9

9. Dan obećanja

Sigurno se sećate da sam sotonskom svešteniku obećao da ću mu sledeće srede dati odgovor hoću li pristupiti njihovom tajnom drustvu ili ne. Demoni su obećali posebne blagoslove za moj život: ali u međuvremenu sam, u kratkom roku od dva dana, upoznao neka od velikih obećanja iz Božje Reči.

S tim obećanjima u mislima pošao sam ujutro u sredu na posao, pitajući se šta da učinim. Bio je to osvešćujući dan. Razmišljao sam mnogo a govorio malo, hiljade misli prolazilo je brzo kroz moj mozak. U pet sati odlučio sam da, umesto tramvajem, pođem kući pešice. Od silne napetosti nisam mogao užvati u jelu. Odustao sam od večere. Morao sam obaviti neugodan telefonski poziv: obavestiti svog prijatelja Rolanda kako zbog razloga koji mu ne želim reći neću doći kao i svake srede uveče na sastanak da odam čast demonima. Zamolio sam ga neka poruči svešteniku da ću mu se uskoro javiti.

Idući ulicom Bleury u pravcu severa, prolazio sam kraj najrazličitijih prodavnica i ne obraćajući pažnju na njih. Međutim, na neobjašnjiv način u jednom sam trenutku ipak pogledao u jedan izlog u mnoštvu ostalih. Nakon nekoliko koraka shvatih da je to bila Biblija. Vratio sam se i još jednom pogledao. Da, bila je to nova Biblija usred ostale tamo izložene starudije. Bila je to zalagaonica u kojoj su za malu cenu bili ponuđeni najrazličitiji predmeti. Na malom listiću je pisalo: "Ovu Bibliju možete danas kupiti po vrlo povodnoj ceni. Uđite, isplati se!"

Polako sam se ušaljao u prodavnicu prepunu kupaca. Kutije za izlaganje robe bile su natrpane raznim predmetima, i smeštene tako da čovek skoro nije znao gde da stane. U jednom delu prostorije bila je izložena muška odeća, sa strane su visile gitare i razni drugi instrumenti. Svugde su bile istaknute oznake cena i upozorenja: "Povoljna prilika!"

Prišao mi je čovek niskog rasta i upitao me: "Mogu li vam pomoci?"

"Zanima me ona Biblija u izlogu. Koliko košta?" "Ah da, Biblija! Doneću vam je."

"Ne morate je donositi, želim samo znati cenu jer nemam mnogo novca kod sebe." Ipak ju je donio.

"Za ovu Bibliju sigurno imate dovoljno novca kod sebe. Baš sam je pre sat vremena stavio u izlog i prodajem je po vrlo povoljnoj ceni." Dalje je govorio, a ja sam iz učtivosti prema njegovim godinama, pokušavao biti ljubazan. "Ako želite Bibliju za male novce, nemojte nikada ići u prodavnicu gde prodaju samo Biblije. Dođite u prodavnicu poput ove, savetovao me je.

Napokon mu je uspelo pronaći put između gomila raznih predmeta a da ništa ne sruši. Pomislio sam kako je možda u mladosti bio akrobat. Dao mi je Bibliju i rekao: "Predivna Biblija, zar ne?"

"Koliko košta?" ponovio sam.

"Nećete morati platiti kao u onim prodavaonicama Biblija. Pogledajte, Bibliju poput ove tamo bi verovatno prodali za 15 dolara, možda i za više. Pokazat ću varn zašto." Otvorio je Bibliju negde na Novom zavjetu i rekao: "Ne razumem se mnogo u Biblije, ali znam da su najbolje ove s crveno naznačenim ulomcima."

Opet sam hteo pitati koliko traži za tu Bibliju, ali bio je brži. "Namjeravao sam za ovu ovde tražiti prilično visoku cenu: ali što više s vama o tome razgovaram, cena postaje sve niža."

"Odlično! Govorite dalje, sve dok ne dođete do cene od jednog dolara i pedeset centa. Tad ću je strpati u džep i dati vam novac."

"Dogovoreno. Dajte mi dolar i pedeset." Međutim to stvarno nisam želeo, pa sam mu počeo objašnjavati kako ga ne želim zakinuti te da sam mu spreman platiti onoliko koliko misli da je pravo.

"Ne, ne tražim niti centa više. Kad jednom kažem cenu, ostajem pri tome."

Nakon što sam mu dao novac, rekao je: "Neću vam omotati Bibliju. Za tako nisku cenu ne mogu vam dati još i papir. Neće vam valjda smetati da je ponesete ovako?"

"Ne, nimalo," odgovorih s namerom da napustim prodavnicu. Kad sam već zatvarao vrata, zaustavio sam se i okrenuo. Nečeg sam se iznenada setio.

"Nešto nije u redu?" upitao je mali čovek. "Ovo je, gospodine, bila jedna od najneobičnijih kupovina u mom životu.Da li biste hteli sasvim iskeno reći zašto ste mi ovu Bibliju prodali na ovakav način? Stekao sam utisak da ste je se hteli rešiti."

Pogledao me je ravno u oči: "Sinko moj, ovo je besumnje ukradena Biblija. Uzeo sam je prošlu sedmicu zajedno s još nekim predmetima što su mi ih prodali neki mladići. Do tog trenutka imao sam dobar promet u ovom mesecu. Sat vremena pre nego što ste vi došli razmišljao sam o tome kako je prodaja slabija otkako sam kupio tu Bibliju. Odmah sam je stavio u izlog. Uzmite je, pođite kući, čitajte iz nje, i neka vas Bog blagoslovi."

Odmah sam se setio reči iz Jevrejima 4,15.16. Zahvalio sam i otišao. Istinska radost ispunjavala je moje srce dok sam, s novom Biblijom pod rukom, koračao ulicom. Još od detinjstva nisam se tako dobro osećao. Bilo mi je kao da je neko oduvao crni oblak koji me je pokrivao. Zaista sam se tako dobro osećao da mi se i tek vratio. Ušao sam u jednu jevrejsku prodavnicu prehrambenim namirnicama i odlučio da kupim sendvič. Nameravao sam ga pojesti kod kuće, i malo da čitam iz moje nove Biblije dok ne dođe vreme da pođem k Cyrilu na novo proučavanje.

Tada se desilo nešto što je još više probudilo moje zanimanje za Poslanicu Jevrejima.

Ušao sam u stan i shvatio da ima više sati nego što sam mislio. Ostavio sam Bibliju na stolicu za ljuljanje i pošao k prozoru da podignem zavesu. Laktom sam zapeo za stolac - i Biblija je pala na pod. "Oh ne", viknuo sam" "Moja nova Bitllija na podu!"

Pala je tako da su se stranice otvorile u sedmom poglavlju Poslanice Jevrejima. Čitao sam: "A Ovaj ima neprolazno sveštenistvo, jer ostaje zauvek. Odatle sledi da može zauvek spasavati one koji po Njemu dolaze k Bogu, jer uvek živi da posreduje za njih." (Jevrejima 7,24.25) Prešao sam pogledom preko stranice i ponovo čitao: "Glavno je u ovom izlaganju: imamo tako velikog sveštenika koji sede s desne strane prestola Veličanstva na nebesima, službenik Svetinje i pravog Šatora, Onoga kojeg podiže Gospod, a ne čovek." (Jevrejima. 8,1.2)

Posredstvom tih biblijskih stihova čuo sam Isusa kako govori o sebi - da je živi, Ijubazni i moćni Izbavitelj, koji može u potpunosti spasiti sve one što kroz Njega dolaze k Bogu. To istovremeno znači da zapoveda i demonima.

Tokom vožnje do porodice Grosse pročitao sam čitavu Poslanicu Jevrejima. Na povratku sam je, pregledao, a kod kuće sam je pročitao još jednom u celosti. Bio sam oduševljen tom poslanicom. Pokazala mi je da je Hristovo posredovanje u nebeskom Svetilištu za palog čoveka jednako važno kao i Njegova smrt na krstu. To je na mene ostavilo dubok utisak.

Saznao sam da Isus Ijubi i one ljude koji toga nisu dostojni. Vidio sam u Njemu Onoga koji je kadar postaviti sve stvari na njihovo mesto. Shvatio sam da je Bog dopustio da Ga ljudi prikuju na krst... da smrću uništi onoga koji ima vlast nad smrću, to jest đavola..." (Jevrejima 2.14) Sad sam razunuo da je moja jedina nada u tome da se u celosti uzdatm u zasluge krvi Onoga koji može spasiti sve koji dođu k Njemu.

Od četiri biblijskih pouka što smo ih proučavali te srede uveče kod Cyrila, jedna nu je bila posebno važna. Nosila je naslov "Sudbina bezbožnika".

Sve do tog trenutka Biblija mi je otkrivala Darovatelja života kao Boga Ijubavi, kao Boga koji je toliko ljubio ovaj svet da je dao i svog Sina da svi koji u Njega veruju ne poginu, već da imaju život večni". (Jovan 3,16) Dva dodatna biblijska objašnjenja podvukla su tu činjenicu, na način koji nikad neću zaboraviti. Prvo, Bog nije poslao svog Sina na ovu Zemlju da bi je prokleo, nego daje spasi. (Jovan 3,17) Drugo, Bog želi spasiti sve Ijude. ( 1. Timotiju 2,4) Otkrio sam da sve Božje postupke prema ljudskom rodu određuje upravo Ijubav.

Zanimalo me je kako će Bog postupati s onima koji odbacuju Njegov predlog. Hoće li se Bog za tu priliku pretvoriti u sasvim suprotno biće? Dakle, hoće li Bog uživati u tome da te Ijude beskrajno muči, kao što većina hršćana veruje? Od velike mi je važnosti bilo da saznam šta o tome govori Biblija.

U našem smo proučavanju najpre razmatrali poreklo i uzročnika zla, a zatim pitanje kako će Bog postupiti s njime kad grehu dođe kraj. Isaija kaže: "Kako pade sa neba, zvezdo danice, kćeri zorina?" (Izaija 14,12) Jezekilja 28,12-15 opisuje veliku mudrost i visok položaj koji je taj anđeo nekad zauzimao u Božjoj vladavini:" ... Ovako govori Gospod nad vojskama Bog izrailjev gle, ti si pečat savršenstva, pun si mudrosti I sasvim si lep." Bio si u Edemu, u vrtu Božjem pokrivalo te je svako drago kamenje:Sarad, topaz, dijamant, hrsolit, onix, jaspid, safir,karubnkul, smaragd i zlato Postavih te kao raskriljena heruba zastitnika... Savršen beše na putima svojim od dana svojega rođenja dok ti se u srcu ne zače opačina." Taj uzvišeni anđeo prestao se diviti krasoti Božeg bića, odmetnuo se da bi se počeo diviti samome sebi. Zatim je divljenje samome sebi preraslo u uzdizanje samoga sebe. "Srce ti se uzoholi zbog lepote tvoje, mudrost svoju odnemari zbog svojega blaga! Na zemlju te bacih..." (Jezekilj 28,17) Njegova usmjerenost prema samo me sebi umnogostručila se, i došao je trenutak kad je odlučio da, po vlastitu naumu, bude izjednačen s Bogom i uzvišen nad Hristom.

Prorok Isaija je rekao: "U svom si srcu govorio: Uspet ću se na nebesa, povrh zvezda Božjih presto ću sebi dići. Na zbornoj cu stolovati ţori na laţajnom sjeveru. Uzaei cu u visine oblaene, bit cu jednak Visnjemu." (Izaija 14,13.14)

Koliko god zanimljiv bio izveštaj Biblije o Sotoninoj pobuni, ipak me je najviše zaokupilo pitanje što će Bog učiniti s palim heruvimom posle toga kad Sotona i njegovi pali andeli pred celim svemirom pokazu svoj pravi karakter.

Jezekilj piše:"... Pustih oganj posred tebe da te prozdre. Pretvorih te na zenrlji u pepeo na oei onih sto te motre. Svi koji te poznaju medu narodima, zgrozise se nad tobom! Jer ti strasilo posta, nestade zauvijek." (Ezekiel ?8,18.19)

Darodavac života konačno će uzročniku greha i smrti prirediti kraj. Đavola više neće biti!

Posle prvog puta čitanje, kada sam pročitao te stihove, pomislio sam u sebi, a zatim i rekao gospodi i gospodinu Grosse: "Kako je moguće da hrišćanski teolozi propovedaju da će sotona večno živjeti u ognjenom jezeru, kad Biblija kaze sasvim suprotno?"

Gospođa Grosse objasnila je da ne bih trebao biti previše iznenađen. Ćak trećina anđela, najinteligentnijih bića na Nebu, tako su se prevarili da su, i pored opasnosti da zauvek propadnu stavili na Luciferovu stranu. (Otkrivenje 12, 4.9)

Pogledali smo u Bibliju da vidimo šta ona govori o večnoj sudbini zlih ljudi. U Psalmu 37,20 pise: "A bezbožnici će propasti, duţmani Jahvini povenut ce ko ures livada, poput dima se rasplinuti." Ovaj stih jasno govori da će propast onih koji su odbacili Božju milost i bili uporni u tome da sami sebe upropaste - biti potpuna.

Morao sam pomisliti na svoje detinjstvo. Ljudi sa sela obično su sami proizvodili sapun. Moj otac činio je to za vrieme hladnih zimskih meseci kad je prijalo naložiti veliku vatru. Trebalo je otopiti velike količine životinjske masti i kuvati po nekoliko sati. Moj brat Edgar i ja zabavljali smo se bacajući male grudvice masti na užarenu peć. Zanimljivo je bilo promatrati kako se mast brzo topi i nestaje

Biblija objašnjava da će Bog zle ljude, i sve tragove zla, ukloniti s naše planeta. Završili smo proučavanje čitajući reči iz Knjige proroka Malahije i razmišljajući o njima: "Jer evo dan dolazi poput peći užaren; oholi i zlikovci bit ce kao strnjika: dan koji se bliii spalit ce ih

- govori Jahve nad Vojskama - da im nece ostati ni korijena ni graneice... I gazit cete bezboinike kao prah pod nogama u dan koji spremam - govori Jahve nad Vojskama." (Malahija 3,19.21)

Cyril je nato rekao da je veliki Vladar svemira Bog ljubavi, ali istovremeno i Bog pravde, i ne smemo nikada zaboraviti da su oni koji su odbacili Božju Ijubav i žrtvu Njegovog Sina na Golgoti - osudili sami sebe. Ućinili su se krivima odbacivši Duha milosti. "Dolazi dan," nastavio je Cyril, "u kom će Bog izvesti smrtnu kaznu nad onima koji su je sami na sebe navukli. Bit ce to vjecna smrt, 'jer je plata grijeha smrt' (Rimljanima 6, 23)."

Sad sam shvatio da je upravo učenje o večnim mukama, koje hrišćani propovedaju sa svojih propovedaonica, mnoge ljude pokrenulo da oteraju Boga iz svojih misli i iz svog života. I ja sam sam postao žrtva takve zablude.

Takođe sam shvatio da svaki koji želi prouči sudbinu bezbožnika na osnovu Svetoga pisma, da bi bio pravilno obavešten, mora krenuti od činjenice da je zakon ljubavi zapravo temelj Božjeg vladanja. Svi Božji postupci prema ljudima - koje je On stvorio - proizlaze iz te pretpostavke. Na taj način nemoguće je verovati u učenje o vecnim mukama. I tako je baš to proučavanje odstranilo iz mog srca sve ono što ga je ispunjavalo gorčinom prema Bogu.

Kasnije je Cyril objasnio da su hiljadugodišnje patnje čovečanstva normalna posledica Luciferovog ponašanja na Nebu i posledica njegove velike pobune. Visok položaj koji je zauzimao u Božjoj carstvu davao je veliko značenje njegovim izjavama, te podupirao njegove zaht eve.

Duh tajanstvenosti sakrivao je njegove stvarne ciIjeve.

Većina stanovnika Neba nije mogla predvideti krajnji ishod njegovog delovanja. Grijeh se uvukao u sve delove Božanske vlade. Lucifer je čeznuo za čašću i moći, što je pripadalo samo Bogu.

Andeli s Neba nisu mogli razumjeti prirodu grieha i njegove krajnje posledice. Radi dobrobiti sviju Bog je morao pričekati da prođe dovoljno vremena da bi na taj način dopustio Luciferu i njegovim pristalicama da svojim zlim delima otkriju strahovitu opasnost grijeha. Stanovnici svemira u tihom užasu posmatraju nevolje čovecanstva. Ono što vide ostavlja u njima neizbrisiv dojam.

Dopadao mi se Cyrilov opis velike duhovne borbe; mogao sam ga slušati još satima, ali on nije želeo da dobijem, kako je to on nazvao, "probavne smetnje". Nakon što smo razmotrili još jedno pitanje, prešli smo na nešto drugo.

"Kad svi tragovi zla budu izbrisani s ove planeta," rekao je, "i kad Hristos stvori divan svet kao onaj što je bio u početku, u celokupnom Božjem stvorenju vlada će sklad i sreća. Kako će to biti divan život!"

Način na koji su mi Cyril i Cynthia iznosili istinu o velikoj duhovnoj borbi koja se odvija izmedu sila dobra i zla, osvjedočio me je da Sveti Duh deluje - i da je tokom godina silno i čudesno delovao da bi me doveo do te tačke na kojoj sam se tada nalazio.

Sećam se kako sam te večeri stalno gledao na sat. Bilo je 9. 20. Bilo mi je jasno: da Božji Duh nije na ovakav način dodirnuo moj život, ja bih se sada nalazio u razgovoru sa sotonistima. Umesto toga, veselio sam se divnoj prednosti da držim Bibliju u ruci - napokon sam doneo odluku da se uz Božju pomoć oslobodim obožavanja demona. Istog trenutka. pri pomisli na sve to, prošla me je neka jeza, koža mi se naježila. kosa nakostrešila.

Pri kraju našeg razmišljanja o sudbini bezbožnika spomenuo sam gospođi i gospodinu Grosse da sam, u doba dok sam morao "štošta učiti napamet iz katekizma, nailazio na mnoštvo biblijskih izraza koji su u raznim knjigama upotrebljeni da podupru predstavu o beskrajnom kažnjavanju bezbožnika. Bili su mi u sećanju izrazi poput "večni oganj", "večna kazna", "i dim se njihovih muka diže u vek vekova".

Moji domaćini su priznali da Biblija sadrži neke od tih izraza pa bi zaista trebalo puno vremena da istražimo njihovo značenje - ali to bi se isplatilo. I zaista smo tri dana kasnije imali zanimljivo proučavanje te teme. Vodio ga je propovjednik L. W. Taylor. Nešto više o tome reći ću malo kasnije.

Spremajući se te noći na spavanje bio sam čvrsto uveren da je Cyrilov Bog stvarni Darodavac života. On je i demonima dao život. Činjenica da sam mogao proučavati Božju svetu Reč, a da me u tome nisu ometali, bila je dokaz u prilog tome.

Međutim, u četvrtak uveče, vrativši se s proučavanja, shvatio sam da su demoni posetili moj stan. U petak uveče, pri povratku u stan, bilo mi je jasno da mi žele nešto reći.

< 8. Poglavlje Sadržaj 10. Poglavlje >