Deseto poglavlje

LJUBAV ZNAČI IZBOR

Kako možemo govoriti jezikom ljubavi svoga partnera ako smo povređeni, puni ljutnje ili negodovanja zbog njegovih pogrešaka iz prošlosti? Odgovor na ovo pitanje proizlazi iz suštine naše ljudske prirode. Mi smo stvorenja koja odlučuju i biraju između nekoliko ponuđenih mogućnosti. To ujedno znači da postoji i mogućnost da načinimo pogrešan izbor, što smo svi u životu iskusili. Izgovarali smo neprikladne reči, činili dela zbog kojih žalimo. Nismo ponosni na te svoje odluke, iako su nam se u to vreme činile opravdane. Činjenica da smo u prošlosti donosili loše odluke ne znači da ih moramo donositi i u budućnosti. Umesto toga, možemo kazati svom partneru: «Oprosti! Znam da sam te povredio, ali bih želeo da u budućnosti bude drugačije. Voleo bih da govorim tvojim jezikom ljubavi. Želeo bih da opravdam tvoja očekivanja.» Imao sam prilike da se upoznam s bračnim partnerima koji su se vratili sa same ivice razvoda, jer su izabrali ljubav.

Ljubav ne može da izbriše prošlost, ali može da promeni sadašnjost i budućnost. Kada odlučimo da ćemo aktivno izražavati ljubav primarnim emocionalnim jezikom ljubavi svoga partnera, stvorićemo emocionalnu klimu u kojoj se mogu nadvladati sukobi i promašaji iz prošlosti.

Brent je ravnodušno sedeo u mojoj ordinaciji i nije izražavao nikakva osećanja. Došao je k meni, ne zato što što je želeo, nego zato što sam ga zamolio da dođe. Sedam dana pre njega, u istoj stolici je sedela njegova žena Beki, lijući gorke suze. Između dve provale nekontrolisanog plača, uspela je da mi kaže da joj je Brent rekao da je više ne voli i da odlazi. Bila je uništena.

Kada se uspela malo pribrati, nastavila je: «Poslednje dve ili tri godine oboje smo mnogo radili. Znala sam da ne provodimo onoliko vremena zajedno kao ranije, ali sam smatrala da oboje imamo isti cilj pred očima. Ne mogu da verujem da mi je to kazao. Uvek je bio tako dobar i pun obzira prema meni. Divan je otac našoj deci. Kako nam je to mogao učiniti?»

Slušao sam opis njihovog dugogodišnjeg braka. Sličnu priču slušao sam već mnogo puta. Sve je počelo vrlo uzbudljivo, venčali su se na vrhuncu zaljubljenosti, prošli kroz proces tipičnih prilagođavanja u toku prvih godina braka i zajednički pregnuli da grade bolju budućnost. U toku vremena, spustili su se iz oblaka zaljubljenosti na zemlju, ali nisu uspevali da nauče primarni jezik ljubavi svoga partnera. U toku poslednjih nekoliko godina njen rezervoar ljubavi bio je dopola pun. Međutim, dobijala je ipak dovoljno dokaza ljubavi da živi u uverenju da je sve u najboljem redu. A nije bilo, jer je njegov rezervoar ljubavi bio potpuno prazan!

Obećao sam Beki da ću videti hoće li se Brent odlučiti da razgovara sa mnom. Pozvao sam ga telefonom i rekao: «Kao što znate, Beki je bila kod mene i ispričala mi o stanju u kojemu se nalaze vaši međusobni odnosi. Rado bih joj pomogao, ali ne mogu ukoliko ne saznam i vaše mišljenje o svemu!»

BBBez oklevanja je pristao na razgovor i tako se našao u mojoj ordinaciji. Njegovo držanje je bilo potpuno različito od Bekinog. Ona je plakala, a on se ponašao spokojno. Ipak sam stekao uverenje, da je on svoje već davno otplakao i da je njegov plač trajao mesecima. Priča koju mi mje ispričao, potvrdila je moje naslućivanje.

- Jednostavno je ne volim! Već dugo je ne volim. Ne želoim da je povredim, ali više nismo bliski. Naš odnos je postao prazan. Više ne uživam u njenom društvu. Ne znam šta se dogodilo. Želeo bih da je drugačije, ali jednostavno više ništa ne osećam prema njoj!

Brent se osećao isto onako kao i hiljade muževa po celom svetu. Svest da više ne vole svoju ženu pruža muškarcima emocionalnu slobodu da ljubav potraže na nekom drugom mestu. To se odnosi i za žene koje dođu do istog uverenja.

Saosećao sam s Brentom, jer sam i sam prošao kroz isto iskustvo. Hiljade muževa i žena doživelo je to osećanje emocionalne praznine, želje da se donese prava odluka i da se niko ne oseti povređen. Popuštajući svojim emocionalnim potrebama, počinju bda traže ljubav izvan braka. Na sreću, još u toku prvih godina svoga braka otkrio sam razliku između zaljubljenosti i emocionalne potrebe da se osetimo voljeni. Većina naših savremenika još nije otkrila tu razliku. Filmovi, sapunske opere i ženski časopisi mešaju ta dva osećanja i samo povećavaju zbunjenost svojih potrošača. Ta dva osećanja su potpuno različita, ali vrlo određena.

Zaljubljenost, o kojoj smo govorili u trećem poglavlju ove knjige, postoji na nivou nagona. Nije smišljena unapred, jednostavno se dogodi u normalnom kontekstu naših muško-ženskih odnosa. Može se ohrabrivali ili gušiti, ali se ne pojavljuje zato što smo to svesno odlučili. Kratkog je veka – najviše tri godine – i ima istu svrhu koju kod kanadskih gusaka ima zov za parenje.

Zaljubljenost samo privremeno zadovoljava čovekovu potrebu za ljubavlju. Pruža mu osećanje da je nekome potreban, da je nekome stalo do njega, da ga ceni i da mu se divi. Naša osećanja doživljavaju uzlet u nebeske visine kada pomislimo da neko u nama vidi savršenog partnera, da je neko spreman da svoje vreme i napor posveti isključivo nama i građenju našeg međusobnog odnosa. U toku tog kratkog razdoblja, koliko god da je trajalo, naša potreba za ljubavlju bila je zadovoljena. Naš rezervoar ljubavi bio je pun do vrha, osećali smo da možemo osvojiti svet. Ništa nam nije izgledalo nemoguće. Mnogi ljudi su tek u stanju zaljubljensti išli kroz život s punim rezervoarom ljubavi i osećali su se euforično.

Zadovoljavanje potrebe za ljubavlju moga bračnog druga je izbor pred kojim se svakodnevno nalazim. Ako znam njegov primarni jezik ljubavi i odlučim da njime progovorim, njegova najdublja emocionalna potreba biće zadovoljena i on će biti siguran u moju ljubav.

Međutim, u toku vremena se spuštamo iz tih visina i vraćamo u svet stvarnosti. Ako je moj partner u međuvremenu naučio da govori mojim jezikom ljubavi, moja potreba za ljubavlju biće i dalje zadovoljavana. Ako, sa druge strane, on nije progovorio mojim jezikom ljubavi, moj rezervoar ljubavi će se polako prazniti i više se neću osećati voljen. Posle nekoliko godina življenja s praznim rezervoarom ljubavi, nezadovoljni partner će se ponovo zaljubiti, ali sada u nekoga drugoga, i celi proces će ponovo započeti. Zadovoljavanje potrebe za ljubavlju moga bračnog druga je izbor pred kojim se svakodnevno nalazim. Ako znam njegov primarni jezik ljubavi i odlučim da njime progovorim, i to dovoljno često, njegova najdublja emocionalna potreba biće zadovoljena i on će biti siguran u moju ljubav. Ako i on to bude činio za mene, i moje emocionalne potrebe će biti zadovoljene i oboje ćemo živeti s punim rezervoarom ljubavi. U tom stanju emocionalne ravnoteže i zadovoljenih potreba, oboje ćemo svoje stvaralačke snage posvećivati mnogobrojnim korisnim projektima, dok ćemo svoj brak graditi tako tako da i dalje bude uzbudljiv i privlačan. I nikada nećemo ni pomisliti da preskačemo ogradu braka i da svoja zadovoljstva tražimo na drugoj strani.

Imajući sve to u vidu, posmatrao sam Brentovo bezizražajno lice i pitao se kako bih mu mogao pomoći. U dubini duše sam osećao da je već krenuo ka novom stanju zaljubljenosti. Jedino se postavljalo pitanje da li je još u početnoj fazi ili već stremi ka vrhuncima. Vrlo malo muževa napušta dosadašnji brak, iako se osećaju emocionalno prazni, ukoliko nisu pronašli način da svoju emocionalnu potrebu za ljubavlju zadovolje na nekom drugom mestu.

Brent je bio iskren i odmah je priznao da je već nekoliko meseci zaljubljen u drugu ženu. Ipak se nadao da će nekako srediti odnose sa svojom ženom i da će se njihov brak vratiti u normalne okvire. Međutim, stanje u kući se stalno pogoršavalo i on se sve više vezivao uz tu drugu ženu. Nije više mogao da zamisli život bez nje.

Saosećao sam sa Brentom. Nikako nije želeo da povredi ženu i decu, ali je u isto vreme smatrao da ima pravo da potraži nađe sreću u životu. Izneo sam mu statističke podatke o trajnosti drugog braka – 60% se završava razvodom. Bio je iznenađen tim podatkom, lai je smatrao da se oni ne odnose na njega. Govorio sam mu o posledicama razvoda na psihu dece, ali je on bio uveren da će i dalje biti dobar otac svojoj deci i da će ona lako preboleti krizu razvoda braka roditelja. Govorio sam mu o razlici između stanja zaljubljenosti i duboke emocionalne potrebe za ljubavlju. Objasnio sam mu pet jezika ljubavi i predložio da svonm braku pruži još jednu priliku. Celo vreme sam bio svestan da je moj realistički pristup bračnoj problematici u upoređenju s njegovim «jahanjem» na oblacima zaljubljenosti sličan sukobu boraca od kojih je jedan naoružan sačmaricom, a drugi automatskom puškom. Izrazio mi je zahvalnost na mome trudu i zamolio da učinim sve što je u mojoj moći da pomognem Beki. Nije video nikakve nade da bi se brak mogao spasiti.

Posle mesec dana Bent je zatražio razgovor sa mnom. Ovoga puta je ušao u moju ordinaciju primetno uznemiren. Nije to više bio onaj smireni, hladnokrvni muškarac kojega sam upoznao ranije. Njegova nova ljubav se počela spuštati sa oblaka zaljubljenosti i primećivati kod Brenta osobine koje joj se nisu dopadale. Počela se povlačiti. To ga je slomilo. Sa suzama u očima mi je pričao koliko mu je značila i koliko mu je nepodnošljivo sadašnje odbacivanje.

Slušao sam strpljivo celi sat i čekao da zatraži savet. Rekao sam mu da saosećam s njime, da razumem njegovu patnju i da znam da bol neće nestati preko noći. Objasnio sam mu da je to iskustvo bilo neizbežno. Podsetio sam ga na prolaznost stanja zaljubljenosti i na činjenicu da svi jednoga dana, pre ili kasnije, moramo suočiti sa stvarnošću. Neki se odljube pre venčanja, a neki tek posle. Priznao je da je prva alternativa ipak mnogo bolja.

Posle nekog vremena naglasio sam da je ova kriza možda najbolji trenutak da on i Beki krenu u bračno savetovalište. Podsetio sam ga da je prava, dugotrajna emocionalna ljubav pitanje odluke i da može ponovo roditi u njihovom braku ukoliko i on i Beki nauče da vole jedno drugo pravim jezikom ljubavi. Pristao je. Devet meseci posle toga, Brent i Beki su preporodili svoj brak. Kada sam posle tri godine ponovo sreo Brenta pohvalio mi se da ima krasan brak i zahvalio mi što sam mu pomogao u kriznim trenucima njegovog života. Rekao mi je, osmehujući se: «Moj rezervoar ljubavi nikada nije bio tako pun kao sada i teško ćete sresti srećniju ženu od moje Beki!»

Na sreću, Brent je još dobro prošao. Naime, skoro nikada se dvoje ljudi ne zaljube i ne odljube u isti dan. Ne treba biti psiholog i otkriti tu istinu. Dovoljno je da slušate ljubavne pesme i balade. Brentova nova ljubav se odljubila baz u pravom trenutku.

U toku devet meseci, koliko sam proveo s Brentom i Beki, razgovarali smo o mnogobrojnim sukobimakroz koje su prolazili i koje nikada nisu razrešili. Ipak, ključ za preporod njihovog braka predstavljalo je otkrivanje primarnih jezika ljubavi i odluka da se često njima služe.

Ako za svog bračnog druga činite nešto što vam nije svojstveno, tada mu još snažnije izražavate svoju ljubav!

Pozvolite mi da se ponovo vratim na pitanje koje sam postavio u prošlom poglavlju: «Šta da činimo kada jezik ljubavi moga bračnog druga traži od mene nešto što mi nije svojstveno?»

Često mi na seminarima o braku postavljaju to isto pitanje i ja uvek odgovaram: «Pa šta onda!?»

Jezik ljubavi moje žene su dela ljubavi, male usluge iz ljubavi. Jedno od tih dela koje ja stalno činim je usisavanje prašine. Mislite li da mi je usisavanje prašine milo, da mi je svojstveno? Još me je majka nagonila da to radim. U toku cele osnovne i srednje škole nisam smeo da idem na nogomet ukoliko prethodno nisam usisao prašinu u celom stanu. U to vreme sam govorio samome sebi: «Kada se budem oslobodio ove torture i postao slobodan čovek, ne znam šta ću raditi, ali jedno znam da neću rukovati usisivačem za prašinu. To će činiti moja žena!»

Sada usisavam prašinu u našoj kući i to redovno. Postoji samo jedan jedini razlog zašto to činim: ljubav! Nema tog novca na svetu za koji bih obavljao taj posao, ali ga obavljam iz ljubavi! Dakle, ako činite nešto što vam nije svojstveno, time još glasnije izražavate svoju ljubav. Moja žena zna da je usisavanje prašine za mene čisto, iskreno izražavanje ljubavi prema njoj!

Neko će mi kazati: «Ali, doktore, to bih i ja činio. Međutim, primarni jezik ljubavi moje žene je dodir tela, a ja nisam taj tip. Nikada nisam video da se moji roditelji grle. Ni mene nikada nisu zagrlili. Šta da radim?»

Imate li dve ruke? Da li ste sposobni da ih sastavite? Zamislite sada da se između njih nalazi vaš bračni drug, pa ga privucite k sebi! Kladio bih se da ćete se osećati ugodnije kada tu proceduru budete ponovili nekoliko hiljada puta. Samo mi ne govorimo o osećanju ugodnosti. Mi razgovaramo o ljubavi, a ljubav je nešto što činimo za svog bračnog druga, a ne za sebe. Većina od nas u toku dana učini i ponešto što nam nije svojstveno. Nekima je to rano ustajanje iz postelje. Izvlače se ispod pokrivača protivno svojoj volji. Zašto? Zato što verujemo da nas čeka nešto važnije od spavanja. I naravno, uskoro se uveravamo da je bilo dobro što smo ustali.

Isto to vredi i za ljubav. Jednoga dana otkrijemo primarni jezik ljubavi svoga bračnog druga i odlučimo da ćemo mu se na taj način obraćati, bez obzira da li nam je taj jezik svojstven ili nije. Ne tvrdimo da to činimo iz zadovoljstva. Jednostavno odlučujemo da ćemo to činiti iz ljubavi prema svom bračnom drugu, da ćemo to činiti za njegovo dobro. Želimo da zadovoljimo njegovu emocionalnu potrebu za ljubavlju i zato govorimo njegovim jezikom ljubavi, jezikom koji on razume. Na taj način punimo njegov emocionalni rezervoar ljubavi i velika je verovartnoća da će nam on uzvratiti istom merom, progovoriti našim jezikom ljubavi, i napuniti naš rezervoar ljubavi do vrha.

Ljubav je pitanje odluke. Svaki partner u braku može još danas da donese tu odluku.

< 9. Poglavlje Sadržaj 11. Poglavlje >