Oni preko Duha mogu da dobiju još veće blagoslove, nego što bi bilo moguće da je Isus ostao na Zemlji u telu (14,12; 16,7).
Na osnovu svega što je gore spomenuto rekli bismo da je jasno da u Jovanovom Jevanđelju Sveti Duh treba da obavlja ulogu Isusovog Zamenika i Zamene u Isusovoj službi Njegovim učenicima na Zemlji. On za vernika čini precizno isto ono što bi činio Isus kad bi bio fizički prisutan u isto vreme i na istom mestu. Kao takav, Duh proširuje i pojačava Isusovu službu (služenje) svojim sledbenicima.
Ta tema je u Jovanovom Jevanđelju istaknuta zbog posebnog angažovanja ovog apostola za drugu generaciju vernih, one koji će morati da se suoče sa životom bez prisutnosti ikoga ko je Isusa poznavao u telu. Bilo je ključno važno pomoći toj generaciji da razume da Isusovo fizičko odsustvo ni na koji način ne ometa njihovu sposobnost da ga upoznaju i da iz Njegove ruke prime sve što bi im On dao da je fizički prisutan. Sveti Duh je sredstvo kroz koje Isus donosi život jednoj novoj generaciji! U stvari, delo Duha je tako uspešno, da Isus čak može da kaže da će Njegovi sledbenici biti u boljoj poziciji bez Njega (16,7)!
U želji da se naglasi značaj permanentne, neprekidne [continuing] službe Duha drugoj generaciji, Jevanđelje se završava tako što Isus ostaje prisutan među svojim učenicima na obali (21,4.9.11.15-25). Nema scene vaznesenja, u kojoj bi se Isus odvojio od učenika (iako je Jovan siguran da se takvo vaznesenje stvarno dogodilo).
Jevanđelje se završava potvrdom Isusovog neprestanog prisustva među svojim sledbenicima kroz Svetoga Duha (vidi takođe Matej 28,16-20). Ovo će biti izuzetno ohrabrenje za drugu generaciju hrišćana.
Tu je i druga strana novčića aktivnosti Duha, po onome kako je prikazano u Jovanovom Jevanđelju. Duh svedoči u kontekstu neprijateljski raspoloženog sveta (15,18 - 16,11). Ovo je, čini se, jedino mesto u celoj Bibliji u kojem se Duh opisuje kako obavlja jedan posao direktno u svetu. Duh nije ograničen samo na vernike. On ima i određenu ulogu u odnosu na nevernike.
U novom zavetu reč osvedočiti [convict], pokarati (16,8) uvek znači “pokazati ljudima njihove grehe i pozvati ih u pokajanje“ (Büchsel, 474). To je pravni termin i odnosi se na vrstu unakrsnog ispitivanja, kojom se neko nagoni da uvidi i prizna svoju krivicu (Barclay, 2:192). To je posao koji zajednički obavljaju Isus (Otkrivenje 3,19) i Sveti Duh. Posao Duha u svetu je da ga dovede u stanje svesti o svom grehu, naročito o svom odbijanju da veruje u Isusa (Jovan 16,9), ali i svesti o mogućnosti koja se nudi da se taj greh ukloni (10. stih) i posledicama neprestanog odbijanja (11. stih). Svet je kriv zbog svog odbacivanja Isusa, ali je Duh taj koji tu krivicu jasno dovodi u čovekovu svest (9. stih).
Dalje, svet treba da zna da jedinu pravdu prihvatljivu Bogu može da dobije zahvaljujući onome što je omogućio Isus Hristos (10. stih). Svet ima mnogo puteva koji pokazuju u spasenje, ali su svi oni samo ćorsokaci, s izuzetkom puta koji prolazi kroz Čoveka koji je umro na krstu (12,31.32; 14,6). Zbog toga što svet odbija da sledi Hrista, krst uistinu postaje sudjenje celome svetu (12,31).
Kao u slučaju dela koje je obavljao Duh u korist učenika, tako je i posao koji je On obavljao za svet — paralela Isusovom poslu. Isus je Videlo svetu (1,4.5; 8,12; 9,5), koji donosi osvedočenje o grehu i uverenje o opravdanju (1,9-11; 3,18-21; 9,13-35). Iako nije došao da sudi svetu (3,17; 8,15), sâma Njegova prisutnost donosi sobom sud, i pozitivan i negativan (3,18-21; 5,22-25; 8,16).
Ukratko, delo Svetoga Duha je u Jovanovom Jevanđelju prikazano kao proširena dimenzija dela samog Isusa. Duh je Hristov Naslednik i Predstavnik, i prema učenicima i prema svetu.
Prema tome je, preko Duha, Isus uvek prisutan u onima i među onima koji veruju u Njega. Duh proširuje Isusovu prisutnost na novu generaciju, koja nikada nije doživela Njegov fizički dodir. Pouka kazuje da će ono što Isus više nije mogao da učini u telu, svuda učiniti Duh u Njegovo ime. Svedočanstvo koje On više ne bi mogao da nosi, nosiće Duh u Njegovo ime. Isus će, kroz Duha, i nadalje biti proslavljan.
S druge strane, kao što je Isus doneo sud i osvedočenje [conviction] svima koji su bili izloženi Njegovom videlu, tako i Duh ima posao da donese svetu osvedočenje (da “pokara“ svet) za greh, da donese ponudu opravdanja i opomenu na sud koji dolazi.
Svet je odbacivao Isusa u ono vreme, a odbacuje ga i danas. Ali uprkos permanentnom odbijanju od strane sveta, Duh ne prestaje da osvedočava, tako da mnogi pripadnici druge generacije i dalje, kroz glas Duha, slušaju Isusov glas.
l
Primena Reči
Jovan, 14. do 16. glave
1. Do kog stepena si do sada
bio svestan aktivnog angažovanja Svetoga Duha u svom životu? Kakav bi
učinak, po tvom mišljenju, danas mogao da izvrši materijal iz Jovanovog
Jevanđelja u životima ljudi, ako bi ga shvatili ozbiljno? Da li se
ponekad, kao učenici u Gornjoj sobi, osećaš ostavljen od svoje
najsnažnije spone ka Bogu?
2. Da li je možda osoba koja
je imala najveći duhovni uticaj na tvoj život, umrla ili se odselila? Šta
se dogodilo s tvojim duhovnim životom posle toga? Da li si taj izvor duhovne
snage uspeo da zameniš nekim novim odnosom, ili samostalnim duhovnim
napredovanjem? Kako bi po tvom mišljenju ljudi trebalo da se pripreme za
mogući gubitak ponekog od duhovnih uticaja u svom životu?
3. Kakve metode je u tvom
životu primenio Sveti Duh da bi te doveo ka svesti o tvojim nedostacima u
karakteru? Da bi te poučio poukama o životu? Da bi ti pomogao da razumeš
Bibliju?
l
Istraživanje Reči
1. Uz pomoć dobre
konkordancije pronađi sve primere u Bibliji u kojima se nalazi reč
duh. Brzo eliminiši sve primere koji se odnose na pojmove kao što su
ljudski duh ili dah i vetrovi koji duvaju. Dalje, eliminiši i one tekstove koji
su dvosmisleni ili neodređeni (na primer, ako ne možeš da kažeš da li se
misli na vetar ili na Duha, ili ako se misli na unutrašnju prirodu čoveka,
nasuprot onome što Božji Duh čini u čoveku). Posle dobijanja
maksimalnog broja jasnih citata u kojima se pojavljuje Treće Lice
Božanstva, pogledaj i ključne tekstove u
SDA Bible Commentary. Proveri ključne izraze u
SDA Bible Dictionary.
2. Na osnovu gornje studije pokušaj da odgovoriš na sledeća pitanja: Kako bi, na osnovu Svetoga Pisma pokazao da je Sveti Duh zaista Ličnost, a ne neka bezlična sila? Kako bi pokazao da je Sveti Duh u potpunosti Bog? U čemu se sastoji uloga krsta, vaskrsenja i Pedesetnice? U kom smislu je delovanje Duha drugačije u novozavetnoj eri? U čemu je jedinstveni doprinos materijala iz Jovanovog Jevanđelja biblijskim dokazima? Koje teme su zajedničke Jovanu sa tekstovima apostola Pavla u Rimljanima, 12. glavi, 1. Korinćanima, 12. do 14. glave i Efescima 4,1-16?
| < 12. Poglavlje | Sadržaj | 14. Poglavlje > |