Jednom je prilikom neki veliki vojskovođa pitao kakav će biti ishod
predstojeće bitke. Sudbina cele zemlje zavisila je o njenom ishodu.
Proročanstvo je glasilo: "Velika će vojska biti pobeđena."
Vojskovođa je otišao sretan i samouveren. Proročanstvo se obistinilo;
na nesreću, vojska koja je doživela poraz bila je njegova vlastita.
Kaže se da je Ciceron, veliki poznavatelj rimskog prava, ubrzao svoju smrt zbog
verovanja u kobne predznake. Nakon što se razišao s Antonijem jer je ovaj stao
na stranu Cezara, ukrcao se na brod da pobegne, kad je veliki broj gavrana
uzletio s hrama na obližnjem otoku i spustio se na brodske konopce i jedra. To
je protumačeno kao koban predznak i on je odustao od bega. Izišao je na
otok gde su ga uhvatili i ubili.
Vreme u kojem živimo mnogo je složenije pa je praznoverje zamenjeno
naučnim metodama.
Međutim, opčinjenost budućnošću - i želja da je saznamo -
možda je još snažnija. Gotovo u svakom popularnom časopisu i novinama
nalazimo astrološke karte uz tvrdnje da znaju budućnost. Za doručak
vam ih prenose preko radija kako biste, dok odlazite na posao, znali hoće
li vam dan biti srećan ili nesrećan.
Neke televizijske stanice kasno uveče reklamiraju čitanje tarot
karata i gatanje. Na savremeniji način analitičari u poslovnom svetu
pomoću računara predviđaju trendove i određuju
budućnost kako bi imali uvid u zaradu. Tu su zatim i zlokobne vremenske
prognoze.
Kako se približavao prelaz u novu hiljadogodišnjicu, stručnjaci su
proricali probleme koje će na računarima u svetu izazvati Y2K.
Predviđali su različite scenarije od propasti svieta zbog sloma
današnjeg društva do prolaznog muklog udara u noći.
Ostaje jednostavna činjenica da unatoč jednostavnim i složenim
metodama, unatoč bizarnom i intelektualnom, unatoč zakonu uzroka i
posledica, niko zapravo ne zna budućnost. Ona je uvek jedan korak ispred.
Možda je to i dobro, jer tko zna kako bismo se ponašali kad bi nam bilo
moguće baciti pogled u vlastitu budućnost? Verojatno bi to bilo
sredstvo za zadovoljenje pohlepe i sticanje vlasti, a ne bi proizvelo sretnije
i bolje društvo.
Neke nagovještaje o ponašanju ljudi možemo videti u načinu na koji
reagiraju na biblijska proročanstva o budućnosti. Stari i Novi zavet
tvrde da pružaju uvid u budućnost. Proroci tvrde: "Jer Gospod Gospod ne
čini ništa ne otkrivši tajne svoje slugama svojim prorocima."
[1]
Pisac Poslanice Jevrejima počinje tvrdnjom: "Bog koji je negda mnogo puta
i različnijem načinom govorio ocevima preko proroka …"
[2]
Ove neobične tvrdnje navode nas da razmotrimo tri osnovna uslova vezana uz
proročanstva:
Bog se brine za ljudski rod. Osnovni cilj proročkog dara u
Bibliji jest da Bog putem dara proroštva objavljuje svojem narodu svoju volju.
Temeljni je zadatak biblijskog proroka primiti poruke od Boga i proslediti ih
Njegovom narodu. Tako prorok postaje Božjim glasnogovornikom.
Srž ovih poruka je uglavnom poziv na pokajanje i sveti život. U tome može biti
primese proricanja, ali ono nije najvažniji cilj i u mnogo slučajeva samo
iznosi neizbežne posledice ustrajavanja u buntovnosti.
Kad su starozavjetni proroci objavljivali Izrailju svoja upozorenja, prikazali
su posledice odbacivanja Boga. U Novom zavetu isticano je oplemenjivanje,
izgradnja i zaštita mlade crkve. Objavljena su upozorenja na buduće
teškoće i pozivi na vernost u vreme sukoba.
Proroci nam pomažu da razumemo gde se nalazimo u protoku vremena. U
Mateju 24 Isus odgovara na pitanje svojih učenika o vremenu zbivanja
poslednjih događaja na Zemlji pa niže pokazatelje koji će
upućivati na Njegov povratak. On poziva učenike da "Od smokve
naučite se priči: kad se već njezine grane pomlade i ulistaju,
znate da je blizu ljeto. Tako i vi kad vidite sve ovo, znajte da je blizu
kod vrata!"
[3]
Mi možemo izbeći zamku upuštanja u neko neobično tumačenje
biblijskih proročanstava - posebno onih u Danielovoj knjizi i u Otkrivenju
- ako držimo na umu da se u njima obično radi o gruboj slici. Neki ljudi
istražuju ova proročanstva i njihovo ispunjenje nastoje videti u svakoj
novoj političkoj ili religijskoj intrigi. Pokušavajući to,
obično dolaze do bizarnih i nastranih zaključaka pa uzrokuju
zbunjenost kad se ne ostvare kako su očekivali. Mi moramo promatrati opšte
trendove i paziti da ne zapinjemo za pojedinosti.
Biblijske proročke skice ukazuju na vreme i trebaju nas podsetiti na
duhovno razmišljanje da živimo neposredno pred Gospodnji dolazak. Tokom niza
godina svedoci smo njihovih ispunjenja pa zaključujemo da smo na samom
kraju.
Proročanstvo potvrđuje veru kad vidimo njegovo ispunjenje. Značajan
cilj proročanstva nije prikazivanje budućnosti koliko njezino
razmatranje. Vraćajući se u istoriju, možemo ukazati na ispunjenje
događaja što ih je prorok prorekao. To u nama stvara pouzdanost u njihovu
istinitost i verodostojnost.
Proročanstva su važna metoda kojom Bog pokazuje da je Biblija
vjerodostojan dokument i da s pravom tvrdi da je nadahnuta od Boga. U jednom od
svojih posljednjih govora Isus je izneo ovu tvrdnju: "I sad vam kazah, prije
dok se nije zbilo, da vjerujete kad se zbude."
[4]
Naučnici mogu tumačiti prošlost; sadašnjost može protumačiti
samo prorok. Proročanstva trebaju u nama razviti veru i poverenje, a ne
izazvati samovoljnu, žarku želju da upoznamo budućnost.
Razumnim pristupom proročanstvima možemo mnogo dobiti. Delfijski pristup s
njegovim neodređenim odgovorima nas ne može zadovoljiti pa je vrlo važno
da se oslonimo na sigurne reči Biblije. Sledeći upute proroka,
jevrejski car Josafat izvojevao je veliku pobedu. Zato je mogao reći:
"čujte me, .... vjerujte Gospodu Bogu svojemu i bićete jaki, vjerujte
prorocima njegovijem i bićete srećni."
[5]
Njegove su reči i danas istinite bez obzira na protekle vekove, geografsku
udaljenost i verovanje.