“Ranjeni Anđeo” (Wounded Angel) je umetničko delo finskog mističara i umetnika Hugo Simberga, na zidu katedrale u Tempere, Finska. Simberg je stvorio ovo umetničko delo nešto pre 1903-će godine. On nikada nije objasnio što je značenje ovog dela, i kakvu je poruku hteo dati.

Meni je teško skinuti ovo umetničko delo s misli, i teško mi je da ga jednostavno stavim u zaborav. Scena ja absurdna, ali nije budalasta, a najmanje smešna. Čak bih rekao da je veoma ozbiljna. Ono što vidim me uznemirava. Jedna osoba je nedavno izjavila, “Meni se ova slika jako puno svidja, ali ne volim puno da mislim o njoj.” Ta izjava je ustvari ono kako se većina nas oseća. Ljudsko biće svesno ili polusvesno shvata da je u bezizlaznoj situaciji, ali ne želi previše da razmišlja o tome. Mene ovo umetničko delo prisiljava da razmišljam i o onoj stvarnosti koju ne sagledavamo svakog dana, onu stvarnost koja je izvan ove materijalne stvarnosti u kojoj mi ljudska bića živimo.

Dva dečaka nose ranjenog anđela. Anđeo ima zavoj preko čela, i na krilu koje mi vidimo ima malo krvi. Cveće u ruci andjela nam kaže da je anđeo dobrodošao, da su dečaci prijatelji ranjenog anđela. Nasuprot sive i sumorne pozadine, naš pogled se zaustavlja na beloj i svetloj figuri andjela. Anđeo je centralna figura ovog dela, mladolikog ženskog lica, prijatne prirode, po izgledu je ovo dobar andjeo. Ovo nije zao andjeo, ovo nije demon. Ovo je andjeo sa Božje strane. Sama ta činjenica nas uznemiruje. Kako je moguće da Božji anđeo bude ranjen? Od koga? Gde? Zar je moguće da Božji andjeli koji su predodređeni da nama ljudskim bićima budu od pomoći, od kojih mi ljudska bića očekujemo pomoć u nevolji, zar ti isti anđeli trebaju pomoć od nas ljudi? Šta se dešava kada Božji anđeo u borbi sa zlom biva ranjen, kada Božji anđeo u borbi sa zlom biva izbačen iz bitke? Da li je uopšte tako nešto moguće? Nije lako gledati u dobrog anđela čija kontura tela odaje osećaj poraženosti, izgubljenosti, bezizlaznosti. Ako su dobri anđeli u situaciji da im je potrebna pomoć, i to još ljudska pomoć, ko će onda nama ljudima pomoći?

Kako je uopšte moguće da jedan dobar (nebeski) andjeo bude ranjen, i još da padne u milost ljudske pomoći? Ko ga je ranio? Razumno je zaključiti da je anđeo dobio povrede u borbi sa bićima koja su ako ne jaća od andjela, ono bar iste moći. Ako je ovaj andjeo ranjen, onda mora biti da je ranjen od nekog zlog anđela, ili od nekoliko zlih anđela. Ako takva borba ili takav rat uopšte postoji, onda je to u sferi koja nije nama ljudskim bićima dostupna.

To što dva mladića nose ranjenog anđela nam kaže da su ljudska bića isto tako uključena u ovaj rat izmedju dobrih (Božjih) i zlih (sotonskih) anđela. Pogled prvoga dečaka je usmeren ka tlu, pogled koji odaje tugu i potištenost. Zadnji dečak nas gleda, jako sumornog lica, grimase njegovog lica odaju jednu dozu ljutnje. On verovatno u nama vidi neprijatelja, ili glavnog krivca. On kao da nam hoće reći, “Ništa me ne pitajte, sve se ove dešava zbog vas.”

Čitava scena, i onoga što je prikazano u ovom umetničkom radu i nas koji ga posmatramo, kao i neizrečen dialog izmedju dečaka i nas, sve nam to kaže da smo svi mi, celo čovečanstvo, u bezizlaznoj situaciji, uvučeni i uključeni u nečemu što je preko naše glave.

Bog nas obaveštava da se u dimenziji koja je nama nepristupačna vodi jedan žestok, oštar i pokvaren rat za našu privrženost i našu podaničku vernost. (Ta nepristupačna dimenzija je svet duhova i anđela izvan ove materijalne tri-dimenzionalne stvarnosti u kojoj smo mi stvoreni da živimo.) Apostol Pavle nam kaže da naš rat, to jest, rat u kojem mi Hrišćani učestvujemo, nije rat gde se krv proliva i tela ubijaju. Rat u kojem mi Hrišćani učestvujemo je rat u kojem Božji anđeli ratuju sa duhovima pakosti ispod neba, sa demonima koji na sve moguće načine pokušavaju da nas otuđe of Boga i privole k sebi, sa demonima koji nas obmanjuju i lažu, koji upravljaju ovim svetom koji je obavijen u duhovnoj tami (Efescima Poslanica 6:12).

Dragi čitaoci, na ovoj web stranici, to jest, na ovom sajtu Svetlost Istine, želim da zajedno sa vama uđem u jednu studiju i jedan dialog o osnovnim pitanjima verovanja i o onome što se danas dešava u svetu teologije i duhovnosti. Ja sam rodom is bivše Jugoslavije, ali živim i radim u Sjedinjenim Državama skoro 40 godina. Na Andrews Univerzitetu predajem modernu Evropsku istoriju, kao i crkvenu istoriju. Dosta od svoje akademske karijere sam proveo u izučavanju istorije Hrišćansko-Jevrejskih odnosa, to jest, istoriji antisemitizma. Dosta od svog akademskog vremena sam proveo i u izučavanju komunizma, nacionalizma, rasizma, i tome slično. Sve u svemu, moj glavni interest jeste istorija ideja i ideologija. Posedujem doktorat u istoriji, i post-fakultetsko obrazovanje u teologiji. Potrebe na fakultetu su od mene zahtevale da svake godine predajem kurseve o svetskim civilizacijama, što me je primoralo da se obrazujem više u širinu nego u dubinu. Nadam se da sve ovo može da nam bude od pomoći u našoj diskusiji. Unapred se izvinjavam na izrazima i sintaksi mojeg srpsko-hrvatskog jezika. Ja previshodno razmišljam i govorim engleski, i vama je vrlo lako prepoznati da moje znanje srpsko-hrvatskog jezika je dosta skromno–a i zastarelo.

U sledećem članku ćemo nastaviti sa temom o onome što se dešava u ovom materijalnom svetu u kome mi ljudska bića živimo, kao i o onome što se dešava u onom svetu u kome mi ljudska bića nemamo pristupa. Pokušaćemo da ustanovimo i da uspostavimo koja su to najvažnija pitanja života, pitanja koja sva ljudska bića kad tad u životu postave sebi. Kao na primer, “Da li ovaj život koji ja živim uopšte ima smisla? Da li ovaj život ima bilo kakvo značenje? Ko je čovek? Da li postoji Bog?”

Vi ste verovatno sreli ljude koji tvrde da oni nisu religiozni, da ih religija ne interesuje, i da oni i vi nemate puno dodirnih tačaka po kojima bi ste mogli da vodite diskusiju ili neki značajan razgovor. Eksperti koji se bave ovim pitanjima su ustanovili da bez obzira da li su ljudi religiozni ili ne, da li idu u crkvu ili ne, da li se mole Bogu ili ne, sva ljudska bića kad tad postavljaju osnovna pitanja života, i imaju odgovore na ta pitanja. Odgovore koje daju su u stvari ono što oni veruju. Odgovore koje daju su ustvari njihova religija. Čak i ateista na svoj jedinstven i indirektan način obrazložava svoje vidjenje i verovanje o Bogu, i na taj način ulazi u diskusiju o Bogu.

Ono što je od posebnog interesa za mene, a verovatno i za mnoge od vas, jesu trenutni post-modernistički trendovi u Hrišćanstvu, i kako se to isto Hrišćanstvo menja pod uticajem globalizacije i neizbežnog stapanja različitih svetskih pogleda na svet sa Hrišćanstvom. Ideje koje su do juče bile strane Hrišćanstvu danas se prihvataju kao prosvetne i duhovne. Možda ima dosta toga što Hriščani mogu naučiti od nehrišćana, ali što ćemo činiti sa onim idejama koje su u potpunoj suprotnosti sa Božjom rečju? Ja verujem da se čovečanstvo i svi mi ubrzano približavamo danu kada više neće biti važno da li neko pripada jednoj ili drugoj religioznoj denominaciji (organizaciji), nego da li taj neko zasniva ono što veruje na biblijskoj osnovi. Znam, skoro svi tvrde da se njihova učenja zasnivaju na Bibliji, ali da li je to tako ili nije je potpuno drugo pitanje. Mi ćemo postavljati pitanja, a da li ćemo biti u stanju da damo odgovore na sva ta pitanja, to ćemo tek videti. Ako ste zainteresovani da se uključite sa mnom u ovu zajedničku studiju, posetite ovu web stranicu opet kroz par sedmica.

John Jovan Marković, PhD

Andrews University

(409)

RANJENI ANDJEO