Da li je tekst Novog zaveta pouzdan?

Objavljeno 8. maj 2013 od strane H D

Izraz, „Biblija je bila prevedena i kopirana toliko puta …“ uvodi jedan od najčešćih primedba koji se baca u oči hrišćana koji citiraju Bibliju. Da li znamo za sigurno da je Novi zavet došao do nas danas tačan? Da, možemo!

Piše: Gregori Koukl

U proleće 1989 voditelj šoa Lari King je intervjuisao Širli Maklejn po pitanju Nju Ejdža (New Age). Kada je jedan hrišćanin telfonom nazvao i osporio njen pogled sa pozivom na Novi zavet, Maklejn je odbacila argumenat uz primedbu da je Biblija promenjena i prevdena mnogo puta tokom poslednjih 2000 godina da je nemoguće imati poverenja u njenu tačnost. King je bio brz da podrži njene nazovi „činjenice“.  Brzo je dodao da „Svi znaju da je to tačno,“  [1].

Ovaj poziv na “opšte znanje” je dovoljan da zadovolji običnog, čovek na ulici koji kritizira Novi zavet. Često se poziva na igru „pokvarenih telefona“ da se pokaže kako je razuman ovaj prigovor. Šapni na uho poruku jednoj osobi i prenosi poruku od osobe do osobe, uha do uha, u krug. Onda uporedite konačnu formu poruke sa njenim originalom. Radikalna promena originalne prouke u tako kratkom vremenskom periodu je uvek dobra za malo smeha. Ovo poređenje je dovoljno da ubedi obične skeptika da su dokumenti Novog zaveta nepouzdani.

Argument protiv pouzdanost novozavetnih tekstova može se izreći vrlo jednostavno. Kako da znamo da dokumente koje imamo u našem posedu tačno odražavaju originale koji su uništeni pre skoro dva milenijuma? Komunikacija nikada nije savršena, ljudi prave greške. Greške se komplikuje sa svakim sledećim naraštajem, baš kao i poruke u igri pokvarenih telefona. Dok prodje vreme od 2000 godina, svako može da nagadja šta je u originalu rečeno.

Lako je ovako da se navede problem, a neki mogu da misle da samo davanja ovakvog prigovora je dovoljan da načini sam argument ubedljiv. Pa ipak, dati valjane dokaze da se podrži ovakava primedba je malo teži posao.

Obično ovakva primedba je data od strane ljudi koji imaju malo razumevanja o stvarnim pitanjima koje treba razmotiriti. U ovakvim slučajevima, pozivanje na “opšte poznate stvari” je zapravo više pozivanje na zajedničko neznanja. Poput mnogih pitanja o hrišćanstvu, ova primedba je izraz ljudi koji nemaju pozuzdane informacije o čemu pričaju.

Samo činjenice, gospodo!

Pitanje autentičnosti nije stvarno religiozni problem uopšte, to je akademski problem. Može se odgovoriti na akademski način potpuno nevezano sa duhovnim uverenjima, jednostavnim iznošenjem činjenica, koje možemo da nazovemo tehikom „Samo činjenice, gospodo!“

Prigovor je samo na prvi pogled ubedljiv. Kada pokušavamo da konceptualizujemo kako da rekonstruišemo originale posle 2000 godina kopiranja, prevođenja i opet kopiranje još više, zadatak izgleda nemoguć. Skepticizam se međutim zasniva na dve zablude o prenosu starih dokumenata poput Novog zaveta.

Prva pretpostavka je da je prenos bio više ili manje linearno, kao u primeru igre pokvarenih telefona – jedna osoba komunicira sa drugom, koja komunicira sa trećom, I td. u linearnom šablonu gde ljudi dobiju jednu poruku i imamo mnoge generace između konačne poruke i originala. Drugo, igra pokvarenih telefona zavisi od usmenog prenošenja koje je lakše iskriviti i pogrešno preneti nego nešto što je napisano.

Ni jedna od ove dve pretpostavke ne važi za spise teksta Novog zaveta. Prvo, prenos nije linearan već geometrijski. Na primer, jedno pismo je prepisano u pet primeraka koji su kopirani u 25 koji se dalje kopiraju u 200 i tako dalje. Drugo, prenos u pitanju je urađen u pisanoj formi, i pisani rukopisi mogu se ispitivati na način koji se u usmenoj komunikacije ne može primeniti.

Rekonstrukcija tetka Mirinog pisma

Dozvolite mi da ilustrujem kako se takav ispit može napraviti. To će vam pomoći da vidite kako naučnici mogu sa sigurnošću rekonstruisati tekst iz postojećih rukopisnih primeraka, iako same kopije imaju razlike i mnogo su starije od autograma (tj. originala).

Predpostavimo da ja vasa tetka Mira imala san u kome je doznala recept za eliksir koji bi neprekidno održao njenu mladost. Kada se probudila, na brzinu je napisala uputstva na komad papira, a zatim je otrčala u u kuhinju da napravi prvu čašu eliksira. Za nekoliko dana, njen izgled je sasvim drugačiji. Mira je slika blistave mladosti zahvaljujući njenoj dnevnoj dozi eliksira koji postaje poznat kao „Tajni sos tetka Mire“.

Mira je toliko uzbuđen da šalje rukom pisana uputstva trjici drugara (tetka Mira je još uvek u tehnološkom mračnom dobu – nema fotokopiranje). Ona im daje detaljna uputstva o tome kako da naprave ovaj sos tj. eliksir. Njeni drugari sa njihove strane kopiraju i šalju na desetine kopija sopstvenim prijateljima.

Sve ide dobro dok jednog dana tetka Mirin ljubimac pekinezer jede original recepta. Mira je izvan sebe. U panici ona kontaktira svoja tri prijatelja koji su misteriozno pretrpeli slične nezgode. Njihove kopije su takođe nepovratno otišle, tako da se šalje uzbuna njihovim prijateljima u pokušaju da se povrati prvobitni tekst.

Oni konačno skupljaju sve preživele kopije rukopisa, dvadeset šest ukupno. Kada su ih sve raširili na kuhinjskom stolu, odmah su primetiti neke razlike. Dvadeset tri primeraka su potpuno isti. Jedan ima jednu pogrešno napisanu reč, dok, drugi ima dve reči sa zamenjenim mestima („mešaj i onda iseckaj“ umesto „iseckaj i onda mešaj“) treći pak uključuje jedan sastojak koji nijedan od ostalih dvadeset pet primeraka nema na listi sastojaka.

Ovde je kritično pitanje: Da li mislite da tetka Mira može tačno da sastavi njen originalni recept? Naravno da može! Pogrešno napisana reč se može lako ispraviti, obrnuti red reči u jednoj frazi se može isto tako ispraviti, a ekstra sastojak može biti ignorisan.

Čak i sa još brojnijim ili više različitim varijacijama, original i dalje može biti rekonstruisan sa visokim nivoom poverenja datim tekstualnim dokazima. Pogrešno napisana reč je očigledna greška, zamenjeni redosled reči se lako ispravlja, a zaključak je da je više verovatno da je jedna reč ili rečenica slučajno dodata u jednoj jedionoj kopiji nego da je izostavljena iz svih ostalih.

To je pojednostavljena forma kako nauka tekstualne kritike radi. Tekstualni kritičari su akademici, koji rekonstruišu nestali original od postojećih rukopisa koji su generacijama udaljeni od autogram (tj. originala). Prema novozavetnom skolaru F.F. Brusu, „Njen cilj (cilj tekstualne kritike) je da se utvrdi što je tačnije moguće iz raspoloživih dokaza šta je originalni dokumenat u pitanju“. [2]

Nauka tekstualne kritike se koristi za ispitivanaje svih dokumenata antike – ne samo verskih tekstova – uključujući istorijskih i književnih dela. To nije teološki poduhvat zasnovan na nasumičnim nadama i nagađanjima nego je to jezička veština koja sledi skup utvrđenih pravila. Tekstualna kritika omogućava jednoj zdravoj kritici da odrediti stepen moguće korupciji bilo kojeg antičkog teksta.

Koliko i kaliko stari?

Sposobnost svakog naučnika da radi efikasno tekstualnu kritiku zavisi od dva faktora. Prvo, koliko imamo postojećih kopija da ispitamo i uporedimo? Da li postoje dva primerka, deset, stotinu? Što više primeraka ima, lakše je napraviti vredna poređenja. Drugo pitanje je koliko su najstariji postojeći dokumenti vremenski biski originalu?

Ako je broj postojećih dokumenata mali i vremenski jaz širok, original je teže da se  rekonstruiše sa poverenjem. Međutim, ako postoji mnogo kopija a najstariji postojeći primerci su relativno blizu u vremenu sa originalom, tekstualni kritičar može biti više siguran da je dobio tačan tekst autograma.

Da bi dobili ideju o značaju dokaza novozavetnih rukopisna, zapazimo za trenutak zapise  nebiblijskih tekstova. Ovo su sekularni tekstove iz antike koji su rekonstruisani sa visokim stepenom sigurnosti, na osnovu raspoloživih tekstualnih dokaza.

Na primer, jedan važan document iz prvog veka je “Jevrejski rat”, jevrejskog aristokrate i istoričara Josifa Flavija. Od njega je opstalo samo devet kompletnih rukopisa datiranih iz 5. veka – četiri veka nakon što je napisan [3] Tacitovi “Anali imperijalnog Rima” je jedan od glavnih istorijski izvori za poznanje rimskog sveta u novozavetno vremena, pa ipak, iznenađujuće, to delo je ostalo samo u delimičnom obliku, u samo dva rukopisa i to iz srednjeg veka. [4] Istorija od Tukidida je preživela u samo osam primeraka. Postoji samo 10 primeraka “Galskih ratov” od Cesara, osam kopija istorije od Herodota i sedam kopija Platona, I svi ti rukopisi su datirani preko jednog milenijuma nakon originala. Homerova Ilijada ima najimpresivniju dokumentaciju manuskripata od 647 primeraka [5].

Brusov komentar stavlja svu ovu raspravu u perspektivu kada kaže: „Ni jedan naučnik klasike ne bi prihvatio argument da autentičnost Herodota ili Tukidida je dovedena u nesigurnost jer su najraniji rukopisi njihovih dela koja su od koristi za nas, preko 1300 godina kasniji od originala. „[6]

Za većinu dokumenata antike postoji samo šačica rukopisa, a neki od njih su sa vremenskim jazom od 800-2000 godina ili više od vremena originala. Ipak, naučnici su uvereni u rekonstrukciju originale sa velikim stepenom sigurnosti. U stvari, skoro sve naše znanje drevne istorije zavisi od dokumenata poput ovih.

Dokazi biblijski rukopisa

U poređenju sa svetovnim tekstovima, dokazi rukopisa (manuskripta) za Novi zavet je zadivljujuće. Najnovija Broj (od 1980. godine) prikazuje 5.366 posebnih grčkih rukopisa koje su predstavljeni sa najranijim fragmenata, uncijalanih kodeksa (rukopisi pisani velikim grčkim slovima povezanih u obliku knjige), kao i minusculi (rukopisi pisani malim grčkim slovima u kurzivu) [7]!

Među skoro 3.000 minijaturnih fragmenata su 34 kompletna Nova zaveta koji datirju od 9. do 15. veka [8].

Uncijalan rukopisi nam obezbeđuju praktično kompletne kodekse (više knjiga Novog zaveta uvezane zajedno u jednu knjigu) nazad u 4. veku, mada su neki od njih malo mlađi. Kodeks Sinaiticus koji je kupila britanska vlad od sovjetske vlade na Božić, 1933, za £ 100.000, [9] je pisan cirka 340. godine AD, [10] gotovo kompletan Kodeks Vatikanus je najstariji uncijalan kodeks, cirka 325.-350. godine [11] Kodeks Alekandrinus sadrži čitav Stari zavet i gotovo kompletan Novi zavet a datira iz kasnog 4. veka ili početka 5. veka.

Najfascinantniji dokazi dolaze iz fragmenata (za razliku od kodeksa). Čester Beati Papirusi sadrže većinu Novog zaveta, a potiču od sredine 3. veka [12] Bodmer Papirsusi II kolekcija, čije otkriće je objavljeno u 1956, obuhvata prvih četrnaest poglavlja Jevanđelja po Jovanu I većinu poslednjih sedam poglavlja. Oni datiraju oko 200. godine ili ranije [13].

Najveličanstveniji pronalazak od svih, međutim, je mali deo Jovana 18:31-33, otkriven u Egiptu poznat kao Džon Rilands Papirus. Veličine je od jedva tri kvadratna inča, i predstavlja najstariju poznatu kopiju bilo kog dela Novog Zaveta. Papirus nosi datum oko 117.-138. godine AD a čak možda i ranije. Datum je zasnovan na osnovu paleografije (Paleografija je nauka izučavanja starih načina pisanja), [14] To nam pokazuje da Jevanđelje po Jovanu kružilo veoma daleko, čak do Egipta i to u roku od 30 godina od njegovog pisanja.

Imajmo na umu da većina papirusa su fragmentarni. Samo oko 50 rukopisa sadrži ceo Novi zavet, iako većina drugih rukopisa sadrži četiri jevanđelja. Čak i tako, tekstualni dokazi rukopisa su izuzetno bogati, naročito kada se uporedi sa drugim delima antike.

Stare verzije citati crkvneih otaca

Dva druga načina proveravanja tačnosti rukopisa su: satre verzije i citati od ranih crkvenih otaca poznatih kao „svetootački citati“.

Rano u istoriji grčkih crkvenih dokumenata, uključujući I Sveto Pismo, bili su prevedeni na latinski. Do 3. i 4. veka Novi zavet je preveden na koptski, sirijskom (sirijak, stari hriscanski aramejski), jermenskom, gruzijskom itd. Ovi tekstovi su pomogli misionarima da dosegnu nove teritorije na njihovom jeziku kako se Jevanđelje širilo i crkva rasla. [15] Prevodi grčkih rukopisa (zvani „verzije“) pomažu savremenim tekstualnim kritičarma da odgovore na pitanja o osnovama grčkih rukopisa.

Pored toga, tu su drevni biblijski ekstra izvori – Karakteristični su katehzmi, dnevna čitanja tekstova Biblije i citati crkvenih otaca – koji svi citiraju Bibliju. Pavle Barnet kaže da je „Sveto Pismo … dalo ogromnu snagu ranoj hrišćanskoj literaturi koja ga citira na veliko i naširoko i, u stvari služi za očuvanje teksta.“ [16] Mecger konstatuje neverovatnu činjenicu da „ako su svi ostali izvori našeg poznavanja teksta Novog zaveta bili uništeni, [citati svetih otaca] bi bili sami dovoljni za rekonstrukciju praktično celog Novog zaveta „[17]

Zaključak

Šta možemo zaključiti iz ovih dokaza? Novi zavetni specijalista Danijel Valas navodi da, iako zvanično postoji oko 300.000 individualnih varijacije teksta Novog zaveta, ovaj broj je veoma pogrešno shvaćen. Većina razlika su potpuno nevažne – pravopisne greške, obrnute fraza i slično. Uspoređenje jedno pored drugih između dve glavne porodice tekstova (Većinski Tekst i moderan kritički tekst) pokazuje punu saglasnost od 98%. [18]

Od preostalih razlika, praktično svi nestaju kada se uradi dobra tekstualna kritika. To znači da je naš Novi zavet 99,5% tekstualno čist. U celom tekstu od 20.000 linija, samo 40 linije su u pitanju (što je oko 400 reči), a nijedna od tih 400 reči ne utiče značajnije na biblijsko učenje ili doktrinu [19].

Grčki naučnik D.A. Karson sumira ovo na ovaj način: „. Čistota teksta je takve prirode da ništa od onog značajnog što verujemo da je istina, i ništa  od onoga što nam je naređeno da radimo, nije na bilo koji način ugroženo varijacijama“ [20]

Ovo pitanje se više ne osporava sa strane nehrišćanskih naučnika (onih koji se razumu u ovu materiju), i to sa dobrim razlogom. Jednostavno rečeno, ako odbacimo autentičnost Novog zaveta na osnovu tekstualnog kriticizma, moraćemo da odbacimo svaki drevni rad antike i proglasiti ništavnim i nevažećim svaki detalj istorijskih podataka iz pisanih izvora sve do početka drugog milenijuma nove ere, drugim rečima do početka naših dana i modernog sveta.

Dali je Novi zavet izmenjen? Kritička, akademska analiza kaže da to nije slučaj.

[1]Larry King with Shirley MacLaine, spring 1989.
[2]Bruce, F. F., The New Testament Documents: Are They Reliable? (Grand Rapids: Eerdmans, 1974), 19.
[3]Barnett, Paul, Is the New Testament History? (Ann Arbor: Vine Books, 1986), 45.
[4]Geisler, Norman L., Nix, William E., A General Introduction to the Bible (Chicago: Moody Press, 1986), 405. Note: Bruce records two existing copies of this document (p. 16) but Barnett claims there’s only one (p. 45) and that single copy exists in partial form. To be conservative, I’ve cited Geisler & Nix’s statistics.
[5]Metzger, Bruce M., The Text of the New Testament (New York and Oxford: Oxford University Press, 1968), 34. This number consists of 457 papyri, 2 uncials and 188 minuscule manuscripts.
[6]Bruce, 16-17.
[7]Geisler & Nix, 402.
[8]Ibid.
[9]Metzger, 45.
[10]Geisler & Nix, 392.
[11]Ibid., 391.
[12]Ibid., 389-390.
[13]Metzger, 39-40.
[14]Geisler & Nix, 388.
[15]Barnett, 44.
[16]Ibid., p. 46-47.
[17]Metzger, 86.
[18]Wallace, Daniel, „The Majority Text and the Original Text: Are They Identical?,“ Bibliotheca Sacra, April-June, 1991, 157-8.
[19]Geisler and Nix, 475.
[20]Carson, D.A., The King James Version Debate (Grand Rapids: Baker, 1979), 56.

Objavljeno pod Razne teme, Teologija | Označeno sa , , , , | Ostavite komentar

Hristos u proročanstvima

Objavljeno 21. mart 2013 od strane H D

Peter W. Stoner, “Nauka Govori (Science Speaks)” Glava 3.

“Pregledajte pisma, jer vi mislite da imate u njima život vječni; i ona svjedoče za mene“. – Jovan 5:39.

Reč „Pismo“ u ovom stihu se odnosi na Stari Zavet. Hristos je rekao da ćemo u Starom zavetu naći proročanstva koja se odnose na Njega. Stoga u ovim proročanstvima, i njihovom ostvarenju, mi možemo da pogledamo ako želimo da nađemo dokaze da je Hristos Mesija, Sin Božiji, Spasitelj čovečanstva, i sve ostalo što je prorokovano o Njemu, a što je On tvrdio za sebe.

Ako pronađemo da su ta proročanstva našla ispunjenje u Hristu, onda ćemo uspostaviti ne samo da je Hristos Mesija koji je prorčen u Starom Zavetu, nego da su i ta proročanstva lično od Boga. Jer ako ih Bog nije dao, nijedan čovek nebi ih ispuno u tom broju kao što će to biti očito kasnije u ovom tekstu.

U cilju procene naših dokaza, mi ćemo koristiti prinicpe verovatnoće da će se nešto ispuni onako kako je predskazano.

Pri proceni ovih proročanstava, mi ćemo morati da odgovorimo na ovo pitanje u vezi svakog proročanstva: Jedan čovek od koliko ljudi je ispunio to proročanstvo? Ja shvatam da će neko dati primedbu na ovo pitanje prigovarajući da su ta proročanstva u vezi sa Hristom, i da nijedan drugi čovek nije niti ih može ispuniti. To je naravno tačno kada se pogleda mnoštvo proročanstva u vezi Hrista, ali to nije tačno za svako prorčanstvo uzeto zasebno. Na primer, prorečeno je da će Hristos da se rodi u Vitlejemu; svakako su druge osobe rođene u Vitlejemu. Prorečeno je da će Hristos da bude razapet; drugi ljudi su bili razapeti. Ja ne pokusavam da počinim svetogrđe postavljajući ta pitanja; nego pokušavam da gledam u dokaze podpuno nepristrasno, da mogu bolje dati jasan argument.

Jedan grupa hiršćanskog udruženja u školi “Pasadena City College” je sponzorisala čas “Hrišćanski dokazi”. Deo rada ovog razreda je bio da se razmotre dokazi zasnovani na ispunjenju proročanstva o prvom Hristovom dolasku. Od studenata se tražilo da budu veoma konzervativni u svojim procenama verovatnoće. Oni su razmatrali svako proročanstvo u detalje, naglašavajući razne uslove koji mogu da utiču na verovatnoću da ih bilo koja osoba može ispuniti. Nakon diskusije, student su se jednoglasno složili na odredjenu procenu koja je bila i razumna i konzervativna. Na kraju evaluacije student su izrazili svoje uverenje ovako: Ako bi se bilo ko priključio diskusiji i pomogao da se utvrde procene, kao što su oni uradili, ta osoba će sigurno se složiti da su procene bile konzervativne. Procene koje su uradjene u ovom tekstu su kombinacija procena koje dolaze sa tog studentskog časa “Hrišćanski dokazi” kombinirani sa dokazima koji su mi dati kasnije od studenata dvanajst raznih fakultetskih razreda, u totalu nešto više od 600 studenata. Ja sam pažljivo pregledao te procene a neke sam I pomalo promenuo tako da budu još konzervativnije. Ako se čitaoc ne složi sa procenama koje su date, on može da razmatra njegove vlastite procene i kroz njih dodje do zaključaka koji proizilaze iz njih.

Mi ćemo razmatrati sledećih osam proročanstva:

  1. „A ti, Vitlejeme Efrato, ako i jesi najmanji među tisućama Judinijem, iz tebe će mi izaći koji će biti gospodar u Izrailju, kojemu su izlasci od početka, od vječnijeh vremena.“(Mihej 5:2).

Ovo prorčanstvo predviđa da će Hristos da se rodi u Vitlejemu. Pošto je ovo prvo proročanstvo koje razmatramo, nema nikakve predhodna ograničenja, tako da je naše pitanje: Jedan čovek u koliko njih, širom sveta, je rođen u Vitlejemu?

Najbolja procena koju možemo napraviti ovde dolazi od pokušaja da se sazna prosečna populacija Vitlejema, od proroka Miheja pa do sadašnjeg vremena, te da se ona podeli sa prosečnnom populacijom na zemlji u istom periodu. Jedan član razreda je bio pomoćnik u biblioteci, pa mu je dodeljeno da pribavi ovu informaciju. On je izvestio na sledećem sastanaku da najbolje utvrđivani odnos koji je mogao da utvrdi je da je jedan u 280.000 ljudi je rođen u Vitlejemu. Pošto je stanovništvo zemlje verovatno u proseku manje od dve milijarde ljudi, stanovništvo Vitlejema je u proseku bilo manje od 7.150 ljudi. Naš odgovor može se izraziti u obliku procene u kojem bi jedan čovek bio rođen u Vitlejemu kao 7.150 / 2,000,000,000 ili, drugim rečima, jedan čovek u 2,8 x 105 ljudi je rođen u Vitlejemu.

  1.  “Evo, ja ću poslati anđela (preteču) svojega, koji će pripraviti put preda mnom“ (Malahija 3:1).

Naše pitanje glasi: Od ljudi koju su rođeni u Vitljemu, jedan čovek u koliko njih je imao preteču da prpremi njegov put? Naravno, Jovan Krstitelj je Hristov preteča. Ali, pošto se čini da nema materijalne razlike između ljudi rodjenih u Vitlejemu i onih koji su rođeni na drugom mestu u svetu, pitanje može i generalno da se postavi: Jedan čovek, od koliko ljudi, u celom svetu, je imao preteču da mu priravi put?

Studenti su rekli da se proročanstvo očito odnosi na posebnog Božjeg glasnika, čiji jedini zadatak je bio da pripravi put za Hristovu službu, tako da je to bilo daljnje ograničenje. Studenti su se konačno složili da jedan čovek u svakih 1.000 je imao preteču i to je bila veoma konzervativna procena. Većina  se složila da bi procena trebala biti mnogo veća. Mi ćemo ipak uzeti procenu od 1 u 103

  1. „Raduj se mnogo, kćeri Sionska, podvikuj, kćeri Jerusalimska; evo, car tvoj ide k tebi, pravedan je i spasava, krotak i jaše na magarcu, i na magaretu, mladetu magaričinu.“ (Zaharija 9:9).

Naše pitanje bi ovde bilo: Jedan čovek u koliko njih, koji su rođeni u Vitlejemu i koji je imao preteču, je ušao u Jerusalim kao car jašući na magaretu, mladome od magarice? Ovo je postalo sada tako ograničeno da ćemmo morati da razmotrimo jedno slično: Jedan čovek u koliko njih, koji je ušao u Jerusalim kao car, je ušao jahajuci na mladome od magarice?

Studenti su rekli da je veoma teško uspostaviti procenu. Oni nisu znali nikoga drugoga ko je tako ušao u Jerusalim osim Hrista. Studenti su mislili da bar što se tiče modernijeg vremena, bilo ko ko ulazi u Jerusalim kao car bi koristio više dostojanstveno sredstvo prevoza. Oni su se složili da uzmu procenu od 1 u 104. Mi ćemo uzeti 1 u 102 da bi bili još konzervativniji u proceni.

  1. „I ako mu ko reče: kake su ti to rane na ruku? on će odgovoriti: dopadoh ih u kući prijatelja svojih.“(Zaharija 13:6).

Juda, jedan od Hristovih učenika ga je izdao što je prouzrokovalo Hristovu smrt i rane na njegovim rukama.

Čini se da ne postoji veza između ispunjenje ovog proročanstva i onih koje smo prethodno razmatrali. Mi ćemo zato postaviti pitanje: Jedan čovek u koliko njih, širom sveta, je izdao svog prijatelja, a da je izdaja prouzrokovala ranjavanje prijateljevih ruku?

Studenti su rekli da je veoma retko da neko bude izdan od strane prijatelja, a još ređe da izdaja uključi i ranjavanje ruku. Jedan u 1.000 je konačno prihvaćeno iako bi većina studenata više volelo neki veći broj. Dakle, mi ćemo koristiti 1 u 103.

  1.  “I rekoh im: ako vam je drago, dajte mi moju platu; ako li nije, nemojte; i izmjeriše mi platu, trideset srebrnik“(Zaharija 11:12).

Pitanje je ovde vrlo jednostavno: Od svih ljudi koji su bili izdani, jedan čovek u koliko njih je bio izdan za tačno trideset srebrnika?

Studenti su mislili da bi to bilo jako redko i postavili su svoju procenu kao jedan u 10.000, ili 1 u 104. Mi ćemo uzeti 1 u 103 da bi bili konzervativniji u proceni.

  1.  “I reče mi Gospod: baci lončaru tu časnu cijenu kojom me precijeniše. I uzev trideset srebrnika bacih ih u dom Gospodnji lončaru.  „(Zaharija 11:13).

Ovo je izuzetno specifično. Svih trideset srebrnjaka nisu trebali da se vrate onome koi h je dao. Oni su trebali da budu bačeni u kući Gospodnjoj, i oni su trebali da idu lončaru. Sećate se da je Juda u kajanju pokušao da vrati trideset srebrnika, ali da prvosveštenik nije hteo da ih uzme. Tako ih je Juda bacio na pod hrama te je otišao da se obesi. Prvosveštenik je zatim uzeo novac i sa njime kupo lončarevu njivu za pogreblje stranacima. Naše pitanje je: Jedan čovek u koliko njih, nakon što je primio mito za izdaju prijatelja, je vratio novac, ali pošto je novac bio neprihvaćen, on ga je bacio na pod u domu Gospodnjem, pa je taj novac kasnije iskorišten da se kupi lončareva njiva?

Studenti su rekli da sumnjaju da je ikada bio jedan drugi takav slučaj koji je uključivao sve ove detalje, ali su se složili na procenu od jednoga u 100.000 ljudi. Oni su bili sigurni da je to konzervativna procena. Dakle, mi ćemo koristiti procenu od 1 u 105.

  1. „Mučen bi i zlostavljen, ali ne otvori usta svojih; kao jagnje na zaklanje vođen bi i kao ovca nijema pred onijem koji je striže ne otvori usta svojih.“(Isaija 53:7).

Jedan čovek u koliko njih, nakon ispunjenja gore navedenog proročanstva, kada je bio mučen i zlostavljen i osudjen, iako nevin, neće se braniti?

Opet, moji studenti su rekli da neznaju da se tako nekada ikad dogodilo u bilo kojem drugom slučaju osim Hristovom. U svakom slučaju, to je jako retko, pa su procenu stavili jedan u 10.000 ili 1 u 104. Mi ćemo uzeti 1 u 103 da bi koristili konzervativniju procenu.

  1.  “Opkoliše me psi mnogi; četa zlikovaca ide oko mene, probodoše ruke moje i noge moje. „(Psalam 22:16).

Jevreji još uvek čekaju Hristov dolazak; u stvari, On je mogao da dođe bilo kada nakon tog proročanstva sve do današnjeg dana, ili čak i u budućnosti. Dakle, naše pitanje je: Jedan čovek u koliko njih, od vremena Davida pa do danas, je bio razapet?

Nakon razmatranja metoda pogubljenja u prošlosti i njihovu učestalost, studenti su se složili da procene verovatnoću raspeća na jedanog čoveka u 10.000 ili 1 u 104.

Ako su ove procene smatrane razumne, jedan čovek u koliko njih, u celom svetu, će ispuniti svih osam proročanstava? Ovo pitanje može da se odgovori primenom naših principa verovatnoće. Drugim rečima, mi ćemo pomnožiti sve naše procene zajedno, tj. 1 u 2,8 x 105 x 103 x 102 x 103 x 103  x 105 x 103 x 104. To nam daje 1 u 2.8 x 1028, gde broj 28 znači da imamo 28 nula nakon 2.8. Dozvolite nam da pojednostavimo i smanjimo broj time što ćemo uzeti to kao 1 u 1028. Ako napišemo ceo taj broj, to je 1 u 10.000.000.000.000.000.000.000.000.000.

Ovo je odgovor na pitanje: Jedan čovek u koliko ljudi je ispuno ovih osam proročanstava? Ali, mi smo stvarno zainteresirani za ovo pitanje: Kolika je verovatnoća da bil koji čovek koji je živeo od dana kada su izrečena ta proročanstva pa do naših dana, ispuni svih osam proročanstava? Mi možemo da odgovorimo na to putanje ako podelimo 1028 na ukupan broj ljudi koji su živeli od vremena proročanstava pa do danas. Najbolje raspoložive informacije ukazuju da je broj oko 88 milijardi ljudi, ili 8.8 x 1010.

Da pojednostavimo računanje, nazovimo taj broj 1011. Deleći ova dva broja (1028 i 1011), mi zaključujemo da je verovatnoća da bilo koji čovek koji je živeo do sadašnjeg vremena i koji ispunjava svih osam proročanstva je 1 u 1017 (1028-11).

(Primedba izdavača; Moguće je da brj 88 milijarde ili 8.8 x 1010 predpostavlja stopu rasta zemljine populacije koja je bila u prošlosti jako mala – tako da većina ljudi koja je ikada živela na ovoj zemlji, još su uvek živi danas – sugerišući da taj broj je najverovatnije uvećan za faktor od deset. Ako je tako, to bi uticalo na konačni rezultat istim faktorom od deset; deset puta manje končani broj ljudi koji su mogli da ispune ova proročanstva i znači samo jedna desetina šanse da jedan od njih to učini slučajem. Naš broj bi tada postao 1018 umesto 1017. Broj koji se koristi u ovom tekstu je veoma konzervativan.)

Hajde da pokušamo da zamislimo tu verovatnoću od 1 u 1017. Ako obeležite jednu od deset karata I stavite ih u šešir, te dobro ih izmešate, i onda pitate čoveka kome su povezane oči da izvuče jednu kartu, njegova verovatnoća da izvuče obeleženu kartu je jedna u deset. Predpostavimo da uzmemo 1017 srebrnjaka i stavimo ih na teritoriju države Teksas (površina od oko 700,000 km2). Oni bi prekrili celu teritoriju te države više od pola metara u visini. Sada, obeležimo jedan od tih srebrnjaka i dobro izmešajmo celu tu količinu srebrnjaka. Povežimo oči nekoj osobi i kažimo joj da može da ide koliko hoće i gde hoće na teritoriju ove države ali mora da uzme samo jedan srebrnjak i taj srebrnjak mora da bude onaj obeleženi. Koja je verovatnoća da će da uzme baš onaj pravi? Ista je verovatnoća da su proroci napisali ovih osam proročanstva i da su se ona ispunila u jednom čoveku koji je živeo od njihovog vremena pa do danas, ako verujemo da su oni napisali ta proročanstva njihovom mudrošću.

Dakle, ta prorčanstva su bila ili nadahnuta od Boga, ili su ih proroci samo tako napisali kako su oni sami mislili da treba da ih napišu.U tom slučaju, proroci su imali šansu samo jedan u 1017 da se proročanstva ispune u bilo kojem čoveku, a ipak su se ona ispunila u Hristu.

To znači da ispunjenje osam proročanstva dokazuje da je Bog definitivno nadahnuo spise tih proroka do te mere da postoji samo jedna šansa u 1017 da nisu absolutna.

Ponekada mi merimo naše šanse u poslovnom svetu i kažemo da ako neka investicija ima verovatnoću devet od deset da bude profitabilna i samo jednu šansu u deset da bude neuspešna, da je to dovoljno bezbedno za nas da investiramo. Ko je ikada čuo za neko investiranje gde je šansa jedan u 1017 za neuspeh? Svet biznisa nema koncept takve jedne investicije. Pa ipak, nama je ponuđena od Boga baš jedna takva investicija. Prihvatanjem Isusa Hrista kao našeg Spasitelja, mi znamo da kroz samo ovih osam proročanstva u kojima ima samo 1 šansu u 1017 da ne budu absolutni dokaz, da ta investicija će dati divnu dividendu večnog života sa Hristom. Može li neko biti toliko nerazman da odbaci Isusa Hrista i odbaci nadu za večni život na tako maloj verovatnoći kao verovatnoća da se pronađe označeni srebrnik u toj ogromnoj količini srebrnika na celoj teritoriji države Teksasa u visini većoj od pola metra? To izgleda nemoguće, a ipak je to ono što čini svaki čovek koji odbacuje Hrista.

Postoje više od trista proročanstva iz Starog Zaveta koja se odnose na Isusa Hrista. Svako od njih se podpuno ispunilo u Isusu Hristu. Hajde da vidimo šta se desi kada uzmemo više od osam proročanstva.

Predpostavimo da dodamo još osam proročanstava i da podrazumevamo da su šanse za njihovo ispunjenje iste kao i onih osam koje smo upravo videli. Šanse da jedan čovek ispuni sva šesnaest proročanstva je 1 x 1028 x 1028 / 1011 ili 1 u 1045.

Hajde da pokušamo da ovo zamislimo kao što smo ranije uradili. Uzmimo ovaj broj srebrnjaka. Ako od njih napravimo čvrstu loptu, dobićemo sjajnu sferu sa centrom na zemlji koja se širi u svim pravcima više od 30 puta koliko od Zemlje do Sunca. (Ako je jedan voz pošao od zemlje u vreme  18. veka, i ako vozi konstantnom brzinom od oko 100 km na sat, dan i noć, danas bi od prilike bio blizu svoga cilja. Ali, setimo se naše srebrne lopte koja se širi trideset puta toliko u svim pravcima.) Ako možete da zamislite označavanje jednog srebrnika i nakon toga dobro promešanog u toj velikoj lopti, i čoveka sa povezanim očima koji uzima jedan srebrnik, i naše očekivanje da taj srebrnik bude baš onaj obeleženi, nekako smo dobili sliku o aboslutnom ispunjenju šesnajst proročanstva koja se odnose na Hrista kao Božjeg sina kao i da je našu Bibliju inspirisao Bog. Svakako je Bog upravljao pisanje Njegove Reči.

Da bi proširili ovo razmatranje van svih granica ljudskog poimanja, hajde da razmislimo o četrdeset i osam proročanstva, slična u njihovoj ljudskoj slučajnosti kao i onih osam koje smo u početku razmatrali. Ako primenimo iste principe verovatnoće koje smo i do sada koristili, pronalazimo da je šansa da bi jedan čovek ispunio svih četrdeset i osam proročanstava bila 1 u 10157 (1028 x 1028 x 1028 x 1028 x 1028 x 1028  / 1011).

Ovo predstavlja zaista jedan veliki broj i neverovatno malu šansu. Hajde da pokušamo da to zamislimo. Srebrnjak koga smo do sada koristili bi bio prevelik. Moramo da koristimo manji objekat. Elektron je vrlo mala čestica koju poznajemo. Toliko je mali da treba 2.5 x 1015 elektrona poređanih jedan pored drugoga da načine liniju dugačku oko 2.5 cm. Ako bi hteli da izbrojimo elektrone u toj liniji od 2.5 cm, i izbrojimo 250 od njih svake minute, i ako brojimo dan i noć, uzelo bi nam 19.000.000 godina da ih izbrojimo samo u dužini od 2.5 cm poredjanih elektrona jedan do drugoga. Ako bi imali kubičnih 2.5 cm elektrona i pokušamo da ih brojimo, trebalo bi nam 1.2 x 1038 godina da ih izbrojimo.

Sa ovim uvodom, hajde da se vratimo nazad na našu šansu od 1 u 10157. Recimo da uzmemo taj broj elektrona, označimo jedan od njih i dobro ih izmešamo u celoj toj masi, zatim povežemo oči nekoj osobi i ostavimo ga da nađe onaj označeni elektron. Koja je šansa da nađe onaj pravi elektron? Sa druge strane, koliko velika zapremina bi bila od ovog broja elektrona? Taj broj elektrona bi činio jednu neverovatno veliku zapreminu.

Razdaljina od našeg sistema zvezda, ili galaksije, do sledeće najbliže je skoro 1.500.000 svetlosnih godina; a to je distanca koju bi svetlost putovala u vremenu od 1.500.000 godina, putujući brzinom od 300.000 km/s. Ova distanca je tako velika da ako bi 200.000.000 ljudi imali svako biblioteku od 65.000 knjiga, I vi sakupite sve te knjige i pođete na taj put od 1.500.000 svetlostih godina, i ako odlučite da stavite jedno slovo iz jedne od knjiga na početku svaka 2 km putovanja, (na primer ako je reč “ovo” na početku knjige, stavili bi slovo “o” na prvi kilometar pa onda slovo “v” nakon dva kilometara, pa slovo “o” nakon dva kilometara i tako redom), pre nego što završite vase putovanje vi bi iskoristili svako slovo iz tih knjiga i morali bi da tražite još.

Neki stručnjaci predpostavljaju da se prostor širi u svim pravcima daljine ne 1.5000.000 svetlostin godina, nego više od 4.000 puta toliko ili više od 6.000.000.000 svetlosnih godina. Hajde da načinimo punu loptu od elektrona, počevši od centra zemlje u svim smerovima distance od 6 miliajrde svetlosnih godina. Da li smo iskoristili svih naših 10157 elektrona? Ne, mi smo tek iskoristili malu rupicu u toj masi da ne možemo ni da je vidimo. Mi možemo da napravimo takvu punu loptu elektrona koja bi se širila u svim pravcima poluprečnika od 6 milijardi svetlosnih godina 1028 puta.

Predpostavimo opet da mi imamo ovaj veliki broj elektrona, 10157, i da nam uspe da svake minute napravimo 500 takvih ogromnih lopta, šest milijarde svetlosnih godina u polučrečniku. Ako radimo danju i noću, uzelo bi nam 1010 puta 6 milijarde godina da bi iskoristili sve elektrone.

Nijedan čovek ne može na bilo koji način da pogleda preko ove mase elektrona, vezanih očiju ili bez da su mu oči vezane, a kamoli da uzme jedan electron, bilo da je on označen ili ne. (Elektron je tako mali da čak i sa moćnim mikorskopom se ne može videti.)

U meri  u kojoj dakle znamo da čovek sa povezanim očima ne može odabrati označeni electron, u toj meri znamo da je Biblija inspirisana. To nije jednostavana činjenica. To je tako siguran dokaz da je Bog inspirisao Bibliju da ceo svemir nije dovoljno velik da sadrži te činjenice. Neki će reći da naša procena verovatnoće o ispunjenju tih proročanstva je prevelika i da broj treba da bude smanjen. Pitajte nekoga da vam da njegve lične procene, i ako su one manje od ovoga što smo mi koristili, mi možemo dodati još nekoliko proročanstva, i ovaj isti broj će opet biti dostignut ako ne i vići broj od toga.

Naši studenti Biblije tvrde da postoji više od tri stotine proročansva koja se bave Hristovim prvim dolaskom. Ako je ovaj broj tačan, a nema sumnje da nije, vi možete da postavite vaša predskazivanja smešno malim na svih tri stotine proročanstva i još uvek da dobijete ogroman dokaz za njihovu Božansku inspiraciju.

Na primer, možete uspostaviti vaše procene na jedan u četiri. Možete reći da je jedan čovek u svakih četiri bio rođen u Vitlejemu; da je jedno od rođenih beba u svakih četiri bila odveden u Egipat da bi izbegla smrt; da je jedan od njih četiri došao nazad i napravio kuću u Nazaretu; da je jedan od njih četiri bio stolar; da je jedan od njih četiri bio izdat za trideset srebrnika; da je jedan od njih četiri bio razapet na krstu; da je jedan od njih četiri bio sahranjen u grobu bogataša; čak i da je jedan od njih četiri vaskrsnut iz mrtvih trećeg dana; i tako dalje za svih tri stotina proročanstva i od njih, ja ću napraviti broj mnogo veći nego onaj što smo dobili od samo četrdeset i osam proročanstva.

Svaki čovek koji odbacuje Hrista kao Sina Božijeg odbacuje činjenicu možda i više apsolutno dokazanu od bilo koje druge činjenice u svetu.

Objavljeno pod Proročanstva | Označeno sa , | Ostavite komentar

Ti si moja jedina…

Objavljeno 1. oktobar 2012 od strane H D

Nedavno su Nadežda i Anatoli Kuznjecov proslavili 30 godina braka. Bilo je mnogo gostiju, poklona, veselih pozdrava, svega onoga što i priliči porodičnim praznicima, svega sem jednog. Posluženje je spremio i izneo domaćin. Domaćica je nepomično sedela u svojoj fotelji.

Novinarka Polina piše da se osećala prilično nelagodno kada je prvi put posetila ovu porodicu. Nije znala kako će ih priča o Nadeždinoj bolesti i stalno podsećanje na nju potresti. A bolest opaka, difuzna skleroza, arterija skleroza svih krvnih sudova organizma, srca, mozga, bubrega, neizlečiva. Bolesnik je praktično nepokretan.

Kuznjecovi nisu izbegavali razgovor o bolesti. Ona je tu, ništa joj nemožeš, sa njom treba živeti. Nesrećna žena dala je novinarki 5 debelih svezaka ispisanih lepim, okruglim slovima. Prvi zapis nastao je u leto 1953. Poslednji tri godine kasnije.

Nadežda je rodjena u Lenjingradu pet godina pre drugog svetskog rata kada je ostala bez oca. Devojčica je uspela da sa majkom preko zamrznutog Ladeškog jezera napusti blokirani grad. Posle godinu dana u dalekom selu Zvolgu majka je srela čoveka i udala se. Rat je prošao i Nadežda je rešila da se zaposli i pre završenog sedmog razreda. Bila je tako sićušna i slabašna da su samo odmahnuli rukom na njenu želju da radi za brusom. Dali su joj da ispisuje radne naloge i ona je, bez obzira na više nego skromnu platu, odlučila da živi samostalno, da uči i da radi.

Nadežda je srela Anatolija kada joj je bilo 17 godina. Njemu je bilo 22. Smatrao ju je devojčicom sa kojom je ponekad razgovarao, družio se, ponekad je dopratio do kuće i to je bilo sve. Za njega su bile interesantnije devojke koje su bile nešto starije. Dnevnik je Nadeždi bio jedino pribežište za njenu neizvraćenu ljubav. Vreme je prolazilo, Nadežda je odrastala, ali se i Anatoli menjao.Otkrio je da voli Nadeždu. Dve godine zajedničkog druženja i odlučili su da se venčaju.

Posle samo dve godine Nadežda se razbolela. Ruke je više nisu služile i ona je prestala da piše svoj dnevnik. Poslednje reči su bile: „O kako samo želim da mu samnom bude lepo.“ Njoj je tada bilo 20 godina, njemu 26, početak života a onda se sve srušilo. Trideset godina sasvim drugačijeg života, isti iz dana u dan. Jutro u porodici Kuznjecevih počinje u 5, 40. Anatoli ustaje, radi gimnastiku, umiva se. Nadežda je već budna, čeka da je odene i umije i odnese u fotelju. Pored nje je aparat za promenu položaja fotelje, tu je i telefon. Iza ledja i ispod nogu električna grejalica, sve na dugme. Anatoli oboma sprema doručak. Njoj za ručak prinosi dve čaše vode i povrće. On odlazi na posao, sad već kao inžinjer. Od 8 ujutro do 6 uveče Nadežda je sama. Sluša radio, čita i čeka da joj se Anatoli javi. Ona njega retko zove, da ga ne uznemirava. Posle svakog sata 5 minuta radi gimnastiku, onda masažu lica. Uveče Anatoli dolazi sa gomilom namernica u naručju. Tako su se dogovorili. Pet minuta pre njegovog posla u kući govore jedan drugom najvažnije dnevne novosti. Anatoli tada odlazi u kuhinju na pola sata i večera je na stolu.

Nadežda često zna da padne u depresiju, ćuti, ne odgovara na njegova pitanja, traži da je smesti u bolnicu, kaže mu: „Koliko ćeš ti da se mučiš samnom?“ A on meni: „Ne budi luda.“ Na proleće odlaze na selo kod Toljine mame. Ona iz fotelje hrani ptice, on obradjuje baštu. Tako trideset godina. I već planiraju koga će da pozovu i čime da ugoste prijatelje kada budu proslavljali zlatnu svadbu. Malo, malo, i Anatolije čupne je za kosu i kaže joj: „Ti si moja jedina.“ Ona ćuti uz smešak.

Ljubav nisu samo složene reči, osećanja koja traju samo neko vreme a onda se ugase. Ljubav je akcija koja traje i onda kada se naizgled nema šta voleti. Mudri Solomun je rekao „Jer je ljubav jaka kao smrt, žar je njezin kao žar ognjen, plamen Božji. Mnoga voda ne može ugasiti plamen ljubavi niti je reke potopiti.“

Objavljeno pod Brak i porodica, Razne teme | Ostavite komentar

Neandretalac

Objavljeno 19. septembar 2012 od strane H D

Sredinom prošlog veka pronadjene su kosti neobičnog izgleda u raznim mestima Evrope. Jedno od najzanimljivijih otkrića bilo je ono kada je u jednoj pećini, u dolini Neandre, u Nemačkoj, pronadjen deo skeleta. Po mestu pronalaženja uzorak je dobio naziv neandretalac. Kao osnovni tip poslužio je za mnoga druga otkrića i tako se vremenom sakupljalo mnoštvo dokaza koji su govorili da je u tom području davno živela rasa koja se znatno razlikovala od današnjih stanovnika tog kraja. Antropolozi su mnogo mudrovali o poreklu ove rase, da li su to bili preci današnjih evropljana ili su to možda ljudi koji su u svim značajnim crtama bili slični današnjim ljudima? Ova pitanja podelila su naučnike i tako su na osnovu ispitivanja vršenih na pronadjenim ostatcima nastale brojne predpostavke, mnoge verzije koje su se medjusobno veoma razlikovale.

Kako je živeo neandretalac i kako je izgledao? Bio je snažan, niskog rasta, imao je malu lobanju, dok su mu kosti udova bile veoma slične kostima današnjeg čoveka. Obrve su mu bile veoma isturene i upadljive, a čelo koso. Ruke kratke, a prsti grubi i zatupasti. Uprkos nekim ranijim ilustracijama koje su ga prikazivale kao pognutog, danas se zna da je hodao ispravan. Neandretalac je veći deo života provodio na otvorenom, ulogoreno u blizini reka srednje Evrope. Lobanje sličnog tipa nalažene su istočno od Palestine i južno do Kenije i istočne Afrike. Porodična ognjišta i drugi dokazi nastanjivanja nalaženi su duž reka u pećinama od krečnjaka u mnogim mestima Evrope. Nepostoji nijedan dokaz da se Neandretalac bavio zemljoradnjom, nije proizvodio hranu već se bavio lovom. Antropolozi su bili skloni da preterano ističu pojedinosti kojima su prepisivali primitivan karakter kako detalje koje su smatrali vezom izmedju Neandretalca i majmuna. Sada se medjutim smatra za ono što je prihvaćeno da su primitivne pojedinosti od drugorazrednog značaja da su nastale odstupanjem od normalnog. Ali je još kod mnogih ostao utisak da su ovi ljudi nešto kao polu ljudi koje možemo postaviti svuda, samo ne u jednostavan Biblijski izveštaj o doslovnom stvaranju. Ako zavirimo u geološke periode u bilo kom udžbeniku geologije vidimo da se još drže opšte prihvaćene teorije da je istorija razvoja života na zemlji obuhvatila više miliona godina. U geologiji se smatra da su razni vremenski periodi bili svedoči evolucije života od najjednostavnijih oblika života ka složenim sistemima biljaka i životinja savremenog doba. Ostatci čoveka su pronadjeni tek na najvišem razvojnom stepenu u mladjem ledenom dobu. Evolucionistima to ne predstavlja nikakav problem, jer je sastavni deo njihove osnovne teorije o razvitku života. Medjutim onima koji veruju u stvaranje, kreacionistima, nameće odredjena pitanja pošto za njih teorija o dugim vremenskim razdobljima je neprihvatljiva. Neko je došao na pomisao da bi se ova zagonetka mogla rešiti predpostavkom da su na zemlji davno postojale pre-adamske ljudske rase, uništene radi svoje zloće i da je posle njihovog istrebljenja došlo do stvaranja novih ljudi. Ova teorija o uništenju i ponovnom stvaranju povlači za sobom ozbiljne teološke probleme. Ovom nedajemo ni najmanje podrške, a podrške nema ni u svetom pismu. Umesto da nagadjamo, pozabavimo se dokazima, kakva je priroda ostataka čoveka? Neandretalaca ili bilo kojih drugih.

Nedavna antropološka istraživanja i proučavanja pomogla su da se izgradi sasvim odredjeni stav prema ovim ostatcima. To je stav koj se u velikom meri razlikuje od prvih nagadjanja. Naučnici danas pouzdano znaju da neandretalac obučen u savremenu odeću sa modernom bradom i frizurom mogao bi da se prošeta ulicama naših gradova i da ne privuče naročitu pažnju. U novim naučnim publikacijama kaže se da razlika koja postoji izmedju njega i ljudi koji danas žive nisu ništa veće od razlika koje se mogu zapaziti u bilo kom velikom gradu. Prirodno je da ovo za sobom povlači pitanje: Da li je neandretalac bio čovek? Na ovom možemo dati veoma siguran odgovor jer je danas u nauci poznato da je neadretalac u stvari bio hommos neandretalences, čovek a ne majmun čovek. Tvrdnje da su predstavnici ove rase bili isto ljudi kao današnji, poduprelo je i iskopavanje lobanja izrazito savremenog izgleda u mnogim gradovima Evrope na nižem statigrafskom nivou od statigrafskog nivoa lobanja koje su, kako je nepobitno dokazano, neandretaloidne. Ovo je uverilo antropologe da je do naročitog izgleda neandretalaca došlo usred izopačenja savršenih generacija, a ne zbog evolucije koja bi od primitivnijih oblika vodila ka savršenijem. U svetlosti ovih činjenica možemo postaviti veoma umesno pitanje: Zašto da se i dalje trudimo da ova praistorijska bića svrstavamo medju neljudska ili medju primitivnija majmuno-ljudska, zašto ih ne bismo psomatrali kao ljudska bića uprkos činjenici da pokazuju neke neobične anatomske karakteristike? Ne postoji stvara razlog da ih svrstamo bilo gde drugde nego medju ljudska bića. A gde ćemo ih postaviti na skali vremena? Da li bi bilo prihvatljivo da o njima govorimo iz perspektive poznatog verovanja o dugim geološkim periodima? Izveštaj o stvaranju iz I Mojsijeve ne može se dovesti u skald sa ovom poznatom geološkom teorijom. Svaki pokušaj u ovom pravcu doveo bi nas u zabludu. Zašto ne bismo prihvatili najnovije dokaze i posmatrali ove praistorijske ostatke kao prava ljudska bića, kao Adamove potomke? Ako postupimo ovako, pojavljuje se pitanje šta moramo da učinimo sa metodama računanja vremena po periodima koji za milione godina premašuju Biblijsko računanje vremena? Kad o ovome govorimo dobro je da istaknemo još nešto, svaki bi čitalac, kada bi se pozabavio najnovijim istraživanjima o radioaktivnom metodu računanja starosti zemlje C14 naišao na brojne protivrečnosti i sigurno ozbiljno posumnjao u ispravnost ovoga metoda. Dakle, ako su ovi široko obnarodovani metodi više nema drugog izbora nego vratiti se Biblijskom izveštaju o poreklu zemlje i života na njoj, i osloniti se na nadahnuti izveštaj iz 5 i 11 poglavlja I Mojsijeve. Kad ovako postupimo, sve se savršeno uklapa. Neandretalac, i svi njemu slični oblici prihvataju se kao degenerisani predstavnici ljudskog roda, odnosno oblici koji su u nekim pojedinostima odstupili od normalnog stanja predvidjenog za čovečanstvo. Što su više bili udaljeni od centra civilizacije, u većoj su meri bili degenerisani. Čim je čovek stvorio prihvatljive životne uslove i počeo da se bavi zemljoradnjom i živi u organizovanim naseljima primitivni delovi čoveka su u velikim delovima isčezli u veoma udaljenim područjima Afrike, istočne Azije, Nove Gvineje i Australije. Moramo zapaziti da se svi ovi ljudi ubrajaju u ljudska, humana bića, oni su to uvek i bili. U svim ovim područjima problem je uglavnom isti -  što se naučnim metodama više saznaje o ovim vrstama sve bledji su dokazi o njihovom srodstvu sa nekom životinjskom vrstom. Na primer, rani izveštaji o ljudskim vrstama u Africi su mnoge navodili na verovanje da se tu svakako radi o majmunima ili o precima srodnim majmunima. Sada se postepeno uvidja da su i te vrste ipak besprekorna ljuska bića, možda su oni više degenerisani od neandretalaca iz Evrope i Palestine ali i ovi oblici imaju mnoge neprevidive osobenosti ljudskih bića. Mnogi evolucionisti rugaju se tumačenjima koja predstavnici teorije o doslovnom stvaranju daju o geološkim i antropološkim podatcima. Medjutim, svako ko je prinudjen da ismejava drugu stranu da bi učvrstio svoje pozicije, staje u odbranu nečega veoma siromašnog. Kreacionista se ne plaši da se suoči sa činjenicama u njihovom pravom obliku jer zaključuje da one sve snažnije učvršćuju tlo pod njegovim nogama. Završavajući ovo razmatranje, dopustite mi da kažem nešto u znak upozorenja onima koji su zainteresovani za ono o čemu smo ovde govorili: pobrinite se da ono što će vam poslužiti kao osnova za donošenje zaključaka bude savremeno, i da kao autora ima naučnika koji su spremni da se neposredno suoče sa činjenicama neobazirući se na to u kojoj meri se te činjenice mogu suprotstaviti važnim postavkama i teorijama. Tada sakupite činjenice zanemarujući teoriju koje vam se nameću i bićete zapanjeni kad utvrdite da se te činjenice lako mogu uklopiti u doslovno biblijsko tumačenje o istoriji naše zemlje.

Objavljeno pod Biblija i nauka | Označeno sa , , , , | Ostavite komentar

Moderne diete

Objavljeno 14. septembar 2012 od strane H D

Donošenje odluka koje planiramo da ostvarimo u novoj godini može biti jako zanimljivo, ali održati ih je mnogo teže. U januaru mnogi ljudi obećavaju samom sebi da će preći na dijetu i izgbuiti par kilograma koje su dodali tokom praznika, neki odlučuju da će vežbati redovnije i živeti zdravim načinom života. Dok se vreme praznika približava kraju i ulazimo u novu godinu ovakve odluke postaju veoma važne posebno kada vidimo da 2 od 3 odrasle osobe u SAD imaju problema sa prekomernom težinom. Ali koja dijeta je najbolja? Tržište je prepuno dijeta koje obećavaju brže i dugotrajne rezultate. Tu su dijete poput Slim-fast, Southbeach ili holivud dijete. Ali da li su ove dijete zaista pouzdane i bezopasne? Da li one zaista garantuju da će te izgubiti 10 kg za 6 meseci i održati rezultate u narednih 5 do 10 godina. Mediji su uradili odličan posao promovišući dijete sa malom količinom ugljenih hidrata kao što su Atkins ili Southbeach dijete. U ovim reklamama ugljeni hidrati su predstavljeni kao prave napasti.

Ove dijete obezbedjuju brzo gubljenje težine ali nisu zdrave na duže staze.
Izostavljanje ugljenih hidrata postalo je jako popularno u javnim medijima informisanja ali naučni dokazi pokazuju da zapravo ishrana bogata vlaknima i skrobom, ugljenim hidratima koji se sporije razgradjuju, i umerena upotreba masti i proteina je ipak najzdravija. Ovo je u suprotnosti sa onim što Atkins dijeta zagovara, unošenje hrane bogate mastima.

Jedna od tajni uspešnog gubljenja težine je umerena ishrana. Mnogi ljudi koliku količinu hrane unose u organizam zbog veličine porcije koje industrija brze hrane nudi. U poslednjih 20 godina prosečna veličina porcije se povećala sa 8 na 20 oz. Odnosno sa 50 na 130 kalorija. Ako želimo da smanjimo težinu bitno je da sa naših radnih stolova, tašni, kola uklonimo visokokaloričnu hranu, grickalice i pića jer ona štete našim obrocima. Naravno, gubljenje težine može biti efektivno na duže staze samo ako pravilno iskombinujemo hranu sa redovnim vežbanjem. 20 do 30 minuta vežbanja svakog dana pomoćiće nam da održimo naš organizam u ravnoteži, ne budemo depresivni i topimo naše masne ćelije.

Objavljeno pod Zdrav život | Označeno sa , , , | Ostavite komentar

Gubitak pamćenja

Objavljeno 9. septembar 2012 od strane H D

Posle 20 minuta traženja vi konačno nadjete vaše naočare koje su svo vreme bile na vašoj glavi. Vi ste bili tri puta u podrumu u nadi da ćete se setiti zašto ste tamo išli po prvi put. Vi ste u vaš kornfleks sipali sok od narandže. Da li gubite vašu pamet? Najverovatnije ne. Gubitak pamćenja je normalan prigovor i tipično za to su zaslužne naše godine. Ljudi se boje da greške u pamćenju su znak šta nas čeka. Ali uočite, dimenša, ili mentalna retardacija da ima negativan efekat na dnevne aktivnosti od kojih je najpoznatiji Alchajmer, je nešto što je mnogo više nego samo zaboravnost. Samo 10 do 20% ljudi koji su stariji od 65 godina imaju dimenšu, tako da najveći broj ljudi koji povremeno zaborave stvari to učine zato što imaju previše stvari i obaveza koje su u njihovoj glavi. Iako je nemoguće da se predoči gubitak pamćenja vi možete učiniti što do vas stoji da taj gubitak sprečite. Da bi ste očuvali vaš mozak i čuvali ga u prirpavnosti sledite sledećih 10 koraka koji sugeriše doktor Pol Takahaši koj je specijalista na Mejo klinici i stručnjak za kogniciju.

  1. Umne vežbe – kao što je fizička aktivnost važna da drži vaše telo jakim tako i mentalne aktivnosti mogu da drže vaš mozak oštroumnim i agilnim. Ako nastavite da učite i hvatate se u koštac sa izazovima vaš mozak se tada bukvalno fizički razvija i raste. Bez obzira na godine, aktivan mozak proizvodi nove dendrite koji su veza izmedju nervnih ćelija koje omogućavaju ćelijama da komuniciraju jedna sa drugom. Ovo pomaže mozgu da sačuva i izbaci informacije mnogo lakše bez obzira na godine. Na koj način možete da stvorite izazove u ovom pogledu? Pokušajte da naučite da svirate neki muzički instrument, razgovarajte sa ljudima, započnite neki novi hobi kao što je slikanje, vožnja bicikle ili posmatranje ptica, naučite neki strani jezik, budite obavešteni šta se dešava u svetu, čitajte.
  2. Ostanite fizički aktivni – dnevne fizičke aktivnosti mogu da pomognu poboljšanju krvotoka. Kako god želite da se krećete uključite sledeće aktivnosti kao vrlo važne komponentne vaših fizičkih aktivnosti: oštro hodanje, biciklizam ili plivanje usporava gubitak pokretljivosti usled starosnog doba to jest mogućnost vaših pluća, srca i krvnih sudova da dostave kiseonik vašim mišićima tokom fizičke aktivnosti. Ove aktivnosti povećavaju jačinu i izdržljivost. Takodje, smanjuju visoki krvni pritisak i pored svega smanjuje se rizik moždanog udara, srčanih oboljenja, bubrega i ostalih bolesti. Vežbanje takodje pomaže vašem raspoloženju. Ljudi koji vežbaju samo malo, ali svaki dan na suncu, u svakom slučaju imaju bolje raspoloženje. Tokom dana vi ste budni i brzi u vašim mentalnim izazovima. Šanse su da ako vežbate regularno vaš san će takodje biti bolji.
  3. Jedite, pijte i budite zdravi – vaša ishrana treba da bude bogata u voću i povrću. Voće i povrće u sebi sadrže substance koje štite i hrane moždane ćelije. Kao ekstra bonus to može da spreči rizik dobijanja raka, visokog krvnog pritiska, bolesti krvnih sudova, šećer i osteoporozu. I kao što ste i pre čuli pijte vodu. Voda je esencijalna čovekovom telu, vode je u stvari čovekovo telo. 70% naše telesne težine je voda. Nedostatak vode dovodi do dehidracije te će te se osećati umornim a ujedno će vam biti teško da se koncentrišete.
  4. Razvijte početni sistem i početnike – informacije doleze vama sa svih strana u svakom trenutku. Neki put je bitno da preuzmemo ektra korake da bi smo podsetili sebe šta je važno. Obradite masu informacija sa sledećim prekidačima za memoriju: napravite zabeleške, koristite kalendar, napravite listu šta treba uraditi, vodite dnevnik. Imajte ustaljene rutine. Stvari koje se lako gube stavite uvek na isto mesto. Početnici, na primer, stavite vaše ključeve na sto ili dasku za peglanje, na taj način vi ćete najverovatnije se setiti da isključite peglu pre nego što izadjete iz kuće. Vežbajte i ponavljajte. Ponavljanje je majka mudrosti i ono će bolje upisati informacije u vaš mozak. To je odlična i uspešna navika.
  5. Odvojite vreme da zapamtite – normalno starenje menja mozak što uslovljava da vaš mozak postane manje efektivan u obradi novih informacija. Ali dr. Takahaši naglašava da mudrost može da nadoknadi fizičke promene. Istina je da mi gubimo naš mentalni kapacitet kaže dr. Takahaši, ali iskustvo nadoknadjuje gubitak mentalnih kapaciteta. Starije osobe još uvek mogu da funkcionišu na visokom mentalnom nivou bez obzira na fiziološke promene. Zaboravnost je samo indikacija da vi imate više obaveza i stvari da uradite koje su vam u glavi. Usportie i posvetite punu pažnju na stvar koju sad radite šta god to bilo.
  6. Naučite tehniku relaksacije – da li sedite za stolom sa zgurenim ramenima? Da li uhvatite sebe kako škrgućete zubima? Da li cupkate nogama ili prstima kada ništa ne radite? Ako sebe uhvatite da to radite, šanse su da ste prenapregnuti i da niste relaksirani. Stres i strahovi mogu da poremete koncentraciju tako da je važno da odvojite vreme i relaksirate se.
  7. Budite pozitivni – zadovoljstvo igra veliku ulogu u vašem gledanju na svet, kaže dr. Takahaši. Zadovoljstvo će vas učiniti pažljivijim i kada ste pažljiviji vaša čula su više otvorena da prime potrebne informacije. Kao dokaz studije su pokazale da optimisti duže žive. Studija koja je izdata avgusta 2002 sa Majo klinike pokazala je da ljudi koji su imali visoki optimizam imaju 50% manje rizika od prerane smrti naspram onih koji su pesimistični.
  8. Razgovarajte sa doktorom – mnogi faktori koji nisu u vezi sa starenjem ili genetikom mogu da doprinesu problemu gubitka memorije. U to su uključeni faktori mnogih lekova, loš vid ili sluh, nedostatak vitamina, depresija i stres. Specifično depresija može da bude problem koj će smanjiti memoriju i koncentraciju kod starijih. Depresija se može tretirati što će usloviti poboljšanju memorije i koncentracije. Ako ste vi i vaša familija zabrinuti za depresiju tražite dijagnozu. Doktor će možda biti u mogućnosti da odluči da li je moguće tretirati vaš uzrok ili ga umanjiti.
  9. Glavne mere predostrožnosti – proverite vaš krvni pritisak, holesterol i nivo šećera. Ovi testovi su relativno laki i indikatori šta se dogadja unutar vašeg tela. Stariji bi trebali da kontrolišu njihov pritisak pažljivo. Oni koji ne puše smanjuju šanse moždanog udara.
  10. Zadržite vašu perspetkivu – vi niste jedini koji ste stavili vašu stvar na krov automobila dok ste punom brzinom krenuli i neznajući da je na krovu. Vi niste prva osoba koja je telefonom pozvala osobu dok u istom trenutku je zaboravila koga zove. Ako vam se ovo dogadja povremeneo ne brinite. Ali ako se to dogadja češće zapišite vaš problem. Mi svi gubimo malo memorije u toku života, kaže doktor Takahaši. Ali godine iskustva često nadoknade mentalnom oštroumnosti malo što smo izgubili.

Svako ima problem da zapamti sve stvari u svako vreme. Nemojte da izgubite iz vidika koliko pamtite. Mudrost se gradi kroz životna sećanja.

Objavljeno pod Zdrav život | Ostavite komentar

28. Nova zemlja

Objavljeno 18. decembar 2011 od strane H D

Na novoj Zemlji, na kojoj će prebivati pravednici, Bog će osigurati večni dom za spašene i savršenu životnu sredinu za večni život, ljubav, radost i poučavanje u Njegovoj prisutnosti. Ovde će sam Bog prebivati sa svojim narodom, a patnje i smrt će nestati. Velika borba biće okončana i greha više neće biti. Sve što je živo i neživo objavljivaće da je Bog ljubav; i On će vladati večno. Amin. (Osnovna verovanja, 28) Nastavite sa čitanjem →

Objavljeno pod 28. Nova zemlja | Označeno sa , , , , , , | Ostavite komentar

27. Milenijum (hiljadugodišnje carstvo) i kraj greha

Objavljeno 18. decembar 2011 od strane H D

Milenijum je hiljadugodišnje carovanje Hrista sa svojim svetima na Nebu između prvog i drugog vaskrsenja. U toku ovog vremena sudiće se zlim mrtvima; Zemlja će biti potpuno opustošena, bez stanovnika, zauzeta od sotone i njegovih anđela. Na njegovom kraju Hristos i Njegovi anđeli i Sveti grad sići će sa Neba na Zemlju. Nepravedni mrtvi tada će vaskrsnuti i sa sotonom i njegovim anđelima opkoliće grad; ali vatra od Boga uništiće ih i očistiti Zemlju. Svemir će tako zauvek biti oslobođen od greha i grešnika. (Osnovna verovanja, 27) Nastavite sa čitanjem →

Objavljeno pod 27. Milenijum i kraj greha | Označeno sa , , , , | Ostavite komentar

26. Smrt i vaskrsenje

Objavljeno 18. decembar 2011 od strane H D

Plata za greh je smrt. Bog, koji je jedini besmrtan, podariće večni život onima koje je otkupio. Do tog dana, smrt je besvesno stanje svih ljudi. Kada se Hristos, koji je naš život, bude pojavio, vaskrsli pravednici i živi pravednici biće proslavljeni i uzeti na nebo da dočekaju svoga Gospoda. Drugo vaskrsenje, vaskrsenje nepravednih, dogodiće se 1 000 godina kasnije. (Osnovna verovanja, 26) Nastavite sa čitanjem →

Objavljeno pod 26. Smrt i vaskrsenje | Označeno sa , , , , , | Ostavite komentar

25. Drugi Hristov dolazak

Objavljeno 18. decembar 2011 od strane H D

Drugi Hristov dolazak predstavlja blaženu nadu Crkve, veličanstveni vrhunac jevanđelja. Spasiteljev dolazak biće doslovan, ličan i vidljiv na celom svetu. Kada se  bude vratio, mrtvi pravednici vaskrsnuće i zajedno sa živim pravednicima biće proslavljeni i uzeti na Nebo, a nepravedni će umreti. Gotovo potpuno ispunjenje većine proročanstava, zajedno sa sadašnjim stanjem u svetu, ukazuje da je Hristov dolazak blizu. Vreme tog događaja nije otkriveno, pa je zato potrebno da u svako doba budemo spremni. (Osnovna verovanja, 25) Nastavite sa čitanjem →

Objavljeno pod 25. Drugi Hristov dolazak | Označeno sa , , , , , | Ostavite komentar