Marvin Moore i David C. Jarnes
Po čemu znamo da se možemo pouzdati u Bibliju? Koliko je ona verodostojna?
Danas ne postoji nijedan od izvornih dokumenata koje su napisali pisci bilo
Starog bilo Novog zaveta, čak ni fragmenti tih dokumenata. Kako David
Marshall kaže u članku, imamo fragment ili dva rukopisa Novog zavjeta koji
su napisani u razmaku deset ili dvadeset godina poslie nastanka izvornih
dokumenata. No, isto to ne možemo reći za Stari zavjet.
Zapravo, do pronalaska rukopisa kod Mrtvoga mora sredinom dvadesetog veka,
najstariji raspoloživi jevrejski rukopisi poticali su iz 1000. godine, dakle
bili su više od hiljadu petsto godina 'mlađi' od originala. Nalaz rukopisa
kod Mrtvog mora zapravo je vratio datum najranijih jevrejskih rukopisa doslono
za hiljadu godina.
No, koliko se promena uvuklo u Sveto pismo tokom tih stotinu godina u kojima je
svaka nova Biblija nastala prepisivanjem starije rukom, reč po reč,
slovo po slovo? Ni blizu onoliko koliko bismo očekivali. Većina
promena bila je manje važna, kao što su varijacije u izgovoru reči.
Nijedna od sitnica novih rukopisa prema starijima nije menjala gledište o
Bogu, a ni hršćanske doktrine. Prepisivači Biblije su verovali kako
je Sveto pismo Božja Reč, pa su je s najvećom pomnjivošću
nastojali ispravno reproducirati. Tokom većeg dela prvih hiljadu godina
nakon Hrista za prepisivanje jevrejskog Starog zaveta bili su odgovorni masoreti.
Njihov je rad bio reguliran pravilima da bi se sačuvala točnost
prepisa. Primera radi, nisu smeli zapisati nijednu reč, čak ni slovo,
prema pamćenju. Morali su pažljivo pogledati svaku reč i izgovoriti
je prije nego što bi je zapisali. Znali su koliko reči i slova sadrži
svaka knjiga Starog zavjeta. Ako broj reči i slova u prepisu koji su
načinili nije odgovarao originalu, uništili bi ga i počeli iznova.
Zbog toga briga kojom je Biblija prenošena kroz vekove svedoči o
autentičnosti Božje Reči.
No, postoje drugi, mnogo važniji dokazi. Jedan od njih su ispunjena biblijska
proročanstva. Naum je, na primer, prorekao uništenje Ninevije, prestonice
Asirije, i rekao da će se čak i ime tog grada zaboraviti. Njegovo se
proročanstvo ispunilo tako doslovno, da su kritičari ukazivali na
nepostojanje Ninevije u svim drugim istorijskim izveštajima kao dokaz da
Biblija sadrži mit — sve dok savremeni arheolozi nisu pronašli ruševine toga
drevnog grada.
[1]
Danilo je prorekao nacrt istorije sveta od svojih do naših dana: četiri
velika carstva, kojima sledi mešavina jakih i slabih naroda — ali više bez
univerzalnoga carstva.
[2]
Odredio je i točno vreme Hristove službe na Zemlji, pa i Njegove smrti.
Njegova su se proročanstva savršeno ispunila.
[3]
No, vrhunski dokaz da je Sveto pismo Božja Reč ne nalazi se u arheološkim
otkrićima artifakata i rukopisa. Ne nalazi se ni u tačnosti
proročanstava ni u intelektualnoj logičnosti njegovih učenja. Da
je Biblija božanskoga porekla, vrhunski dokaz je kad nas, zahvaljujući
Svetom Duhu, osvedoči o našoj duhovnoj potrebi i zatim tu potrebu
zadovolji uz pomoć koju je Hristos osigurao. Znamo da je Biblija Božja
Reč, jer se Bog još služi njome da progovori našem srcu.
__________________________