< 19 Poglavlje

Sadržaj

dvadeseta glava

POSLUŠNOST VERE

Rimljanima 16,25-27

Do ovog trenutka svi smo verovatno zaključili kako će Pavle završiti ovu poslanicu. Svoje čitaoce je uputio na život žive žrtve s ljubavlju, koja je i adekvatni odgovor na Božju blagodat. Otkrio je sadržaj svojih nada i strahovanja. Pozdravio je vernike u Rimu i prosledio pozdrave od svojih saradnika u Korintu. Šta je još ostalo da se kaže?

Ima samo jedan način da se takvo pismo završi. To je onaj isti na koji je Pavle završio  teološku poruku na kraju 11. glave poslanice Rimljanima. Kako bi se poslanica uopšte mogla završiti nečim drugim, ako ne izrazom veličanja i slavljenja Boga? Hajde da vidimo šta možemo naučiti iz tog završnog blagoslova.

Ulaženje u Reč

Rimljanima 16,25-27

Umesto da samo čitamo, kako bi bilo da naučimo napamet ta poslednja tri stiha poslanice Rimljanima, a onda u svoju beležnicu upišimo odgovore na sledeća pitanja.

1.      Uporedi ova poslednja tri stiha poslanice s prvom polovinom 1. glave. Koliko bi sličnosti mogao nabrojati? Kakav je značaj ovih dodirnih tačaka između početka i svršetka poslanice?

2.      Na šta Pavle misli kada u 25. stihu koristi izraz tajna? Kakva je to bila tajna? Kako je otkrivena?

3.      Koje proročke spise [pisma proročka] pominje Pavle u 26. stihu? Kako je kroz njih obznanjena tajna?

4.      Nakon što završiš ovu glavu, tada ili ponovo pročitaj ili odslušaj (ako je imaš na audio-traci) poslanicu u celini, odjednom, a i neka ti stoji spremna otvorena beležnica za poslanicu. Na jednoj strani u njoj upiši sve ono što te iznenađuje, ili što misliš da čuješ na nov način. Na drugoj strani upiši svaki tekst ili misao koje želiš da zapamtiš za svoj budući duhovni rast.

Istraživanje Reči

Slava Bogu

 U mnogima od poznih rukopisa Novoga zaveta [po jednome od njih je nastao i naš prevod po Karadžiću] sadržan je 24. stih 16. glave, koji kaže: “Blagodat Gospoda našega Isusa Hrista sa svima vama. Amin.” Iako je to vrsta blagoslova koji Pavle često stavlja na kraj svojih poslanica, u ovom slučaju verovatno je te reči neki kasniji pisar dodao poslanici Rimljanima. Neki su se čak pitali da li su stihovi od 25. do 27. pripadali Pavlovoj originalnoj poslanici. Već smo videli kako su te reči stavljane na različita mesta u različitim rukopisima. Međutim, bliska spona između te završne doksologije i početka poslanice Rimljanima i činjenica da su te reči uvek prisutne u rukopisima, pa makar i na različitim mestima, ne dopuštaju mogućnost po kojoj bi stihovi od 25. do 27. bili neki naknadni dodatak.

Ova završna doksologija, tipično Pavlova, proširena je utoliko da još jednom podseti čitaoce na Pavlov cilj. Pavle je mogao da izostavi ceo središnji deo i da jednostavno kaže: “A Onome koji vas može utvrditi po jevanđelju mojemu ... jedinome premudrome Bogu, kroz Isusa Hrista, slava uvek. Amin.” No, do sada ste Pavla dovoljno dobro upoznali da biste znali da on neće učiniti ono što je mogao. On će iskoristiti svoju poslednju priliku i u okviru tzv. “elipse”* dodati završno podsećanje na to šta je stvarni sadržaj njegovog jevanđelja.

Tim dodatkom u okviru doksologije, Pavle nas vraća ceo krug natrag na mesto na kojem je započeo svoju poslanicu. U 1,5, na samom početku, Pavle je definisao svoj zadatak “da pokorimo sve neznabošce veri imena Njegovoga” [da ljude između svih neznabožaca pozovemo u poslušnost koja dolazi od vere]. Pavle u 16,26 ponovo koristi gotovo istu formulaciju, iako te reči prevodioci NIV-a daju znatno drugačije (“da bi ga verovali i bili mu poslušni svi narodi”). Podsetićemo se da su narod i neznabošci jedna te ista reč u grčkom jeziku. Pavle u oba teksta govori o neznabošcima koji dolaze u poslušnost Bogu, poslušnost koja je obeležena verom. Cela Pavlova poslanica stapa se s tim izrazom koji definiše Pavlov cilj. On je služio kako bi neznabošci mogli doći u poslušnost vere.

Pavle je svoj cilj ostvario tako što je objavljivao jevanđelje. Ta reč koja je u prvoj glavi poslanice imala tako istaknutu ulogu ponavlja se opet ovde na kraju. Ta “radosna vest” je “otkrivenje” tajne koja je bila skrivena kroz vekove, ali je obznanjena u Pavlovo vreme. U grčkom jeziku reč tajna uvek je ukazivala na neotkrivenu tajnu, a ne na nešto što je samo po sebi nedokučivo. Međutim, u Isusu Hristu tajna je otkrivena. Poslanicu Rimljanima Pavle je započeo najavom “otkrivanja” Božje pravde i gneva. Završava je objavom o “otkrivanju” tajne.

Pavle kaže da je tajna objavljena “kroz pisma proročka” [u proročkim spisima] (26. stih). I ovde imamo dodirnu tačku s početkom poslanice. Već u drugom stihu poslanice Pavle je govorio o jevanđelju “koje Bog napred obeća preko proroka  svojih u svetim pismima” [jevanđelje koje je On unapred obećao preko svojih proroka u svetim spisima]. Na početku i na kraju Pavle pokazuje da je Sveto pismo, što je Stari zavet bio za njega, igralo važnu ulogu u otkrivanju jevanđelja. Prema tome, sasvim je razumljivo što svaka stranica poslanice sadrži i citate iz Starog zaveta i aluzije na Stari zavet.

Ovaj završni podsetnik na otkrivanje tajne jevanđelja dolazi kao umetak u doksologiju, tekst odavanja slave Bogu. Tu doksologiju u 25. stihu Pavle započinje ukazujući na Boga kao Onoga koji je kadar da “utvrdi” Rimljane. On koristi istu reč koju je upotrebio u 1,11, kada je govorio o uzajamnom jačanju, utvrđivanju do kojeg će doći kada on bude doputovao u Rim i uživao u zajednici sa svojim čitaocima. Međutim, Bog je Onaj koji konačno utvrđuje. Njihova budućnost je u Njegovim rukama. Prema tome, nije preostalo ništa drugo nego da mu daju slavu — “jedinome premudrome Bogu, kroz Isusa Hrista, slava uvek. Amin.” Tim rečima završava se poslanica. Kako bi se inače mogla drugačije završiti? Kako bismo mi uopšte mogli uzvratiti na takvu vest, ako ne davanjem slave Bogu svojim rečima i životom!

Završni rezime

Nije lako naći način rezimiranja tako bogate i tako složene poslanice, kakva je poslanica Rimljanima. Možda bi bilo od koristi ako bismo ponovili neke kontraste koje je Pavle prikazao u toku svog najavljivanja radosne vesti. Rimljanima je poslanica kontrasta. Pavle kao da uživa u tome da nam prikazuje kontrastne slike i metafore. Ako se prisetimo nekih od njih, možda ćemo pronaći način da bolje zapamtimo ono što je on rekao.

Pavle je u prvoj glavi napravio kontrast između otkrivenja Božje pravde i otkrivenja Božjeg gneva. Bez obzira na to što smo svi zgrešili i zaslužili gnev, Bog interveniše primenom svoje pravde radi spasavanja svakoga koji veruje, bilo Jevrejina ili neznabošca. U drugoj glavi, Pavle suprotstavlja one koji slušaju i one koji “tvore” zakon, podsećajući nas da će biti spaseni samo oni koji “tvore” zakon. U istoj glavi prikazana je razlika između fizičkog obrezanja i obrezanja srca. U trećoj glavi je, jedno pored drugog, postavio metod dela zakona kao sredstva za dostizanje opravdanja i opravdanje koje nastaje verom.

Peta glava nam živo prikazuje razliku između smrti koja je došla na sve ljude kroz Adama i života koji dolazi kroz Isusa. Podjednako živa metafora u 6. glavi daje kontrast između ropstva grehu (koje se završava smrću) i “ropstva” Bogu (koje se završava večnim životom). U sedmoj glavi Pavle povlači razliku između starog načina pisanog kodeksa i novog načina Duha. Osma glava poslanice bogata je metaforama kontrasta. Prikazuje se razlika između osude zakona i stanja “bez osude” koje dobijamo u Hristu. Život u telu prikazuje se nasuprot životu u Duhu. A onda nam, u istoj glavi, Pavle ukazuje na ogromno odstojanje između duha ropstva i duha “sinovstva”, ili onoga što znači biti naslednik.

U 12. glavi Pavle pravi kontrast između dopuštanja da nas svet “ugura” u svoj kalup i preobražavajućeg života žive žrtve. Na kraju 13. glave povlači razliku između dela tame i oruđa ili oružja svetlosti. I konačno, 14. i 15. glava oslikavaju suprotnost između osuđivanja i podsmevanja i prihvatanja s ljubavlju.

Zaista, mnogo suprotnosti. Uveren sam da biste mogli navesti i još mnogo više. Kakav zaključak bismo ovde mogli izvesti? Kod svakog od pomenutih kontrasta Pavle nas stavlja pred izbor, ali čini i više od toga. Ohrabruje nas radosnom vešću da Bog može da nas “utvrdi” (16,25) i “podigne” (14,4). Opravdanje verom, sloboda od gneva, obrezanje srca, život jednakosti s Hristom, “robovanje” Bogu, život u Duhu, život bez osude, život naslednika, život svetlosti, ljubavi prihvatanja koja rado prima i one s kojima se ne slažemo, život preobraženja u živu žrtvu, ugodnu Bogu — sve to može postati naš deo.

Nastavi da razmišljaš o svakoj od tih metafora, slika i obećanja, i obnovi svoju posvećenost Hristovom putu. Božja blagodat je “najbesplatniji” od svih darova. Međutim, dar moramo prihvatiti uzvraćanjem u veri. Taj dar je namenjen svakome od nas. Niko nije izuzet. Milost za sve ljude! Kakve li radosne vesti! Svaka od pomenutih metafora pomaže nam da unapred vidimo rezultate prihvatanja te radosne vesti. Stičemo viziju novog odnosa s Bogom u kojem ga doživljavamo kao Oca punog ljubavi, onakvog kakav je uvek i bio, a ne sudiju koji okrivljuje, kakvog smo ga zamišljali. Mi dobijamo viziju novog odnosa sa svojim bližnjima u kojem u svakoj osobi vidimo brata ili sestru, a ne pretnju ili neprijatelja. Ali možda je od svih najbolja vest da te vizije, zahvaljujući Duhu, postaju stvarnost. Mi nalazimo mir s Bogom (5,1). Živimo, koliko do nas stoji, u miru s ljudima (12,18). Ta “novina” života, tako, uzdiže našu viziju ka onoj još slavnijoj večnoj budućnosti i daje nam nadu. Moja molitva za svakog čitaoca je samo Pavlova molitva u Rimljanima 15,13: “A Bog nada da ispuni vas svake radosti i mira u veri, da imate izobilje u nadu silom Duha Svetoga” [Neka vas Bog nade ispuni svakom radošću i mirom, vas koji se uzdate u Njega, da biste imali obilje nade silom Svetoga Duha].

Primena Reči

Rimljanima 16,25-27

1.      Ako bi trebalo da načinim neko završno umetničko delo kojim bih sumirao svoje iskustvo s poslanicom Rimljanima, svoje iskustvo s Bogom stečeno kroz ovu poslanicu, šta bi to bilo? (Pokušaj.)

2.      Kad bi neko od mojih prijatelja ili članova porodice primetio da sam proučavao poslanicu Rimljanima i da sada završavam poslednju glavu i pitao: “Šta si dobio od svog proučavanja?”, šta bih odgovorio?

3.      Postoji li nešto opipljivo što će izmeniti moj život, pošto sam proučio poslanicu Rimljanima?

Istraživanje Reči

1.      Jednom mi je jedan student rekao: “Kada pročitaš jednu od Pavlovih poslanica, pročitao si ih sve. One su sve iste.” Izdvoj jednu od ostalih Pavlovih poslanica, pročitaj je, uporedi i suprotstavi nju i poslanicu Rimljanima, i onda zaključi da li je moj student bio u pravu. Ta svoja poređenja, kontraste i zaključke unesi u svoju beležnicu za poslanicu Rimljanima.

2.      Pročitaj završne blagoslove ili doksologije u svakoj od Pavlovih poslanica. Kako ti završetak poslanice Rimljanima izgleda u poređenju sa ostalim delovima poslanice? Vidiš li bilo šta značajno u onome što si pronašao?