< Uvod Sadržaj 2. Poglavlje >

 

1. Život u najboljem izdanju

 

U toku sledeće dve sedmice krenućemo putem otkrića, i nadam se da nećete biti razočarani jer sam se pripremio da vam otkrijem mnoštvo loših vesti. Nemojte se razočarati, jer na kraju svake loše vesti krije se i jedna dobra vest. Ne očekujem od vas da bilo šta menjate u ovom trenutku. Samo slušajte i razmišljajte. Čak se i naljutite, ali dođite ponovo! Potrudićemo se da ustanovimo sa kakvim problemima se suočava moderno društvo. Nazvao ovo naše predavanje «Život na vrhuncu». Možda će ono o čemu ću govoriti biti ideal za vas. Međutim, to je samo jedna suprotnost životu koji je pao na niske grane. Na osnovu ovih predavanja ustanovićete da mnogo onoga što danas činimo spada u kategoriju života na niskim granama.

Na mom univerzitetu imamo mnogo studenata - negde oko 50-60 hiljada (u ovaj broj su uključeni i studenti koji ne stanuju na kampusu). Kad studenti dođu na univerzitet, sve vrvi od studenata. Znate li kako oni zovu ovo mesto? «Crveni trg» - to je zbog crvenih opeka od kojih je trg načinjen.

Evo o čemu ćemo govoriti večeras: govorićemo o načinu života i o zdravlju. Početkom 60-tih godina ljudi su verovali da su Japanci genetski drugačiji od naroda u drugim krajevima sveta. Razlog stoji u tome što Japanci nisu obolevali od istih bolesti od kojih su obolevali narodi zapadnog sveta. Npr. ako uzmete rak debelog creva i čmara, 60–tih godina postojala je velika razlika između naroda u Japanu i naroda u Velikoj Britaniji. Naravno, Japanci su u mnogo manjem broju obolevali od ove bolesti. Ali samo u toku 20 godina Japanci su dostigli zapadni svet. Dakle, ili su se u toku 20 godina njihovi geni promenili, ili se nešto drugo promenilo. Ista situacija je i kod žena i kod muškaraca.

Vidite, nisu samo geni oni koji povezuju članove porodice, već i način ishrane čini to isto. Postoje 10 osnovnih faktora koji izazivaju bolesti i smrt u Sjedinjenim Državama (uzimam primer Sjedinjenih Država jer je tamo situacija najlošija):

1. Bolesti srca i krvnih sudova. Skoro milion ljudi godišnje umire od ovih bolesti.

2. Rak. Oko pola miliona ljudi godišnje umire od raka;

3. Hronične bolesti pluća. 105.000 ljudi godišnje umire od ove bolesti.

4. Infektivne bolesti. 90.000 ljudi umire godišnje od infektivnih bolesti, itd.

Broj onih koji umiru od ostalih bolesti je zanemarljiv. Mislite da je, možda, u drugim zemljama situacija malo drugačija? Šta nauka kaže o tome koji je osnovni razlog za sve te bolesti? Napravićemo jednu listu:

1. Loša ishrana.

2. Loš način života.

Ovo su dva najosnovnija razloga za bolesti koje smo malopre nabrojali. Svi uzroci smrti koji zauzimaju niža mesta na tabeli, doživljavaju najveći publicitet.

Hajde da vidimo šta to znači živeti duže? Kako se to postiže?

1. Pušenje - očigledno je, na osnovu svih dosadašnjih podataka, da pušenje nije dobra i zdrava navika;

2. Nedostatak sna (7-8 sati dnevno);

3. Redovan doručak - ako nešto treba promeniti danas, preporučio bih vam da imate redovan doručak. Mi se uvek žurimo, a ljudi misle da će, ako preskoče doručak, izgubiti nešto na težini. Ali, činjenica je da je metabolizam na vrhuncu u toku jutra, i dobar doručak će, u stvari, dovesti do gubitka težine jer ćete tu energiju koju ste uzeli iskoristiti u toku dana. Osim toga, rizik za oboljenje od srca će se time smanjiti i to je još jedan dobar razlog da se uzima redovan i obilan doručak;

4. Nemojte jesti između obroka;

5. Održati odgovarajuću telesnu težinu;

6. Vežbajte redovno;

7. Smanjite sve ostale nezdrave navike kao što je konzumiranje alkohola.

Sva ova pravila su vrlo poznata svima, i svi ih dobro znamo.

Šta je sa lekovima? Evo interesantnog podatka: Postoji jedan naučni časopis koji nam objašnjava koliko ljudi se razboleva od lekova koje su dobili na osnovu recepta lekara. Lekovi koje ste dobili od svog ličnog lekara mogu da vam oduzmu život. U Velikoj Britaniju, izračunto je da 70 000 ljudi umire godišnje od lekova koje su dobili na osnovu recepta lekara. Lek je drugi po važnosti ubica u Velikoj Britaniji. To je svakako šok!. Nisam ovim rekao da je sve što ste dobili od svog lekara loše, ali, naš svet je, definitivno, postao svet pilula, svet loše hrane. Na primer, ako uzmete samo sredstva za ublažavanje bola, uzmete li 10 takvih tableta, vi ćete umreti. Ali, mi opet uzimamo te pilule. Vi možete živeti zdravije i izbegavati ono što vam škodi, i možete dodati godine svom životu! Isto se to odnosi na životni stil. Kažu vam da treba da živite zdravim načinom života, a kao odgovor na takvu preporuku, vi jednostavno kažete da nemate dovoljno vremena za to. Ili kažete: »To košta isuviše! Isuviše sam zaposlen! Daj mi tabletu - za bilo šta! Daj mi vitaminsku tabletu!»

Ali, imam jednu dobru vest za vas. Kako da se rešimo slobodnih radikala koji su odgovorni za bolest kao što je rak? Mi smo mislili da se slobodnih radikala možemo osloboditi tako što ćemo kupiti bočicu sa sredstvom koje će ih uništiti. Hajde da vidimo šta kažu naučni časopisi o takvim tabletama:

«Vitaminske pilule nisu uspele da potisnu rak!».

Dva su istraživanja napravljena na području upotrebe beta-karotina. Veoma je dobro poznata činjenica da su ljudi koji uzimaju velike količine beta-karotina bolje zaštićeni od raka. Vaša mama vam je još govorila «Uzmi jednu ili dve šargarepe, biće ti bolje!». Ali, danas vam pružaju pilule. Daju vam beta karotin u obliku tableta. A na bočici piše: «zaštita protiv raka». U Americi, organizacija za borbu protiv droga napisala je jedan zakon koji kaže: «Ne smeš da napišeš bilo šta na bočici ako to nisi naučno dokazao». Nema problema.

I tako je počelo jedno istraživanje. U eksperiment su bili uljučeni ljudi koji puše. Kazali su: «Daćemo beta-karotin grupi koja puši, a drugoj grupi pušašča daćemo placebo (lažnjak) da bismo mogli dokazati da beta-karotin stvarno štiti od raka». Bila su, u stvari, dva ovakva istraživanja u svetu. Jedno je bilo finsko istraživanje, a drugo je bilo istraživanje pod naslovom «kareti». Finsko istraživanje je trajalo malo duže, ali pre nego što se navršilo 10 godina ovog istraživanja, ono je bilo zaustavljeno jer su ustanovili nešto užasno. Oni koji su dobijali beta-karotin, imali su više slučajeva raka nego oni koji su dobijali samo placebu - praznu materiju. Nakon četiri godine završeno je i ovo drugo istraživanje. Analitičari su pronašli istu činjenicu. Dakle, uzimanjem beta-karotina se povećava broj obolelih od raka.

«Nemoguće!», kažu ljudi, «Svi znaju da je beta-karotin dobar kao zaštita od raka». On nije nikda izazivao rak, on je antikancerogen!. Medicinski časopisi po celom svetu su pisali o ovome. Jedna nemački časopis je pisao o tome pod naslovom «Opasan beta-karotin». Svet se izokrenuo. Danas su ustanovili da beta-karotin stvarno štiti od raka, ali samo onda kada se daje sa svim ostalim sastojcima koji se nalaze u šargerepi, sa svim onim što se nalazi u zelenom lišću i u povrću. Potrebni su vam flavenoidi. Sve ono što se nalazi u celini, 50 puta povećava delotvornost flavonoida. Dakle, uzimajte vitamine, i sva druga sredstva, i ponakad ćete doživeti izneneđenje da će to biti kontraproduktivno. A nauka je ustanovila, da se sve to nalazi u namirnicama. Ako želite svoje vitamine, svoje minerale, svoje flavonoide, onda prvo što ćete jesti su jagode. Zatim dolaze šljive, naranđže, grožđe, kivi itd. Ako želite povrće koje ima veliku količinu antikancerogenih materija, najbolja namirnica je beli luk. U mom odeljenju istraživali smo uticaj belog luka i ustanovili smo da je on savršeni antibiotik. Ali ako imate neki sastanak, onda možeti upotrebiti i druga antikancerogena sredstva kao što su spanać, brokli i nećete morati da pokvarite svoje romantično veče mirisom belog luka.

Hajde da vam prikažem novi vitamin u vašem životu. Izgleda vrlo dobro. Te nove materije su fitohemijske materije. To je nešto novo u nauci. Te fitohemijske materije se bore protiv bolesti. A postoji posebna grupa fitohemikalija, to su fitoestrogeni. Neophodno je da sve žene uzimaju ove fitoestrogene. Oni na neki način zamenjuju one estrogene u telu. A žene imaju veoma promenjiv nivo estrogena u telu. Posle menopauze, dolazi do smanjivanja nivoa estrogena za 40%. A estrogen je neophodan za normalno funkcionisanje vašeg mozga. Vi znate da su žene sklonije nekoj vrsti bolesti. Zato je njima estrogen zaista neophodan za zdrave kosti, za zdrave krvne sudove. Žene spadaju u veoma rizičnu kategoriju kad postanu starije.

Muškarci nemaju taj problem. Kod njih je taj nivo estrogena konstantan. A ovi fitoestrogeni nisu isti kao estrogeni koji se stvaraju u telu. Oni ne feminizuju muškarca, oni samo zaštićuju. Oni štite od raka dojke, zatim od raka prostate, od srčanih bolesti, osteoporoze, od simptoma menopauze. Npr. žene u Koreji kao da ne prolaze kroz proces menopauze. Ali ako prihvate zapadnjački način života, prolaze kroz iste teškoće kao i zapadnjačke žene. Zatim, tu su bolesti mozga, bolesti kao što je artritis. Estrogeni su veoma važni kod bolesti mozga, zatim, za prohodne i elastične krvne sudove.

Pitanje koje bih želeo da vam postavim večeras glasi: Da li ste vi kao narod zaštićeni od ovih bolesti? Evo da vidimo šta je česta pojava kod nas u zemlji: sva zapaljenja, sve vrste srčanih boelsti, osteoporoza, simptomi menopauze, a osim toga radi se i o pamćenju. Zdrav razum. Ono što je za mene najgore kod starenja je kada izgubite zdrav razum. Najteže bi mi bilo kad ne bih mogao da komuniciram sa svojim unucima. Ali, da biste dobili sve te neopohodne komponenente, morate da imate raznovrsnost u svojoj ishrani. Zato bih vas ohrabrio da ekperimentišete. Mi smo navikli na meso, krompir, pirinač i onda dodamo malo povrća i to je sve. A imamo veliko obilje različitih namirnica iz kojih možemo birati. A svaka pojedina namirnica ima drugi način zaštite od bolesti. Ako želite da izbegnete, recimo rak, postoji mnogo korenja koje vas može zaštititi od te bolesti.

Postoji čitava lista namirnica u kojima se ti sastojci pojavljuju: to je, recimo, porodica biljaka u koju spada kupus. Te biljke imaju svu zaštitu u sebi. Kada ne bi bilo kupusa (možda bi Nemci već izumrli - oni jedu puno kupusa), zatim mahunarki (u Africi, to je osnovna hrana), žitarica, orašastih plodova i belog luka, porodica kupusa, zatim patlidžani, paradajz, čak i tikva, zatim porodica šargarepe. Sve je to hrana bogata antikancerogenim materijama. Ja sam ih na neki način kategorizovao: beli luk i kupus spadaju u grupu koja pruža najbolju zaštitu zajedno sa sojom i namirnicama iz porodice šargarepa. Dakle, ako jedete šargarepu, znajte da ona sprečava rak. Ali, ako uzmete ovu šargarepu i pripramite je u obliku tablete, imate samo još veću šansu da dobijete rak. Jedini vitamini koje bih preporučio je kada biste u jednu pilulu mogli da stavite koncentrisano sve ono što se nalazi u celom plodu, recimo, jabuke. Ali, onda vam je mnogo lakše da jednostavno, pojedete jednu jabuku.

Čemu ove namirnice pomažu?. Dakle, štite vas od raka prostate. Uzmimo, recimo, učestalost raka prostate u Sjedinjenim Državama, u Australiji i u Velikoj Britaniji. I uporedimo ih sa brojem obolelih u Kini, u Južnoj Koreji i u Japanu. Danas se Japanci skoro isto tako loše hrane kao i stanovnici Amerike, ali dobijaju mnogo više fitoestrogena. Zatim imate rak bešike. Čak i rak kože.

Amerikanci su izveli jedan eksperiment: dali su veliku količinu rendgenskih zraka, pacovima. Polovina od tih pacova je hranjena hranom koja sadrži fitoestrogene, a druga polovina nije. Svi oni pacovi koji nisu dobijali fitoestrogene pomrli su od raka. A ni jedan od pacova koji su dobijali fitoestrogene nije umro od raka. Danas je rak kože veoma aktuelan. To je samo zato što naša ishrana nije odgovrajuća. Ako uzimate fitoestrogene imaćete bolje kosti itd. Dakle, videli ste sve ove zaštitne materije.

Postaviću vam nekoliko pitanja. Vi ćete mi dati odgovor kakva je vaša pozicija. Nemojte se obeshrabriti ako niste postigli neki dobar rezultat:

1. Koliko među vama svaki dan uzima sojino mleko umesto kravljeg i ostalog mleka? Ako ga uzimate svakog dana, dobijate 5 poena.

2. Koliko sojinih proizvoda najmanje tri puta sedmično uzimate u svojoj ishrani? Ako upotrebljavate i bilo koju drugu letirnjaču (?), dobijate 2 poena.

3. Koliko od vas upotrebljava laneno seme u svojoj ishrani najmanje 3 puta sedmično? Laneno seme je veoma bogato jednom vrstom fitoestrogena koji se zove linen. Dame, to vam je najbolja zaštita od smetnji koje se događaju u vreme menopauze. Veoma je jednostavno: dodate vrlo malu količinu lanenog semena u šejk, ili u svoju hranu - stavite ga u ono što kuvate uobičajno. Ako to činite, dobićete 5 poena.

4. Ako uzimate sojine klice u svojoj salati ili u sendvičima jedanput ili više puta sedmično, dobijate 3 poena.

5. Koliko od vas najmanje dva puta dnevno jedu voće? Dobićete 3 poena.

6. Ako uzimate orašaste plodove, dobićete 2 poena.

7. Ako upotrebljavate i voćne sokove, dobićete 1 poen.

8. Koliko među vama upotrebljavaju biljne čajeve, svaki dan? Dobićete 1 poen.

9. Ako upotrebljavate maslinovo ulje umesto suncokretovog ili drugog ulja, onda ćete dobiti 1 poen.

10. Koliko među vama naizmenično upotrebljava 30 različitih namirnica u svojoj ishrani? Dobićete 1 poen.

Testirao sam svoje studente. U proseku, moji studenti su dobijali 1-6 poena. Ali za izvanrednu zaštitiu od raka potrebno vam je 26-35 poena u ovoj anketi. Kad sam prvi put napravio ovo istraživanje, bio sam veoma razočaran, ali od tada sam se malo promenio. Zaboravio sam laneno seme. Prvi put imao sam 30 poena. Ali kad sam dodao i laneno seme, dobio sam 35 poena. Znam da ovo zvuči veoma obeshrabrujuće, ali mi možemo da promenimo svoj način života.

Hajde da sumiramo: već smo kazali da je ovo naše društvo društvo koje se služi praznom hranom. Ali, ima nekih sakrivenih pomagača u većini namirnica koje uzimamo. Ako bismo mogli u naš način života uneti raznovrsnost sveže hrane, onda se potrudite da u svoju hranu unesete soju i proizvode od soje, mnogo voća i povrća i na taj način ćete veoma povećati verovatnoću da nećete dobiti rak ili druge slične bolesti. Ujedno ćete i uštedeti novac jer su lekovi vrlo skupi.

Ono što nam izaziva najviše problema u životu jesu proteini. Ako bih telefonirao u stara vremena kući i da upitao šta ćemo dobiti za večeru, a moja supruga bi mi odgovorila: «Pečene krompire i brokoli», to bi bio razlog da se rastanemo jer nismo bili spremni da priznamo da namirnice koje sadrže povrće, krompir, brokoli i ostale stvari su prikladne za nas. Ono što smo mi hteli da saznamo kad smo pitali šta će biti za večeru bilo je u stvari koje proteine ćemo dobiti. Ako bi mi supruga odgovorila da ćemo imati pečeno pile ili stejk za večeru, bio bih zadovoljan. Sve ostalo nije važno. Mi smo bili indoktrinirani da razmišljamo o proteinima na takav način. Međutim, Svetska zdravstvena organizacija se ovde umešala i kazala koliko nam proteina treba po kilogramu telesne težine u skladu sa godinama života. Svakoj ženi ne treba više od 55 g proteina dnevno. A čoveku treba 60 g proteina dnevno. Ali jedan prosečni zapadnjak jede 300-350 g proteina dnevno. Vi ne možete akumulirati proteine u svom telu, ali ono što možete nagomilati su masnoće. To znači da ćeš pravilno upotrebiti svojih 50-60 grama koje si uzeo, a onaj ostatak ćeš promeniti u ugljene hidrate. Moje se telo najvećim delom sastoji od proteina, ali gorivo koje mi je potrebno jesu ugljeni hidrati. Bilo bi to isto kao da kažete da je vaš auto je načinjen od gvožđa. Dakle, logično bi bilo da u vaš rezervoar stavite opiljke od gvožđa ili nešto rđe. Da li biste vi to stavili u vaš automobil? Naravno da ne biste. Vi koristite drugu vrstu goriva – naftu i benzin. Vaše telo se hrani ugljenim hidratima. Što se tiče vašeg mozga, on ne bi prihvatio ništa drugo. Zato sve dodatne proteine koje ste uzeli naše telo mora da pretvori u ugljene hidrate. To znači da telo mora da razradi svaki nitrogen u tim proteinima. To sad postaju veoma toksične materije. Ostim toga mediji vam govore da su vam potrebni životinjski proteini jer se smatra da životinjski proteini sadrže sve amino-kiseline koje su potrebne našem telu a da se to ne odnosi na biljne proteine. I tako su vas uverili da su životinjski proteini daleko bolji od biljnih proteina. Ali, nauka je dokazala, i to van svake sumnje, da su biljni proteini daleko bolji od životinjskih proteina uz uslov da se uzima velika količina različitih proteina.

Čak i u životinjskom svetu, lav mužjak, kad ubije neku životinju i pojede je, on pojede ono što je sadržina te druge životinje, a sadržina su biljke. Pokazao bih vam jednu publikaciju koja dokazuje da ako uzimate veliku količinu životinjskih proteina u svojoj ishrani imate visok rizik od osteoporoze i od bolesti srca i krvnih sudova. Životinjski proteini imaju veliku količinu sumpora u svojim ćelijama dok biljni proteini imaju sasvim drugi sastav. Mineralne kiseline biljnog porekla čine proteine širim i zato su lakši za varenje. Da vam dam primer: ako pojedem jedno jaje, kiselost u mom stomaku spušta se na 1,6. Stomak postaje tako kiseo da morate uzeti neko sredstvo za smanjivanje kiselosti. A ako uzmete biljni protein, kiselost se nikad ne spušta niže od 1,5. Da li vi upotrebljavate sredstva za smanjivanje kiselosti vašeg želudca? Da, mnogi ih upotrebljavaju. Da li ste videli životinje da šetaju okolo sa bočicom sredstva za smanjivanje kiseline? Ako stavite životinjski protein u svoj stomak trebaće šest sati da se on svari, a za biljni protein će trebati tri do četiri sati. Sir – protein koji se sadrži u siru zove se kasein. Siru je potrebno 10-12 sati da se svari. To je teško za varenje. Hajde da sumiramo : ako uzimam proizvode od soje, oni će dodati dosta arginina u moju krv, a ako uzimam sir, on će mojoj krvi dodati mnogo manje arginina. Naučnici su pronašli da je arginin neophodan da biste se oslobodili otrova. Ako uzmemi recimo zečeve kao model (a isto se odnosi i na ljude) i hranim ih životinjskim proteinima kao što je riblje brašno, oni se razboljevaju od arterioskleroze. Ako ih hranim biljim proteinima, oni dobijaju nizak nivo holesterola. Ako im dajem životinjske proteine dobijaju visok nivo holesterola čak iako nema holesterola u njihovoj ishrani.

Hajde da vam pokažem nešto vrlo zanimljivo: jedan prosečni biljni protein daće vam 67 mg holesterola, jaje 107 mg, zatim svinjski protein 107 mg, protein iz pilića 18 mg, proteini iz govedine 152 mg, proteini iz ribe 160 mg, a celo jaje 176 mg, kazein iz mleka 203 mg, ćurka 215 mg, a mleko 225 mg. Proteini iz obranog mleka enormno povećavaju nivo holesterola. A šta vam kaže televizija? Ako želite da izbegnete holesterol onda pijte obrano mleko sa niskim sadržajem masnoća. Ali obrano mleko povećava nivo holesterola do neviđenih granica jer protein koji je sadržan u mleku povećava nivo holesterola. Možda ćemo o tome kasnije malo više govoriti. Žumance jajeta je bogat izvor holesterola. Svi biljni proteini vam daju određenu količinu holesterola, ali pasulj i grašak vam daju izvanredno malu količnu. Da li znate da jedna kašika puna graška može da bude skoro isto tako efikasna kao i neki lek za snižavnje holesterola? Vi ćete sigurno biti zabrinuti zbog kalcijuma. Znajte da sve što je zeleno davaće vam kalcijum.

Želeo bih da vam kažem nešto o tome šta mi činimo za sebe kada upotrebljavamo ugljene hidrate. Mislim da ovde ima nekih studenata, jer ja sam noćna mora za svoje studente. Pogledajmo dve grupe pacova. Na levoj strani su savršeno zdravi pacovi, a na desnoj strani su oni koji izgledaju kao da su umrli. Oni su ili mrtvi ili na samrti. Obe grupe dobijale su potpuno istu hranu. Ali grupa na jednoj strani dobijala je dva puta manju količinu hrane od one na drugoj strani. U čemu je bila razlika? Grupa na desnoj hrani dobijala je da jede onoliko koliko je htela, a grupa na levoj strani dobijala je onoliko koliko im je bilo potrebno. Dakle, istina je kada kažemo da ćemo sami sebe izjesti do smrti.

Rafinisana hrana je jedna od najvećih problema. Gde god da krenem, sve je rafinisano. Imamo beli hleb, ljušteni pirinač. I to je logično, jer ako uzmem za primer žitarice - moderni mlinovi su mlinovi na valjke, a stari mlinovi su bili mlinovi na kamenje koje se okretalo. To znači da moderni mninovi drobe zrno, i zatim ga prihvataju valjci i suču ga na komade tako da belo brašno izlazi kao posebna kategorija. A mekinje stave u drugu posudu. I kada je iskustvo koje stičete u zatvorenoj prostoriji svoga stana postalo vrlo bolno, onda kupujete mekinje. A klicu u zrnu stavljate na lice. Vidite, ovde imamo tri stvari umesto jedne. Šta to znači? Šta je to prazna hrana? Kad jedete tu praznu hranu dobijate drugu vrstu bakterija u svoj stomak zajedno sa tom hranom. Tipična američka ishrana proizvodiće 60-600 g dnevno sulfata u urinu. To znači da, ukolikoliko sam uzimao velike količine rafinisane hrane i životinjskih proizvoda, bakterije u mojim crevima se menjaju i postaju bakterije koje smanjuju količinu sulfata. Ali, ako uzimam drugu vrstu hrane, onda ću imati bakterije koje su metanogene. Hajde da ovo pojednostavimo: gas koji se proizvode prilikom zdrave ishrane – metan, on je bez mirisa. Gasovi koji se proizvodi na osnovu delovanja sulfatnih bakterija sadrže sumpor. Ako želite zdrave bakterije, ako želite da ne dobijete rak, smanjite količinu prazne hrane koju ćete uzeti. Izbagavajte rafiniranu hranu i smanjićete mogućnost dobijanja raka na debelom crevu, sve vrste problema sa gasovima, varikulozne vene.

Pogledajte dve stvari koje su važne: jednoj grupi svojih studenata davao sam da popiju rastopinu glukoze. Nekoliko minuta nakon toga, nivo šećera se veoma podigao. Ali, telo se štiti podižući nivo insulina. I sada imate toliko insulina u krvi da vrlo brzo opada nivo šećera u krvi. I na kraju je nivo glukoze mnogo niži nego kada ste se normalno hranili pre nego što ste uzeli ovu količinu glukoze. I tako dobijamo nešto što se zove hipoglikemija. Ako biste uzeli istu količinu glukoze, recimo da stavite unutra malo ječma ili zobi, nivo šećera u krvi se ne podiže tako mnogo. Ni nivo insulina se ne podiže mnogo, a krajnji rezultat je da nije došlo do hipoglikemije.

Probali smo ovaj isti eksperiment sa zečevima, jer mi moji studenti nisu verovali. Davali smo zečevima glukozu, a davali smo im glukozu plus pektin (to su biljna vlakna u jabuci) i davali smo im kola-kolu. Mislite da je to bilo okrutno? Oni vole kola-kolu, baš kao ljudi! Posle samo jednog i po sata, svi su zečevi imali hipoglikemiju. Ovde je nivo šećera u krvi bio kada smo počeli, a posle jednog i po sata svi su imali hipoglikemiju.

Evo šta se dešava kao posledica hipoglikemije: zbunjenost, tromost, nesigurnost, nedostatak koncentracije, smetnje u vidu kao što su dupla slika, srce poče da lupa, anksioznost, drhtanje, itd. Onda sam upitao sam svoje studente šta uzimaju pre nego što dođu na ispit. Kažu da piju koka-kolu. Posle prvog sata ispita počinjete da drhtite, zaboravjate sve što ste znali, ne možete ničega da se setite, i onda dolazite k meni i kažete da ste se unervozili i da ništa više ne znate. A ja kažem: «Nije to istina nego si se napio koka-kole!» Nema milosti. Nema drugog ispitnog roka. Zato ni jedan od mojih studenata ne pije koka-kolu. A ovo nam društvo čini svakog dana. Ako je sadržaj šećera u krvi niži nego što treba, treba vam nešto što će ga podići. Onda jedete između obroka i obično imate želju za nečim slatkim. I onda imate želju za kofeinom. Mi sve to činimo sebi ne shvatajući šta nam se događa kad to činimo. Najbolji način da zadovoljite svoju potrebu za sokom jeste da uzmete jednu jabuku. Visoki sadržaj šećera u vašoj krvi veoma je loš za vaše krvne sudove.

Sutra uveče ću govoriti o masnoćma i zato ne bih voleo da propustite to predavanje! Jer ćete biti iznenađeni onim što činite sami sebi. Ali, imam jednu dobru vest za vas: vi možete dobiti isti doživljaj ukusa unoseći nekoliko vrlo malih promena. Hoću da vam pokažem da zemlje koje imaju visok procenat masnoća u ishrani imaju veoma veliki broj slučajeva raka dojke. Od 40-tih godina unošenje masnoće u ishrani se dramatično povećao u zapadnom svetu, a unošenje ugljenih hidrata se smanjila. Rezultat toga je da ljudi izgledaju onako kako izgledaju u Americi. Tačno je da sa ovakvom konstitucijom možete da napravite dobru karijeru kao sumo-rvač, ali ne možete da očekujete dug životni vek! Imati višak kilograma nije ni malo zdravo. Dame su zainteresovanije od muškaraca, jer one akumuliraju mnogo više masnoća u sebi nego muškarci. Nije to baš sve tako loše, jer upravo zloupotreba masnoća čini ženski rod tako privlačnim. Ali, ako muškarci zloupotrebljavaju masnoće, nisu više tako zgodni. Jedno je istina – što više masnoća imate, to je rizik za oboljevanje od raka veći. Bilo bi dobro da smanjim rizik, da podignemo nivo energije i da izbegnemo bolesti. Voleli bismo da kažemo za sebe da živimo jednim zdravim načinom života.

Večeras bih želeo da vas pozovem da unesete raznovrsnost u svoj način života, da iskusite blagodati zdrave hrane, da osetite opasnost koja se krije u rafinisanju hrane i da unesete zdrave međusobne odnose različitih namirnica koje uzimate. Ali, ima nešto što mi činimo a vrlo je opasno za vas. Sutra uveče ću govoriti o nekim od tih pojava. Smatram da će neke promene koje možete uneti predstavljati znatno poboljšanje. Pozvao bih vas da dođete i sutra uveče. A prekosutra će biti prava noćna mora za svakog od vas. Ali, i uživaćete! A onda ćemo doći od najboljih rešenja ovih problema.

 

< Uvod Sadržaj 2. Poglavlje >