< 6. Poglavlje

Sadržaj

8. Poglavlje >

NEMA MIRA BEZBOŽNICIMA

            Poznata je izreka "nema mira bezbožnicima". Ali, ponekad, nema mira ni "pravednicima", odnosno onima koji imaju svoju pravdu, a to je ono što ćemo zapaziti dok proučavamo vest trećeg anđela. Nalazimo je u (Otkrvenju 14,9-13). "I treći anđeo za njim ide govoreči glasom velikim: "Ko se god pokloni zveri i ikoni njezinoj, i primi žig na čelo svoje ili na ruku svoju, i on će piti od vina gnjeva Božjega, koje je nepomešano utočeno u čašu gnjeva njegova, i biće mučen ognjem i sumporom pred anđelima svetima i pred Jagnjetom. I dim mučenja njihova izlaziće va vek veka; i neće imati mira dan i noć koji se poklanjaju zveri i ikoni njezinoj, i koji primaju žig imena njezina. Ovde je trpljenje svetih, koji drže zapovesti Božije i veru Isusovu". I čuh glas s neba gde mi govori: "Napiši, blago mrtvima koji umiru u Gospodu od sad. Govori Duh: "da počinu od trudova svojih; jer dela njihova idu za njima".

            Podsećam vas da posmatramo duhovni, iskustveni aspekt ovih vesti a ne samo njihovo istorijsko i proročko značenje. Pokušavamo da u ovim vestima nađemo iskustvo sa Isusom, da bismo bolje razumeli jedinstveni zadatak koji ima naša crkva u ovo vreme, da objavi vest trećeg Ilije svetu. Nastavimo da pratimo zajedničke niti koje smo pronašli u prethodne dve vesti - opomenu protiv služenja sebi i poziv da se klanjamo Bogu umesto sebi.

            Na samom posletku vremena, vest trećeg anđela treba da se objavi velikom silom. "Vreme probe se nalazi upravo pred nama, jer je glasna vika trećeg anđela već počela otkrivanjem pravde Isusa Hrista, Otkupitelja koji oprašta grehe. To je početak svetlosti anđela čija će slava ispuniti svu zemlju". (R&H 22. novembar 1892.) "Sve sile su date u Njegove (Isusove) ruke, da bi mogao podeliti bogate darove ljudima, pružajući neprocenjivi dar svoje pravde bespomoćnom ljudskom biću. To je vest koju Bog traži da objavimo svetu. To je vest trećeg anđela koja treba da se objavi velikim glasom i biće propraćena izlivanjem Njegovog duha u velikoj meri". (TM, p. 92) I konačno: "Vest o Hristovoj pravdi treba da se objavi sa jednog na drugi kraj Zemlje, da bi se pripravio put Gospodu. To je slava Božja, kojom se završava rad trećeg anđela". (6T, p. 19) Dakle početak glasne vike trećeg anđela, njen sadržaj i kraj, sve se odnosti na Hristovu pravdu. Slavna istina kako ta Njegova pravda može postati naša, obasjaće krajeve zemaljske pred sam Isusov dolazak. Imajući to na umu, pokušajmo da otkrijemo duhovne istine u neobičnim rečima trećeg anđela: "I ako se ko pokloni zveri i ikoni njezinoj i primi žig", itd.

            Postoje dve teme koje su izuzetno važna za svet koji propada. Prva je opravdanje kroz veru, a druga je Hristova pravda. (Vidi: EGV, SDA BC 7, p. 964) Ove dve teme su neki iz naše crkve visoko uzdigli u poslednje dve decenije prošlog veka. Opravdanje kroz veru i Hristova pravda.

            U novije vreme neki od nas su ovo ozbiljno pretraživali da vidimo kako su ova dva izraza upotrebljena u nadahnutim spisima koje je Bog dao našoj crkvi. Otkrili smo da izraz "opravdanje kroz veru" uvek znači upravo to. Izraz "Hristova pravda" koristi se na dva različita načina - jedan od njih odnosi se na opravdanje verom, a drugi na posvećenje, delo koje Bog čini u nama. Dakle, ako ove dve teme treba da se objave svetu kome preti propast, onda dolazimo do zaključka da poslednja vest opomene trećeg Ilije obuhvata i delo koje Bog čini za nas i delo koje Bog čini u nama. Ova Božja dela primaju se jedino verom - prihvatanjem Njegovog oproštenja i njegove sile. To sačinjava vest trećeg anđela.

            Kad se govori o zveri, spomenutoj u vesti trećeg anđela, postoje bar četiri glavne stvari koje treba da imamo na umu. Pre svega, to je sama zver. Drugo, to je ikona zverina. Treće, žig zveri, i konačno, iako se to ne spominje posebno u vesti trećeg anđela, već u jednom poglavlju pre i jednom poglavlju kasnije - broj imena zverinog.

            Ne treba da raspravljamo o tome šta zver predstavlja istorijki i politički. U Otkrivenju 13. poglavlju i Danilu u 7. poglavlju postoji bar deset obeležja po kojima možemo otkriti koja je to sila koju predstavlja zver. Objašnjenje ove reči ne dobija se samo po nekom posebnom ključu, kao što je broj (666) ili bilo čemu drugom. Ono se bazira na celom skupu znakova za prepoznavanje. Ali, recimo samo ovoliko. Zver predstavlja oblik službe sebi. Ako postoji nešto gore nego kad jedna osoba služi sebi, i ako ima nešto gore, to je kad dva miliona ljudi služe sebi. A ako postoji nešto gore od toga to je organizovana služba sebi. Zato, ako ti je uopšte poznato šta je zver u istorijskom i proročkom smislu, tada znaš da je to sistem u kome milioni organizovano služe sebi - sistem u kome su dela osnov spasenja. U Bibliji se služba sebi naziva hulom.

            Ali zar moraš postati deo ovog ogromnog, organizovanog sistema, koji ima svoje podanike širom sveta, da bi služio sebi? Da li je moguće biti vernik "crkve ostatka" a ipak služiti sebi? Bilo bi mudro da prestanemo da gledamo one koji su "napolju", za koje smatramo da sebi služe, a da počnemo s istraživanjem od svoje kuće. Onaj ko nema dovoljno vremena da se druži svakoga dana sa Bogom, žrtva je službe sebi, bez obzira kojoj crkvi pripada. Ako nemaš dovoljno vremena da svakodnevno ideš na kolena pred Božjom rečju, tada živiš život dela, a ne život vere. Služiš sebi. Zar nije žalosno postati u praksi žrtva onog istog protiv čega se u teoriji boriš?

            Razmotrimo sada žig zverin. Kad se spomene žig, obično mislimo da se to odnosi na dan koji svetkujemo. U našem istorijskom i proročkom tumačenju, kaže se: "Svetlost koju smo primili kroz vest trećeg anđela je prava svetlost. Žig zverin je upravo ono što je I prorečeno da će biti. O ovom predmetu još nije sve jasno, niti će moći sve da se razume dok se ne odviju rolne; ali u našem svetu mora da se izvrši najsvečaniji zadatak". (6T, p. 17) Zar ovo ne zvuči kao da, osim onoga što smo obično podrazumevali kao žig zverin, ima još nešto što bi o njemu trebalo da se shvati?

            Mogu li nešto više da kažem o tome? Žig zverin je više od dana u koji se ide u crkvu. Prihvataš li ovu činjenicu? U stvari, pečat Božji, za koji znamo da stoji nasuprot žiga zverinog, je više nego samo svetkovanje subote. Tako je žig zverin nešto više od samog odlaska u crkvu nedeljom. Ovi dani mogu postati simboli za dela ili veru. Prvi dan sedmice predstavlja spasenje delima; sedmi dan sedmice predstavlja spasenje kroz veru. Zašto? Jer Bog nikad nije promenio dan za svetkovanje. Sedmi dan je uvek bio njegov dan za svetkovanje u čast stvaranja. Đavolska je namera bila da se taj dan promeni. Ljudi su se samo saglasili sa đavolskom idejom. A kada čovek pokušava da promeni Boga, to je vrhunac hule.

            Tako je nedelja u istoriji postala dokaz, ili primer kako čovek pokušava da učini ono što može da uradi samo Bog. Ali subota je rođendan sveta. Ni sam Bog ne može da promeni taj dan - niko ne može da promeni rođendan naše planete.

            Kada jedna osoba danas prihvati subotu kao od Boga izabran dan za bogosluženje, na taj način priznaje da je samo stvorenje a Bog je Tvorac. Takva osoba priznaje da čovek nema prava niti autoriteta da menja ono što je Bog dao. To je razlog što tvrdimo da je nedelja postala pokazatelj ili simbol čovekovih dela, dok je subota simbol vere u Boga.

            Ovde se radi o još nečem, a ne samo o danu koji svetkujemo. Da li je moguće da neko bude svetkovatelj subote, a da drži nedelju - da ide u crkvu subotom, a da ipak veruje u spasenje delima? Da li može neko da svetkuje nedelju, a ipak da pripada suboti - svetkuje nedelju jer još nije razumeo šta je Božja volja, ali veruje da će se spasti samo verom u Isusa? A šta da kažemo za one koji svetkuju nedelju i drže se nedelje? To je najstrašnije! Zar ne želiš da budeš svetkovatelj subote, da služiš Bogu u njegov sveti dan ali i da razumeš da spasenje dolazi samo kroz veru u Isusa?

            A sada o "imenu" i "broju". O tome nam govori Otkrivenje 13,17. Razlog što i ovo dodajemo proučavanju je što u petnaestom poglavlju nalazimo grupu spasenih na moru koje je poput stakla, koje peva pesmu. Njihova pesma je pesma pobede nad zveri i ikonom njenom, žigom, i brojem njenog imena. Možeš li da zamisliš tu grupu koja stoji i peva, i dok pevaju svoju pesmu pobede nad zveri, njenom ikonom i žigom, jedan od ljudi zastaje s pevanjem. Okreće se čoveku koji stoji pored njega i kaže: "Izvini, da li ti znaš šta je to zver i ta ikona i taj žig i broj imena njezina o kome pevamo?”

            Čovek mu odgovara: "Ne uznemiravaj me. Vidiš da pevam. Ni ja ne znam šta je to, ali uživam u pesmi". Ne ovo ne priliči velikom Bogu neba. Ljudi koji će pevati pesmu pobede, pevaće svesni nečega što se dogodilo, što su iskusili kroz milost Božiju.

            Šta su "ime" i "broj"? Odavno znamo, kao što smo gledali na šemama i slikama, da se ovo ime očigledno odnosi na bogohulni naslov na latinskom jeziku koji pokazuje na čoveka umesto na Boga - VICARIVS FILII DEI. Ali, zar neko mora biti vođa jedne crkve, sedeti negde na prestolu sa natpisom na kapi, da bi se kvalifikovao kao zver? Moguće je kvalifikovati se za "666" čak i ako je član crkve ostatka.

            Ako se vratimo na sam početak, otkrićemo da je đavo kod drveta imao tri glavna područja prevare. Posmatrajmo Adama i Evu u vrtu. Eva sama šeta i započinje razgovor sa zmijom. Čudi se zmiji koja govori. A zmija kaže, u suštini sledeće: "Bila sam samo nemo stvorenje dok nisam jela od ovog voća. Onda sam iznenada dobila sposobnost da govorim. Ali, ako ti, koja već govoriš, jedeš rod sa ovog drveta, znaš šta će ti se dogoditi? Postaćeš kao Bog!”

            Od tri glavne laži koje su izgovorene u vrtu, dve bismo mogli nazvati doktrinalnim, a treća je pitanje iskustva. Prva je - ne morate slušati Boga. Uzmite slobodno i jedite. Druga je ako budete neposlušni i prekršite njegove zapovesti, kazna neće biti onakva kao što je Bog rekao. Nećete zaista umreti. Dve doktrinalne neistine: ne morate slušati Božje zapovesti i nećete zaista umreti. A treću je trebalo tek da iskuse - bićete kao bogovi. Postaćete sami svoji bogovi. Oduvek je to bila đavolska prevara vekovima se sotona trudi da navede ljude da sami sebi budu bogovi. Zmija je to započela kod drveta i do danas to isto ponavlja - ostvaruje svoju nameru, na isti način, sa istim lažima.

            U naše vreme, ekumenisti će se okupiti i reći: "Oko čega se u stvari svađamo? samo gubimo vreme. Sedimo i pronađimo šta nam je zajedničko. A onda se ujedinimo u onome što nam je zajedničko, umesto da se svađamo zbog razllika". I tako će otkriti tri zajednička učenja. Prvo će se odnositi na pitanje da li treba ili ne treba biti poslušan jednoj od Božijih zapovesti? Drugo će se odnositi na pitanje da li čovek zaista prestaje da postoji kad umre? Treće, sakriveno u prva dva: možeš biti sam sebi Bog?

            Biće veoma dramatično na samom kraju vremena, kad ljudi koji su teoretski znali sve o žigu zverinom, o broju i o okolini zverinoj, i oslanjali se na to što znaju, shvate da se mora imati nešto više od znanja da bi se ostalo na Božjoj strani.

            Biće onih koji će se iznenaditi kad otkriju da su, pod pritiskom odbacili sve što su ikada znali, iako su poznavali znakove i obeležje kraja. Do toga će doći zato što se mora imati nešto više od samog teoretskog shvatanja istine, da bi se izdržalo do kraja.

            Hajde sad da pogledamo ikonu zveri. Ovo što sledi je zasnovano na poslednjem delu 13. poglavlja Otkrivenja. Zver odlazi u ropstvo, dobija smrtnu ranu, a potom smrtna rana biva isceljena. Ono što možemo zapaziti u vezi sa zveri je da je drugačija od svih sila koje su oko nje. Ona je kombinacija religioznog i političkog sistema. Istoričari je nazivaju religiopolitička sila. Ali ona kao da se polako gubi sa scene i dolazi druga sila za koju smo razumeli da je protestantska Amerika. Ona uspostavlja ikonu, lik ili kopiju zveri koja je takođe religiopolitička sila. Molim vas nemojte se izgubiti ovde. Ovo je najvažnije. U Velikoj borbi, kada se govori o opisu ikone zveri, lepo stoji napisano na 445 strani: Kada vodeće crkve Sjedinjenih država budu ujedinjene oko tačaka verovanja koje su im zajedničke, uticaće na državu da primeni njihove zakone i podrži njihove institucije, i tada će protestantska Amerija načiniti ikonu, lik rimske hijerarhije, tako da će sigurna posledica biti primena građanskih zakona i kazni na onima koji drugačije misle. Evo ga i konačni dokaz na 449. strani iste knjige. "Ali upravo time što crkve pomoću svetovne vlasti hoće da primoraju ljude na vršenje verskih dužnosti, one samo čine ikonu zveri." Dakle ikona zverina je primoravanje na verske dužnosti ljudskom silom.

            Pokušajmo ovo da primenimo na sebe. Da li smo ikad nastojali u svom životu da verske dužnosti izvršimo ljudskom silom? Da li si već pokušao da odlukama i zaključcima primoraš sebe na vernost na početku jedne godine? Opravdanje kroz odluke. Čovekova priroda teži da psihološkim i humanističkim trikovima pokuša i prisili sebe na poslušnost. Ikona zverina je kombinacija teorijske vere u Boga i nastojanja ka poslušnosti kroz ljudske napore. Ali, Božja sila + ljudska sila = nikakva sila.

            Napor da se spasenje zaradi delima neminovno vodi čoveka da se sam odupire sili greha. Kad se uvere da ne mogu držati zakon, ljudi postavljaju nova pravila i propise koji će ih primorati na poslušnost. Sve ovo odvraća čovekove misli od Boga na sebe.

            Jedno od najbitnijih obeležja zveri je korišćenje prisile. Uvek je tako bilo i uvek će biti. Silom! Ako ja prisiljavam sebe na poslušnost, i mislim da ću poslušnošću zaraditi spasenje i tako i živim, onda sam žrtva ikone zverine.

            "Religija puna ceremonija i spoljašnjeg sjaja privlačna je za preporođeno srce. Hiljade onih koji nemaju živog iskustva sa Hristom biće zavedeni da prihvate obličje pobožnosti koje je bez ikakve sile. Takva religija je upravo ono što mnogi žele". (GC, p. 459) Mnogi ljudi u svetu kažu: "Postoji li nešto čime ću da zaradim ulazak u nebo? Recite mi, i ja ću to učiniti. Postoji li još nešto? Dobro! I to ću učiniti!" Mnogi su sasvim zadovoljni ako mogu da učine nešto da bi zaslužili život večni. To je upravo religija kakvu mase žele. Zato će zver i dobiti tako mnogo sledbenika. Ako želim da zadobijem mase da dođu, slušaju i slede moje savete, treba da im preporučim ceremonije. Treba da im kažem šta da urade, šta da obavljuju, ali kada se Isus stvarno uzdigne, kada se naglašava suština Isusovog učenja - predanje srca - mase odlaze. To se dogodilo i u Isusovo vreme. Mnoštvo je uživalo u hlebu, ali kada je Isus počeo da govori o iskustvu predanja, o jedenju njegovog tela i pijenju njegove krvi, ljudi su počeli da ga napuštaju. Konačno, toliko ih je mnogo otišlo da je Isus pogledao u dvanaestoricu učenika i pitao: "Hoćete li i vi otići?" A oni su odgovorili: "Ne znamo kuda bismo išli".

            "Neki smatraju da su sebe predali Bogu, pa ipak se u velikoj meri oslanjaju na sebe, postoje iskrene duše koje se oslanjaju delimično na Boga, a delimično na sebe. Oni ne gledaju na Boga da bi ih On držao svojom silom, nego se uzdaju da će ih On primiti zato što straže protiv iskušenja i izvršavaju određene dužnosti. Takvom verom ne postiže se pobeda. Osobe koje tako čine bespotrebno se muče. Njihove duše su u stalnom ropstvu i oni neće naći odmora dok ne polože svoj teret pred Isusove noge." (1SM, p. 353)

            Tako dolazimo do desetog i jedanaestog stiha u Otkrivenju 14. poglavlja. Neki od nas smo ranije smatrali da je te stihove teško objasniti, i najviše bismo voleli da smo ih mogli jednostavno preskočiti. Ali pročitajmo ih još jednom: "I on će piti od vina gnjeva Božijega, koje je nepomešano utočeno u čašu gnjeva njegova, i biće mučen ognjem i sumporom pred anđelima svetim i pred Jagnjetom. I dim mučenja njihova izlaziće va vek vekova; i neće imati mira dan i noć koji se poklanjaju zveri i ikoni njezinoj".

            Da li ste ikad uočili šta se događa kad se osoba koja služi sebi nađe u društvu Božjeg čoveka? Da li ste čitali šta se događalo u Isusovom životu kad se nalazio oči u oči sa zlim duhovima? Šta su oni govorili? čitajmo o tome u Mateju 8,29: "Šta je tebi do nas, Isuse, Sine Bbožiji? Zar si došao ovamo prije vremena da mučiš nas?" Onaj koji je žrtva službe sebi, muči se u Isusovom prisustvu.

            Ako dve osobe žive u jednom domu, i jedna od njih je religiozna, ali samo ispunjava formu, dok je druga duhovna, i zna šta znači imati zajednicu s Bogom, jedna od ove dve osobe osećaće se neugodno. Da li znaš koja? Ona koja je samo religiozna, pošto se onaj ko se oslanja na sebe muči u prisustvu svetih anđela i u prisustvu Jagnjeta. Postoje porodice danas koje se raspadaju, ni iz kog drugog razloga, nego upravo zato što je došlo na nas vreme velikog rešetanja i jedan član porodice odlazi na jednu stranu, a drugi na drugu. Što duže traje vreme rešetanja i što se glasnije objavljuje vest trećeg Ilije, ovo će dolaziti do sve većeg izražaja.

            Konačno, ključni deo jedanaestog stiha: "I neće imati mira dan i noć". Mi ne kažemo da se to ne odnosi na jezero ognjeno i na kraj sveta. Ali, da li ste ikad primetili u svom životu, ili u životu drugih koji služe sebi i vlastitim interesima, koji stalno beže od Boga, da ne mogu mirno sedeti? Oni nemaju mira. Stalno su nemirni, zbunjeni, uvek traže nešto što će Im zaokupiti vreme i pažnju da ne bi morali da razmišljaju. Koji služe sebi, zaista nemaju mira dan i noć.

            Ovde treba istaći činjenicu da u grčkom originalu izraz "neće imati mira" stoji u sadašnjem vremenu: "Nemaju mira dan i noć koji se poklanjaju zveri i ikoni njezinoj ¼" Pitam se, kad se ljudi posle hiljadu godina nađu u jezeru ognjenom, da li će još, tamo u plamenu, služiti zveri? Ne oni će huliti i proklinjati zver zbog onog što je učinila da se oni tamo nađu. Dakle, značajno je ono što se sada događa. Oni nemaju mira. Nemam mira ako još nisam otkrio šta znači služiti Bogu. Bezuspešno pokušavam da živim dobrim životom, trudim se da učinim svoj život boljim, borim se da budem dovoljno dobar da bih "zaslužio" nebo sopstvenim snagama i naporima, nemam mira.

            Kraj ove vesti kaže da onaj koji umire u Gospodu počiva od trudova svojih, a dela njegova idu za njim. Isus te poziva da danas počivaš od svojih napora - da se razapneš s Njim, da umreš sebi i klanjanju svome ja. Narod Ilije će na samom kraju razumeti da je pozvan da u Isusu nađe odmor, ne samo kad je u pitanju nada o odlasku na nebo, već isto tako i kad se radi o poslušnosti i sadašnjem životu. Poziv i danas važi: "Hodite k meni svi koji ste umorni i natovareni, i ja ću vas odmoriti." (Matej 11,28) Mogu da biram, ili da nemam mira dan i noć, ili da već danas imam odmor u Isusu. Sve to je objavljeno u vesti trećeg anđela.