< 12 Poglavlje Sadržaj

 

trinaesta glava

 

RAZMIŠLJANJA O PUTOVANJU

 

Proučavajući Bibliju, mnogi ljudi prekidaju baš u trenutku kad se nađu na ivici najplodonosnije faze svojih nastojanja. Zaključujem da najviše dobijam u trenutku kad sam praktično završio neposredno bavljenje knjigom. Tada mogu da sednem, neometen neznanjem o stvarnom toku priče ili dokazima i da razmišljam o iskustvu kao celini.

 

Ne ostavljaj sada knjigu Izlazak! Upravo si završio ulaganje najveće količine vremena u razmišljanje o “drveću” u knjizi. Sada zastani i smireno razmišljaj o “šumi”. Neka se sada ideje i saznanja koji su “skakutali” po tvome mozgu, “prestroje” i zauzmu oblik koji se može definisati. Dopusti da te obuzmu poruka i smisao knjige, i neka obuhvate tvoje biće. Neka se njena poruka usadi u tvoju psihu. Odvoj vreme u kojem ćeš osetiti i doživeti knjigu Izlazak. To će istinski postati deo tvog života.

 

l Ulaženje u Reč

 

Sedi na neko tiho mesto gde, neprekidan i neometan, možeš dvadeset ili trideset minuta tiho da razmišljaš o knjizi Izlazak. Razmišljajući, odgovori na sledeća pitanja:

 

1.      Kada bi me neko pitao šta sam dobio od knjige Izlazak, što je od koristi za moj život danas, šta bih rekao? Kada bih im rekao da treba da proučavaju tu knjigu, koji razlog bih naveo?

2.      Kakve mi je pouke o Bogu pružila knjiga? Šta sam saznao o Izrailju? O ljudskoj prirodi? O spasenju? O obožavanju Boga i molitvi? O sopstvenom duhovnom putovanju? O misiji, mom zadatku kao vernika i zadatku Crkve?

3.      Ako bi o knjizi Izlazak trebalo da održim pouku u razredu Subotne škole ili propoved, šta bih propovedao, šta bih iznosio ljudima? Zašto je ta tema na istaknutom mestu u mojim mislima?

4.      Koji je moj najomiljeniji tekst u knjizi Izlazak? Zašto sam izdvojio taj tekst? Šta on znači meni lično?

 

l Istraživanje Reči

 

Deset učenja knjige Izlazak

 

Ne bi bilo pošteno kada bih tražio od tebe da tiho razmišljaš o ovoj knjizi, a da to ne učinim i sâm! Mnogo sam razmišljao o poukama knjige, živeći svakodnevno s njom tokom ove poslednje godine, pa mi je stečeno iskustvo donelo mnogo radosti. Rezimirao sam ono što je za mene bilo najvažnije. Dogodilo se da tačaka ima tačno deset.

 

1.      Veliki deo njene vrednosti potiče od činjenice da je knjiga Izlazak u obliku priče. Iako sadrži zakone i obrede, srž knjige je njen narativni okvir, što je dobro. Priče ne samo što su za većinu ljudi zanimljivije od filozofije ili teorije nego služe i kao pomoćno sredstvo za memorisanje. Pouke knjige možemo pamtiti zato što nam dolaze u obliku priča.

 

      Priče objedinjuju mnogo činjenica i olakšavaju nam posmatranje slike kao celine. Milost, zakon, bogosluženje, obred i svetilište mogu se posmatrati prirodno, u njihovom pravilnom odnosu, zato što ih priča međusobno povezuje. A i kako je to silna priča!

 

      Najprirodnije mi je da razmišljam kako bi naša biblijska proučavanja, propovedi i teološki udžbenici neuporedivo jasnije prenosili svoje poruke da dolaze u obliku priče, zato što priče zadržavaju interesovanje, izlažu sadržaje na praktičan način i čine da se pouke lako pamte. Zašto je tako mnogo priča u Bibliji, a tako malo priča u našem poučavanju? Možda bi bilo dobro pokušati da se vratimo idealu knjige Izlazak.

 

      Knjiga Izlazak i Poslanica Rimljanima su najistaknutije knjige o spasenju u Starom, odnosno, Novom zavetu. Smatram da će većina čitalaca zaključiti da je priča knjige Izlazak živopisnija i jednostavnija za praćenje nego dokazi i rasprava u Poslanici Rimljanima, a razlog je to što je prva knjiga u vidu priče.

 

2.      Suština spasenja je Božja prisutnost. Počevši da istražujem knjigu Izlazak, primetio sam da Božju prisutnost mnogi vide kao značajnu temu knjige. Međutim, snaga i prožimajuće dejstvo te teme postali su mi zaista bliski tek kad sam proučavao knjigu.

 

U sklopu više predmeta koje predajem borio sam se s definicijom religije. Koji je najbolji i Bibliji najbliži način za definisanje pojma religije? U očima mnogih ljudi religija je nešto što se odnosi na doktrine i verovanja. Za druge, ona je pitanje ispravne etike. Proučavanje knjige Izlazak uverilo me je da je najbolja definicija religije — težiti ka Božjoj prisutnosti i doživljavati je.

 

To mi je istinski postalo jasno prilikom proučavanja događaja sa zlatnim teletom, u delu teksta od 32. do 34. glave. Izrailj je nateran da pije vodu spaljenog i u prah pretvorenog zlatnog teleta. Podnosi ubijanje tri hiljade ljudi od ruke Levita. Na narod dolaze pošasti. Ništa od toga ne uznemirava Izrailj niti ga dovodi do pokajanja. Međutim, kada Bog kaže da neće ići s narodom u Hanan, Izrailjci padaju u duboku žalost i skidaju sa sebe sav nakit. Mogu da podnesu sve, samo ne da Bog ne bude prisutan!

 

Taj predmet takođe je kristalno jasno prikazan u tački koja je vrhunac knjige. Završeno svetilište ispunjava se Božjom slavom i prisutnošću. Jahve boravi usred svog naroda. Izgleda nam kao da je to ono ka čemu se kretala cela knjiga.

 

Kako su dosadne, suve i apstraktne mnoge od naših definicija i načina shvatanja religije u svetlosti ovog pogleda na religiju! Ako je Bog prisutan, sve drugo se može rešiti — sve drugo pada u drugi plan. Kako prikazujem religiju drugim ljudima? Zašto nam izgleda da su ljudi tako često nezainteresovani? Može biti da sam propustio nešto od onog suštinskog i pravog!

 

3.      Boga moramo razumeti u Njegovom odnosu prema ljudima. Iako je Bog — Bog, a ne samo neko proslavljeno ljudsko biće, knjiga Izlazak ga predstavlja kao Onoga koji je u bliskoj vezi s ljudskim stvorenjima. On odgovara na njihove zahteve i molitve i sluša njihove očajne vapaje. On je žalostan zbog njihovih greha i prestupa, dok ga njihovo pokajanje pokreće da ponovo razmotri svoje ranije odluke.

 

Mnogi od Božjih postupaka, prikazanih u knjizi Izlazak veoma uznemiruju filozofski nastrojene teologe. Kako može da se naljuti, razgnevi taj milostivi i pun ljubavi Bog? Zašto jedan sveznajući Bog, odgovarajući na molitvu, menja mišljenje? Kako može Bog koji prašta — da kažnjava?

 

Odgovor ponuđen u knjizi Izlazak sugeriše da se to događa u kontekstu Božje svesne odluke da iskuje bliske odnose s ljudima. Kada se oni menjaju, On biva podstaknut da odgovori. Bog je dinamična strana odnosa koji se stalno razvijaju.

 

Ideja da je Bog neka nepokretna sila sasvim sigurno je strana knjizi Izlazak. Radosna vest za grešna ljudska bića jeste da Bog traga za osmišljenim oblicima udruživanja s ljudima. On s ljudima sklapa zavete ili sporazume, živi po njima i angažuje se na njihovom očuvanju. On to nastavlja i danas!

 

4.      Knjiga Izlazak i dalje je pravo sredstvo za usmeno propovedanje jevanđelja, evangelizam, misionski rad i obnavljanje Crkve. Iznenadio sam se, videći koliko je Bog zainteresovan da se glas o Njemu odnese drugim narodima. Znao sam da je Njemu bilo stalo do naroda izvan Izrailja, na osnovu onoga što je rekao na drugim mestima. Međutim, prijatno sam se iznenadio videći koliko je Njemu i Mojsiju bilo stalo do onoga kako na Njega gledaju Egipćani i drugi narodi. I u samoj ovoj knjizi, čija je osnovna tema spasenje Izrailja, Bog jasno izražava svoj konačni cilj, a to je da ga upoznaju svi narodi.

 

Verujem, takođe, u univerzalnu primenjivost paradigme iz knjige Izlazak o četiri faze kojima se narod spasava i dovodi u položaj Božjeg naroda. Bog uvek (1) vidi zlostavljanje, (2) angažuje se da spase, (3) sklapa zavet i (4) živi u sredini svog naroda. Kad god održavamo serije predavanja/ evangelizacije, obavljamo misionarske aktivnosti u više kultura, među onima koji nisu znali za Boga, ili pokušavamo da pokrenemo proces duhovne obnove u svojim crkvama, moramo se vratiti pomenutoj paradigmi, pozivajući ljude da postanu deo Božjega naroda. Paradigma knjige Izlazak uvek je način na koji Bog stvara narod. Obrazac je primenjiv na kulture svih vremena i svih krajeva.

 

5.      Obožavanje Boga/ bogosluženje i pesme koje ga prate, proslave u svetilištu, praznici i obredi imaju centralno mesto u zajednici Božjeg naroda! Nema sumnje, bogosluženje, obožavanje Boga je naročito istaknuto u knjizi Izlazak. Ako bismo uzeli dvanaest glava posvećenih predmetu svetilišta i njegove gradnje i njima dodali sve tekstove koji se odnose na pesmu, na izrailjske praznike i svečanosti i ako bismo samo izbrojali bogoslužbene odgovore naroda, dobili bismo gotovo polovinu knjige Izlazak.

 

Obožavanje je zaboravljeni biser u Protestantskoj crkvi uopšte a, smatram, posebno u Adventističkoj crkvi. Obožavanje je prirodni odgovor čovekov na Božju prisutnost i delovanje. Izostajanje obožavanja može ili da bude znak odsustva poznavanja pravilnog odgovora Bogu ili jednostavno nedostatak Božje prisutnosti. I jedno i drugo veoma je opasno za Božji narod. Nama je potrebno da ponovo naglasimo obožavanje Boga u crkvi. I još bolje, potreban nam je obnovljeni osećaj Božje prisutnosti u crkvi, osećaj koji će voditi obožavanju.

 

Knjiga Izlazak može da nas pouči mnogo čemu u vezi sa centralnom ulogom bogosluženja, kao i s praktičnom primenom bogosluženja. Želim da te ohrabrim da proučavaš knjigu Izlazak iz tog ugla, a da onda ono što naučiš primeniš u svom životu i životu svoje crkve.

 

6.      Dinamično, pošteno rukovođenje od presudnog je značaja za Božji narod. U knjizi Izlazak fascinirao me je Mojsijev život. Posle proučavanja knjige pripremio sam seriju predavanja o Mojsiju, kao ilustraciju božanskih principa rukovođenja. Gde bi bio Izrailj bez Mojsija i njegovog brata Arona?

 

Moja generacija, koja je ispit zrelosti polagala 1960-tih godina, bila je sklona nepoverenju prema vodećim ličnostima i stoga nije težila rukovodećim položajima, mestima na kojima je naša pomoć bila zapravo veoma potrebna. Smatram da je današnja crkva ometena zbog odsustva dinamičkog, poštenog vođstva. Nama su potrebni predani učenici koji prihvataju Božji poziv na preuzimanje teškog zadatka vođenja Božjeg naroda. Mojsijev život bi, u pripremi za takvu ulogu, trebalo da služi kao trajni izvor uputstava i nadahnuća.

 

Ono što me u vezi s Mojsijevim rukovođenjem posebno privlači je Mojsijevo poštenje i poštenje knjige Izlazak što se tiče njegovih grešaka i propusta. Sve njegove mane su vidljive. Ipak, uprkos tim manama, Mojsije je toliko predan svom narodu da je voljan da njegovo ime bude izbrisano iz knjige života, ako će to značiti njihovo spasenje. Daj nam, Bože, danas takve vođe!

 

7.      Nas i danas vodi jasna, sveobuhvatna logika organizacije Izlaska. Pre izvesnog vremena ukratko sam govorio o natkulturnoj prirodi procesa u četiri faze nastajanja Božjeg naroda, procesa koji nalazimo u knjizi Izlazak. U to vreme sam to smeštao u kontekst misije. Sada se vraćam na tu temu i proučavam i ispitujem je s drugačijeg aspekta — teološkog i psihološkog.

 

Uveren sam više nego ikada do sada da je četvorofazni proces (1) uviđanja problema, potrebe ili greha, posle čega je došlo (2) Božje milostivo izbavljenje, koje je vodilo ka (3) sklapanju sporazuma ili zaveta, u kojem su sadržana uputstva za narod i što se konačno sve zajedno slilo u (4) obožavanje i stvarnu prisutnost — istinit u veoma univerzalnom smislu, i teološki i psihološki.  Taj proces ljudi moraju razumeti i poštovati, kako bi stekli istinski odnos s Bogom i/ili bili mentalno zdravi.

 

Prva faza je neophodna zato što, ako ljudi ne prepoznaju (i priznaju) svoju potrebu ili svoj greh, neće nastati želja za Božjim izbavljenjem ili spasenjem. Nadaleko poznati proces u dvanaest faza, prvi put upotrebljen u organizaciji “Anonimnih alkoholičara”, počinje na istoj poziciji: uviđanje bespomoćnosti, naočigled tiranije kakvu donosi alkoholičarska zavisnost. Ako nema priznavanja/ prepoznavanja neke od vrsta egipatskog ropstva, neće biti ni težnje za slobodom. Da bi se moglo preduzeti lečenje neke bolesti, bolest se mora dijagnostikovati.

 

Druga faza je trenutak kada Bog ulazi “na scenu” da izbavlja. Egipatsko robovanje savladano je samo zahvaljujući Božjoj sili. Nijedan Izrailjac nije mogao da tvrdi da je to učinio on sâm, ili bilo ko drugi. Izbavljenje se dogodilo na takav način da je svaki pojedinac tačno znao odakle je došlo spasenje. I prava teologija i prava psihologija vide da pomoć dolazi spolja. Mi se izbavljamo zahvaljujući milostivom delovanju nekoga drugog, spolja.

 

Treća faza upućuje na odnos i obaveze koji proističu iz izbavljenja. Odnos donosi obaveze, dok disciplina nastaje na tlu doživljenog izbavljenja. Izbavljena osoba mora da uspostavi odnos sa svojim Spasiteljem; odnos koji se rukovodi principom. U takvom slučaju, obe strane mogu znati šta se očekuje i tada može nastati rastenje.

 

Četvrta faza upućuje na kulminaciju procesa. Kad je odnos poprimio konačan oblik i kad su donete ozbiljne odluke, izbavitelj ostaje s onima koje je izbavio. Stvara se plan za stalnu prisutnost i stalan odnos. Bog živi s ljudima. Nove spone koje su nastale u izbavljenju poprimaju trajan karakter i tada se uspostavljaju obredi proslavljanja tog odnosa.

 

U tom procesu red ima presudnu ulogu. Faze moraju ići tim redosledom. Niko ne želi izbavljenje, ako za njim ne oseća potrebu. Pozivi na zavet i disciplinu ne daju smisao pre izbavljenja. Prisutnost nije stvarnost bez zaveta. Ako je prisutan poremećaj odnosa, moramo se vratiti na mesto u sekvenci koje nismo shvatili i doživeli i početi da stvari dovodimo u red kod te tačke. Taj redosled i red su isti oni koje koriste Isus i Novi zavet. Dobili su ih iz knjige Izlazak!

 

Nikada nemoj zaboraviti taj redosled — istina, logika i sila. To je Božji način izbavljanja.

 

8.      Osveženi smo i poučeni poštenjem s kojim knjiga Izlazak izlaže svoju priču. U Izlasku niko nije savršen — osim Boga Jahve. Mojsije je silni vođa koji je spreman da se žrtvuje za svoj narod, ali on iznosi i pritužbe, pa njegova vera povremeno pada. Aron dobro obavlja svoj posao u Egiptu, ali ono što je radio pod gorom Sinaj, u vezi sa zlatnim  teletom, nema opravdanja.

 

Izrailjski narod se muči s verom i vernošću gotovo do kraja knjige. Počev od grčeva i patnji u Egiptu i straha na obali Crvenog Mora, pa do zlatnog teleta pod Sinajem, sigurno možemo da se čudimo zašto ih je Bog izabrao! Ipak, oni na kraju postaju Njegov izabrani narod.

 

U doba kada su prikrivanje i zataškavanje poprimili obeležja epidemije, ovo poštenje u odnosu na Božji narod i njegove vođe pravo je osveženje. To poštenje nam zapravo pomaže da se uživimo u situaciju i počnemo verovati da nas Bog možda želi za svoj narod, uprkos našim problemima. Pri takvom poštenju, pravi izvor sile se brže dovodi u prvi plan; uspesi mogu voditi slavljenju Boga, a ne uzdizanju i proslavljanju čoveka. Ovo učenje knjige Izlazak i za nas može biti korisno.

 

9.      Božja blizina u knjizi Izlazak impresivna je i poučna. Bog je u knjizi Izlazak, nema sumnje, glavna ličnost. On, Jahve, Gospod Izrailja i istorije, neprestano je aktivan. Ponekad ga nalazimo iza kulisa, gde menja srca i blagosilja ljude, dok je u drugim prilikama izraženo vidljiv, u grmu koji gori i dimu, u ognju i grmljavini na gori.

 

      O svim načinima na koje se Bog otkriva u knjizi Izlazak mogli bismo načiniti dug, zanimljiv spisak. On kao da je svuda i u svemu, na veoma opipljive, stvarne načine. Izlazak je knjiga o Bogu koji je vrlo neposredan.

 

Stalno se borim s ovim predmetom. Da li je to bilo tako u periodu knjige Izlazak samo zato što je to bilo posebno vreme u svetoj istoriji? Da li je Bog prikazan na način kako je prikazan zato što je izrailjska kultura naglašeno verovala da On deluje na takav način, pa je Mojsije samo nacrtao sliku na način kako ju je nacrtao? Zašto je, kako nam izgleda, danas tako malo ljudi koji ga doživljavaju na takav način?

 

Nisam siguran u odgovore na sva ova pitanja, ali sve jače počinjem da verujem da smo veliki deo postojećeg problema zapravo — mi i naša kultura. Verujem da Bog želi da nam bude bliži i da bude aktivniji među nama, ali mi smo se toliko navikli na Njegovu odsutnost da ne znamo kako da težimo Njegovoj blizini i delovanju, kako da ih doživljavamo i očekujemo. Dobro bi bilo da pitamo sebe koliko verujemo u Božju prisutnost, koliko je očekujemo ili koliko je želimo.

 

10.  Knjiga Izlazak je stvorila u meni obnovljenu veru u silu i značaj molitve. Moj omiljeni tekst u knjizi je 33,12-23. U tom tekstu Mojsije, u razgovoru s Bogom (molitva) traži da upozna Boga i da Bog bude s njim i njegovim narodom, Izrailjem. Odgovarajući na Mojsijevu molbu, Bog milostivo kaže: “Ići ću s njima.” Mojsije potom traži da vidi Božju slavu. Bog ponovo odgovara i kaže da će učiniti da pored njega prođe sve Njegovo dobro. Posle toga sledi veličanstveni prikaz onog što je obećano.

 

Razume se, ovo nije jedino mesto gde čitamo da se događa tako nešto. Od početnog, uvodnog iskustva kod zapaljenog grma u knjizi Izlazak do priče koja opisuje Mojsijevo lice koje zrači slavom na kraju 34. glave Izlaska, knjiga je puna priča o Mojsiju kako razgovara s Bogom. Zar te priče ne bi trebalo nečemu da nas pouče?

 

Vrlo često sam “jeftino prodavao” molitvu i pretpostavljao da nema mogućnosti za odgovor, uslišenje. Nameravam da se često vraćam na knjigu Izlazak i čitam o Mojsijevim razgovorima s Bogom. Oni me nadahnjuju duhom stvarne razmene s Bogom, razmene koja na silne načine menja život i situacije. Hoću da iz prve ruke saznam, vidim da (ili je to možda — “da li”?) Bog i danas deluje na takav način. Ukratko, želeo bih da savladam veštinu molitve i razgovora s Bogom kako je činio Mojsije, ili da bar saznam da li to i danas može da se dogodi!

 

Zaključak

 

Siguran sam, budući da si prošao ceo put kroz knjigu Izlazak, da si u njoj video mnogo onoga što ja nisam video. Jedna od najvećih radosti koje mogu nastati na tlu proučavanja Biblije je otkrivanje novih saznanja koja ti je doneo Gospodnji Duh. Neguj ta saznanja i često ozbiljno razmišljaj o njima. Govori drugima šta si saznao i naučio. Pouke će ti tada postati još jasnije.

 

Iznad svega, nemoj prestati da proučavaš i čitaš knjigu Izlazak. Sada, kada knjigu bolje razumeš, dobijaćeš i više od nje ako se s vremena na vreme vraćaš, da je obnavljaš i razmišljaš o njoj.

 

Moja je molitva za tebe da ti ovo putovanje u svet Božje Reči toliko obuzme srce, da ćeš osećati neprestanu žeđ, da sve više i više slušaš ono što On govori. Ta žeđ će učiniti da sve više i više piješ vode života i tada ćeš se promeniti, i ti i tvoj svet.

 

< 12 Poglavlje Sadržaj