Čitate knjigu:

AKO POSTOJI BOG, ZAŠTO POSTOJE ATEISTI

VARIJANTE TEIZMA

SADRŽAJ>>

<<Predhodno poglavlje

Sledeće poglavlje>>

Veoma je teško definisati reč teizam. To je jedan opšti pojam koji u sebi uključuje široki spektar podvrsta. Bukvalno prevedeno, ova reč znači "pobožnost", to jest, verovanje u Boga. Ona je izvedena od grčke reči theos ili u prevodu Bog. Međutim značenje ovog pojma je mnogo teže definisati. U jednom rečniku se teizam definiše kao "verovanje u postojanje boga ili bogova"(1). Ako dalje potražimo značenje reči bog, čitamo "biće ili objekat za koga se veruje da poseduje natprirodne atribute i moć i koje od čoveka zahteva da ga obožava", a takođe "ličnost ili stvar od najveće važnosti"(2). Ova definicija ima širok opseg značenja i tako povećava nejasnost koja tako često prati značenje reči Bog.Upravo zbog nejasnoće reči Bog, kao i zbog mnoštva značenja koja joj se dodaju, neki savremeni mislioci su odustali od bilo kakve smislene diskusije okote reči. Za nju je vezana čitava jezička polemika(3). Možda se sve to može i lustrovati čuvenom pričom Entoni Flua (Anthony Flew).Jednom prilikom su dva istraživača naišla na proplanak u džungli. Na proplanku je cvetalo mnoštvo cveća i korova. Tada jedan od istraživača reče: "Ovo parče sigurno obrađuje ljudska ruka". Drugi je negirao: "Nema tu nikakvog čoveka". Tada razapeše šatore i sedoše da čekaju. Međutim, nikakav čovek se nije pojavljivao. "Možda se radi o nevidljivom vrtlaru". Zato oni postaviše elektičnu žičanu ogradu. Unajmiše i pse tragače... Ali ništa nije sugerisalo na pojavu nekog "uljeza". Nikakav trzaj žice nije odao neko nevidljivo biće. Psi su ostali nemi svo vreme. Međutim Vernik još uvek nije ubeđen: "Mora da se radi o nevidljivom, nedodirljivom vrtlaru, koji je neosetljiv na električnu struju, koji je nečujan i nema mirisa, vrtlaru koji tajno obilazi svoj voljeni vrt". Konačno, u očajanju, Skeptik će na to: "Ali šta je ostalo od tvoje prvobitne izjave? Po čemu se tvoj nevidljivi, nedodirljivi, nečujni i neuhvatljivi vrtlar razlikuje od imaginarnog vrtlara ili čak od nepostojanja ikakvog vrtlara?"  Tako, poneko može zaključiti: "Negiranjem stotina karakteristika i najlogičnija hipoteza se može, malo po malo, dovesti do apsurda".(4) Drugim rečima, o vrtlaru ‑ ili Bogu ‑ se ne može ozbiljno diskutovati sve dok se ne složimo o kakvoj vrsti bića pokušavamo da diskutujemo.Savremeni um je navedeni problem sveo na nivo semantike. Neki zaključuju da reč Bog predstavlja besmislen simbol o kome, zato, ne možemo racionalno razgovarati. Ovakav racionalni skepticizam je preterana reakcija na probleme koji iskrsavaju prilikom jezičke analize. Mada reč Bog obiluje lingvističkim poteškoćama, ona još uvek smisleno funkcioniše u našem društvu. Mada je ovaj pojam nejasan i mutan, i mada ima mnoštvo značenja, nije totalno besmislen. Većina ljudi još uvek smatra da se Bog odnosi na neku ličnost ili silu koja egzistira na način koji se razlikuje od uobičajene ljudske egzistencije. Za teizam je opšte prihvaćeno da predstavlja verovanje da takva sila postoji.Pre nego što nastavimo sa daljim razmatranjem teizma, napravićemo pregled njegovih različitih tipova.Politeizam. Ovaj pojam ima naročitu vezu sa brojem. To jest, politeizam je vrsta teizma koja afirmiše postojanje više bogova. Ova božanstva mogu imati različite polove, statuse, autoritete i vrstu posla kojim su preokupirana. Broj bogova koji su uključeni u nekom politeističkom sistemu može varirati od dva do beskonačnosti. Hinduizam, na primer, poput mnogih prirodnih religija širom sveta ima i na stotine bogova.Henoteizam. Henoteizam predstavlja naročitu vrstu teizma. To je nešto između monoteizma i politeizma. Jednostavno rečeno, henoteizam se definiše kao geografski, etnički ili nacionalni monoteizam. Drugim rečima, neki narod ili grupa ljudi veruje u Boga koji vlada isključivo nad njima u okviru granica njihove teritorije. Drugi bogovi postoje, ali vladaju nad drugim narodima. Dakle, ne negira se postojanje više bogova (politeizam), dok se naglasak stavlja na privrženost samo jednom. Za razliku od monoteizma, obožavani Bog nema univerzalnu vlast. U nekim kulturama henoteizam predstavlja prelazni stadij od politeizma ka monoteizmu.(5)Monoteizam. Strogo govoreći, monoteizam se jednostavno odnosi na verovanje u jedno univerzalno božanstvo. Međutim, kad se zatraži opis tog božanstva, nude se radikalno različiti odgovori. Ono može biti lično ili bezlično, transcedentno ili imanentno, apstraktno ili konkretno, ograničeno ili neograničeno i tako dalje. Pojam monoteizam se obično vezuje za "zapadni" svet sa judeo‑hrišćanskom tradicijom, uključujući i islam. No, monoteizam, definisan na navedeni način se ne odnosi samo na ovu tradiciju. Postoji još religija koje su zadržale veru u jednog Boga. Pa čak i ljudi koji ne ispovedaju nikakvu posebnu religiju govore da veruju u jedno transcedentno, svemoguće Biće, nazvano Bog. U stvari, može se slobodno reći da većina ljudi u Americi i Evropi veruje ili u jednog Boga ili ne veruje ni u šta. (Ovo stanje se može promeniti nekom vrstom sve popularnijeg spiritizma ili okultizma.) Za većinu ljudi danas, politeizam i henoteizam predstavljaju prevaziđene opcije. Pod vernikom se, jednostavno, podrazumeva čovek koji veruje u jednog Boga. Jedine preostale alternative predstavljaju ateizam i agnosticizam.

<<Predhodno poglavlje

Sledeće poglavlje>>