 |
|
Čitate knjigu:
AKO POSTOJI BOG, ZAŠTO POSTOJE ATEISTI
ZAMENA
<<
Sledeće poglavlje>>
Supstitucija ili "zamena"
(metallaso) se dešava zato što potisnuto znanje nije uništeno. Bavinck
opet komentariše:Ovaj fenomen zamene, supstitucije je toliko raširen da
ga vidimo svugde oko nas. Otkriveno je da ovi potisnuti impulsi o kojima
smo već govorili, i "koji su ostali da vršljaju u oblasti nesvesnog",
nisu mrtvi. Oni ostaju jaki, i pokušavaju da se ispolje opet i opet.
Sasvim je sigurno da oni ne igraju nikakvu ulogu u čovekovom svesnom
životu, ali oni uspevaju da, svako malo, pokažu da još uvek postoje. Ovo
se divno ilustruje pričom o dečaku isključenom iz škole koji i dalje
nastavlja da kamenicama gađa u školske prozore, pokazujući time da je on
još uvek tu. Frojd je obratio naročitu pažnju na ovaj fenomen i započeo
njegovu studiju. On je uočio da se impulsi koje smo prognali u nesvesno
mogu veoma dobro otkrivati u greškama koje činimo, u našim jezičkim
omaškama. Ali oni se naročito javljaju u snovima, jer tada oni dobijaju
šansu da izađu na površinu.(20)U procesu supstitucije, potisnuto znanje
se javno manifestuje u maskiranoj formi. originalno znanje je
zastrašujuće; njegov omalovaženi oblik je mnogo manje opasniji. Kada
imaju posla sa duboko ukorenjenim anksioznostima nepoznatog porekla,
psiholozi i psihijatri često istražuju, sa izuzetnom pažnjom, ono što se
naziva simboličkim aktivnostima čoveka. Snovi, Frojdovske omaške,
gestovi tela itd., sve je uključeno u pažljivo ispitivanje naučnika koji
pokušava da odmrsi zapetljanu pacijentovu psihu. Na primer, ako tokom
terapeutskog razgovora, čovek pravi nevoljne trzaje ili tikove svaki put
kad se spomene njegova majka, za terapeuta će to biti važan podatak. On
će potom pokušati da zađe u oblast pacijentove veze sa svojom majkom iz
daleke prošlosti, mada se pacijent može buniti i čvrsto uveravati da u
toj oblasti njegovog života nikad nije bilo nikakvih problema. Jednom
rečju, ono što se ne može mirno i komforno suočiti u svesnom umu, može
se, sa relativnim stepenom komfora, roditi na nesvesnom nivou.Teološkim
rečnikom rečeno, ispovedanje ateizma rezultira iz potiskivanja, ili u
svojoj militantnoj formi ili u manje militantnoj formi, kao
agnosticizam, ili u vrsti religije koja čini Boga manje "strašnim" nego
što je on to u stvarnosti. Bilo koja opcija, ateizam ili razvodnjena
religija, se manifestuje zamenom istine u laž. Istina se menja sa lažju
jednostavno zato što laž izgleda prihvatljivijom za život.U Novom Zavetu
se ovakva religija u mnogim slučajevima naziva ljudskom tvorevinom. Karl
Bart naglašava da čak i hrišćanstvo može (a često to i čini) postati
takva religija. Ovakva religija ne iznosi plodove čovekovog traganja za
Bogom, već proizvode svojih sklonosti. Bavinck govori u vezi
religije:Tako se
formiraju svakojake vrste predstava o Bogu; ljudski um kao fabrica
idolorum (Kalvin), pravi svoje sopstvene predstave o Bogu i svoje
sopstvene mitove. Ovde se ne radi o namernoj prevari ‑ sve se to dešava
bez čovekovog znanja. On se ne može osloboditi od njih. Tako on dobija
religiju; on je okupiran bogom; on služi svom bogu ‑ ali on ne vidi da
bog kome on služi nije Bog lično. Došlo je do zamene ‑ kobne zamene.
Neko suštinsko Božje svojstvo je ukaljano jer se nije uklapalo u
čovekovu koncepciju (scenario) života, i slika koju čovek ima o Bogu
više nije istina. Božje otkrivenje, međutim, leži u njenom korenu, ali
ga čovekova misao i aspiracije ne mogu primiti i prilagoditi sebe njemu.
U slici koju čovek ima o Bogu, možemo otkriti sliku samog
čoveka.(21)Ideja da je čovek spreman i ima naklonost za fabrikovanjem
religije nije vezana samo za Frojda, Fojerbaha ili Marksa. Kalvin ju je
navodio u šesnaestom veku, pozivajući se na izvore koji su poticali iz
prethodnih vekova. Očigledno je da čovekova religija otkriva mnogo o
čovekovim željama. Ali mora se naglasiti da biblijski Bog ima
karakteristike i svojstva koji uopšte nisu poželjni za većinu ljudi. Da
li možda nekoga iznenađuje tvrdnja da Njegova pojava deluje traumatski,
kada se uzmu u obzir mnogobrojni primeri ispoljavanja Njegovog gneva i
suda i Njegovo apsolutno prisvajanje i zahtev za ljudskim
životima?Hrišćanska crkva je morala da se bori u svim vekovima protiv
onih koji su umanjivali traumatske Božje dimenzije putem supstitucije i
izobličavanja. Dvadeseti vek nije nikakav izuzetak. Svedoci smo masivnih
zahtev tendencija da se omekšaju zahtevi koje nam je postavio biblijski
Bog. Uzmimo za primer, Bultmanovu školu koja, koja pokušava da
demitologizuje Sveto Pismo i načini teologiju koja potcenjuje
zastrašujući karakter istorije. Analiza ovog anti‑iastorijskog i
anti‑intelektualnog pristupa teologiji postavlja pitanje da li se
stvarna mitologija nalazi u Novom Zavetu ili u rekonstruisanom
hrišćanstvu koje predstavlja Bultmanova škola. Isto je tako interesantno
videti konačne rezultate učenja Paula Tiliha (Paul Tillich) o "Bogu
preko Boga", ili "osnovnoj brizi"(ultimate concern??). Uprkos što je
Tiliča bukvalno pogodila kap zbog tvrdnji njegovih sledbenika, on je
poslužio kao pokretačka sila iza proklamacije o mrtvom Bogu i usponu
"hrišćanskog ateizma".Neobična ironija dodiruje veliki deo savremene
teologije. "Tvrde Isusove besede" su uklonjene iz opasne zone
suočavanja, transcedentni i "čudni" motivi su demitologizacijom svedeni
na normalu, a sam Isus je sveden na teren "istorijske uslovljenosti".
Golwitzer postavlja odgovarajuće pitanje: "Zašto bi iko dao bezuslovnu
važnost onome što je uslovljeno?"(22) Ovo pitanje zvuči čudno, poput
pitanja koje prorok Isaija postavlja onima koji proizvode idole od
drveta i kamena, da bi im se potom klanjali i služili delu svojih
sopstvenih ruku. Pasti i pokloniti se Bogu uz drhtanje može biti
zastrašujuće, no zato je krajnje besmisleno uglađeno se klanjati lažnim
bogovima koje smo mi načinili.