< 6. Poglavlje Sadržaj 8. Poglavlje >

 

GLAVA SEDMA

HLEB ŽIVOTA

Jovan, 6. glava

 

Isus se vraća u Galileju i sve događaje iz Jovanove 6. glave proživljava u periodu od dva dana. Hrani mnoštvo od pet hiljada ljudi, posle čega ljudi hoće da ga proglase carem (stihovi 1-15). Nakon povlačenja od mnoštva i svojih učenika, Isus, hodajući po vodi Galilejskog jezera dolazi noću do svojih učenika koji su u svom brodiću, (stihovi 16-21). Narednog dana u sinagogi u Kapernaumu, Isus pokreće diskusiju o relativnim zaslugama hleba koji su On i Mojsije davali narodu (stihovi 22-35). To mu daje priliku da održi svoju čuvenu propoved o “hlebu života“, u kojoj svoju misiju opisuje duhovnim hranjenjem naroda (stihovi 35-59). Poglavlje se završava odlaskom ozblijnog broja Isusovih učenika, da bi s Njime ostala samo dvanaestorica (stihovi 60-71).

 

l Ulaženje u Reč

Jovan 6,1-15

Tekst u Jovanu 6,1-15 pročitaj najmanje dva puta, a onda odgovori na sledeća pitanja:

1. U ovom tekstu Isusu se obraćaju i Andrija i Petar. Uz pomoć konkordancije, uporedi njihove reči iz ovog teksta s onim što je svaki od njih rekao na drugim mestima u Jovanovom Jevanđelju. Kako ti to olakšava da razumeš reakciju obojice na čudo hranjenja pet hiljada ljudi?

2. Zašto je, po tvom mišljenju, Isus hteo da okuša učenike, pitajući ih gde se može kupiti hleba, ako je već znao šta će činiti?

3. Kakve sličnosti vidiš između ove i priča o Pashi (2. Mojsijeva 12) i o mani (2. Mojsijeva 16,1-8) u Starom zavetu.

 

l Istraživanje Reči

Pozadina teksta

Isus se vraća u Galileju, što je u Jovanovom Jevanđelju relativno neuobičajena situacija. U stvari, jedino se svadba u Kani (2,1-11), izlečenje sina “carevog čoveka“ (4,46-54), epizode u 21. glavi i događaji iz 6. glave događaju u Galileji. Najveći deo Jevanđelja, za razliku od Mateja, Marka i Luke događa se u Jerusalimu i okolnim krajevima.

Događaji iz Jovana, 6. glave odigravaju se u vreme približavanja jevrejske Pashe (6,4). Tako će se dogoditi da će mnogo ljudi biti na putu za Jerusalim, što svakako objašnjava brojno stanje mnoštva u tom pustom kraju (White, The Desire of Ages, 364). U Jovanovom Jevanđelju, kad god se pominje Pasha, prisutne su aluzije ili na Večeru Gospodnju ili na krst (ponekad i na oboje — vidi White, The Desire of Ages, 388.389). I, razume se, u ovom poglavlju imamo obilje scenografije iz vremena Izlaska. Na primer, priča o čudesnom hranjenju mnoštva podseća čitaoca na izralijski narod u pustinji. Mojsije se, u 4. Mojsijevoj, suočava s problemom velikog mnoštva u pustinji, koji se žale da nema hrane. Kao što je učinio Isus u Jovanu 6,5, i Mojsije postavlja pitanje o mogućnosti da se nahrani sav taj narod (13. stih). Ovo je jedna od mnogih aluzija koje tekst u Jovanu, 6. glavi, čvrsto vežu za starozavetne izveštaje o Izlasku.

 

Detaljno istraživanje teksta

Radnja priče događa se s druge strane Galilejskog jezera, kod Tiverijade (i Kapernauma — 1. stih). Za Isusom ide veliko mnoštvo ljudi, zato što je lečio bolesne (2. stih). On tamo pronalazi prirodnu govornicu, na padini brda, gde seda sa svojim učenicima (3. stih). Konstrukcija rečenice iz 3. stiha vrlo snažno podseća na Propoved na Gori u Mateju (vidi Matej 5,1).

Filip i Andrija, koji ovde razgovaraju s Isusom (Jovan 6,5-9), ubrajaju se među najaktivnije učenike u Jovanovom Jevanđelju. To iznenađenje je utoliko veće, pošto se uopšte ne pominje Jovan, koji je među najaktivnijima u Mateju, Marku i Luki (kao što je rečeno ranije, Jovana u ovom Jevanđelju verovatno treba poistovetiti s ljubljenim učenikom [13,23.24; 19,35; 21,24]). Filip je logična ličnost s kojom će Isus razgovarati o nastalom problemu, pošto je on iz Vitsaide (1,44), grada nedaleko od mesta na kojem se nalaze). Raspitujući se za ljudsko rešenje problema, Isus ističe natprirodni aspekt čuda koje će zatim učiniti. Koliko je nama poznato, u broju prisutnog naroda u ovoj priči nema duhovnog ili simboličkog značaja (5.000, 200, 5 i 2). To su samo sećanja na činjenice.

U ovoj priči imamo snažne aluzije na ustanovu Večere Gospodnje, događaj koji je izostavljen iz ovog Jevanđelja. Isus uzima u ruke hlebove, blagosilja ih — eucharistesas — i deli prisutnom mnoštvu (11. stih). Karakteristični jezik izražavanja u grčkom koji je ovde izabran, direktno podseća na jezik Večere Gospodnje u drugim delovima Novog zaveta (naročito Luka 22,19 i 1. Korinćanima 11,23.24).

Ovo je jedino Jevanđelje u kojem se priča završava Isusovom naredbom da se skupe komadi što su preostali, kako ništa ne bi bilo bačeno (stihovi 12,13). Posle toga, ljudi počinju da misle da vide proroka kao što je bio Mojsije (koji je takođe “doveo hleb s neba“), koji je bio prorečen u 5. Mojsijevoj 18,15-18). Razgovori posle toga koncentrišu se na ideju prisiljavanja Isusa dao postane njihov car, na šta se on povlači od njih (15. stih).

 

Glave teme teksta

Euharistički hleb

Euharistički i jezik Izlaska kojim je napisana priča priprema čitaoca za ono što treba da sledi u 6. glavi, naročito u stihovi 30 do 59. Pošto Jovan u Jevanđelje ne uvrštava izveštaj o Večeri Gospodnjoj, on to nadoknađuje izvanrednom teologijom Večere Gospodnje u 6. glavi. Stvarno značenje Pashe može se naći u Isusu i u Večeri koju samo On može da pripremi (Talbert, Reading John, 132). Prema tome, 6. glava je nastavak teme u kojoj je Isus zamena za judaizam — teme koju smo snažno zapazili u 2. glavi (zamena vode čišćenja i hrama), 4. glavi (zamena samarjanske vere i Jerusalima) i 5. glavi (zamena vodâ u Vitezdi).

Međutim, zanimljivo je da se Jovanove aluzije na Večeru Gospodnju nalaze u kontekstu obedovanja u prirodi, ovom prilikom na padini brda, a drugog na obali (Jovan 21,1-14). U jednom određenom smislu, obred Večere Gospodnje, sto za obedovanje i obedovanje u prirodi vrlo su slični. Isusova prisutnost ne može se ograničiti na crkvene zgrade, u kojima se održava “pravi“ način bogosluženja. Za one koji hode, žive s Isusom, postoji smisao u kojem svaki obrok postaje simbol (White, The Desire of Ages, 660, 661; Barclay, 1:225, 226).

 

Prorok kao Mojsije

Isusovo hranjenje mnoštva u pustinji podsetilo je ljude na Mojsijevo proročanstvo po kojem će ustati prorok sličan njemu (6,14; 5. Mosijeva 18,15-18). Ali Mojsije im je rekao — kada taj prorok dođe — “njega slušajte“, pošto će Bog svoje reči staviti u usta tog proroka, koji će učiti narod onome što Bog od njih očekuje (5. Mojsijeva 18, 15.18). Mojsije je naglasio da će reči  toga proroka biti važne, a ne njegova čuda. Ironija je što je, u kontekstu proročanstva iz 5. Mojsijeve, narod tražio od Gospoda da ih više ne straši čudesima niti gromovnim rečima (5. Mojsijeva 18,16). Gospodnje pouke su želeli da slušaju na smireniji način. A sada, kad je taj obećani prorok došao, oni nisu zainteresovani za Njegove reči. Oni jedino vide čuda! Žele da ga učine carem, nesumnjivo u nadi da će On svojim čudotvornim moćima isterati Rimljane i doneti im lak i udoban život.

 

l Ulaženje u Reč

Jovan 6,16-21

Tekst u Jovanu 6,16-21 pročitaj najmanje dva puta, a onda odgovori na sledeća pitanja:

 

1. Pažljivo uporedi Jovanov izveštaj s tekstovima u Mateju 14,22-27 i Marku 6,45-52. Na komadu hartije navedi sve paralele između Jovana i bilo kojeg od druga dva izveštaja. Tada navedi sve tačke u Jovanovom izveštaju u kojima se tekst razlikuje od drugih, uključujući i mesta koja su izostavljena. Koju jedinstvenu misao, po tvome mišljenju, iznosi Jovan? Objasni?

2. Uz pomoć konkordancije (NIV Exhaustive Concordance i Strogova, najbolje su za ovo istraživanje), nađi sve slučajeve u Jovanovom Jevanđelju u kojima Isus kaže: “Ja sam“. Vidi da li te izreke možeš da grupišeš u različite kategorije upotrebe. Smatraš li da su neke od tih izjava u vezi s 2. Mojsijevom 3,14.15? Ako je odgovor potvrdan, koje i zašto?

 

l Istraživanje Reči

Pozadina teksta

Galilejsko jezero je na 209 metara ispod nivoa mora, a duboko je 46 metara, okruženo brdima. Ovaj fizički ambijent može da uzrokuje iznenadne oluje, zbog kojih nastaju ogromni talasi, uprkos relativno malim dimenzijama jezera.

U Psalmu 77,16-20 opisan je Izlazak jezikom Božjeg prisustva na burnom moru. Ta priča o Isusu koji hoda po vodi (Jovan 6,16-21) prilog je generalnoj temi celog poglavlja o Izlasku i Pashi.

Isus čini istu vrstu čuda kakva je činio Bog u vreme Izlaska. Bog Staroga zaveta opisan je, čak, u knjizi o Jovu 9,8, kao neko ko “gazi po valima morskim“ (vidi takođe Priče 30,4). Prema tome, ljudima koji su bili školovani u vreme Staroga zaveta je Isusova sposobnost da hoda po vodi i vlada vetrovima i talasima bila moćna potvrda Njegovog božanstva.

 

Detaljno istraživanje teksta

Parabola uživo

 U drevnoj mitologiji je nemirno more bilo carstvo haosa i zla, ispunjeno morskim zmijama i drugim zastrašujućim stvorenjima. Isus dokazuje da ima potpunu kontrolu nad elementima nemira na ovoj Zemlji.

Mali brod u kojem se nalaze Isusovi učenici na nemirnom jezeru simbolički predstavlja crkvu u svetu, bacanu tamo-amo, koja se oseća napuštenom, često očajnu; crkvu koja pokušava da uzme stvari u svoje ruke (6,19). Ova priča pokreće crkvu da uvidi da Isus u svojoj vlasti ima sile ove Zemlje. Iako Njegovog prisustva nisu svesni u svakoj prilici, On dolazi kad je Njegov narod u nevolji.

U mnogim prilikama nam se čini da su nam životi potpuno izvan kontrole, kao brod koji nemirno more baca tamo-amo. Dobro je znati da Isus kontrolište situaciju, i onda kada se čini da su se stvari izmakle kontroli. On može da donese najbolje rešenje u svakoj situaciji, čak i onda kad su za njih krivi naši propusti. On može da donese najbolje rešenje i kada drugi ljudi učine propuste koji se tiču naših života. Kad smo uradili sve što možemo, veoma je zdravo da se bezbedno i spokojno prepustimo Božjoj kontroli nad stvarima koje su izvan naše vlasti. S druge strane, nezdravo ljudsko razmišljanje i rezonovanje vidi jednog udaljenog Boga, iako je blizu; Boga straha — iako nam je dao povoda da se radujemo!

 

Veliki “JA SAM“

Jedno od neobičnih obeležja Jovanovog Jevanđelja je okolnosti da Isus u više navrata koristi obrazac primenjen na Jahvea u Starom zavetu: “JA SAM“ (grčki: ego eimi). Ovaj snažni grčki izraz, uvek u Isusovim rečima, u Jevanđelju se koristi na tri načina. (1) Za predstavljanje (sebe) na ljudskom nivou (6,20; 4,26). Učenici su u velikom strahu, gledajući Isusa kako se približava, ali On kaže: “Ja sam; ne bojte se“ (6,20 — ego eimi). On im se predstavlja, izdvajajući sebe od drugih ljudskih bića. (2) Za predstavljanje (sebe) na božanskom nivou. Isus koristi izraz “JA SAM“ uz opis svojih božanskih svojstava (“Ja sam Hleb života“, “Ja sam Pastir dobri“). (3) Koristi se u apsolutnom smislu. On jednostavno kaže “JA SAM“, u očiglednoj tvrdnji da je isto što i Jahve Staroga zaveta. Da bi neko u potpunosti razumeo ovaj izraz u Jovanovom Jevanđelju, neophodno da ukratko skrenemo pažnju na starozavetnu pozadinu Isusove upotrebe tog izraza.

Božanske izjave JA SAM iz Starog zaveta takođe se primenjuju na tri načina, malo drugačije od ovog što je gore pomenuto. (1) Neke od izjava JA SAM u Starom zavetu otkrivaju prirodu Jahvea (2. Mojsijeva 3,14; 6,2.3). On je uvek tu da zadovolji potrebe svog naroda. (2) Izjave JA SAM  koriste se i da se otkrije jedinstveni karakter Jahvea. On je jedini Spasitelj, jedini pravi Bog (Isaija 43,10.11). Nema Boga kao što je On, koji od početka vidi kraj. On je jedini koji može da vidi budućnost (Isaija 46,9.10). (3) Izjave JA SAM koriste se i da se objave moćna dela budućeg spasenja, koja će Jahve učiniti u vremenu budućnosti (Jezekilj 34,20-31; 36,22-38).

U Jovanovom Jevanđelju se upotreba izjava JA SAM, kojima se opisuju Njegova božanska svojstva (tačka 2. gore), gradi na trećoj upotrebi u Starom zavetu. U Jevanđelju te izjave JA SAM (o “božanskim svojstvima“) postaju izrazi onoga što Isus nudi. Buduće spasenje koje je Jahve obećao ispunjeno je u sadašnjosti [present] u Hristu. On jeste Hleb žviota (6,33-58). On jeste Videlo svetu (8,12; 9,5). On jeste Vrata ovcama i Pastir dobri (10,7-18). On jeste Vaskrsenje i život (11,25.26). On jeste Put, Istina i Život (14,6). On jeste Pravi čokot (15,1-8). Ono što je u Starom zavetu bilo budućnost, u Hristu je postalo sadašnjost. Na taj način, u tim izjavama JA SAM, mi vidimo drugi izraz Jovanovog koncepta ostvarene ili sadašnje eshatologije. Biti u vezi s Isusom, znači sada, verom, imati obilje, bogatstvo budućeg carstva.

Apsolutne izjave JA SAM u Jovanovom Jevanđelju (tačka 3) grade se na starozavetnim izjavama JA SAM koje otkrivaju Jahveovu prirodu (tačka 1) i jedinstvenost (tačka 2). Isus otkriva prirodu i sva svojstva starozavetnog Jahvea. On je istinski Bog koji je postao telo. To je vidljivo po njegovom poznavanju budućnosti. On govori o stvarima pre nego što se dogode tako da, kad se dogode, ljudi veruju u JA SAM (13,19; vidi takođe Isaija 46,9.10). Isusova božanska priroda evidentna je na osnovu činjenice da On poznaje budućnost.

Verovanje u Isusovu božansku prirodu bitno je za spasenje. Oni koji ne veruju u JA SAM (Isusa) umreće u svojim gresima (8,24; vidi takođe Isaija 43,10.11). Ako Isusovo poznavanje budućnosti nije dovoljan dokaz, Njegova božanska priroda postaće evidentna kad “podignete Sina čovečjega“ (8,28). Krst i vaskrsenje moćno će posvedočiti o tome ko je zapravo Isus.

Izraz JA SAM Isus koristi i da bi objavio ono što je već evidentno u Prologu Jevanđelju po Jovanu — da je On preegzistirao, postojao kroz celu večnost, kao božansko Biće. On je Veliki JA SAM, koji je postojao pre Avrama (8,58; vidi takođe 2. Mojsijeva 3,14).

U izrazima JA SAM u Četvrtom Jevanđelju Isus se otkriva kao Jahve Staroga zaveta. On je u potpunosti i istinski Bog u najvišem smislu, bez obzira što hoda Zemljom u ljudskom telu. On je “preegzistirao“, postojao kroz celu večnost (8,58). Radosti budućeg carstva obećane u Starom zavetu On može da ispuni onima koji veruju u Njega sada (izjave JA SAM o božanskim svojstvima). Verovanje u Njegovu božansku prirodu bitno je za spasenje (8,24). To će postati evidentno, vidljivo u ispunjenju Njegovih proročanstava, naročito na krstu i u vaskrsenju (13,19; 8,28).

Kada sam, kao pastor, razgovarao s Jehovinim svedocima, često sam imao priliku da radim s ljudima koji su osporavali Isusov božanski status. Oni su imali unapred pripremljene odgovore za sve klasične tekstove koji upućuju na Isusovu božansku prirodu, kao što su Jovan 1,1; 8,58; Rimljanima 9,5 il Titu 2,13. Njihov specijalni prevod Biblije izmenio je i ključne tekstove, kao što su Jovan 1,3 i Kološanima 1,16.17. Međutim, postoji dokaz koji se nikada ne može pobiti, a to je činjenica da su u celom Novom zavetu, a naročito u Jovanovom Jevanđelju, biblijski pisci u mnogo navrata Isusu pripisivali svojstva i dela, koja su se u Starom zavetu smatrala da odgovaraju jedino Bogu Jahveu, u najvišem smislu. Te vrste pripisivanja iz pera novozavetnih pisaca teku tako prirodno i često, da ne može biti nikakve sumnje da su za Isusa imali najviše moguće poštovanje. Oni su nedvosmisleno želeli da svako Isusa poštuje na isti način na koji oni poštuju Oca (Jovan 5,23).

 

l Ulaženje u Reč

Jovan 6,22-59

Tekst u Jovanu 6,22-59 pročitaj najmanje dva puta, a onda odgovori na sledeća pitanja:

1. Nabroj razloge navedene u 6. glavi o tome zašto su ljudi nastavili da slede Isusa. Potom nabroj njihove reakcije na Isusove izjave i komentariši promenu u njihovim stavovima od onih izraženih u 14. i 15. stihu, prema onima koji su bili izraženi u stihovima 41 do 43. Šta je uzrokovalo tu promenu?

2. Ovaj tekst uporedi s 2. Mojsijevom 16, i 4. Mojsijevom 11. glavom. Uporedi i načini kontrast između hleba života koji Isus nudi i mane koju je Mojsije dao u pustinji. U jednom ili dva pasusa opiši glavnu misao koju je, po tvom mišljenju, Isus istakao u ovom odseku teksta. U kojem je sve smislu hleb koji On nudi veći od mane?

3. Šta Isus ima na umu kada govori o jedenju Njegovog tela i pijenju Njegove krvi? Napiši kako bi, po tvom mišljenju, Isus danas izrazio tu istu misao.

4. Na listu hartije povuci liniju vertikalno po sredini. Na jednoj strani navedi sve izjave u ovom tekstu koje impliciraju da je Isusov dolazak — Božje delo. Na drugoj strani, navedi one koje impliciraju da je Isusov dolazak — lični izbor. Koja od ove dve teme se tebi čini važnijom? Zašto?

 

l Istraživanje Reči

Struktura teksta

Pošto je scenario svega što se događa u 6. glavi — praznik Pashe, trebalo bi i dalje da očekujemo odjeke Euharistije i krsta, uz aluzije na Izlazak. U stvari, neki biblisti smatraju da u propovedi ovde zapisanoj, Isus tumači Spise pashalne liturgije u jevrejskim sinagogama (Brown, 1:277-280). Osim toga, u ovom tekstu se Isus značenjem čuda hranjenja mnoštva bavi u stihovima 1-15. Od fizičkog hleba On prelazi na duhovni, kao što je od fizičke vode, u 4. glavi, prešao na duhovnu vodu.

Isus se pridružio svojim učenicima u čamcu na Galilejskom jezeru i s njima odjedrio na drugu stranu jezera (stihovi 16-21). Mnoštvo koje se nalazilo na suprotnoj obali tražilo je Isusa i, uz pomoć nekih ljudi koji su plovili iz Tiverijade, preplovili jezero i našli ga u sinagogi u Kapernaumu, u kojoj se odigrava celo propovedanje i dijalozi ostatka 6. glave (stihovi 22-25, 59).

 

Pozadina teksta

 Snažna pozadina teksta iz 6,22-59 je tradicija Izlaska u kojoj Bog decu Izrailjevu hrani manom u pustinji (2. Mojsijeva 16; 4. Mojsijeva 11). Mana se prvi put pojavila petnaestog dana drugog meseca (2. Mojsijeva 16,1). Pošto se Pasha, zapravo, dogodila petnaestog dana prvog meseca, taj dan drugog meseca služio je kao “alternativna“ Pasha. Onima koji iz bilo kojeg razloga nisu mogli da proslave Pashu u uobičajeno vreme, data je mogućnost da je zato proslave petnaestog dana drugog meseca. Tako je dolazak mane bio asocijativno povezan s pashom, iako se ona prvi put pojavila mesec dana posle Izrailjevog napuštanja Egipta.

Mana je prestala da pada u veče uoči Pashe, neposredno pre nego što je Izrailj ušao u Obećanu zemlju (Isus Navin 5,10-12). Tako je u judaizmu nastala tradicija u kojoj se verovalo da će Mesija doći na dan Pashe i da će, uporedo s Njegovim dolaskom, mana ponovo početi da pada (Midrash Qoheleth 1:9). Tako kad je, neposredno pre Pashe, Isus nahranio pet hiljada ljudi, nikoga ne bi trebalo da iznenadi što će mnoštvo možda početi da spekuliše da On nije Mesija i da li će učiniti jedno još veće čudo — da će sve vreme hraniti sve ljude, vraćanjem mane! Pošto je Pasha bila blizu (Jovan 6,4), oni su očekivali da mana padne svakoga dana. Zbog toga su od Isusa tražili da učini upravo ono što su očekivali (stihovi 30, 31, 34).

 

Detaljno istraživanje teksta

Posle mnogo traženja, mnoštvo koje je prethodnog dana bilo nahranjeno na čudesan način, nalazi Isusa u sinagogi u Kapernaumu (stihovi 22-25.59). Ali ono što traže nije duhovna hrana. Njihov odnos prema Isusu je na jasnom materijalnom nivou (26. stih). Njih ne interesuje značenje čuda. Samo hoće da vide nova čuda (2. stih). Isus njihove oči pokušava da usmeri ka duhovnim stvarima, ka hrani koja traje i kroz večni život (27. stih). Ljudi iz mnoštva kao da hvataju obrise onoga o čemu On govori, pošto ga pitaju na koji način mogu da “čine“ dela Božja (28. stih). Oni su se pomerili jedan pedalj izvan materijalnog nivoa, ali još uvek ne do istinske vere u Isusa.

Isus direktno prelazi na suštinu. Delo koje Bog prihvata, jedino delo koje je u konačnom smislu bitno, jeste verovati u Isusa (6,29; 14,6). Vera u Isusa je preduslov za sveukupnu poslušnost koju Bog prima. Mi Boga ne zadovoljavamo delima koja činimo, nego ga zadovoljavamo — Onim u koga verujemo. Celokupno napredovanje u smislu “zadovoljavanja“ Boga temelji se na prihvatanju Isusovih izjava o sebi.

Odgovor mnoštva na Isusovu neposrednost ne obećava ništa. Ljudi traže znak dovoljno čudotvoran, da bi mogli poverovati u Njega (30. stih). Ali zašto traže čudotvoran znak, ako im je On već dao ošamućujuće silan znak, hranjenjem pet hiljada ljudi (muškaraca, bez žena i dece — 10. stih)? To hranjenje oni posmatraju samo kao kategoriju ukusa. Hoće potvrdu. Hoće znak verifikacije koji dolazi s neba, hoće kosmički znak. Sećaju se teksta iz Spisa koji kaže da je, u mani, Mojsije Izrailju za jelo dao hleb s neba, vrstu hrane koju jedu anđeli (31. stih; vidi takođe Psalam 78,24.25). Prorok koji je kao Mojsije, bilo kada da se pojavi, vratiće manu celom Izrailju na dan Pashe (6,14; 5. Mojsijeva 18,15.18).

Isus im odgovara da mana koju je Izrailjcima dao Mojsije nije pravi hleb s neba koji oni traže. Naprotiv, pravi hleb s neba je Ličnost koja silazi s neba i donosi život svetu (6,32.33). Oni očekuju kosmički znak, koji će verifikovati Isusovo mesijanstvo. Ali On im odgovara: “Ja sam taj kosmički znak koji dokazuje da sam ja Mesija“ (vidi 33. stih; Luka 17,20.21). Ako poveruju u Njega, oni će primiti sve potrebne dokaze.

 


            33. stih — Onaj što silazi dole               daje život svetu

            35. stih — ja sam Hleb života     

            41. stih — ja sam Hleb života                koji siđe s neba

            48. stih — ja sam Hleb života  

            51. stih — ja sam Hleb života                koji siđe s neba

            58. stih — Hleb koji siđe s neba             daje život svetu

 

U 34. stihu  je evidentno da ljudi i dalje ne razumeju šta Isus govori, ali slično kao što se dogodilo u slučaju žene Samarjanke kraj studenca (4,11.15), Njegova ponuda počinje da im zvuči prihvatljivom. Oni hoće ono što im On nudi, bez obzira šta je to. On im u nekoliko navrata objašnjava da pravi hleb s neba nije niko drugi do On sâm. U stvari, počev od 35. stiha, sve Isusove izjave su u prvom licu jednine. To naglašava Njegovu tvrdnju da je odnos s Njime lično konačna suština njegovog izlaganja. Obratite pažnju na redosled izjava o Hlebu života (šema).

Nedvosmislena implikacija propovedi o Hlebu života su viđenje Isusa i verovanje u Njega, zapravo dimenzije koje donose pravi život u duhovnom smislu — sada i u najkompletnijem smislu “u poslednji dan“ (40. stih; 5,21). Na isti način kao što hranu moramo neprestano jesti da bismo održali fizički život, neophodno je i da pozovemo Isusa u naš svakodnevni život, ako želimo da održimo svoj duhovni život. “Verovanje“ je u Jovanovom Jevanđelju (1,12; 6,47) u stanju trajne radnje. Mi ne verujemo samo jednom, pošto vera mora da bude permanentno, neprekidno i svakodnevno iskustvo.

Stih u Jovanu 6,37 veoma je omiljen stih. U njemu imamo predivnu vezu između njegova dva dela. Isus kaže: “Sve što meni daje Otac k meni će doći.“ Oni koje Otac daje viđeni su kao grupa — misao posebno jasno izražena u grčkom neutralnom rodu. Bog za spasenje predodređuje grupu, a ne pojedince. U grčkom je drugi deo stiha u muškom rodu: “[Onaj/ onoga] koji dolazi k meni neću ga isterati napolje.“ To pokazuje da Isus članove grupe prima jednog po jednog, onako kako postaju voljni da k Njemu dođu. Prvi deo stiha (vidi 44. stih), izražava božansku stranu spasenja, dok drugi izražava ljudsku dimenziju. Ovde vidimo dve istine u izbalansiranom “naponu“. Spasenje niko ne dobija odvojeno od izričite Božje volje, a ipak se ne spasava niko ko nije dobrovoljno odlučio da dođe (vidi stihove 39, 40).

“Hleb“ o kojem govori Isus je u biti Njegova Ličnost, iako ipak postoji razlika između prvog i poslednjeg dela propovedi o Hlebu života. U stihovima 35 do 50 poseban naglasak je na otkrivenju. Od esencijalnog je značaja da ljudi shvate ko je Isus i da On s neba donosi otkrivenje od Boga i o Bogu, koje je za ljudski rod pitanje života ili smrti (stihovi 45-47).

Međutim, u stihovima 51 do 59 naglasak se pomera u pravcu aluzija na Večeru Gospodnju i krst. Večni život čovek dobija jedenjem tela i pijenjem krvi Sina čovečjeg (stsihovi 54-56). Ovaj “hanibalistički“ jezik svakako nema za cilj izražavanje da su fizičko jedenje i pijenje Hristovog tela i krvi neophodni za održavanje zemaljskog života. Naprotiv, ovo je grafički način da se izrazi da, jedino u uslovima prisnog odnosa s Isusom, prisnog kao što je telu prisna hrana koja je uneta jelom, čovek može da dobije život koji On obećava. “Kao što se naša hrana stapa s nama, tako i Hristos i oni koji jedu Njegovo telo i piju Njegovu krv postaju duhovno jedan život, iako se kao ličnosti vide odvojeno“ (Jameison, Fausset, and Brown, 1041). Večera Gospodnja postaje fizički prikaz tih duhovnih metafora (vidi White, The Desire of Ages, 389).

Upravo onako kako se dogodilo kad je Mojsije hranio Izrailjce manom u pustinji (stihovi 49, 50, 58, uporedi 2. Mojsijeva 16,2.7.8; 1. Korinćanima 10,10), prva reakcija Jevreja na propoved o Hlebu života je gunđanje (6,41-43; vidi reakciju Isusovih učenika u 61. i 66 stihu) i njihovo oštro međusobno raspravljanje (52. stih). Gledanje Isusa i doživljavanje Njegovih čuda nije dovoljno (36. stih). Zadatak onih koji su videli jeste da — veruju (47. stih; 20,29).

 

Glavne teme teksta

Istiniti Hleb s neba

Ideja o istinitom Hlebu koji silazi s neba je divan simbol kako veličine, tako i Isusovog samopožrtvovnog udostojanja. Predstavljajući se kao Izvor večnog života, On sebe opisuje i kao ravnog Bogu. Istovremeno, On sebe nudi verniku da ga jede; stavlja mu se na raspolaganje, i dostupan je za zadovoljenje svake njegove opravdane potrebe (Gruenler, 47).

Isus vrši zamenu mane s istinitim Hlebom koji silazi s neba. U prvom slučaju su ljudi koji su jeli hleb, ipak, umrli. Isus nudi Hleb koji vodi u večni život (6,58). Mnogo simbola u Jovanovom Jevanđelju uzeto je iz svakodnevnog života — simboli kao što su hleb, voda i život. Sve su to simboli realnosti večnog života, koja čini da telesna glad i žeđ, u poređenju, izgledaju beznačajni.

Da li si nekada bio “životinjski“ gladan, ili žedan, do tačke očajanja? Sećaš li se kako je bilo kad ti je neko pružio hladan sok ili komad svežeg domaćeg hleba, namazanog onim što u tom trenutku najviše voliš? Isus je hteo da pokrene takva sećanja, kojima bi aktivirao duhovna značenja, kojima bi darovao pouke o životu koji je sâm došao da ponudi ljudima. Poruka propovedi o Hlebu života je — da je tvoja potreba za duhovnim životom koji Isus donosi neodložna koliko i tvoji bolni napadi gladi ili žeđi. Kao što telo žudi za hranom i pićem i sunčevom svetlošću, tako i duša žudi za Isusovom prisutnošću. Ako je Isus sprečen da bude tu, ljudska bića će odlaziti na sve najraznovrsnije glupe i smešne strane, često i vrlo daleko, kako bi nečim drugim popunila prazninu. U unutrašnjosti svakog ljudskog bića postoji rupa “veličine i oblika Boga“, koju samo Isus može da ispuni.

 

l Ulaženje u Reč

Jovan 6,60-71

Tekst u Jovanu 6,60-71 pročitaj najmanje dva puta, a onda odgovori na sledeća pitanja:

 

1. Pregledaj stihove 22 do 59. Koje je učenje iz tog odseka ljudima bilo teško da prihvate? Koji dokaz u tom delu Jevanđelja pomaže da razumemo razlog zašto se veliki deo učenika odvratio od Isusa (stihovi 60-66)?

2. Uporedi razlog koji su Dvanaestorica dali što ostaju s Isusom (stihovi 67-69) s razlogom zbog kojeg su ga ostavili svi ostali učenici. Šta su Dvanaestorica razumeli iz 22. do 59. stiha, što nisu razumeli drugi Njegovi sledbenici?

3. Uz pomoć konkordancije prouči, u sva četiri Jevanđelja, tekstove koji se odnose na Judu. Kad ga je napustio tako veliki broj Njegovih učenika, a Isus i Dvanaestorici samo što nije predložio da ga ostave (67. stih), zašto je Juda odlučio da ostane?

 

l Istraživanje Reči

Struktura teksta

Ovaj tekst nas upoznaje s reakcijom Isusovih učenika na prethodni govor i dijaloge. Usred svega toga Isus se suočava s novim “Izlaskom“, izlaskom sledbenika i učenika. Kako se videlo, izgubio je sve osim Dvanaestorice. Poglavlje završava proročanstvom da će ga, Juda, jedan od Dvanaestorice, na kraju izdati.

 

Detaljno istraživanje teksta

Tekst počinje žalbom Isusovih učenika, “Ovo je tvrda beseda! Ko je može slušati?“ (60. stih). “Beseda“ je prevod od grčke reči“reč“ (logos — pregled u jednoj reči — onoga što je Isus rekao od 35 do 59 stiha). Njima postaje jasno da su reči Isusu jedino uopšte značajno. On nema nameru da prvenstveno bude čudotvorac. Oni nesumnjivo očekuju dolazak Mesije, ali su u to svoje očekivanje ugradili masu političkog i materijalnog prtljaga koji Isus i ne pomišlja da popunjava. Isus odbija da se prilagodi njihovim mesijanskim očekivanjima. Njegovi poslovi su nedvojbeno duhovnog, a ne materijalnog ili političkog karaktera. Ljudi su razočarani. Ipak, kad je reč o Isusu, mnogo toga ih impresionira. Počinju da se dvoume, i razmišljaju da li bi bilo bolje da se okrenu onome što Isus nudi, ili da traže nekoga drugog.

63. stih služi kao rezime, izražavanje drugim rečima onoga što je Isus propovedao u celoj glavi. Duh je taj koji “oživljava“, daje život. Bez duha mi čak ne bismo ni videli svoju potrebu za Isusom. Sasvim je moguće da Jovan ovu izjavu unosi u tekst s posebnom namerom da parira ideji po kojoj je učešće u Večeri Gospodnjoj ili na hrišćanskom bogosluženju, samo po sebi, postiglo ono na šta Isus misli kada govori o “verovanju“. Jedino prihvatanje Isusovih reči i predanje [commitment] ka jednom odnosu s Njime donose Duha, Onoga koji “oživljava“.

Rekavši da neki od Njegovih učenika ne veruju, Isus implicira i to da oni drugi veruju (64. stih). I ovom prilikom Isus demonstrira, pokazuje da poznaje unutrašnje predanje ili izostajanje tog predanja u onima koji tvrde da idu za Njim. Međutim, uvek kada se ljudi u potpunosti predaju Isusu, to je jasan znak prisustva i delovanja Oca u njihovim životima (65. stih).

Iako se mnogi odvraćaju od Isusa, Dvanaestorica ostaju s Njim i otvoreno potvrđuju da samo On nudi reči koje vode u život (stihovi 66-69). Iako bukvalno svaki vernik ima trenutke u kojima se pita da li slediti Isusa i stvarno ima svrhe, izostajanje ijedne razumne alternative Isusu za nas je moćan podsticaj da ostanemo s Njime u tamnim trenucima, znajući, ako nastavimo da težimo Njemu i gledamo ka Njemu, da će se ubrzo vratiti naše prepoznavanje Videla.

I među samom Dvanaestoricom je jedan koji ne veruje istinski — Juda Iskariotski. Što se tiče drugog dela imena “Iskariotski“ postoje razlike u mišljenjima. To je, najverovatnije, grčki oblik izraza “ish Qeryyoth“, ili “čovek iz Qeryyoth-a“ [Keriota??]. Qeryyoth je selo u Judeji, pa, ako je identifikacija ispravna, Juda bi bio jedini učenik Judejac. Jer, već iz nekog razloga, autor Četvrtog Jevanđelja je oštriji prema njemu nego Matej, Marko i Luka. I kad god se spominje Juda, to se događa uvek u kontekstu Isusovog stradanja i smrti (u ovom slučaju, reč je o pominjanju tela i krvi [stihovi 51-58] i izdaji [71. stih]).

Reagujući na Isusovo učenje, neki ljudi su otišli, drugi ostali iz pravih razloga, dok je Judin razlog ostajanja pogrešan. I danas je mnogo ljudi koji se samo pretvaraju da slede Isusa. Stvaran razlog što ostaju u crkvi je zbog statusa, podrške porodice i prijatelja ili zato što je ona mesto na kojem mogu da uspostavljaju poslovne kontakte. Političari religiju mogu, čak, da iskoriste kao način za dobijanje glasova. Međutim, vera je poduhvat na sve ili ništa. Mi Isusa ili prihvatamo, ili ga odbacujemo.

 

l Primena Reči

Jovan, 6. glava

1. Možeš li da se setiš prilika u svom životu kada je Bog tvoje skromne rezerve rastegao na način kako je rastegao ručak onog dečaka u 6,1-15? Na koji način je, u tvom slučaju, potrebno da se slično čudo dogodi danas?

2. Opiši iskustva u svom životu u kojima si otkrio da je Bog moćan da menja odnose u “burama“ života. Kako si spontano, telesno, reagovao na te nevolje? Kako te ovaj izveštaj pokreće da u budućnosti reaguješ drugačije?

3. Pada li ti na um neka kategorija današnje hrane koja bi na najbolji način opisala tvoju duhovnu ishranu u ovom trenutku tvog života — brza hrana? jevtina, “junk“-hrana? hrana s visokim sadržajem biljnih vlakana? deserti? ostaci od hrane? Kakve bi promene, smatraš, trebalo da učiniš u svojoj duhovnoj ishrani?

4. Šta je prvi put pokrenulo da se uključiš u verske aktivnosti? U kom smislu su se promenili tvoji motivi/ pobude kad si prišao bliže Isusu? Da li još uvek imaš motiva za koje smatraš da bi Isus hteo da ih menja?

5. Da li je u tvom životu bilo prilika kada ti se sledbeništvo za Isusom činilo kao preteško ili razočaravajuće iskustvo? Koja saznanja su ti pomogla u odluci da  pre “istraješ“ s Isusom, nego da pređeš na neki drugi način života?

 

l Istraživanje Reči

1. Uporedi tekstove iz Jovana 6,1-15 s 2,1-11. Smatraš li da događaj na svadbi u Kani ima bilo kakvu konotaciju s Isusovim pitanjem upućenim Filipu u 6,5.6? “Sondiraj“ celo Jevanđelje i podvuci ili označi posebnim znakom svaku tvrdnju ili priču koji se odnose na Isusovu sposobnost zadovoljavanja fizičkih i duhovnih potreba. Na svakodnevnom govornom jeziku ispiši kratku prezentaciju, koja bi tu temu Jevanđelja učinila prihvatljivom svetovnoj osobi.

2. Uz pomoć konkordancije potraži sve primere u kojima se u Jovanovom Jevanđelju spominje Sveti Duh. Ako imaš vremena, potraži primere spominjanja Svetog Duha i u Pavlovim spisima, ili čak u celom Novom zavetu. Uporedi ono što si našao s onim što je o Svetome Duhu rekao Isus u Jovanu 6,63. (Imaj na umu stihove od 35 do 58 — kontekst Njegove izjave o Duhu u 63. stihu.) S ovim proširenim razumevanjem predmeta Svetoga Duha, koja nova, dodatna saznanja o Svetome Duhu možeš da stekneš iz Jovana 6,63? Šta ti ovo dodatno istraživanje želi da poruči o tome — zašto su Isusa ostavili velika većina Njegovih učenika i zašto su Dvanaestorica ostali? Šta možeš da upotrebiš iz ovog proučavanja, što bi primenio na svoj duhovni život?

 

< 6. Poglavlje Sadržaj 8. Poglavlje >