< 4. Poglavlje Sadržaj 6. Poglavlje >

5.   ПОСЛУШНОСТ МОЖЕ НАСТАТИ САМО ВЕРОМ ЗБОГ СУБОТНОГ ОДМОРА

 

Претпоставимо да сам трговац луксузним аутомобилима и да вам нудим по-тпуно нов Кадилак, модел изашао ове године, без икаквог плаћања у готову. Можете да га узмете и већ данас одвезете кући. Да ли бисте били заинтересовани? Размислите. Зар не бисте питали колике су месечне рате? Оне су 1000 долара месечно. А аутомобил троши 4,5 литре бензина на 13 км по граду. Да ли сте још заинтересовани?

Небо, понуђено потпуно бесплатно, бар у почетку изгледа привлачно. Уживамо у радосној вести да га је Исус платио готовином. Али шта је са месечним ратама, са оним уобичајеним свакодневним живљењем хришћанског живота? Ако нам месечне рате тако тешко падају, готовина плаћања за небески дом и не изгледа тако привлачна.

Четврта глава посланице Јеврејима говори о једној од најинтересантнијих тема повезаних са послушношћу вером: »Да се бојимо дакле да како док је још остављено обећање да се улази у покој његов, не одоцни који од вас. Јер је нама (еванђеље) објављено као и онима (Изриљцима који су лутали пустињом40 година); али онима не помаже чувена реч, јер не вероваше они који чуше.« (Јеврејима 4,1.2)

Шта је то еванђеље проповедано њима као и нама? Многи су размишљали о томе шта оно обухвата и шта значи. Желео бих да одговорим на основу Римљанима прве главе да је еванђеље радосна вест о Исусу и о свему ономе што је Он учинио.

Пре извесног времена усред црначке цркве устао је Х.М.С. Ричардс и рекао: »Људи, желим нешто да вам кажем. Надам се да ме пажљиво слушате. Немојте пропустити ово што ћу вам рећи. На небу неће бити црних људи.«

Завладао је тајац.

Застао је за тренутак а затим поновио: »Желим да то кажем још једном, да будете сигурни да сте ме добро чули. На небу неће бити црних људи.« Затим је додао: »На небу неће бити ни белих људи.« То је бар мало поправило ситуацију. Коначно је рекао: »Једина врста људи која ће се наћи на небу биће црвени људи, опрани у крви Јагњетовој.« Свако од нас, смеђ или жут, црн или бео, може бити опран у Јагњетовој крви. Ово је срж еванђеља. Раније смо споменули три вида еванћеља. Исус нам нуди одмор у сва три случаја: одмор од покушаја да се искупимо за прошле грехе, од покушаја да победимо садашње грехе, и од света греха својим поновним доласком. Према тексту у Јеврејима 4 неверство је разлог због којег не улазимо у покој. Вера је решење. Без вере нема одмора, покоја. Мало вере значи мало одмора, а много вере значи и много одмора.

Прва врста одмора коју Бог нуди јесте одмор од труда да бисмо издејствовали Његово прихватање и опроштење. Његова је милост увек била бесплатна. Спасење је дар, и то је суштина еванђеоске поруке. »Дела су била готова од постања света.« (стих 3) Израиљски народ имао је стални подсетник на божански позив на одмор у сенци јагњета које се клало у трему. Међутим Исус је дошао да уради нешто више од опраштања наших греха. Он жели да нам подари силу да будемо послушни. Не само да се побринуо за готовину већ и за месечне рате. Он не нуди само опроштење за кривицу греха већ и силу да победимо грех у свакодневном хришћанском животу.

Људи у пустињи очигледно нису ушли у другу врсту покоја престајући да се ослањају на сопствене покушаје да живе Богу угодним животом. Зато нису могли ни да уђу у обећану земљу.

Јеврејима 4,9 говори о другој врсти одмора кад каже: »Даклем је остављено још почивање народу Божјему.«

Павле није говорио само Израиљцима већ и свима који су прихватили тврдњу из Галатима 3,20: »А кад сте ви Христови, онда сте семе Аврамово и по обећању на-следници.« Кад први пут дођем Христу и прихватим Његову милост којом ме оп-равдава, ја постајем део Божјег народа. Али још увек има одмора за нас. Јеврејима 4,4 назива га суботним одмором.

Запазите: »Јер негде рече за седми дан овако: и почину Бог у дан седми од свих дела својих.«

Бог се одморио од својих дела у суботни дан па позива и нас да се,кроз симбол суботе,одморимо од својих покушаја било да зарадимо или заслужимо небо, било да будемо послушни самосавлађивањем и победама у сопственој сили.

Он нас позива да уместо тога успоставимо заједницу са Њим у којој се све то остварује.

Како улазимо у Његов одмор или покој? Исус каже: »Ходите к мени сви који сте уморни и натоварени, и ја ћу вас одморити.« (Матеј 11,28) Ако долажење Исусу доноси мир, шта нам доноси терет? Чињеница да нисмо успоставили потребну заједницу са Исусом. Ако смо још натоварени и уморни, преостаје нам да урадимо само једно - да пођемо Њему и да непрестано идемо Њему.

Кад бисмо желели да завршимо кратки течај о суштини спасења вером у Исуса Христа, било би потребно да прочитамо још само два текста. Први у Еванђељу по Јовану 15,5: »Без мене не можете чинити ништа.« Други у Филибљанима 4,13: »Све могу у Исусу Христу који...« Кад ово саберемо, једино што ми можемо урадити јесте доћи у заједницу с Њиме и остати с Њиме.

Говорили смо о разлици између послушности вером и послушности делима. Онај који поседује послушност вером улази у покој друге врсте, док онај који по-кушава да буде послушан сопственим напорима остаје духовно уморан и натоварен.

Дакле Павле овде говори о суботном покоју. Бог се одмара од свих својих дела и позива и нас да починемо од наших дела. Али људском срцу још увек је тешко да уђе у такав покој.

Субота је увек била знак посвећења. »И суботе своје дадох им да су знак између мене и њих, да би знали да сам ја Господ који их посвећујем.« (Језекиљ 20,12) Исто налазимо и у 2. Књизи Мојсијевој 31, 13. Дакле,кад Павле у Посланици Јеврејима 4 говори о суботном одмору, он пре свега мисли на посвећење. Погледајмо на пример 12. стих: »Јер је жива реч Божија и оштрија од сваког мача, оштра с обе стране, и про-лази чак до растављања и душе и духа, и зглавака и мозга и суди мислима и помис-лима срдачним.« Овај стих описује унутрашњи хришћански живот.

Сваке седмице док Сунце тоне и Субота отпочиње, ми имамо велики подсетник на Бога, жељу да сви дођемо к Њему како би нам Он могао дати одмор. Ту откривамо једно од главних значења суботе. »Требало је да (субота) буде знак. . . веза са правим Богом. Мећутим, да би Суботу држали светом, људи и сами морају бити свети. Вером морају постати судеоници у Христовој правди... Кад су се Јевреји одвојили од Бога и пропустили да Христову правду вером начине својом правдом, Субота је изгубила свој значај за њих.« (Чежњавекова, стр. 231) Субота указује на Исуса »и као Творца и као на Онога који посвећује. . . Субота је знак Христове силе да нас учини светима. Такође је дата свима онима које Христос чини светима.« (исто, стр. 236) Субота објављује да послушност може настати само вером.

Запазимо да у Откривењу 14 лажни дан одмора у току последњег времена по-стаје знак оних који нису прихватили Господњи одмор, оних који покушавају да спасу сами себе својим делима. Кад приме жиг зверин, »неће имати мира дан и ноћ који се поклањају звери и икони њезиној«. (стих 11) Исту поруку садржи још један стих из Откривења 14, који ми повезујемо са мртвима и надгробним споменицима али који садржи и духовну поруку: »Благомртвима који умиру у Господу одсад,... да почину од трудова својих; јер дела њихова иду за њима.« (стих 13)

Прихватање одмора који Бог нуди, одмора од наших дела, од наших напора да постигнемо послушност не значи Да послушност није важна - »дела« ће настати природно кад свакодневно одлазимо Њему да бисмо добили суботни одмор.

»Јер који уђе у покој његов, и он почива од дела својих, као и Бог од својих. Да се постарамо дакле ући у тај покој, да не упадне ко у ону исту гатку неверства.« (Јеврејима 4,10.11)

Да ли сте се икад трудили да се одморите? Звучи парадоксално, али мислим да сам видео многе људе како напорно раде на свом одмору и бојим се да сам у поједи-ним тренуцима и ја један од њих. У чему се онда крије рад? Ми треба да се трудимо да ућемо у покој, у одмор. А то значи свакодневно долазити Христу да бисмо остварили заједницу са Њим. То је најтежи од свих послова.

Елен Вајт је истакла да често, нећемо осећати потребу за молитвом — али да баш тада треба највише да се молимо. (види: МН 181)

Много пута неће нам бити до одржавања те присне заједнице. Али кад схвати-мо да само долажењем ка Христу можемо наћи одмор који тражимо, уложићемо сваки потребан напор.

Потрошили смо већ доста времена покушавајући да грех и сотону победимо сопственом снагом. Зато нам Исус још увек нуди суботни мир. Он тражи да преузме наше терете и бриге, ако ми само желимо да Му их предамо.

Надам се да ћете прихватити одмор који нам Исус нуди у свим видовима вели-ког плана спасења. И плаћање у готовом и месечне рате су бесплатне. Све је бесплат-но.

 

„Ходите к мени сви који сте уморни и натоварени и ја ћу вас одморити."(Матеј 11,28)

< 4. Poglavlje Sadržaj 6. Poglavlje >